BOLJE IKAD NEGO NIKAD

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Izvinjavam se na pauzi.

 

87-oro ljudi je preseljeno u novi office.

 

Za Švrću... neću da prejudiciram, našli rešenje.

 

Nastavljamo.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

SICILIJA NA MIŠIĆE

PUTOVANJA, IZLETI, MOTO SKUPOVI > Putopisi

 

 

 

Tek je počela sezona a već kraj... Ovo je naša poslednja moto tura u 2013-toj godini. Sve se odigralo u drugoj polovini oktobra, odmah posle reklamnog festivala Golden Drum u Piranu. Volim taj grad.

 

 

Vozili Dušan i ja, saputnice Kristina i Tanja. Klasika. U tom periodu, vremenska prognoza za Evropu je bila loša tako da smo rešili da obiđemo jednu od najjužnijih tačaka starog kontinenta - Siciliju. 140 km vazdušne linije do Tunisa zvučalo nam je toplo.

 

Uvodna etapa je putovanje od Sofije do Pirana, naše tradicionalne oktobarske destinacije. Dušan je otišao ranije pa je trebalo sam da izvezem tih neviđeno dosadnih 1.100 kilometara. Da nisam u Ljubljani svratio do TC Motoshop-a i malo obnovio opremu, umro bih od dosade. Što je najgore, imao sam mali tehnički problem. Iznad 160, korman na Adventure-u se neviđeno tresao (ispostavilo se zbog loše nakačenog prtljaga) i nisam mogao normalno da vozim. I da, ljuštila me je kiša. Ovo se ne računa u putopis.

 

Svi članovi ekspedicije su se sakupili poslednjeg dana festivala. Naše dame i verne saputnice, stigle su avionom, tačno na vreme da prisustvuju ceremoniji nagrađivanja. To im je bila prilika da se po ko zna koji put uvere da su njihovi muškarci, osim što su fenomenalni bajkeri, dobri i u nekim drugim stvarima. Ovde mislim na posao. Naime, ove godine je naš ofis iz Skoplja proglašen Agencijom godine Centralne i Istočne Evrope a Dušan najboljim kreativnim direktorom. Velika stvar.

 

 

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Proslava koja je usledila posle dodele nagrada malo je poremetila plan za polazak. Trebalo je ujutru da krenemo da bismo po danu stigli na planiranu lokaciju ali je sinoćni šampanjac učinio svoje. U 12h situacija je izgledala ovako:

 

Tanja i ja pričvrstili prtljag na motor, doručkovali, obukli opremu i pijemo treću kafu. Posle “izvesnog vremena” pojavljuje se veseli Dušan. Nosi kacigu u ruci što je dobar znak - nije zaboravio da danas putujemo.

 

 

“Uskoro” dolazi i Kristina. Omladinci su noćas zaglavili. Glupo je da krenu gladni i rešavaju da ispoštuju onu Balaševićevevu: “prvo fruštuk, ondak na put”.

 

 

Nešto pre tri smo već na motorima.

 

 

Treba da pređemo oko 500 kilometara do hotela u Toskani. Neznatno kasnimo u polasku (4-5 sati). Da ne bismo vozili mnogo po mraku, idemo auto-putem. U ovo doba godine sunce zalazi već oko 18h.

 

Kako smo ušli u Italiju, vreme se menja. San svakog bajkera.

 

 

 

Pre puta obojica smo promenili gume i stavili Metzeler Tourance NEXT. Baš kao što piše na reklami, na kiši ne mrdaju. Moj motor se više ne trese.

 

Svo četvoro smo bili opremljeni interkomima ali ih nismo koristili za komunikaciju među vozačima. Zaljubljeni golupčići D. i K. su svo vreme međusobno ćaskali a moja žena i ja nismo. Tanji se pokvario neki kontakt pa je njen interkom stajao na kacigi samo za ukras.

 

Sa sobom smo nosili kišna odela ali ih nismo oblačili. Goretex postave u jaknama su nas uspešno štitile od vode a aktivni veš i termo odeća od hladnoće.

 

Posle prošlogodišnjeg fijaska sa mojim GPS-om, Dušan se prijavio da vodi. Kao da je zaboravio kako nas je njegova kanta (BMW Navigator IV) motala do Krfa. Kaže, update-ovao je softver i sada radi bez greške. OK. Formacija je svo vreme bila: Dušan napred a ja ga pratim.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Dok prolazimo pored Venecije, kiša prestaje. Dogovaramo se da svratimo u gradić Ferrara da nešto prezalogajimo.

 

 

 

Na žalost, šetnjica inače prelepim starim gradom, NIJE krunisana pronalaženjem dobrog restorana. Večera počinje tek od sedam a mi ne možemo toliko da čekamo.

 

 

 

Zamislite mesto u kome ste najlošije jeli u životu. E pa bircuz u koji smo mi popali, bio je tri puta gori. Sendviči k’o sunđer.

 

 

Dosta razočarani, produžavamo dalje. Izmedju Bolonje i Firence već vozimo po mraku. Dosta je neprijatno: neviđena gužva, brze i oštre krivine, radovi na putu, zastoji... Tešimo se - barem ne pada kiša.

 

Izlazak sa auto puta proslavljamo puš pauzom. Pred nama je Toskana, onakva kakvu smo je oduvek zamišljali. Na žalost, možemo da nastavimo da je zamišljamo. Mrkli je mrak i osim asfalta pred našim farovima, ništa drugo se ne vidi.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Hotel koji je Kristina rezervisala je nekada bio fabrika duvana.

 

 

 

Iako je dosta luksuzan (deo je nekog golf centra), ulazak četiri razbarušena i umorna bajkera nije napravio nikakav utisak. Ljubazno osoblje nam je pokazalo sobe i uputili nas ka restoranu. Očigledno motoristi ovde nisu egzotika.

 

Pred nama je bila prva večera u Italiji i rešili smo da poštujemo lokalne rituale. To je značilo: Insalata, Primo, Secondo, Dolche... Nas četvoro – dve flaše vina.

 

 

 

NAPOMENA: Za razliku od prethodnih putopisa u ovom neću detaljno pisati o hrani. Nekako se stekao utisak da sam debeo zato što mnogo jedem. To nije istina! Prosto imam disbalans u količini unete i potrošene energije.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Kako je dobar osećaj kad se probudiš i ovako nešto vidiš kroz prozor.

 

 

Spremni smo za nov dan.

 

 

Tanja i ja smo na nogama od osam a Dušan još od ranije. Jadna Kristina sa nama... Tri ranoranioca naspram jedne normalne osobe koja je na odmor krenula da se odmori. Stvarno se trudila da prati naš ritam. Bilo nam je žao da je gledamo kako ujutru jedva gleda. Zato smo je, skoro svakog drugog, trećeg dana, ostavljali da se naspava.

 

Ekspeditivni smo kao i obično. Već oko podne cela ekipa je na okupu.

 

 

Plan je bio da lokalnim putevima izađemo na Toskanski arhipelag, da sa južne strane zaobiđemo Rim i da se spustimo preko Napulja do Salerna. Malo smo kasnije krenuli i trebalo je da se potrudimo da uhvatimo trajekt iz Salerna za Siciliju. Zbog toga smo rešili da od Rima do Napulja vozimo auto-putem. Ovo je današnja maršruta.

 

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Dakle, prvo Toskana. Treba li uopšte nešto govoriti posle ovakvih fotki?

 

 

 

 

Tanja je pročitala da površinu od 200x200 kilometara preseca 28.000 kilometara puteva. Ludilo.

 

 

 

Potrebno je minimum deset dana da se samo zagrebe površina ove prelepe oblasti. Sirotinjska dva sata vožnje samo su nam zagolicala maštu i podigla Toskanu na rang listi planiranih moto putovanja.

 

Ovako bismo mogli danima.

 

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Na more izlazimo kod poluostrva Monte Argentario.

 

 

Skrećemo sa osnovnog puta i vozimo do Porto Santo Stefano.

 

 

 

Negde smo pročitali da je ovo grad kuvara i zato...

 

 

Posle klope, produžavamo prema Rimu.

 

 

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Saobraćaj postaje sve problematičniji a Dušanov GPS počinje baš u tom trenutku čudno da se ponaša. Izvede nas sa osnovnog puta, prošeta nas kroz neka lučka mesta i skladišta pa nas vrati na isti put. Pokušavamo da uskladimo uređaje ali opet isto.

 

Dal je tvoj...

 

 

... il je moj?

 

 

Tvoj je! Dogovaramo se da ja vodim dok ne uhvatimo pravac ka Napulju.

 

Vozimo obilaznicom sa po pet traka na kojima igla ne može da padne od automobila. Dušan je iza mene. Ostaje nam još stotinak metara do odvajanja ka Napulju. Usporavam zbog skretanja. Dušan ugleda ispred mene prazan prostor i oči mu zasijaju. Daje gas i pretiče me. Ja skrenem desno, on produži pravo... pravo u centar Rima.

 

Dobro je što u ovom trenutku nemamo intercom vezu pa ne može da me čuje...

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Stajemo na prvoj pumpi. Naši izgubljeni saputnici ne odgovaraju na telefonske pozive pa rešavamo da produžimo. Dušan i onako vozi brže od mene i do Salerna će nas sigurno stići.

 

Tanja ne propušta priliku da primeti kako su Italijanke dobro obučene... a ona u skafanderu.

 

 

Autoput Rim – Napulj. Nedelja popodne. Pao mrak. Ako postoji saobraćajni pakao, mi se nalazimo u njemu. Ne u paklu, u kazanu pakla. Već 32 godine vozim ali ovako nešto nisam video. Tolika je količina vozila i ljudi da kada staneš na pumpu, minimum čekanja za (muški) WC je 10 minuta. Vozim na jedini mogući način: leva traka, žmigavac neprekidno upaljen, ablendovanje kad zatreba. Problem je što ovi ispred mene, čak i kada žele, nemaju gde da se sklone. U desnoj traci je sve puno a ako uhvate prazno mesto, nema šanse da se posle vrate nazad u levu. Poneko se pomeri skroz u desno, napravi mi oko metar prostora do mantinele. Verovatno bajkeri sa Ducati-jem mogu ali ja sa ovim tenkom ne mogu tu da se provučem. I tako 250 kilometara...

 

Kakvo smo samo olakšanje osetili kada smo stigli do luke u Salernu. Najzad čvrsto tlo pod nogama. Malo i on da dane dušom.

 

 

Ovo je zaista bilo naporno. Kada si u vremenskoj stisci i juriš neki tajming, putovanje motorom nije uopšte fun. Tanja s pravom konstatuje da ovakva vožnja ubija svaku ljubav prema motorima. Uh, dobro je što nije krenula svojim motorom.

 

Preostaje još samo da stignu naši prijatelji... a od njih ni traga ni glasa. Dok sedimo na kamiondžijskom parkingu prepunom đubreta koga nosi vetar, bezuspešno pokušavamo da ih dobijemo telefonom. Da im se nije nešto desilo? Ostalo je još dva sata do ukrcavanja... Ja imam još dve cigarete a Tanja umire od žeđi. Karte za trajekt ne možemo da kupimo jer ne znamo da li će stići na vreme. Ako ne stignu treba da tražimo hotel. Osim toga, karte ne mogu da se kupe bez njihovih dokumenata... Da im se nije nešto desilo?

 

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Posle nešto više od sat i po, evo ih. Dobro je, živi i zdravi su. Posle razdvajanja, malo su prisilno obišli Rim, putovali su nekim lokalnim putevima (nisu sigurni kojim), istim putem su se vratili i na kraju su rešili da prate saobraćajne znake a ne GPS. Primenjujući sličnu tehniku vožnje kao i ja (uz dodatak sirene i provlačenje kroz onih jedan metar između kola i bankine) uspeli su da stignu na vreme.

 

Kupujemo karte i ukrcavamo se.

 

 

Niko nije sujeveran, tako da nam je sve jedno koji je broj naše kabine.

 

 

Od Salerna do Mesine na Siciliji mogli smo da idemo i kopnom ali bi to značilo još 500 kilometra auto-puta, dodatno noćenje i gubitak jednog dana. Na ovaj način noć ćemo prespavati na brodu i ujutro odmorni i naspavani napadamo Siciliju.

 

Dobro zvuči ali da li je baš tako? Realno pogledano, malo je onih kojima je spavanje na trajektu omiljen način transporta. Sve vibrira od bučnog dizel motora, brod se vitla po talasima i ako još, kao mi, spavate u mikro četvorokrevetnoj kabini... samo vam se priviđaju scene iz Titanika. Upravo tako je bilo. Brod se ljuljao, ljuljao... broj kabine nam je 666... Dušan ima laku klaustrofobiju... Tanji je klima duvala pravo u glavu... broj kabine nam je 666 (jesam li spomenuo da niko nije sujeveran).... Jedino ja nisam imao problema. Moji sapAtnici kažu da nisu mogli da spavaju jer sam otkidao od hrkanja. Lažu garant. Nisu spavali jer jer im je bila frka da trajekt ne potone.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Sicilija je dosta veliko ostrvo - površina joj je nešto veća od, na primer, Vojvodine. Svaki region ima svoje specifičnosti: na jugu je uticaj Grčke, na severu Arapa. Ima svakakve arhitekture, od barokne do neke čudne mešavine stilova. Dušan je svo vreme predlagao da se lociramo na jednom mestu, da tu zonu pročešljamo ali smo mi ostali bili alavi - hoćemo da vidimo sve!

 

Još je dosta rano kada uplovljavamo u Mesinu. Akcija može da počne.

 

 

Silazimo sa trajekta i krećemo ka našem odredištu. Prvi utisak je bio malo strašan. Gomila napuštenih zgrada, vetar nosi đubre po ulicama, namršteni vozači automobila koji ne poštuju saobraćajne propise (pretpostavljam da ih ima čak i na Siciliji, mislim propisa)...

 

 

 

Izlazimo na auto-put (neeeeeee... zar opet) i vozimo ka jugu. Ma koliko čudno zvučalo, Sicilija ima nekoliko stotina kilometara auto-puteva.

 

Kafe pauzu pravimo u mestu Taormina, koje se vodi za jedno od najekskluzivnijih lokacija na ostrvu. Gradić je smešten na liticama visoko iznad mora i do tamo se stiže uskim krivudavim putićem.

 

 

Posle dobro prospavane noći svi su čili i veseli. “Jel misli ovaj da donese dupli espreso...”

 

 

 

Da nema neka aplikacija za poručivanje kafe?

 

 

Uz kaficu i kroasane raspoloženje se diže na već prihvatljiv nivo. Naš hotel je dvadesetak kilometara dalje.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Vođeni sofisticiranim gps uređajima, do ulaza u hotel smo stigli egzotičnim putem sa očigledno pogrešne strane.

 

 

Na ADVrider forumu sam pročitao da navigacioni uredjaji nemaju nikakvu funkciju na Siciliji – karte su očajne. Zato postoje tabele na kojima je sve lepo obrašnjeno. Samo baciš pogled i odmah ti je jasno gde treba da ideš.

 

 

Što se tiče samog hotela, ponovo je Kristina odradila odličan posao. Ne znam kako je uspela da nađe ovo rajsko mesto. Na booking.com-u ga nema.

 

 

 

 

Hotel je prerađena stara vinarija koja se nalazi u beskrajnim poljima citrusa.

 

 

 

Dok su nam pripremali sobe, uživamo u lepoti koja nas okružuje.

 

 

 

Na imanju gaje neko čudno voće i svakog jutra nam napune činije u sobama.

 

 

Spolja je zeleno kao lime a iznutra izgleda kao mandarina. Ima ukus kao malo kiselija pomorandža. Ako neko zna šta je to, neka napiše. Možda i jeste nezrela mandarina... ili pomorandža... ili veliki lime...

 

Toliko nam se dopala atmosfera ovog imanja da smo rešili da do kraja dana ne mrdamo nigde. Lenjivci iz ekipe (na čelu sa mnom) odmah su se bacili u krevet na popodnevnu dremku.

 

 

Jedva smo smogli snage da odemo na “ne tako lošu” večeru.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Drugi dan na Siciliji. Danas je u planu obilazak vulkana Etna. Ako isključimo Alpe, ovo je najviša planina u Italiji - visoka je preko 3.000 metara. Tačna visina ne može da se odredi jer se posle svake erupcije menja.

 

Kada smo krenuli vreme je bilo tmurno.

 

 

Penjemo se ka vrhu, izlazimo iznad oblaka i obasjava nas sunce.

 

 

Posle silnih kilometara po auto-putevima, ovo je pravo osveženje za napaćene bajkerske duše.

 

 

 

Pejzaž postaje sve lunarniji.

 

 

 

 

Stižemo gore kad tamo...

 

 

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Šala mala - ništa slično tome. Etna je u svojoj mirnoj fazi i dozvoljen je pristup turistima. Ogroman parking je pun autobusa i kola. Naokolo restorani, suveniri...

 

 

I pored toga, ne možeš da se otrgneš utisku da se nalaziš na veoma specijalnom mestu na planeti.

 

 

 

U našoj opremi izgledamo kao kosmonauti u skafanderima koji svakog trenutka treba da zakorače na površinu Meseca. Tako se i osećamo.

 

 

 

 

Pažnju nam privlače prašnjavi putići koji vode ka vrhu. “Izvinite, može li motorima do gore?” “%#!!!?” “Ok, ok... shvatili smo. Ali zašto ima onoliko stazica?”

 

Verovatno zato što posle svake erupcije moraju da grade celu infrastrukturu na novo, cena ture do gore je 50 Evra po čoveku. Motorima bi nam izašlo skoro džabe, al ne daju. Nek ide život.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Prvo se vozimo liftom do međustanice.

 

 

Ovo je bila međustanica do pre par godina. A onda jedno booom!

 

 

 

Odatle se nekim čudnim off-road busevima vozimo ka vrhu.

 

 

A haaaa... sad nam je jasno ko sme da se vozi putićima koje smo videli od dole.

 

 

 

Stižemo do okretnice i tu nas istovare. Dočekao nas je lak povetarac.

 

 

 

Sa kacigama na motoru ne možemo nikako da osetimo ono legendarno “vetar u kosi” pa nam je ovo prilika. Vetar u kosi – prašina u nosu, ustima, ušima, odeći...

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Iako nismo videli lavu, osećaj da se nalaziš ovde je neverovatan.

 

 

 

Ovo je krater posle erupcije u maju. Još se dimi.

 

 

 

Lava je dobar izolator toplote tako da će ovaj sneg zauvek ostati zarobljen.

 

 

Fasciniraju nas ljudi koji pešaka dolaze do gore. Em ušteda od 50 evrića em zdrav život.

 

[Јаџа 30 Napisano Februar 2, 2014]

Страва......

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

I kao što to obično biva kod nas...

 

Tehnologija je čudo: signal mobilnog operatora dobacuje do vrha Etne. Jedan telefonski poziv, baš dok smo bili gore, razbio nam je i onako krhku organizacionu shemu ovog putovanja. Tanjina mama (moja tašta) je došla u Sofiju da čuva unuka Luku dok smo mi na moto turi. Trebalo je da dočeka i studentkinju iz Beča i da je dva dana hrani kako bi nadoknila izgubljenu energiju od učenja (čitaj: žurki, rođendana, izlazaka... i učenja, of kors). Onda je trebalo mi da se vratimo i preuzmemo štafetu.

 

Elem, tašta se javila da mora hitno da se vrati u Srbiju. Tanjima sestra je dva meseca pre termina dobila kontrakcije i otišla u bolnicu na prevremeni porođaj. Kakav mes je samo nastao... Mi se nalazimo na vrhu Etne, tri lepe daleko od važnih događanja i pokušavamo da daljinskim upravljanjem stvari dovedemo u kakav takav red. Okrećemo telefone i organizujemo tašti prevoz do Pančeva. Zovemo Luku i sa olakšanjem konstatujemo da sa njim neće biti problema. Naprotiv, kada je čuo da će par dana ostati sam kod kuće, skočio je od sreće. Neće biti nikoga da mu drnda što neprekidno igra igrice... a i Mc Donalds je na ćošku. Samo će Sofija da izvisi za domaću klopu. Upravo ona nas ubeđuje da neće biti nikakvih problema. Ona ima 19 a Luka 15 godina i nisu više mala deca da ne mogu da se snađu par dana. Za svaki slučaj, nekoliko prijatelja su postavljeni u poziciju niskog starta ako nešto zaškripi. Od ovog trenutka pa do povratka kući, imali smo knedlu u stomaku.

 

Jedina lepa stvar je bilo to što se naša porodica to popodne uvećala za još jednog člana. Mala Anja, iako je malo poranila, živa i zdrava je došla na svet i svojim prisustvom ga napravila lepšim mestom za život.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Pred nama je još pola dana. Sa Etne silazimo istim onim fenomenalnim putem.

 

 

Vozimo u pravcu Taormine u koju smo svratili na dolasku ali nismo uspeli da vidimo stari grad.

 

Gradić je veoma popularan i jedva pronalazimo mesto da ostavimo motore. Neka baba viče sa prozora jer pravimo buku, Dušan se jedva okreće na nizbrdici, dobronamerni čičica nam kaže da će nas tu odneti pauk... U opštom haosu Tanja spušta moje i svoje rukavice na susedni skuter i tu se zauvek pozdravljamo sa njima.

 

Sam gradić je prelep.

 

 

 

 

Sa trga se čuje sicilijanska muzika. Većinu pesama poznajemo. Svojevremeno smo kupili album "Sicilien" Roberta Alagna-e i dosta uživali u njemu. Uživamo i u živoj muzici.

 

 

Posle šetnje sedamo u restoran Al Duomo za koji je u nekom gajdu pisalo da je dobar. Na žalost, upali smo u tipičnu turističku klopku. Račun je bio astronomski a hrana ispod proseka. Jedino je pogled ka centralnom trgu bio vredan pažnje.

 

 

Kratka vožnjica do hotela i još jedan prođe dan. Bilo je dosta uzbudjenja za danas.

[Arakis 5046 Napisano Februar 2, 2014]

Zašto imam osećaj da ti je Sicilija "izašla na nos"...

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Treći dan na Siciliji. Dok omladinci spavaju, Tanja i ja odlazimo do obližnjeg gradića u moto radnju da kupimo rukavice. Ja imam rezervne ali Tanja ima samo debele zimske koje nisu za ovih 20+ stepeni.

 

NIje bio neki izbor rukavica ali skutera ima koliko hoćeš. Zbog krize i sami Italijani sve češće kupuju kineske kopije umesto originalnih Vespi. Ruku na srce, izgledaju dosta Interesantno.

 

 

Pakujemo se i oko podne smo spremni da krenemo ka jugu ostrva.

 

 

Tanja proverava, bebica je dobro.

 

 

Vozimo paralelno sa auto putem i uživamo u slatkim mestašcima. Prvo odredište je veliki grad Catania.

 

 

 

Kao što sam prošle godine pisao, u Italiji nema više zezanja sa parkiranjem motora. Malo smo se namučili dok nismo našli dva prazna mesta.

 

 

Obilazimo samo centralni trg i okolinu. Grad je lep ali je prevelik da bismo tragali za interesantnim mestima. A i malo kasnije smo krenuli... Atmosfera podseća na Trst. Ručamo pastu u restoranu na trgu.

 

Jedva čekamo da krenemo ka gradiću koji nas od početka dosta privlači – Sirakuza. Dodajemo gas.

 

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

E Sirakuza je već po našem ukusu. Dosta je manja, intimnija i prepuna lepih detalja.

 

 

 

 

 

 

 

I američki turisti uživaju.

 

 

 

Sunce počinje da zalazi i grad postaje obojen jednom lepom narandžastom nijansom.

 

 

 

Ne ide nam se. Hoćemo još da popijemo od ovog lepog grada.

 

 

 

 

Ispijamo po jedan Aperol špric i možemo da krenemo.

 

 

Zbog mraka izlazimo na auto-put i za jedan sat smo u hotelu.

 

Ribljom večerom u hotelu zakucavamo poslednji dan na istočnoj obali Sicilije.

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Zašto imam osećaj da ti je Sicilija "izašla na nos"...

 

Šteta što ne mogu da ti dam plusić

[Furious Panda 7200 Napisano Februar 2, 2014]

Četvrti dan. Danas menjamo lokaciju. Rešili smo da odemo na južni deo ostrva u zonu grada Agrigento. Kristina se opet bacila na traženje smeštaja i pronašla novi dragulj. Sve je bilo odlično osim jednog detalja. U mejlu su napisali da treba da stignemo do 18h i da ni u kom slučaju ne računamo na gps. Posle šest pada mrak i oni nemaju obavezu da traže izgubljene goste po okolini.

 

OK, treba da se stegnemo. Ranimo ranom zorom i već u podne smo u sedlu.

 

 

Nije nam baš usput ali smo rešili da svratimo do gradića Modica.

 

 

Svi mnogo hvale njegovu lepotu... a i čokoladu. Tu je napravljena prva čokolada u Evropi i ona se, po istom receptu, proizvodi i danas. Big Smile. Eto poklona za našu decu.

 

Kao po običaju, stižemo u grad kada je sve zatvoreno.

 

 

 

Srećom, prodavnica čokolade radi. Ono malo mesta u koferima punimo tablama raznih ukusa: narandža, cimet, ljute papričice... Nekako uguramo i dva likera... i kakao... i flašu vina...

 

Vreme za ručak je prošlo i krećemo u potragu za otvorenim restoranom. Odlučili smo da po svaku cenu nađemo piceriju. Toliko dana smo u Italiji a nismo liznuli ovo njihovo najpoznatije jelo.

 

 

Dok vozimo tesnim ulicama, uživamo u gradu. Zaustavljamo se da napravimo po koju fotku.