BOLJE IKAD NEGO NIKAD

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

VOŽNJA U GRUPI

MOTOCIKLISTI > Motoristi Na Drumu

 

Moj drug Lale (Siniša) je rodjen dva dana posle mene i moram reći da se ta razlika stalno osećala. Uvek je ostao mlađi, nezreliji i neodgovorniji. Valjda je zato i počeo da vozi motor skoro tri decenije pre mene. Mladost – ludost, šta ćeš. Iz verovatno, samo njemu znanih razloga, zalepio se za Ducati. Osim što nas sve nervira jer se raduje kada padne sneg, poznat je i kao karijerista. Veštim laktanjem uspeo je da se uvali u fotelju predsednika moto kluba Sirijus iz rodnog mi Pančeva. Inače je ok tip.

 

 

Posle mnogo godina, vidimo se na proslavi... kašlj... kašlj... godišnjice male mature i počnemo ponovo da se družimo. Osim Laleta, u Siriusu je još nekoliko prekaljenih bajkera i drugara iz moje rane mladosti.

 

Lično nemam neki odnos prema moto klubovima ali mi se dopala koncepcija Siriusa. Ljudi vole da voze motore... i to je to.

 

 

Prvo iskustvo u vožnji u grupi stekao sam tokom BJB ture po jezerima Bugarske u organizaciji dragog mi Lalajka.

 

 

Tada smo raspolagali sa dosta vremena tako da je tura bila mnogo ležernija. Preovladavala je turističko-gastronomska atmosfera sa elementima slobodnog stila. Fenomenalno smo se proveli.

 

 

Kod Siriusa je malo drugačije. Letnje ture traju četiri dana, vozi se aktivno i prelazi se više kilometara. Prošle godine (2012-te) sam imao čast da sa momcima i devojkama iz ovog kluba vozim Transfagaraš i Transalpinu.

 

 

 

To mi je bila prilika da naučim nekoliko lekcija iz grupne vožnje.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Tokom tih dana u Rumuniji, 20-tak motora se kretalo kao da su jedno telo. Vozilo se dosta brzo ali je kolona, iako razvučena, ostavljala utisak celine.

 

 

Osim toga, vladala je dobra disciplina. Kada Lale kaže “Krećemo u devet” u 9.00 svi su u sedlu.

 

 

Pravilo №1: Kada putuje velika grupa potrebno je da se svi pridržavaju dogovorenog plana i tajminga.

 

Mogu zamisliti kako bi izgledalo da 20 motora stoji spremno za dug put a da neko kaže: “Sačekajte me još pet minuta, nisam popio kafu.”

 

Kada je reč o plaćanju te kafe (ili ručka), sve to radi jedan čovek za celu grupu i tako nema čekanja kelnera.

 

Pravilo №2: Najbolje je da novac za osnovne troškove (hoteli, restorani i kafe pauze) stoji kod jednog čoveka u zajedničkoj kasi.

 

Osim što se štedi vreme, ovo može dobro da se iskoristi tokom pregovara sa vlasnicima hotela ili restorana: “Nisam dobro čuo... Koliki ćete popust dati za 30 gostiju?”

 

Dalje. Pojava velike grupe motora uvek privlači pažnju lokalnog stanovništva. Ne mogu se ignorisati lokalni običaji.

 

Pravilo №3: Kad putuješ u grupi, budi spreman na sve, makar to značilo i da provozaš rumunsku mladu pre venčanja...

 

... ili njene drugarice.

 

 

Bilo je nezaboravno. Na kraju putovanja, kao što je red, pozovem Siriuse da sledeće godine dođu u Bugarsku. Posle malo planiranja, ovaj predlog se prihvati. Tako sam u avgustu ove godine imao drage goste.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Ekipa je krenula iz Pančeva a ja sam otišao do Belogradčika da ih sačekam i dovedem do hotela u Sofiji. Mogli su i sami da nađu Sofiju ali sam imao slobodno popodne i baš mi se vozilo. Ovu deonicu jako volim ali je ovog puta bilo užasno. Svuda radovi, oguljen asfalt, rupe dodatno iskopane da bi se krpile... Kad završe radove sigurno će biti super za motor ali sada sam imao utisak da će se jadne mašine raspasti. Moja pomalo i jeste.

 

 

Posle celog dana vožnje umor već počinje da savlađuje neke od bajkera (bajkerki) i ritam se usporava. Lale svo vreme nije mrdnuo sa začelja kolone da neko slučajno ne zaostane.

 

Pravilo №4: Najbolji bajkeri su uvek na čelu i na začelju kolone.

Imajući u vidu ovo pravilo, potpuno je jasno zašto sam baš ja bio na čelu.

 

Šalim se, naravno. Objasnio sam im da zbog demonstracija u Sofiji neće znati kako da prođu kroz centar pa sam se prijavio da ih provedem kroz grad.

 

 

Pre mraka smo stigli do hotela i dan završili večerom u restoranu Vodenica.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Sledečeg jutra grupi se priključio i moj saborac Arsa. Jedva sam uspeo da ga nagovorim da odvoji dva dana za ovu vožnju. Mesecima je danonoćno radio na jednom važnom projektu i pretpostavio sam da će mu malo vožne prijati. Od kraja aprila, kada smo bili na Krfu, praktično nije imao dan odmora.

 

 

Sveje u redu, promenio je gume. Ovako su izgledale posle povratka sa Krfa.

 

 

Dodatni član grupe je bio i moj sin Luka. Prošle godine je sa istom ekipom išao po Rumuniji i to mu je ostalo kao nezaboravna uspomena: “Kakvi ludaci... Hoću opet.”

 

 

Plan za danas je bio sledeći. Vozićemo do jezera Belmeken, posle do Velingrada, odande pored jezera do Dospata i dan završavamo u Banskom gde tražimo prenoćište. Ukupno 350 kilometara – za ovu ekipu ništa.

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Da Arsa i ja nismo zakasnili, krenuli bismo po redu vožnje. Kao specijalno iznenađenje, poveo sam grupu na jedan nov asfaltni put koji od nigde vodi do nigde. Izgleda kao pista za motore - desetak kilometara prelepih krivina i nikakav saobraćaj.

 

 

Kada je video gde idemo, Arsi nije mogao da skine osmeh sa lica a ni ručicu sa gasa. Zajedno smo svojevremeno sasvim slučajno otkrili ovaj put i to nam je postala osnovna destinacija kada želimo da obnovimo znanje sa California Superbike School.

 

Dakle, do sledećeg sela - slobodan stil.

 

 

 

Krivinarimo najjače, Luka fotka ali u jednom trenutku primetim da u retrovizoru nema nikoga. Jesam malo oštrije vozio ali nisam Rosi pa da ih baš toliko ostavim. Posle malo čekanja krenem nazad i imam šta da vidim. Cela ekipa izvlači motor iz jarka. Kakav maler - najmladji član ekipe ispravio je jednu od prvih krivina. Zajedno sa motorom je preleteo zaštitnu ogradu i završio u kanalu dubokom preko tri metra. Kako sam se samo smorio kada sam video ovu scenu.

 

 

Proveravamo, momak nema nikakvih povreda. Nov novcijat Kawasaki je polupan sa svih strana ali pali. Bila je neverovatna sreća da uleti u kanal baš na mestu gde je bio debeo sloj lišča i grana i to je ublažilo pad.

 

Prisustvujem neverovatnom timskom radu. Jedni vade motor iz jarka, drugi sa alatom već čekaju, treći se brinu za momka. Poskidaju polomljenu plastiku i vizir, ono što može da se opravi strpaju u prtljag a ostalo pobacaju. Najiskusniji seda na motor da napravi krug i proveri da se nije nešto ozbiljnije deformisalo. Motor više uopšte ne izgleda kao nov, dapače, ali barem može da se vozi bez probleme.

 

Pravilo №5: Kada se vozi u koloni vodi računa o čoveku ispred i iza. Ako nekoga ne vidiš u retrovizoru uspori dok se ne pojavi. Na taj način se grupa drži na okupu pa ako se nekome nešto dogodi i bajkeri od napred to ubrzo saznaju.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Posle malo duže pauze, sve je upakovano i možemo da nastavimo put.

 

 

Ulazimo u čuvanu zonu brane jezera Belmeken. Diže se rampa i čuvar stoji mirno pored kućice dok prolazi kolona predvođena predsednikom Laletom. Iz nekog razloga momci iz Sirijusa staju da se slikaju.

 

 

Belmeken je jezero sa najvećom nadmorskom visinom u Bugarskoj. Ovde smo na 2042 metra.

 

 

U sred leta temperatura tu jedva prelazi 20 stepeni pa je omiljeno mesto za moto turu rashlađivanja.

 

 

 

 

Zaustavljamo se na mestu sa fenomenalnim pogledom. Pravimo grupnu fotku i kratku puš pauzu.

 

 

 

Arsa sija od sreće. Baš mi je drago za njega. Nastavljamo.

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Sledeću pauzu pravimo na jednoj raskrsnici. Moje neiskustvo i jezik koji ponekad radi bez uključivanja mozga doveli su do toga da naučim sledeće pravilo:

 

Pravilo №6: Kada se vozi u velikoj grupi nema demokratije. Treba da se zna ko odlučuje.

 

Ovo je suprotno mojim političkim uverenjima ali sam se ipak uverio da je tako najbolje.

 

Nesporazum je nastao, naravno, oko hrane.

 

Lale kaže: “Zbog udesa smo u zaostatku sa vremenom. Nećemo stajati za ručak jer ćemo stići u Bansko tek uveče a treba da nađemo smeštaj. Tamo ćemo večerati a do tada svako neka prezalogaji to što je poneo sa sobom.”

 

Ja u šoku: “!?! Kako to nećemo da ručamo? Imam bolji predlog. Idemo do Velingrada i tamo nalazimo restoran. Dok jedemo ja telefonom bukiram sobe na Banskom. Posle toga, ko želi, može da vozi planiranu turu oko jezera a ko ne želi može prečicom da ode pravo u Bansko. Ko je za?”

 

 

I tu napravim haos. Jedni hoće da voze, drugi da jedu, treći bi u hotel, četvrti nisu sigurni... Laletu para izlazi na uši. Da mi ne bi zavrtao uši pred drugima (ipak sam ja stariji od njega) saglasi se da odemo na ručak.

 

 

Lale mi u krajnje prijateljskom tonu (bez šamara) objasni o čemu se radi.

 

 

Pravilo №7: Grupa ne treba da se razdvaja.

 

Ne daj Bože da neko krene sam i desi mu se neki maler. Ko će da mu pomogne?

 

Ako se o svakoj stvari tokom vožnje odjučuje glasanjem, uvek će biti nezadovoljnih. Ovako, svako je pozvan da vozi na jasno definisanoj turi i ako ima nekih promena, o njima odlučuje organizator i promena se odnosi na sve.

 

Razdvajanjem se ubija timski duh i lako dolazi do konflikta: Što si kretao sa nama ako se sad odvajaš? Jesmo pošli da vozimo motore ili da se izležavamo po hotelima? Ako moja saputnica može da izdrži, zašto ne bi i tvoja? Itd... itd...

 

Na kraju krajeva, vođa grupe odgovara za sve učesnike a on ne može da bude na više mesta istovremeno.

 

Srećom, nije bilo nikakvih problema. Samo trojica su želela da idu pravo do hotela a ostali su rešili da voze.

[Adler 189 Napisano Januar 28, 2014]

Pa ovo je fenomenalno. Bas trebam sa gospodom iz Siriusa, da idem do Rumunije ove godine, ako bude sve kako treba. Ne mogu da docekam.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Pred nama je najlepši deo današnje ture. Proći ćemo pokraj jezera Batak, Goljam Beglik, Široka Poljana i Dospat. Do skoro je ovo bio totalni krš od puta pa su čak i off road vozila jedva prolazila. Učesnici BJB ture 2011 znaju o čemu govorim.

 

 

Na opštu radost, nedavno je ovaj put potpuno obnovljen. Postavljen je nov asfalt i uradjena cela infrastruktura (EU, hvala ti na parama). Mi ćemo biti jedni od prvih koji će uživati u ovim prelepim predelima a da pri tom nećemo misliti o zdravlju naših mašina.

 

Luka i ja predvodimo kolonu. Motor prosto klizi po crnom asfaltu. Sunce je već nisko iznad vrhova planina i prelepe duge senke potcrtavaju neverovatan pejzaž. Smenjuju se šume, poljane, rečice, jezerca... Čekaj malo... a gde su ostali? Opet smo sami.

 

Prvo mi prodje kroz glavu da je ponovo neko pao ali onda odbacim ovu misao jer čisto statistički nije moguće da se dva udesa dogode u jednom danu. J**** me statistika - upravo se to dogodilo.

 

Vraćamo se i zatičemo sličnu scenu kao jutros. Motori parkirani pokraj puta i svi nešto užurbano rade. Majku mu, koga je sada strefio maler?

 

Arsa. Pao je Arsa. Ne mogu da verujem. On je jedan od najveštijih i najboljih bajkera koje poznajem. Čovek koji pravi chicken stripes ali ne na sredini gume već sa strane. Čovek za koga su svi pitaju koliko puta mesečno prolazi ovim putevima kada tako hrabro vozi. Eto desilo se i njemu.

 

Pravilo №8: Svakom može da se desi sranje na motoru, nezavisno od njegove veštine i iskustva. Ma koliko zvučalo efoistično, najviše boli kada je taj neko tvoj blizak prijatelj.

Srećom, Arsa stoji uspravljeno iako je sav prekriven prašinom. Nema vidljivih povreda osim što ga boli rame. Full oprema koju je imao na sebi odradila je posao. Ovo jeste fraza ali je jedna od fraza koje najviše volim da čujem. Čizme su mu spasle nogu od nagnječenja, protektori ublažili udarac u beton a kaciga se ulubila i spasla mu glavu. Njegov verni Kawasaki Verso prošao je lošije. Dosta plastike je polomljeno, volan se iskrivo a papučica menjača visi sa strane.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Šta se dogodilo? Pre oštre krivine na levo prethodio je prav deo puta gde su se svi malo zaleteli. Pre samog skretanja Arsa je počeo da pretiče i u tom trenutku se iz suprotnog pravca pojavio auto sa ženom za volanom. Na ovom praznom putu auto se može videti svakih deset minuta a žena za volanom još redje. U svakom slučaju, žena je malo ušla u suprotnu traku, taman toliko da Arsa ne može da završi obaranje za skretanje u levo. Da bi je izbegao, morao je da podigne motor, nije bilo vremena da novo obaranje i praktično je ispravio krivinu. Završio je u betonskom kanalu za odvod kišnice pored puta. Očevici kažu da je sve izgledalo dosta gadno jer su i on i motor leteli kroz vazduh. Neverovatna je okolnost da je on prvi pao u jarak a motor preko. Da nije bio u rupi, Kawasaki bi svom težinom pao direktno na njega. Ovako se motor zaustavio iznad, na ivicama kanala. Sreća u nesreći.

 

Momci iz Sirijusa su na licu mesta popravili sve što je bilo moguće i motor je doveden u vozno stanje. Jedino nisu mogle da se menjaju brzine - papučica za nogu i menjač su povezani i bili su odvaljeni od motora. Cimajući rukom sajlu ubacili su menjač u treću brzinu. Dogovorili smo se da Arsa polako krene nizbrdo ka obližnjem gradiću. Kategorično je odbio je da pozove nekog od svojih šofera iz firme da kombijem dođe da ga pokupi. Kad se upakujemo mi ćemo ga stići i zajedno potražiti nekoga da zavari slomljeni deo.

 

Epilog ovog dogadjaja:

 

Umesto da nas sačeka i da pronađemo najbližeg majstora, Arsa je procenio da motor ide sasvim solidno i nastavio je put. Sa levom nogom u vazduhu, slomljenom kacigom na glavi, povredjenim ramenom i samo u trećoj brzini, ludak je po mraku prevezao 160 kilometara i vratio se u Sofiju.

 

Osim što je pomodreo svud po telu, ispostavilo se da je pokidao tetive na levom ramenu oko ključne kosti. Doktori su odmah hteli da ga stave na hirurški sto ali je on to odbio. Dosta dugo je nosio neke kaiševe na ramenu i za sada izgleda da je sve dobro prošlo. Sa nestrpljenjem čeka sledeću sezonu.

 

Otkad se to desilo ja sam ga danima trovao kako je došlo vreme da kupi novog GS-a ali je on (za sada) ostao veran svom drugaru. Kawasaki je opravljen i, kao i njegov vlasnik, broji dane do proleća.

Što se tiče ostalog dela ekipe, kada smo ukapirali da je Arsa utekao, promenili smo plan. Počelo je da se smrkava i bilo je besmisleno da produžimo put oko jezera. Vratili smo se nekoliko kilometara i krenuli ka Banskom. Na ovom parčetu puta, Lale je prvi put napustio začelje kolone i svima pokazao šta znači trideset godina na motoru i šta može njegov verni Ducati.

 

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Sledećeg jutra, u tačno dogovoreni čas, ekipa je na okupu.

 

 

Prva destinacija je nezaobilazni Rilski manastir.

 

 

 

 

Posle toga, prelepim sporednim putevima odlazimo do Kjustendila.

 

 

Tu nam se putevi razdvajaju. Luka i ja se vraćamo u Sofiji a ekspedicija iz Pančeva produžava prema granici a zatim ka Vlasinskom jezeru. Srećan put momci i devojke iz Siriusa.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Dok lagano vozim ka kući kroz glavu mi prolazi sve što se izdešavalo za ova dva dana. Pitam se zašto sam forsirao Arsu da ide sa nama kada su mu misli preokupirane drugim stvarima. Kako će Tanja reagovati kada joj kažem da smo imali dva udesa i da je u jednom učestvovao naš blizak prijatelj i odličan bajker Arsa? Osim toga, krivo mi je što sam dovukao čak u Bugarsku gomilu ljudi a nismo uspeli da završimo turu kako smo planirali. Nisu videli najbolje.

 

Sa druge strane, ukapiram na kakvom lepom putovanju sam učestvovao. Ono što ga je učinilo nezaboravnim nisu samo vožnja i lepi predeli. Bio sam svedok toga šta znači drugarstvo, solidarnost i briga za kolegu. Kao što kaže poslovica, prijatelj se u nuždi poznaje. Sva sranja koja su se desila bila su prevaziđena zahvaljujući timskom duhu ovih predivnih ljudi. I da, tu dolazimo do poslednjeg i zlatnog pravila grupne vožnje:

 

Treba da putuješ sa ljudima kojima veruješ.

 

I u tom kontekstu:

 

 

Baš je lepo kada imaš prijatelja kao što je Lale. Gde idemo sledeće godine?

 

P.S. Hvala drugarima iz Sirijusa za fotografije.

[Жарић 1148 Napisano Januar 28, 2014]

Sad ste me podsetili koliko je lepo kada voziš iza nekoga kome veruješ.

Nešo,toliko ste lepih stvari doneli za ova dva dana na forum,da ste ga jednostavno oplemenili,nekako ste ponovo udahnuli život.Prvo život,potom edukaciju.Hvala vama i Bogu.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Hvala na lepim rečima Жарићу.

 

Nisam ja baš tolika cvećka. To će se pokazati u nastavku ovog pisanija.

[Nikola-Pera 190 Napisano Januar 28, 2014]

Vožnja u grupi je nešto posebno,zahteva mnogo međusobnog poverenja i discipline.Ako jedno od ta dva ode u pogrešnom smeru mogu se desiti nepredvidive situacije.Bitno je ko je na početku kao i na kraju kolone,raspored....ima toga dosta što utiče na vožnju u koloni.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

KUPUJEM MOTOR ZA ŽENU POČETNIKA

OGLASI > Kupujem

 

Bajker bez motora je isto što i ... ajde da ne lajem. Pošto je u knjižicu upisala A kategoriju, Tanja je želela da za početak uzme neki stari, jeftin i nepretenciozni motor. Bilo joj je jasno da to što ima dozvolu označava samo da može legalno da se uči da vozi. Nije žurila sa kupovinom jer joj se ocrtavao naporan period na poslu: novi klijenti, borba sa krizom... Praktično neće imati kada da vozi do kraja godine. Pokušao sam da je ubedim kako bi bilo super da kupi motor i da sa nama vozi turu do Sicilije ali me je samo pogledala. Znate onaj pogled?

 

Na njenu veliku žalost, ima muža megalomana i raspikuću. Motor treba da se kupi sada i to ne bilo kakav nego dobar motor! Krećemo u potragu.

 

Imamo jedan odličan primerak kod kuće ali i sama pomisao da ga Tanja vozi otpada u startu. Intruder ima 350 kilograma žive vage.

 

 

Prvo smo išli da vidimo Ducati Monster 696. Prelep motor, tačno po njenim dimenzijama ali je pozicija za vožnju mnogo aktivna i neudobna za duge ture koje planiramo da vozimo. Slaba zaštita od vetra kod većih brzina.

 

Idemo dalje.

 

Tanja se u GS Adventure zaljubila mnogo pre mene. Ipak, u najnižoj poziciji, jedva dohvata tlo.

 

Otpada zbog visine ali ljubav u srcu ostaje.

 

Novi GS sa vodenim hladjenjem je jedan, kako bih rekao... simpatičan motor. Dobro joj stoji, čak se slaže i sa bojom tašne...

 

Ipak, suviše je napredan za početnika. Sa druge strane, ako ona ne može da ga vozi, znam ko može. Otpada i GS, ajde da ne preterujemo.

 

Gledamo jedan “polovan” motor. Marčev prodaje svoj R1200R, 2013-ta. Prešao je njime par hiljada kilometara ali je shvatio da više voli turističke motore. Tanji ovaj motor dobro stoji ali nije njen tip.

 

Otpada, voli žena enduro... a i Marčev se predomislio. Sad mu se sviđa.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

I tako... Jednoga dana slučajno svratimo do BMW-a kad tamo F700GS. Ove godine su ga pustili kao nadogradnju F650GS-a. Ovo je veoma ozbiljna igračka iako u brošuri piše da, sa određenim podešavanjima, može biti dobar za početnike, ljude nižeg rasta i žene. Tanja ga proba ali konstatuje da je i ovaj motor (sa montiranim enduro sedištem) previsok za nju.

 

Osim toga, ponavlja po stoti put, ne želi da kupujemo nov motor.

 

Kada smo sledeći put prolazili, prodavac nam kaže da je “igrom slučaja” naručio jedan sa spuštenim vešanjem. Opasan je Venci, kako nas je samo provalio...

 

 

Šta da se kaže? Kao saliveno. Motor je tačno po mom... mislim njenom ukusu.

 

Tanjine oči sijaju. Visina - taman, boja – odlična, pozicija za sedenje - idealna. Osim toga u imenu nosi, za nju, čarobnu oznaku GS. Ipak, ona i dalje smatra da je apsurd da kupimo nov motor. To je suviše za početnika. Na kraju krajeva, ne daju ga za džabe a mi nešto sa cash-om u poslednje vreme...

 

Vidim ja: to je to. Za finansiranje sam izmislio shemu ali ćutim. Prelazim na drugu fazu realizacije paklenog plana.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

PRODAJEM SUZUKI INTRUDER M1800R

OGLASI > Prodajem

 

Svojevremeno sam na forumu pisao kako sam za petnaestu godišnjicu braka od Tanje dobio ovaj motor. Neka od najlepših putovanja sam napravio za kormanom ove aždaje.

 

 

Osim što ga i sada smatram jednim od najboljih i najlepših motora, on za mene ima i izuzetnu emocionalnu vrednost. Ipak, radeći na svom bajkerskom identitetu, vremenom sam shvatio da mi najviše prijaju duga putovanja. Samim tim GS Adventure je polako počeo da zauzima mesto Intrudera. Prelepi cruiser je više sedeo u garaži nego što sam ga vozio ali nisam imao srca da ga prodam. To je moj prvi ozbiljan motor i poklonila mi ga je moja ljubljena žena.

 

I onda jednoga dana ta moja ljubljena žena postaje bajker. Suština plana je jasna još iz naslova: prodajem Intrudera da za taj novac (u suštini Tanjin) kupim sad ja njoj mototor.

 

Srce mi se steglo kada sam stavio oglas na www.mobile.bg. Intruder je specifičan motor - dosta je skup i zaista nije po svačijem ukusu. Računao sam da će ga valjda neko kupiti do proleća, taman da Tanji uzmem F700 za novu sezonu. Tako sam odredio i cenu – koliko mi treba para za novi BMW.

 

Nisam očekivao da će se lako naći kupac. Imao sam, doduše, već čoveka koji me je jurio da ga kupi ali ja nisam želeo ni da mu kažem da se motor prodaje. Momak je nekada radio kod mene kao IT a onda je prešao u jednu međunarodnu kompaniju za mnogo para. Može sebi da priušti ovaj motor ali ipak nije to za njega - Ivo je najveći maler koga poznajem. Upisao je muzičku akademiju, odsek klavira a posle par meseci neko mu stane na šaku i polomi mu sve kosti. Propala mu je muzička karijera i zato počinje da se bavi kompjuterima. Dok je radio kod mene, svakog meseca ga je nešto strefilo. Nekoliko puta je dolazio u gipsu: ruka, noga, lakat... Svake godine on prvi fasuje virus kad dođe sezona gripa. Isekao je mladež dok se brijao pa je išao na operaciju. Udarila ga lopta na bejzbolu – potres mozga. Samo treba da mu prodam motor i da na prvoj krivini ostavi kosti.

 

Osim njega, čvrsto sam rešio da Intrudera neću prodati nekom zaluđenom klincu pa da ga posle nosim na duši.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Elem, istog dana kada sam postavlio oglas u 22.30 zvoni telefon. Sa druge strane žice čujem usplahiren glas: “Zaustavite dalju prodaju... Sklonite objavu sa sajta... Malopre mi se završila smena i tek sada sam video oglas! Nadam se da ga niste prodali! To je moj motor! Ja ga kupujem! Dolazim sutra sa parama...” Prvo pomislim da me neko zeza ali glas mi zvuči ozbiljno. Ispostavi se da zove neki lekar i da je smena koju spominje, smena šefa hirurgije na Urgentnom centru u Sofiji. Od kad je specijalizirao u Americi, obožava kruzere a Intruder je motor o kakvom je sanjao. Malo mi je bilo čudno da šef urgentne hirurgije toliko voli motore (čega li se sve nagledao) ali ajde, ima nas raznih.

 

I kako je počelo, tako se i završi. Pojavio se sutradan, provozao motor tri kuga i dao mi sav novac. Kod notarijusa podpišemo papire i čovek ode srećan i zadovoljan.

 

 

Cash u ruci je označavao samo jedno: ja više nemam cash ali moja žena ima motor. Doplatio sam neke opcije koje sam smatrao za važne i ostalo je da sačekam da BMW registruje nov F700GS na Tanjino ime.

 

Jedino smešno u celoj priči oko prodaje je to da su neki ljudi počeli da mi se javljaju i da pitaju da li sam dobro i da mi se nije nešto desilo. Šta tvoj motor radi ispred urgentnog centra? Novi ponosni vlasnik Intrudera odmah je krenuo na posao motorom i držao ga parkiranog ispred samog ulaza.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

PRVIH DESET METARA

MOTOCIKLISTI > Motoristi Na Drumu

 

Sve se dešavalo ultra brzo. Prodao sam stari motor, uplatio novi a doktor iz prethodne teme se ponudio da preko veze ubrza izdavanje Tanjine dozvole za A kategoriju.

 

Pamtim kao da je bilo danas. Petak, vreli avgustovski dan. Javljaju mi iz BMW-a da je motor registrovan i spreman. Pet minuta kasnije zove doktor da kaže da su neki njegovi dužnici iz MUP-a sredili vozačku. Sav oduševljen ulećem u Tanjinu kancelariju: “Za vikend možemo da vozimo zajedno! Jeeeeeee!!!!”

 

Znate li onaj trenutak kada imate najpogrešnije moguće ponašanje u datoj situaciji? E tako je bilo. Ja pričam o motoru, ludilo... a Tanja u levoj ruci drži fiksni a u desnoj mobilni telefon. U kancelariji sedi šestoro ljudi - conference call sa njenim najvećim klijentom.

 

Poskakujući od radosti izvučem je napolje. Ipak sam ja big bos.

 

Ja: “Idemo da uzmemo dozvolu i motor!”

Tanja: “Ne mogu danas, totalna mi je ludnica.”

 

Ja: “Imaš sat vremena pauze...”

Tanja: “Nisam psihički spremna...”

 

Ja: “Treba samo da ga dovezeš do ofisa i posle do kuće.”

Tanja: “Zar se nismo dogovorili da prvo odemo na neki prazan put da se upoznam sa motorom, da vežbam kočenje i skretanje?”

 

Ja (ucviljenim glasom): “Sutra mi je pedeseti rođendan. Najveća mi je želja da zajedno vozimo na taj dan...”

Tanja: ...ništa ne kaže. Prevrne očima, uzdahne duboko i ode da uzme kacigu i jaknu.

 

Mojim motorom prvo odemo da uzme dozvolu i očas posla smo u BMW-u. Tamo se skupila cela ekipa iz salona. Retko žena kupuje motor i svi žele da je vide. Tanja se izvine što nije donela ništa da počasti ali ja sam je zabrzao i strašno žuri da se vrati na posao.

 

Žena ko žena - počinje nepotrebno da komplikuje: šta je šta na motoru, kako da namesti ručica kvačila jer je jedva dohvata prstima, gde se namešta sedište... “Ma daj, nemoj da daviš. Sedi i vozi. Sutra ćemo na tenane sve da podesimo” kažem ja. “Nešo, dobro znaš da osim školskog motora nikada nisam ništa drugo vozila...” “Ma daaaajj... ovaj mnogo bolje ide od onog Kawasaki-ja.” Da, ide bolje.

[Vroc-Kapo 1950 Napisano Januar 28, 2014]

A jes ovo dobro , dok citas trecu stranu pojave se jos 3 - i to od Pande ... Neka su sve ceste sa srecom , kao sto su i tvoji savjeti na mjestu - gustam citat sto pises

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Ok. Sede žena na motor. Palimo mašine i spremni smo za prvu vožnju. Kao ponosni ćuran ja krećem a Tanja odmah posle mene. Svi iz salona nam mašu. Skrećem ka izlazu iz BMW-a prema ulici. U jednom trenutku... moćan zvuk zapara vazduh. Pogledam u retrovizor a moje žene nema. Okrenem se a ona leži na zemlji, motor zabijen u ogradu a svi prisutni dotrčavaju. Tanjina prva vožnja je trajala nešto manje od pet sekundi, prešla je oko 10 metara i ispravila je prvu krivinu. Ni kameru nisam uspeo da upalim.

 

Izvlačimo je ispod motora. Udarila je lakat, kasnije joj je iskočila modrica na kuku ali, po kriterijumima nas uvrnutih bajkera, dobro je prošla. Što bi se reklo, oprema je odradila svoje. Motor je neznatno ogreban na volanu i na još jednom mestu. Sve u svemu, mali đavo.

 

Dok se svi trude nešto da pomognu, ona otrese prašinu, seda na motor i kaže jedno oštro: “Idemo.”

 

Naravno, do kraja dana nije želela reč da progovori sa mnom. Osećao sam se dosta krivim jer sam je toliko forsirao ali me je još više kopkalo šta se u stvari dogodilo.

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Sledećeg dana Tanja je morala da počne da govori sa mnom jer mi je bio rođendan. Naravno, nisam se usudio da spomenem zajedničku vožnju i motor. Tek sledećeg dana kada su se strasti smirile, seli smo, ozbiljno porazgovarali i ukapirali šta je sve dovelo da pada.

 

Prvo, nepoznavanje motora. F700GS ima 800 kubika i 75 konja. Dosta se razlikuje od Kawasakija pripremljenog za polaganje ispita. Motor je živahan i munjevito reaguje na dodavanje gasa.

 

Svaki motor je drugačiji i treba vremena da mu se uhvati caka. Ovo naročito važi za početnika. Ja nisam baš početnik ali mi se F700 ugasio nekoliko puta dok sam ga probao.

 

Drugo, zbog žurbe motor nije bio prilagođen za nju. Ručica kvačila (koja se podešava), stajala je visoko, na najudaljenijoj poziciji od kormana. Dok je puštala kvačilo, motor je povukao tek kada su joj prsti bili skoro ispravljeni. Nije mogla da ponovo stisne kvačilo i da mu oduzme snagu. Motor je poleteo i baš tada je trebalo da skrene.

 

Treće, ja sam moron. Ništa od ovoga nisam predvideo. Bio sam siguran da, čim se tako dobro snašla na obuci, kad sedne na bolji motor ima da ide k’o pesma. Odmah sam je bacio u vatru a trebalo je ići korak po korak. Tanja do sada nije nikada vozila motor niti je razmišljala o tome da ga vozi. Umesto da krenemo od početka, ja sam je celo leto trovao stvarima koje su čista nadgradnja. Zatrpao sam je informacijama o California Superbike School tehnikama, counterstearingu, poziciji glave...

 

Sve ovo su čisto tehničke stvari. Moja najveća greška je to što sam totalno prevideo najvažnije. Posle smrti Želimira i udesa dragog nam Arse, ovo je bio prvi put da je sela da vozi motor. Neprekidno mi je govorila koliko je sve to muči ali sam ja u svojoj glavi samo video kako zajedno vozimo i uživamo. Mogu svoju diplomu psihologa da okačim mačku od rep kad sam propustio da shvatim koliko je sve to uticalo na nju.

 

U svakom slučaju, otvorila se Pandorina kutija. Za nju je ovaj pad bio finalna potvrda koliko je motor opasan i kako može da se nastrada samo zbog jednog trenutka nepažnje. Bukvalno je počela da se boji da vozi. Došla je samo na korak od toga da odustane i proda motor. Nov BMW F700GS danima je skupljao prašinu na parkingu.

[Creative biker 1453 Napisano Januar 28, 2014]

Zapetljancija pocinje, triler bez greske! :-)

[Furious Panda 7436 Napisano Januar 28, 2014]

Verovatno bi neko u ovakvoj situaciji odustao ali ne i moja žena. Tanja je ratnik a omiljen fight joj je borba sa samom sobom. Do sada je sve bitke dobila pa će dobiti i ovu. Jednog subotnjeg jutra ustane i kaže: “Idemo.”

 

 

Motor je prvo okupan i podešen za njene dimenzije.

 

 

Počeli smo sa vežbama na velikom parkingu i da vozimo kratke ture oko grada. U početku u pratnji kola...

 

 

... a kasnije pod okriljem velikog brata.

 

 

Usledile su vožnje od 150 do 200 kilometara.

 

 

 

 

Na kraju i nije to izgledalo tako loše.