od Amsterdama do Zrenjanina-brodicem

[vlajko 2670 Napisano Septembar 9, 2012]

Svaka čast momci..

 

i ja bi išao da mi je neko ponudio slično..

[rafter 110 Napisano Septembar 11, 2012]

9.dan

 

Ujutro smo posle dorucka krenuli dalje. Ukapirali smo da nam je mast koja podmazuje prenos, na minimum. Stali smo u Zutphen (ko ovo procita pravilno, ima pivo) da je kupimo. Medjutim, zaboravili smo da je nedelja i da su sve prodavnice zatvorene. Onda smo ugledali jednog Nemca na ogromnoj jahti koji je sedeo i pio pivo. Eto nama masti, rekao sam. Ocas sam ga ubedio da ce mu biti pravo zadovoljstvo da nam pomogne. Naravno kada je cuo “nasu tuznu pricu”, dao nam je mast i samo sto nije povikao “majn bruder partizanen!” Dobar neki Nemac. Kao Sep iz “Salas u malom ritu”.

 

Posto “smo se podmazali” nastavili smo ka mestu gde se spajaju Ijssel i Rajna. Sto smo bili blizi, brzina vode je bila sve veca a mi se jedva probijali uzvodno. Brzina nam se sa 8km/h, sto je sasvim pristojno na ovako brzoj reci, smanjila na 3km/h. U jednom trenutku, dok sam vozio, radosno sam povikao “Jurimo 5 na sat”!

 

Najzad, posle dva dana, oko 18 sati naporne voznje i predjenih samo 90km, Uplovili smo u Arnhem. Sale je dosao kombijem po nas i vratio nas u marinu kraj Amsterdama. Sutra nas je cekao novi put. Drugi brod “Joke” trebalo je iz Kolhorna, na drugom kraju Holandije doterati u Arnhem pa da sa oba broda najzad krenemo kuci. Iako sutra nece biti brzaka kao na Ijssel-u, treba proci kanal Amsterdam-Rajna na kome bezobzirno jure veliki teretni brodovi a zatim po nabujaloj Rajni preci uzvodno 45km do Arnhema. Popadali smo u krevete umorni od rafting i to uzvodnog po Ijssel-u, reci koju necemo zaboraviti.

 

 

 

10.dan

 

Probudila nas je dosadna, holandska kisa. Ovo nam bas i nije trebalo na putu kroz ni malo naivni kanal Amsterdam-Rajna.Sale i Laki su otisli da snime centar Amsterdama a mi polako, ne bas presretni, krenuli u kanal.

 

Cim smo izasli na plovni put pocela je frka! Kanal je vestacki i nema obale nego je oivicen ogromnim celicnim plocama. To je ucinjeno da se, zbog visoko-frekventnog saobracaja, zemlja sa obala ne bi obrusavala. To je super, ali za male brodice te ploce su zlo. Talasi se od njih odbijaju I kad prodje neka mrcina od broad talasi nemaju pravac nego te udaraju sa svih strana. Umiriti brod po takvom ludilu, prava je umetnost. Bas sam se setio jednog starog mornara na Ijssel-u koga smo upitali sta misli o nasoj ideji da sa dva mala broda preplovimo skoro 2500km od Amsterdama do Zrenjanina. Rekao je “Mislim da niste normalni”.

 

U jednom trenutku dok sam vozio, pogledao sam ulevo. Pored mene je prolazio brod koji je bio visok kao zgrada! Lele, kakve ce ovaj talase da napravi!? Medjutim, brod je bio bez tereta i talasi su bili u granici normale. Ali, kada bi naisao pun brod, on je bio zaronjen u vodu od tezine tereta i gurao bi vodu ispred sebe i pravio talase od dva metra. E, to je onda bio rodeo. Posto je voznja bila naporna, Mosa i ja smo se menjali za kormilom svakih pola sata, ali i onaj sto je “odmarao” zverao je na sve strane osmatrajuci odakle nam dolazi opasnost. Najzad posle dugih 40km koje smo presli za oko 5 sati stigli smo do prevodnice posle koje smo skretali Rajnu.

 

Nismo imali pojma kolika je prevodnica dok nismo videli da je u nju usla ona grdosija i jos 4 velika broda. Najzad je dosao Laki koga smo cekali vezani za dok ispred prevodnice i krenuli smo, prateci dva velika broda, unutra. Iako smo u nasoj avanturistickoj karijeri prosli kroz mnogo prevodnica, ova je zbog svoje velicine a bogami i zbog prisustva ona dva broda, bila jeziva. Osecali smo se kao u grobu. Pu, pu, daleko bilo. Hvala Bogu, izadjosmo zivi i zdravi i po izlasku iz prevodnice, na “raskrsnici” skretosmo levo…u Rajnu.

 

Najzad, jedno prijatno iznenadjenje. Rajna nije bila ni priblizno brza kao sto smo mislili. Mada, kada budemo krenuli uzvodno, reka ce biti sve uza i brza. Ali, o tome cemo razmisljati kada dodjemo do tamo.

 

Posto se blizilo vece, usli smo u prvu marinu na koju smo naisli. Tu nas je cekao Sale koji je dosao kombijem i sredio nam prenociste. Seli smo za sto i izvadili slaninu, sir i hleb. Laka vecerica pred spavanje. Sutra, ponovo na Rajnu!

 

 

 

11.dan

 

Ne znam ko je sinoc predlozio da pogledamo film na lap-topu, ali umesto u 12h legli smo u 3h! Sasvim dovoljan razlog da svi u 7h ustanemo nervozni. Odmah je pocela svadja. Medjutim, cim smo zaplovili, svako je radio svoj posao na brodu i strasti su se stisale. Na cetvrtom kilometru od ulaska u Rajnu smo naisli na novu prevodnicu. Sef prevodnice, ili kako se to vec zove, je izdavao uputstva o redosledu ulaska u prevodnicu i to na holandskom??? To je kao neki svetski jezik koji svi moraju da znaju!? Pojma nismo imali o cemu prica pa nam je rukama objasnjavao da moramo da sacekamo da prvo udju veci brodovi. Posle pola sata opet je poceo da vice i mase rukama. Dosao je red na nas da udjemo. E, serem mu se u holandski!

 

Posto nam je nestalo cigareta, svaki clan ekipe je imao zaduzenje da jedan dan zavija svima cigarete od duvana koji je Sale kupio u Zrenjaninu. Taj “duvan” je bio mesavina duvana (oko 1%) i 99% nekih, pretpostavljam lekovitih trava. Uglavnom, jedna izuzetno zdrava, cak preporucljiva, cigareta! Danas je to cudo medicine zavijao Laki.

 

Posle prve, na red je dosla i druga prevodnica. Ustvari, Holandjani su napravili na glavnom toku Rajne dve ustave da bi usporili njenu brzinu. Da to nije uradjeno, brzina reke bi bila kao na Tari ili Ibru i bilo bi nemoguce ploviti uzvodno. Pored tih ustava, napravljeni su kanali sa prevodnicama kojima brodovi savladjuju razliku u nivou vode pre i posle ustave . Posle tih prevodnica, put do Arnhema je bio laganica.

 

Ipak, resili smo da prespavamo u Arnhemu iako je plan bio da idemo dalje do mraka. I sutra je dan.

 

 

 

12.dan

 

Ni danas ne krecemo za Nemacku. Papiri za brodove jos nisu gotovi a planirali smo da sutra ujutro nazad odplovimo iz Holandije. Dan provodimo ribajuci brodove i izlezavajuci se. Cak i ako papiri budu gotovi sutra popodne –krecemo tek prekosutra. Ajmo vise!!!

 

 

 

13.dan

 

Papiri ponovo nisu stigli. Sale je u Almeri i pokusava da ubrza stvar. Ceo boziji dan sedimo, igramo karte i dosadjujemo se. Svi su vec nestrpljivi. Voda je tu pored nas a ona ce nas odneti kuci. Mogli smo biti vec na pola Nemacke, ovako smo sve nervozniji. Placamo 20 evra dnevno marinu a tu lovu smo mogli potrositi na klopu. I pice naravno!

 

Radanovic, Radanovic, Radanovic!!! Ljudi pa je li to moguce??? Stigli Papiri!!!

Sale je stigao oko 18h i doneo papire za oba broda. Uz veceru se dogovaramo da legnemo ranije, ustanemo u 5h i krenemo u 6h. Odlican dogovor, ali u 2h smo se jos tusirali i brijali. Bice veselo ujutro…

 

 

[fibra 345 Napisano Septembar 11, 2012]

Veoma zabavno i duhovito napisano!

 

Ponovo apel da ubacis neku fotku koja prati pricu.

 

1. Desni klik na fotku u Facebook-u/copy image location

2. Ubaci sliku (BJB forum)

3. U polje URL slike uradi "Paste" linka i klikni "Hajde"

[rafter 110 Napisano Septembar 11, 2012]

evo par fotki za ovaj text

plava grobnica od prevodnice

 

mosa vozi po kanalu Amsterdam-rajna

 

mosa i ja na radnom zadatku

 

kanal Amsterdam-Rajna

e ovako nam j.bu kevu sa talasima

 

rumun zavija "lekovite" cigarete

 

e, ovaj pravi talase, utero materi

e, v

e, ovo je "zgrada"pored mene

 

i tako svkih 20 sekundi

ulazak u zestoku prevodnicu. znaci sranje! pisi, pisi sranje...

[rafter 110 Napisano Septembar 12, 2012]

14.dan

 

Najzad smo sa oba broda kreuli ka Srbiji. Rajna je bila brza, ali nije bilo tako strasno kao sto smo mislili. Medjutim, kada je naisao prvi veliki brod “Distance je podivljao. Talasi su ga bacali na sve strane i samo je bilo pitanje trenutka kada ce ga neki od ogromnih talasa prevrnuti. Mosa je vozio veliki “Joke” koji je zbog svojih dimenzija i tezine bio mnogo stabilniji od “Distance” koji sam ja jedva odrzavao na vodi.

 

Svaki brod koji bi nam dosao otpozadi digao bi ogromne talase koji su “Distance” gurali ka obali i kamenju na njoj. Brodovi koji su nam dolazili u susret isli su brze jer su isli nizvodno, ali njihove talase je bilo lakse preseci. Talasi su nam dolazili od napred sa leve strane i bilo je dovoljno samo malo skrenuti desno i oni bi se “razbijali” o pramac broda. Talasi koje su pravili brodovi koji su dolazili iza nas udarali su brod sa zadnje leve strane i gurali ga na desnu obalu. Svaki novi brod koji nas je sustizao bio je novi ispit izdrzljivosti i za nas i za brod.

 

Prolazili su brodovi, ali i kilometri i pred sumrak smo uplovili u Vizel, tacnije u marinu na kraju grada. Prvi dan puta bio je iscrpljujuci i mosa i ja smo posle 14 sati naporne voznje popadali umorni u krevet. i ostale clanove ekipe je isrpelo ovo tumbanje pa su nam se i oni uskoro pridruzili. U toku celog svog zivota, vozio sam brod oko 10-ak sati, ovaj jedan dan vozio sam 14! Do kraja plovidbe po Rajni ostalo je jos “samo” 320km! Boze, ocemo li stici zivi?

 

 

 

15.dan

 

Ustali smo k’o prebijeni. Hteli smo da krenemo ranije i izbegnemo guzvu na “putu”. Iako je bila nedelja, Sale i ja smo krenuli da nadjemo prodavnicu i kupimo hleb. Nismo imali vise ni mrvice. Na putu do 3km udaljenog grada nije bilo zive duse. Izgleda je cela Nemacka spavala! Ej Srbijo, majko! Bog blagoslovio nase pekare i majstore po buregdzinicama! Vracas se nedeljom ujutro (kako i Bog zapoveda) iz grada pa biras! ‘Oces vruca ‘leba? Izvolite! Oces vruc burek? Pljeskavicu? Svega ima! A ovde? Samo stotine zeceva koji istrcavali od nekud iz sume. Pretpostavljam da ih je zabranjeno loviti pa su se toliko namnozili!? Gledali smo za njima i zamisljali nedeljni zeciji paprikas. Onda smo ugledali 20-ak jaganjaca na livadi! Lele, sami bez igde ikog svog! Gledaju u nas i kao da vicu “Uzmite mene, uzmite mene…”. Naravno onako gladni, prosli smo pored njih mrtvi ladni. Ma lazem! Jesmo prosli, ali smo sledecih pola sata pricali o jagnjecim specijalitetima.

 

Najzad, stigli smo do grada i… Neverovatno! Prva otvorena prodavnica na koju smo naisli, bila je pekara. Svaka cast braco Nemci, izvinjavam se u ime kolektiva! Kupili smo par kila hleba, odneli na brod i posle dorucka, praceni sitnom kisom krenuli uz Rajnu. Mislili smo da zbog nedelje nece biti guzva na vodi, ali su to izgleda mislili i svi ostali ladjari. Osim talasa, sada nam je smetala i kisa, smanjujuci vidljivost pa je put bio jos opasniji. Ipak, probijali smo se kilometar po kilometar. Prethodni dan, presli smo oko 60 i neki kilometar, ali smo ovaj put posle samo 45km odustali. Kisa i jucerasnji dan su uzeli svoj danak i vec oko 7h smo usli u jedan spor u nekoj nedodjiji i privezali brodove za drvo na obali. Resili smo da spavamo u prirodi a ne u nekoj marini i tako ustedimo tridesetak evra.

 

Na brzim delovima Rajne Nemci su napravili prepreke da je uspore. Od kamenja je do trecine reke popreko napravljeno nesto kao mali zid i to usporava njen tok. U nasem, mornarskom zargonu to se zove spor. Auuu kako kenjam! Posle dva dana plovidbe vec smo postali mornari!!! Ajde dosta. Na spavanje!

 

 

 

16.dan

 

Spavanje u prirodi nam je prijalo. Imali smo nesto rezervnog goriva u buretu i hteli smo da ga sipamo u “Distance”. Posto ja vozim taj brod, to je bio moj posao. Skinuo sam metalni cep sa rezervoara i ostavio ga na ivicu broda. Kako sam zakoracio po brodu on se zaljuljao i cep je upao u vodu! Sam sebi sam psovao sve po spisku dok sam pokusavao da cep zakacim magnetom koji je Mosa imao u alatu. Posto to nije uspelo znao sam da mi ne gine kupanje. Voda nije bila hladna, bila je ledena! Sto bi rekao moj stari “do jaja nekako, od jaja nikako!” Nisam imao nameru da u vodu, koja mi je dopirala do grudi, zagnjurim glavu. Pipao sam dno nogama pokusavajuci da stopalima nagazim cep, ali sam osecao samo kamenje koje me je ubadalo do krvi. Nisam vise mogao da zaustavim cvokotanje zuba i morao sam da izadjem iz vode. Bilo je vreme za pokret i parce krpe je zamenilo cep.

 

Iako nam je osnovni cilj bio otploviti sto vise uzvodno, to nije moglo bez bgoriva. Pod hitno smo morali naci pumpu. Ako ne na vodi, onda bar blizu nje kako ne bi burad od 50 litara vukli po ulicama nekog grada. Bilo je oko 14h kada smo stigli u Dizeldorf. Nasli smo pumpu ali radi od 16h! Do druge smo stigli u 15h, ali ta je radila do 14h!? Pa ko koga ovde…? Nakon svega, usli smo u jedan kanal u kome su industrijski hangar i tu brodovi utovaraju robu koju ce raznositi po celoj Evropi. Zamisli, pumpa radi, ali je na desetak metara udaljenom uzvisenju od obale. Ali, ne bi Srbi bili to sto jesu da se ne snadju u svakoj situaciji! Kanapima smo spustili burad sa gorivom od benzinske pumpe do 3m visoke obale, pa opet kanapima na brod.

 

Odlucili smo da ovde prespavamo, ali prvo vecera. Taman smo seli za sto kad-policija! “Ovde ne sme da se spava” kazu, “ali ima marina na 15km uzvodno odavde”. Ma da, bas smo mislili da nocu plovimo po Rajni jos par sati! Rekli smo pandurima da idemo u tu marinu, izasli na Rajnu i cim su se oni izgubili u daljini stali smo u jednu mirnu uvalu. Spavanje!

 

 

 

17.dan

 

Posle jutarnje kafice, krecemo ka Leverkuzenu. Mozda padne koji Bayerov aspirin uz pivce? A moze i bez aspirina! Sale je presao na nas brod da me malo zameni i brodovi su lako klizili po mirnoj vodi. Odjednom, nas brod se zakasljao i ugasio. To i ne bi bilo tako strasno da iza nas nisu isla dva velika broda i sad, bez motora, reka nas je nosila pravo pod nijh! Vikao sam Saletu da svira 4 puta kratko i to ponavlja. Taj signal je znacio “ne mogu da manevrisem” ili ti po srpski “u govnima smo”!Srecom, oni su shvatili I obisli nas. Taman smo odahnuli kada smo videli da nas matica gura na kameni spor! E, jebi ga…Posto su nam vesla bila na Mosinom brodu , jedino cime smo mogli da veslamo bila su vrata od brodskog ormana. Pokusavali smo da veslajuci skrenemo brod na sigurno, u dubinu, ali matica je bila jaca. Srecom Mosa je video sta se desava, dojurio do nas brodom, zakacio nas i odvukao na sigurno.

 

O putovanju tog dana vise nismo ni razmisljali. Dosli smo do prve marine i privezali brodove za dok. Uskoro je dosao sef marine i “majstor”. Covek je pogledao brod sa obale, procenio da nam je crkla bos pumpa, da ce to kostati par stotina evra i trajati oko 7 dana. Oterali smo ga u… i preko nekih domorodaca dosli do Henesa, coveka koji popravlja matene sve brodove u Nemackoj. Tipu je zena Hrvatica i posto je mislio da smo i mi Hrvati, resio je da nam pomogne. Uspeo je da “Distance” osposobi da stignemo do Kelna a tamo ce srediti ostale kvarove. Decko koji je Draganu prodao brod, zestoko ga je slagao da je brod u odlicnom stanju. Ceo motor je bio pred crkavanjem.

 

Sa sumrakom smo se uvukli u veliki brod kao u jazbinu, otvorili pivo i zapevali. Udri brigu na veselje.

 

 

[rafter 110 Napisano Septembar 13, 2012]

18.dan

 

Boga mi smo poranili! Vec s prvim zracima sunca smo bili na reci i picili ka Kelnu. Tamo smo trebali da sacekamo Henesa da proba da sredi “Distance”. Sam Keln je predivan. Srednjevekovna kelnska katedrala sa svoja dva tornja daje gradu istorijski smek. Usli smo u marinu u centru Kelna koje se, gle cuda zove “kelnska marina”! Na samom ulazu u Marinu je parkirana kopija Nojeve barke. Iz unutrasnjosti se sa razglasa cuju krici zivotinja koje je prema Bibliji Noje stavio u barku. Jos jedna jedinstvena atrakcija Kelna. Na prvom vezu u marini je parkiran originalni vikinski brod. Sve sem zmajeve glave na pramcu je originalno i brod je zaista izuzetan. Posto je i u nama taj vikinski duh, iskoristili smo priliku da se slikamo kraj njega.

 

Uskoro se pojavio i Henes i poceo sa popravkom broda. Ipak, nekoliko delova motora je moralo da se zameni pa su kupovina delova i popravka odlozeni za sutra. Pored tuseva i wc-a, u marini su bile i ves masina i susilica za ves pa smo nazad imali priliku da nagomilani prljavi ves operemo.

 

Vece smo docekali na brodu razgovarajuci o tome da li ce nas manji brod “Distance” uopste uspeti da preplovi Rajnu jer je voda bila sve brza a kvarovi na njemu sve ucestaliji.

 

 

 

19.dan

 

Probudila nas je cudna atmosfera. Po celom gradu oko nas su setale devojke, momci, bake, deke…svi u bojama nemacke zastave. Aaa, pa danas je utakmica prvenstva Evrope Nemacka-Italija i to polufinalna! Svi su sa nestrpljenjem ocekivali vece i pocetak meca.

 

Dok su Sale, Mosa i Rumun pomagali majstoru oko popravke broda, Laki i ja smo se sredjivali za izlazak. Zeleli smo da snimimo atmosferu u Kelnu i intervjuisemo i Nemce i Italijane kojih je bilo puno po gradu. Cim smo stigli u centar, bilo nam je jasno ko je ko. Italija je vec vodila 2-0 i Nemci su cutali, nervozno gledajuci u video-bimove kojih je bilo ispred svakog kafica. Za to vreme, pred jednom picerijom se skupila poveca grupa Italijana koji su pevali i slavili pobedu iako je do kraja utakmice bilo jos pola sata. Kada je sudija dosudio penal za Nemacku poceo je rafal socnih italijanskih psovki i zadnjih 5 minuta su proveli lica bukvalno zabijenih u ekran. Onda se odjednom oteo uzvik olaksanja i odusevljenja-kraj! Italija je u finalu! Italijani su poceli da se penju na stolice, polivaju pivom i pevaju. Za to vreme su se Nemci razilazili u tisini izbegavajuci cak i da prodju pored Italijana koji su ih onako, juznjacki podjebavali. Medjutim, ipak je jedan cica, Nemac koji drzi kafic pored italijanske picerije, dosao i cestitao pobedu svom komsiji Italijanu. Sportski, svaka cast.

 

Odjednom je neko pored mene uzviknuo “Dje si zemo?” Iako sm znao da ne zove mene, odgovorio sam “Evo, tu sam”. Posto je dobrocudni Bosanac Davor iz Velike kladuse cuo ko smo, odakle smo, odakle i kuda putujemo, ponudio nas je pivom da mu uz pice ispricamo detalje naseg puta. I, kao sto to u dalekom svetu biva, turu on, turu mi i do kraja veceri samo sto se nismo zbratimili. U svakom kaficu su ga maltene vodili kao inventar pa smo krenuli u obilazak kulturno-istorijsko-kafanskih znamenitosti grada Kelna. Kada smo naisli na jedini kafic gde sme da se pusi, znali smo da cemo tu docekati zoru. Do broda nas je ispratilo mamurno kelnsko jutro. Ekipa je vec odavno spavala. Laki je u pola noci izasao u wc i upao u prostor za motor koji je Mosa ostavio otvoren da ujutro proveri ulje u motoru. Izasao je iz rupe sav krvav. Da je bio malo trezniji, siguran sam da bi ga bolelo. Ovako je samo legao i nastavio da spava.

 

 

 

20.dan

 

Teska srca smo napustili Keln. Ekipa je bila raspolozena za put a Laki i ja cutljivi i sanjivi. Srecom, put je tekao mirno i mamurluk je isparavao na blagom, prepodnevnom suncu. Nista nije nagovestavalo najgori dan na nasem putu.

 

Prvo je kazaljka na barometru naglo pala za cetvrtinu kruga najavljujuci skoro nevreme. Zatim se nebo iznad nas zatamnilo a neki veliki brodovi su poceli da bacaju sidra i vezuju se za obalu. Iako je to bio siguran znak da nam se priblizava oluja nismo imali gde da se sklonimo. Sa nase leve strane je bio plicak u kome bi se nasi brodovi nasukali i bili prepusteni na milost i nemilost vetru i talasima a sa nase desne strane je bio plovni put po kome su jos uvek jurili veliki teretni brodovi. Nije nam preostajalo nista drugo nego da nastavimo put i pokusamo das to pre nadjemo neko sigurno mesto za nas i za brodove.

 

Odjednom nam je jedan grom “pocepao usi” udarivsi u drvo pored nas a zatim su gromovi i munje poceli da tuku na sve strane. Rumun i ja smo obukli prsluke za spasavanje jer je “Distance” poceo da se ljulja pod udarima vetra. Posada sa “Joke” je pokusavala da nas svojim brodom zastiti od vetra i Mosa mi je preko toki-vokija govorio da budemo sto blizi njihovom brodu. To je bilo lako reci, ali sa brodom koga je vetar nemilosrdno bacao po reci, tesko uraditi. Oni su, rizikujuci i brod i svoje zivote usporavali kretanje po oluji da bi nas koliko-toliko zastitili, ali smo bili sve dalje jedni od drugih. Onda se od jake kise, nosene vetrom stvorila i magla. U jednom trenutku smo ih izgubili iz vida i pomislio sam da je mozda ipak najbolje da nasucem brod u plicak pa sta nam Bog da. Dok sam razmisljao sta da radim, u magli sam ponovo ugledao “Joke” i dodao gas da ga stignem. Vidljivost je bila 2-3 metra i ludost bi bila pokusati preci na drugu stranu reke na kojoj smo jos uvek videli pretece siluete velikih brodova koji su plovili “na slepo”, vodjeni radarom. Odjednom, kisa je smanjila zestinu a vidljivost porasla na desetak metara. Znali smo da smo pobegli iz srca oluje. Vreme se sve vise prolepsavalo i mi smo odahnuli. Ovo je bilo blizu!

 

Do veceri smo presli jos dvadesetak kilometara i iscrpljeni popadali u krevete dok su se “Joke” i “Distance” kao umorni konji lenjo ljuljuskali na blagim talasima.

 

 

[Nikola-Pera 190 Napisano Septembar 13, 2012]

Fenomenalno,prava avantura!

[eclipse 220 Napisano Septembar 13, 2012]

Daaaaaaaaj dalje! Daaaaaaaj dalje!

[mungos 910 Napisano Septembar 13, 2012]

....Laki je u pola noci izasao u wc i upao u prostor za motor koji je Mosa ostavio otvoren da ujutro proveri ulje u motoru. Izasao je iz rupe sav krvav. Da je bio malo trezniji, siguran sam da bi ga bolelo. Ovako je samo legao i nastavio da spava.....

 

Kakvi ste carevi.Genijalna avantura, genijalna ekipa, genijalan putopis.

[rafter 110 Napisano Septembar 13, 2012]

21.dan

 

Malo smo se ujutro pomucili da izadjemo iz spora jer je voda u toku noci opala pa su brodovi ostali u plicaku. Ipak, za 15-ak minuta, plovili smo ka Koblencu. Do kraja naseg puta po Rajni ostalo je 120km, a do kuce dugih 1759km.

 

Posle Bona, usli smo u brdovite krajeve Nemacke i gradici uz obalu reke bili su kao sa starih razglednica. Na brdima oko nas su gospodarili stari zamkovi, ali je svaki bio ocuvan ili restauriran i svaki cas smo ocekivali da kroz njihove kapije izjure vitezovi na konjima.

 

U podnozju brda, kraj reke, scucurile su se stare nemacke kucice i predeo je bio zaista idilican. Osim turistickih brodova, guzve na vodi skoro da nije bilo pa su momci uzivali leskareci na krovu broda slikajuci neobicne gradjevine. Posto se blizilo vece, potrazili smo na karti mesto gde cemo prenociti. Odlucili smo se za jedan zaliv koji je izgledao kao raj za pecanje. Taman smo pomislili da smo nasli oazu mira kada je brdom pored nas protutnjao brzi voz a posle 5 minuta i drugi i tako iz sata u sat. Medjutim, odlucili smo ipak da pecamo i kad smo nahvatali 15-ak kedera zabacili smo pecaljke.

 

Na kedere nismo nista upecali, ali je Mosa na hleb upecao crvenperku od skoro kilogram. Deo ekipe je otisao na spavanje, ali uporni Sale i Laki su ostali celu noc kraj pecaljki.

 

Taman sam zadremao kada me je trgla zaglusujuca buka! A, da, jos jedan brzi voz. Pa jos jedan, pa jos jedan a onda su oci pocele da mi se sklapaju a zvuk voza je bio sve dalje…

 

 

 

22.dan

 

Laki je jutro docekao uz pecaljke sa dve velike crvenperke u cuvarci. Taman smo se spremali da podjemo kada su se pojavili baba i deda u malom camcu. Pored nas na obali je bio kamp, potpuno prazan. Oni su se parkirali i otisli do kampa gde im je verovatno bila kamp kucica.Posle par minuta pojavili su se vicuci kako im je nestalo bure od 5l piva, neka figurica i jos nesto sto nismo razumeli sta je. Rekli su da ce zvati policiju i mi smo popizdeli! Takve neosnovane optuzbe povrede coveka! Posto su nasi brodovi bili registrovani u Holandiji, na njima su bile holandske zastave. Deda je to prokomentarisao recima “Sa vama Holandjanima smo i pre 8 godina imali problema”! Au bre deda al’ si zlopamtilo! Sve, sve, ali Holandiju nam ne diraj! Ispratili su nas ni malo ljubaznim pogledima i recima. Mislim, stvarno, ko bi uzeo glupavu figuricu i to jos nesto! Tako optuziti ljude, to je cist bezobrazluk! Priblizavali smo se Koblencu a “Distance” je sve losije radio i jednog trenutka motor se ugasio. Los motor, brdo kvarova i brza voda su ga najzad satarili. Brod jednostavno vise nije mogao dalje. Do Koblenca je bilo jos desetak kilometara, ali sa jednim pokvarenim brodom i drugim koji ga je jedva vukao, stici tamo-bila je nemoguca misija. Usli smo u prvu marinu na koju smo naisli. Sale je nazvao Dragana da nadju neko resenje. Bile su dve opcije. Ili da se brod prebaci kopnom do Regensburga gde bi ga lakse vukli nizvodno ili da se direktno odnese u Novi sad. Dogovorili su se da nam Dragan ujutro javi sta je odlucio. Onako umorni i nervozni utehu smo nasli u pivu! Bure od 5l je popijeno u dedino zdravlje!

 

 

 

23.dan

 

Ceo sutrasnji dan je protekao sumorno. Pokusavali smo da nadjemo prevoz za “Distance” a kisa je pojacavala nervozu u ekipi. Dragan se nije javljao do uvece a mi smo bili u nekoj vukojebini gde niti smo koga znali, niti smo mogli da bilo sta uradimo da resimo problem. Najzad, u sam sumrak javio se Dragan i rekao da je nasao prevoz i da brod ide direktno u Novi sad.

 

Posle oko 400km po holandskim kanalima i od kisa nabujaloj Rajni, nas drugi brod “Distance” je ostao u gradicu Nojvid kod Koblenca! Premestili smo Lakijeve i moje stvari na “Joke”. Nasa petoclana ekipa nastavlja put jednim brodom! Bilo mi je zao sto, pored sve muke i truda, nisam uspeo da “Distance” doteram do Novog Sada i predam kljuceve Draganu! Idemo dalje!

 

 

 

24.dan

 

Kisa je svu noc padala i cim smo s’jutarnjim suncem izasli na vodu, docekala nas je jos brza reka nego juce. Brod je milio 2km/h i pomislili smo sta bi tek bilo da smo vukli pokvareni “Distance”!? Stajali bi smo u mestu. A mozda bi se i polako vracali za Amsterdam!?

 

Uskoro smo prolazili kroz Koblenc. U gradu skoro da nema novih gradjevina. Sve kuce su stare, ali ocuvane. Gradska biblioteka je u zgradi izgradjenoj 1861g. Zgrada je je jednostavno fantasticna. Posto je Saletu bio rodjendan, trebalo je kupiti klopu i pice za rodjendansku zurku. Rumun i ja smo otisli po plin za brodski sporet a Sale i Laki su otisli po namirnice. Mosa je kao najstariji ostao da odmara. A, ako cemo i iskreno, vozio je od jutros.

 

Taxi kojim smo otisli do prodavnice u kojoj je bilo plinskih boca kostao je 31 evro! Pa to je…3 pisem, 2 pamtim, plus 4, minus 22…Pa to je 240 piva!!! E, oca im jebem lopovskog! Ali, ajde, nije svaki dan 39-i rodjendan. Vec smo pevali “Danas nam je divan dan, divan dan…”

 

Ponovo smo usli u planine i reka se ponovo suzila. Morali smo sve pazljivije pratiti saobracaj i potencijalne opasnosti na vodi. Sale je na karti vec nasao zaliv u kome cemo nociti a Boga mi i zurajiti! Valda se tako kaze kad neko pravi zurku!?

 

Neko, izuzetno inteligentan, predlozio je da zurka pocne jos za vreme putovanja. Predlog je brzo prihvacen od strane sirokih narodnih masa! Necemo mnogo! Po pivce da procistimo grlo! Onaj inteligentni se ponovo javio “Jos jedno za uspesnu plovidbu!” E pametnog li coveka!!!

 

Za zurku, nasli smo jedan rukavac Rajne koji je sa jedne strane zatvoren i voda u njemu bukvalno stoji. Privezali smo brod za obalu, izneli meso, rostilj, pice i veselje je moglo da pocne. Taman smo zapevali uz gitaru kada su naisla petorica Nemaca sa ruksacima na ledjima. Bili su poprilicno pijani za razliku od nas koji nismo bili poprilicno trezni. Onda smo svi zapevali jedinu nemacku pesmu koju smo znali. Naravno “Lili Marlen”. Sale je zagrljen sa Nemcima bio najglasniji koristeci obe reci nemackog koje je znao, Strase (ulica) i Pferd (konj). Jes da se te dve reci ne spominju u pesmi, ali ko te pita!

 

Nemci, fini neki ljudi, otisli su par minuta pre nego sto je Mosa ispekao zadnje parce mesa na rostilju pa smo vece zavrsili uz 39 sveca i viski…i pivo…i pitaj Boga sta jos…

 

 

[aca-pn 6427 Napisano Septembar 13, 2012]

Auuu kakva prica, fenomenalno

[Andrej_Hotstepper 7462 Napisano Septembar 13, 2012]

Svaka čast! Neverovatna avantura i još bolji opis!

Pratim zemo!

(4. juli ZR, born and raised )

[rafter 110 Napisano Septembar 13, 2012]

evo opet malo fotki

 

ovo je neki pijani lik projektovao u dizeldorfu

 

pumpe naravno ne rade. odosmo iz dizeldorfa

 

po lepim plavim Rajnama ka Kelnu

 

Kelnska marina

 

nojeva barka

 

vikinzi pored vikinskog broda

 

rupa u kojoj Mosa popravlja a Laki upada. desno je majstor Henes

 

pocinje sranje...

 

a vidljivost u... tj nevidljivost

 

a onda zamkovi

 

pa jos par komada

 

 

ma lepota...

 

i tako do besvesti

 

prbor uvek pri ruci

 

ovaj brod su u stanju raspadanja uzelimomak i devojka i evo sta su napravili

ko te shisha? pa Mosa

 

hvala deda care za pivo!

eto, bice jos texta a i slika

[rafter 110 Napisano Septembar 14, 2012]

25.dan

 

Rumuna smo nasli ujutro kako spava na stolici na obali. Noc je bila tako prijatna da mu skoro navatalo inje po bradi. Onako mamurni, jos smo se i brzo spakovali i krenuli ka zloglasnom 555 kilometru Rajne. Tu je Rajna bila najbrza i na sve strane su iz vode virile opasne stene. Nemci ovo mesto nazivaju Lorelaj (Loreley) po vili-sireni iz njihove mitologije koja je pesmom navodila mornare na stene gde su oni razbijali svoje brodove i davili se. Sta reci? Djubre od zene! Ustvari sve mi se cini da su to Nemci izmislili da opravdaju cinjenicu da pojma nemaju o plovidbi!?

 

Posto se dan blizio kraju, resili smo da prenocimo i ovaj deo ipak predjemo u toku prepodneva. Zanocili smo u predivnom mestu Sent gor (Sankt gor) okruzeni sa tri brda na kojima su tri zamka. Hteo sam jos za dana da zabacim, ali su se pojavili labudovi. Laki je rekao “jao kako su lepi, moram da ih slikam”. Sta lepi bre, skotovi! Znao sam da od pecanja nema nista. On je tu noc uhvatio sarance. Ma, znao sam da nesto suruje sa tim zverima!

 

 

 

26.dan

 

Koliko je klanac Lorelaj opasan, uverili smo se vec ujutro! Vest koja nas je ocas rasanila, glasila je “U klancu Lorelay nasukao se holandski tanker sa 1300 tona opasne sulfatne kiseline”. Ubrzo smo saznali i ostale detalje. Niko nije poginuo, ali su spasioci ubrzano pretovarali kiselinu u druga dva broda da ne bi iscurila u reku i da olaksaju brod kako bi ga “skinuli” sa stena. Slicna stvar se ovde dogodila i Januara, ali su tada poginula, tj udavila se, dva clana posade broda, takodje holandskog. Prolaz je tada bio zabranjen za plovidbu 4 nedelje.

 

Cekali smo nove vesti.

 

Nakon 7 sati, prolaz je bio rasciscen i plovidba dozvoljena, medjutim, nama nije padalo na pamet da krenemo u tom trenutku. Za vreme obustave plovidbe, na obe strane klanca su se nagomilale desetine brodova koji su se odjednom pokrenuli i uci u tu guzvu, u uskom prolazu, bila bi nevidjena glupost. Znaci jos jedna noc u marini u Sent gor-u koju je drzao mladi bracni par sa troje slatkih klinaca. Bar nam nece biti dosadno.

 

Predvece je poceo zestok pljusak i grmljavina. “Super”! Sutra ujutro ce od kise reka biti jos brza a smrtonosne stene ce biti sakrivene ispod vode i dovoljan ce biti trenutak nepaznje da…Ne smem to ni da napisem!

 

Iako smo legli oko ponoci, dogovorili smo se da krenemo oko 6h. Valjda ce ovi sa velikim brodovima tada spavati!?

 

 

 

27.dan

 

U 5h smo ustali i nevoljno se spremali za polazak. Znali smo da je danasnji dan naseg puta najopasniji i svi smo bili ozbiljni i maksimalno koncentrisani. Prsluci za spasavanje su za svaki slucaj bili na dohvat ruke. Pomozi Boze i Sveti Nikola! Polazimo!

 

Kako smo se nadali, super smo se udali! Po izlasku na reku, docekala nas je voda ravna kao ogledalo a ni brodova nije bilo na vidiku. Koliko je klanac opasan govori i podatak da je to jedino mesto na nasem putu gde su na reci postavljeni semafori. Ustvari to su svetlece table sa po tri para crta na sebi. Donji red oznacava krivinu ispred nas i ako su obe crte ugasene krivini ne prilazi niko. Ako je upaljena leva crta znaci da se krivini priblizava brod koji ide levom stranom. Posto ima tri reda crta, mogli smo da vidimo ko nam dolazi tri krivine pre nas i sa koje strane reke. Ovo nam je svakako olaksavalo prolaz kroz klanac i tako nesto jos nisam nikad video.

 

Usput kroz 5km dug klanac, sreli smo samo dva broda i oba su isla ka nama. Nisu nam napravili probleme sa talasima, neka im je vecna slava i hvala!I tak mic po mic (dva mica) i eto nas na izlasku iz klanca za sat i po! Drugi deo puta planiranog za taj dan je trebao da bude mnogo laksi i za nas i za brod. Ipak, ovaj deo puta ostace nam u secanju. ‘Bem li im Lorelay!

 

Ljubazni domacini u Sent goru su nam rekli da nas na putu od njihovog gradica ceka 27km brze reke. Posle toga ce nam ostati 30km mirne vode do Majne. Tako je i bilo. Taman smo mislili da smo sve prepreke prosli kada smo 5km pre mirne vode naisli na brzake koji su nas bukvalno gurali nazad. Brod je sa mukom i uz oblak crnog dima mileo jedva 0,5km/h. Najvise nas je brinula mogucnost da se brod pregreje i ugasi. Kako bi se tada zaustavili u brzoj reci-pojma nemam. Svi smo razmisljali o toj najgoroj opciji, ali niko nije ni pomisljao da to naglas izgovori. Pojasevi su bili pored nas jos od Lorelay klanca. Najzad smo teskom mukom uspeli da se iskobeljamo iz brzaka presavsi na drugu stranu reke gde je voda bila koliko-toliko sporija.

 

Posle 12 sati voznje, jedva presavsi 30km, dosli smo do grada Bingena. Po nasim informacijama, put odavde do kraja naseg putesestvija po Rajni, bice pravi odmor.

 

Iscrpljeni, fizicki, ali jos vise psihicki, uplovili smo u marinu u Bingenu. Do kasno u noc smo sedeli pricajuci o najnapornijem danu nase avanture!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[rafter 110 Napisano Septembar 14, 2012]

a evo i fotki

[rafter 110 Napisano Septembar 14, 2012]

na prvoj je 555-i kilometar. Najzajebaniji

2. marina Sent gor

3. ovo je tanker koji se potopio januara. skinuo sam s neta tek da vidite da se to "slucajno" desilo bas ispred ove k...e

4.skotovi!!!

[rafter 110 Napisano Septembar 14, 2012]

pa jos malo...

[Gliga 4448 Napisano Septembar 14, 2012]

Kako fantasticno osvezenje!!! Sjajan putopis

[rafter 110 Napisano Septembar 14, 2012]

i jos...

[acazikic 8 Napisano Septembar 14, 2012]

Svaka cast! Ovo ti je ludost ali i HRABROST...!

[rafter 110 Napisano Septembar 14, 2012]

Svima vam se zahvaljujem na pohvalama, drago mi je da vam se prica svidja i nadam se da cete biti do kraja uz ovu avanturu. A posle...nesto novo!

[abarth_maniac 6013 Napisano Septembar 14, 2012]

Samire, svaka cast! Nisam siguran da me se secas ali se poznajemo sa tise!

Brodic Nirvana, koji je moj cale Prle vozao (pre bi se reklo vozao po nekad, a u medju vremenu vadio sarane ) po tisi dok je bio ziv,

 

Svaka cast jos jednom za avanturu i jedva cekam sledeci deo!

 

Puno pozdrava!

Ranko

[rafter 110 Napisano Septembar 15, 2012]

Stampar, hvala. Iskren da budem, ovo je bila najveca avantura u mom zivotu, ali ne i jedina. 2000. godine ekipa i ja smo gumenim camcem preplovili ceo Tamis od izvora u Karpatima do usca kod Panceva. Put je bio dug 418km a od toga smo oko 250km preveslali. Sledece godine smo to uradili na Tisi. Presli smo ceo njen tok od Ukrajine gde izvire, pa kroz Rumuniju, Slovacku, Madjarsku do Srbije tj do Slankamena gde se uliva u Dunav. Put je bio dugacak 1005km a trajao je 28 dana. 400km smo preveslali a ostalo presli motorom. Ako Bog da i sponzori podrze sledece godine krecemo Dunavom do Crnog mora, zatim kroz Dardanele i preko Bosfora do Hilandara. Plovicemo istim onim gumenim camcem, ali ga prepravljamo da napravimo od njega katamaran i stavimo jedro. Jes da nismo do sad jedrili, ali nismo ni vozili brod pa smo stigli od Amsterdama do kuce. Naucicemo i to.

Ranko, naravno da te se secam. Tvoj cale mi je bio drag prijatelj. Sto puta sam spomenuo dozivljaj kada smo pecali jedan pored drugog, on na brodu a ja u mom kanuu. Onda mi je pustao flase piva nizvodno koje sam ja hvatao meredovom. Pozdravi puno kevu a ja tebe pozdravljam.

[Toreador 721 Napisano Septembar 16, 2012]

Prava avantura,ocekujemo nastavak .

[vlajko 2670 Napisano Septembar 19, 2012]

Još jednom, bravo kraljevi..

 

Zaista treba imati muda do kolena za ovako nešto..

 

Ako imaš još štogod da izbaciš na forum..slobodno piši..

nemoj da se ustručavaš