Bosna, Crna Gora, Srbija - Off Road

[Gliga 4433 Napisano Jul 22, 2012]

Vlasic, Radusa, Cvrsnica, Jahorina, Bjelasnica, Visocica, Zelengora, Lebrsnik (Bosna), Lukavica Sinjajevina, Durmitor (Crna Gora), Ozren, Pester, Javor, Golija, Zlatibor, Tara (Srbija). 11 dana voznje, skraceno zbog najave loseg vremena i losih odnosa ulicne gume sa mokrim vanasfaltnim terenima

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Fotke su slozene hronoloskim redom...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Putopis tokom narednih dana.

[Goshke 2786 Napisano Jul 23, 2012]

Au jedva cekam

 

Ps. Imamo istu torbicu za aparat

[DjordjeMijailovic 2644 Napisano Jul 23, 2012]

Ps. Imamo istu torbicu za aparat

 

Goshke, da si posao sa nama ka regati, sreli biste se Koliko slucajnosti... Bili smo komsije na kampovanju na Tari:) Ajde komso pozuri sa pisanjem, celo vece sinoc refreshujem forum cekajuci putopis

[DzOkS 1172 Napisano Jul 23, 2012]

Браво, одлична рута....

 

 

 

 

 

Него јел ти мотор више лежао него што је стајао усправно

[Gliga 4433 Napisano Jul 23, 2012]

Kao sto rekoh, ruta je na kraju dosta skracena. U originalu je bila planirana i Stara Planina i Kucaj, dakle cela istocna Srbija

 

@ DzOkS:

Vise, mnogo vise, na tockovima. Srecom po mene a i njega sve su bila glupava prevrtanja u mestu zbog umora i nedostatka koncentracije.

 

 

 

Pocinjem da piskaram

[Gliga 4433 Napisano Jul 23, 2012]

Za potrebe ovog putovanja iz Novog Sada se teleportujem 400km do Novog Travnika, okolina Travnika. Sve asfaltom, cisto vezna deonica. Od granice cak moze i da se uziva u voznji jer pocinju krivine, saobracaja slabo ima Pauza samo za gorivo, protezanje i cekanje da prodje pljusak.

 

 

[Gliga 4433 Napisano Jul 23, 2012]

Ovako su izgledale zavrsne pripreme trase pred polazak. Planirano je 11 dana ozbiljne voznje ne racunajuci odlazak do Bosne i vozikanje tamo. Nocenje iskljucivo u satoru, na divlje naravno.

 

Prvi dan.

Planirana je kruzna voznja od 80ak km preko Vlasica. Trebalo je da posluzi kao probni poligon na kom bih proverio da li je sistem planiranja rute nepoznatim krajevima "trazi puteljke na Google Earth-u i ubacuj u GPS" upotrebljiv u praksi.

 

Na par km od starta pocinje makadamsko-asfaltna precica do Travnika. Put uglavnom jako dobar, kroz mladu sumu vodi preko brda. Na drugoj strani brda prvi put se ukazuje Vlasic, juzna strana, i put kojim cu se penjati.

 

 

 

 

 

 

Sam uspon na Vlasic iz Travnika je prilicno atraktivnim asfaltnim putem. Ta strana planine je izuzetno strma tako da je pogled na dolinu svo vreme dobar.

 

 

 

 

Na prevoju silazim sa asfalta i dobrim makadamom se penjem prema domu na Devecanima. Na Paklarskim stenama (ispod doma) pravim kracu pauzu. Na tim stenama sam svojevremeno imao i prvi alpinisticki uspon, nesto sto mi se jako svidelo ali nije zazivelo kao aktivnost. Kao sto rekoh, pogled je neverovatan. Padina je izuzetno strma, dolina je nekih 1200m ispod. Na vrhu padine su stene visoke jos 50-ak metara, u svakom slucaju nije za one koji su osetljivi na visinu.

 

 

 

 

 

 

 

Ovom fotkom zapocinjem serijal "Noge nad ivicom", ovde u epizodi Paklarske stene.

 

 

 

Nastavljam dalje do releja na Paljeniku, vrhu Vlasica. Put je odlican makadamski. Pauza za fotkanje i okrecem nazad jer puta dalje nema.

 

 

 

 

 

 

Izmedju releja i doma na Devecanima postoji odvajanje (levo iz pravca releja) kojim se makadamom moze sici u selo Krpeljici i dalje u Han Bilu (asfalt) ili otici na dalju stranu Vlasica pa spust prema selu Dub (valjda) odakle opet pocinje asfalt. Biram tu drugu varijantu kao duzu i sa, prema Panoramio fotkama, prilicno atraktivnim spustanjem. To ujedno oznacava i prvu nepoznatu deonicu gde sam se za planiranje oslanjao iskljucivo na satelitske snimke i eventualne fotografije sa terena (tako je planirana vecina dalje rute pa je bilo vazno isprobati kako to sve izgleda u praksi)

 

Pocinje naivno, simulacijom Mongolije: put vodi preko pasnjaka, samo dva kolotraga utabane zemlje a svuda okolo trava. Par km dalje se zakuvava. Put se jako brzo pretvara u vododerinu, zemljana podloga iz koje viri krupno kamenje. Srecom pa nije strmo. U par navrata pokusavam da vozim travom pored "puta" ali ni tu stanje nije sjajno jer su brda puna kamenja. Prolazim bez vecih teskoca ali svo vreme u sebi psujem Google... Naravno da je na satelitskom snimku ovo izgledalo kao sasvim normalan put preko livade, nije bilo nikavog razloga da bude los. Osim sto se godinama ne koristi za saobracaj, nema razloga da se koristi. Ta deonica je dugacka mozda i manje od 2km ali ne bih se radovao ponovnom prolasku. A nije bilo iskljuceno da cu se istim tim putem vracati nazad jer i dalje nisam bio siguran da li je spust u dolinu uopste prohodan.

 

 

 

 

 

Posle te jaruge nailazim na katun, put ponovo postaje normalan (makadam sa ostrim kamenjem), ubrzo okolina postaje pitomija, kamenje nestaje i zamenjuje ga trava. Ima vise katuna, mozda vikendica, tako da sam bar znao da ce spust do asfalta biti moguc predvidjenim putem. Jos jedan kratak odmor i nastavljam dalje. Palim motor, ubacujem u brzinu, on se gasi. Nogara dignuta sto znaci da je prekidac copave zavrsio svoj zivotni vek. Inace, vrlo inteligentno je smesten sa donje strane motora, ispod nivoa skid plate-a a u onoj jaruzi sam se vise puta solidno nasadio na kojekakvo kamenje. Pokusavam da ga skinem i eventualno procackam kontakte- odlazi glava na srafu. Plan B je skidanje plastika i ceprkanje po instalaciji te prespajanje kablova. Srecom uz sebe imam selotejp (inace izuzetno vazan sastavni deo vrhunskog nosaca za GPS koji je zbudzen pred Kepijadu- radi pos'o).

 

 

 

 

 

 

Kao sto rekoh, put je tu vec normalan losiji makadam. Kada sam na pocetku spusta sreo kola (Golf dvojka, dizel. Beo naravno. Drugaciji izgleda ni ne postoje u ovakvim krajevima) bilo mi je jasno da nece biti nekih problema. Put ide kroz jelovu sumu i svo vreme puca pogled na dolinu duboko ispod.

 

 

 

 

 

 

Od prvog sela pocinje asfalt, malo sirok i nov pa onda nikakav. U svakom slucaju zanimljivo za voznju jer je krivudav a saobracaja nema. Kroz Han Bilu stizem do Nove Bile. Da bih izbegao voznju glavnim putem prvom prilikom skrecem na neki lokalni put koji vodi tamo gde mi odgovara. 100m kasnije nestaje asfalta, 200m kasnije nestaje puta. Tj put postoji, samo sto je normalni stari most srusen a zamenila ga je kreacija sklepana od dasaka sirine nesto preko metra. Na trenutak zastajem pa ipak odlucujem da predjem sa sve stajanjem na sredini zbog slikanja. I stvarno sam stao na sredini, spustio noge na most i uvideo da se isti vrlo simpaticno ljulja levo-desno. U prvom trenu sam pomislio da meni nesto ne valja sa centrom za ravnotezu, u sledecem je postalo jasno sta je zapravo u pitanju. Bez puno razmisljanja, prva i gaaaaaas.

 

 

Na rucak stizem par minuta pre pljuska, tajming savrsen. 85km i 2.5 sata voznje, jos toliko u odmaranju i fotkanju usput. Ona jaruga na Vlasicu je malo bacila sumnju na nacin planiranja rute ali sad' vise nije bilo mesta za izmene. Sve u svemu zagrevanje uspesno zavrseno, sutra je pravi start.

 

 

U najavi: Radusa (al' za malo), Ramsko jezero, Blidinje jezero, vrh Cvrsnice, kanjon Drezanke (al' za malo), imaginarno busenje gume, Mostar (greskom), Sarajevo (asfaltom-pao mrak).

 

 

 

 

EDIT:

Ubacen i tracklog.

dan1.gpx

[boyze 59 Napisano Jul 23, 2012]

lijep početak ture bio si blizu da se javio poveo bih te na radusu i jos par vrhova al eto ajd dalje

[Desert Fox 248 Napisano Jul 23, 2012]

Ja ocekujem poziv ali nista.....Gliga ne zove.... I vidim da si izbacio Staru planinu. Mnoooooogo si pogresio!!!!

 

Inace putopis je sjajan.

[Gliga 4433 Napisano Jul 23, 2012]

Drugi dan.

Polazak iz Novog Travnika, cilj je u Sarajevu. Moze jednim od dva glavna puta da se stigne za sat i kusur a moze i okolo, naokolo za 10 sati. Izabrana je druga opcija.

 

Savrsenim asfaltom se brzo stize do Bugojna. Novi put od Novog Travnika na Rostovo je napravljen pre par godina, do tada je postojao lokalni uzani put kroz sela, vecim delom makadamski. Pravaca nema, pravo zagrevanje za ostatak dana koji treba da bude gotovo komplet van asfalta.

 

 

 

 

U Bugojnu skrecem u sumu, prema planinarskom domu Duboka. Put je apsolutno savrsen makadamski, bez krupnog kamenja, bez rupa, beo k'o sneg ali srecom manje klizav. Celom duzinom prati potok, dominira miris cetinara.

 

 

 

Od doma treba da idem dalje na planinu Radusu, planiran je i uspon na sam vrh, Idovac. Jos u fazi pripreme rute taj potez mi je delovao sumjivo u smislu prohodnosti. Celo podrucje je vrlo bogato posejano minama tako da nisam bio siguran da se put uopste koristi. Crvene table sa mrtvackim glavama me istog trena odvracaju od ideje da zaobidjem rampu na pocetku puta. Predvidjena alternativa je bila da se vratim u Bugojno i onda normalnim asfaltnim putem stignem do Kupresa odakle bih lokalnim kroz sela a preko obronaka Stozera i Raduse stigao do Ramskog jezera. Na licu mesta se ispostavilo da postoji sumski put koji ce me direktno spojiti sa tom planiranom obilaznicom, kod Kukavicijeg jezera. U pocetnom delu puta okolina je potpuno obrasla u zbunje, suma se ne krci zbog mina. Sam put je u upotrebi i u sasvim pristojnom stanju (sto se tice automobilskog saobracaja, za motor je odlican).

 

 

 

 

Na planiranu obilaznicu izlazim, kao sto vec napisah, kod Kukavicjeg jezera. Da nisam ugasio motor zbog slikanja ne bih ni znao da je jezero tu, na 50m od puta. Apsolutno je zaklonjeno drvecem, jedino se cula galama dece sa plaze. Mesto gde se putevi sastaju sjajnom igrom slucaja predstavlja i mesto gde prestaje asfalt iz pravca Kupresa tako da nastavljam savrsenim makadamom (opet beo, utaban i bez rupa).

 

 

 

Uskoro nailazim na manji "kamenolom", slikam masineriju i pricam za gazda-radnikom. Tek kroz pricu saznajem da je zapravo celo brdo, verovatno i planina zapravo od tog istog belog sljunka, nekako je odmah bilo jasno zasto je i put takav. U postrojenju samo prosejavaju sljunak i odvoze ga dalje.

 

 

 

Kopaju sneg u sred jula... Bosna je to

 

 

 

Nastavljam dalje, prvo kroz sumu a posle preko vukovskog polja. Tu je i najstarija pravoslavna crkva na tom podrucju, trenutno se renovira krov. Brojni zaseoci razrusenih kuca. Ne znam ko je bio higijenicar ali ciscenje od prethodnih stanara je obavljeno vrlo temeljno

 

 

 

 

Negde daleko su pozari pa je vazduh sav u izmaglici dima. U jednom momentu skrecem levo sa tog glavnog puta. Razlika je odmah primetna, umesto odlicnog sirokog makadama put se pretvorio u dva pescana kolotraga. Okolina ponovo odise "eksplozivnom lepotom".

 

 

 

 

Par km sume, makadama po golim obroncima i stizem u selo Zahum odakle se novim, uzanim asfaltnim putem spustam na magistralu. Celih 'iljadutrista metara se cvrsto drzim glavnog puta da ne bih slucajno zalutao u civilizaciju.

 

 

 

Toliko mi je naime trebalo do pocetka sledeceg makadama koji vodi iznad i oko Ramskog jezera. Masim pravi put i upadam u sred necijeg imanja. Krave su bile prilicno iznenadjene sto me vide, domacine nisam video. Nalevo krug i eto me ponovo tamo 'de treba da budem. Taj put u pocetku trazi malo paznje pri voznji, prepun je rasutog sljunka i kamenja a relativno je strm. Brzo se izlazi na plato, dolazi do nekog zaseoka. U prvom trenutku se radujem sto vidim betonirani put jer mi klizavo kamenje nije prijalo. Posle 48m betona vec sam zalio sto ipak nije kamen, voda, led ili bilo sta drugo. Betonirano je u plocama, naravno. Nijedna ploca sama po sebi nije ravna, nijedna nije ravna u odnosu na susedne dve tako da ima bas neobicnih i neocekivanih promena nivelacije.

 

 

 

Beton uskoro opet prestaje (nikada mi nece biti jasne te deonice asfaltiranih ili betoniranih puteva tako u sred nicega, sa obe strane okruzene makadamom. A bilo je toga u vise navrata na ovoj turi) i tu negde prvi put puca pogled na Ramsko jezero. Plava boja i sumovite obale izdaleka izgledaju lepo. Obzirom da je poluprazno verujem da prizor izbliza nije narocito lep.

 

 

 

 

Malo makadama, malo betonskog puta, ovaj put boljeg, i stizem u selo Orasac. Jos sa brda se jasno vidi siroka crna vijugava linija potpuno novog asfalnog puta. U Orascu skrecem desno prema Blidinjem jezeru. Asfalt traje dobrih par stotina metara, zamenjuje ga isto tako sirok i vijugav makadamski put. Sledecih 20km se vozi kroz cetinarsku sumu. Put je ocigledno projektovan kao neka magistrala, samo sto srecom jos uvek nije asfaltiran. U pocetku vozim lagano, ima puno nasutog sljunka pa motor kliza na sve strane. Znam da je resenje u povecavanju brzine ali se suzdrzavam. Vremenom se opustam, kez pocinje da se razvlaci oko glave, mirise ona cetinarska suma kao na moru (inace, zakljucio sam da tako intenzivno mirise samo kada je napolju vruce. Ranije nisam povezivao te dve pojave). U sred sume pravim kracu pauzu, jedem istopljenu cokoladu i srecan sam kao malo dete i potpuno uzivam u trenutku. Vreme je savrseno, radim ono sto sam oduvek zeleo u sjajnom okruzenju... Putovanje je prakticno tek pocelo i apsolutno mi se svidja.

 

 

 

 

 

 

Krivine postaju blaze, brzina raste. Opomena dolazi na parcetu puta sa dubokim krupnim sljunkom. Trenutak kada korman ode gotovo u oba krajnja polozaja dok se ide 80 nije toliko simpatican koliko bi mozda neko mogao pomisliti. Na nekom prevoju u daljini se pojavljuje stenovita severna strana Cvrsnice. Cak i tako, iz daleka, deluje vrlo impozantno. Ceo prizor me je podsetio na Aljasku (onako kako je mali Perica zamislja...); sirok makadamski put okruzen sumom a negde, tamo u pozadini, visoke planine.

 

 

Resenje za one koji zele wight-wall gume a ne mogu ih naci.

Severna strana Cvrsnice

 

Spust na Dugo polje, pauza kod srednjovekovnih stecaka. Tih nekropola ima dosta po Bosni, smestene uglavnom na lepim lokacijama, odisu nekom posebnom atmosferom... Meni su bila draga mesta za pauze.

 

 

 

 

 

 

Blizu je i asfalt. Na Cvrsnici postoji ski centar, tu je i Blidinje jezero (sto se mene tice to je ruzna velika bara) i naravno planinarske staze. Puno je bungalova i apartmana za izdavanje. Obilazim jezero i silazim sa asfalta, sledi pokusaj uspona na vrh. Znam vise ljudi koji su pokusavali uspon i odustajali tako da nisam nesto previse nade polagao u to da cu videti vrh. Prvi deo puta vodi preko pasnjaka, tu je i par farmi. U jednom trenutku pocinjem da cujem skripanje, cviljenje. Prva pomisao je crkavanje nekog lezaja. Stanem- zvuk ostane. Ugasim motor-zvuk je i dalje tu. Tek tada sam shvatio da su to zapravo skakavci, u pokretu kroz kacigu zvuk nije bio prepoznatljiv. Narednih dana me jos par puta trznula ista stvar.

 

 

 

 

Sam pocetak ozbiljnog uspona je kroz gustu visoku kleku, nadje se tu i poneki bor. Sa porastom visine bujnost kleke vidno opada ali zato su vidici sve bolji. Put je mestimicno prilicno los, problematicne deonice u uglavnom ispod i u serpentinama. Svo vreme sam ocekivao neku jako strmu deonicu koja ce se pokazati neprohodnom, i- nisam je docekao. Krupno rasuto kamenje ali ipak bez teskoca izlazim na vrh, 10-11km tog strmijeg dela, nekih 1100m iznad polja gde je jezero. Kao sto se vec podrazumeva slika sa iole zahtevnijih delova nema

 

 

 

 

 

 

"Noge nad ivicom", epizoda Greben Cvrsnice

 

Odmor ispod vojnog objekta, ne znam da li je jos u funkciji (deluje kao da jeste) ali me niko nije dirao narednih 40 minuta. Pola sest je popodne a mene ceka jos skoro pola trase, vreme je za poletanje.

 

 

 

 

 

 

 

Spust takodje prolazi bez teskoca. U podnozju se ponovo prikljucujem na neki glavniji makadam, brzina raste, uzivancija takodje. Kod farme stoke masim skretanje prema kanjonu Drezanke koji je prilikom planiranja delovao vrlo atraktivno.

 

 

 

 

 

 

Nije mi bilo krivo zbog promasenog skretanja jer je put kojim sam vozio bio odlican, ne bi mi bilo mrsko da se vratim njime; samo jos par krivina i okrecem... U jednom trenutku prednjim tockom nalecem na poveci kamen, lep udarac u felnu. U narednih par km jos par puta mi se desilo da se cuje takav udarac iako sam dosta usporio. To mi se ranije retko desavalo tako da pocinje rasti sumnja u celovitost prednje gume. Nailazim na sumare koji mi definitivno potvrdjuju da sam omasio put, da ovaj kojim sada idem silazi u Mostar, 30km dalje od planiranog mesta izlaska na Neretvu. Ono sto nisam pitao, a nisu mi ni rekli, jeste da do Mostara ima jos 30-40km, pola makadamom. Nisu znali da li je put kroz kanjon Drezanke prohodan tako da ipak odlucujem da produzim dalje. Upravljivost motora postaje cudna. Stajem, prednja guma deluje mekana ali nije jos skroz izduvana. Odlucujem da ipak produzim dalje, da se dokopam civilizacije i vulkanizera ukoliko je moguce. Od tog trenutka voznja mi apsolutno ne prija, fotkanje ni na kraj pameti iako je svetlo savrseno. Nivo nervoze je zavidan, vec je kasno i postaje mi jasno da cu morati da izbacim poslednju off deonicu od Konjica preko Visocice do ski centra na Bjelasnici.

 

 

 

 

Dovlacim se do asfalta, tabla na kojoj stoji "Mostar 20km" me takodje nije obradovala. Guma i dalje nije skroz pustila ali mi ne uliva nikakvo poverenje, na kocenju leluja, u krivinama isto. Polako se spustam u Mostar, stajem na prvu pumpu sa kompresorom. Pritisak 1 bar (1.6-1.7 je normalan), duvam na 2, cekam da vidim hoce li brzo ispustiti kada pored mene staju lokalci u Mercedesu (ipak je ovo Hercegovina, sto je u selima Golf dizel ovde je to Mecka sa kraja osamdesetih... Ziveli stereotipi )

-Hello, do you need help?

-Busna mi je guma, treba mi vulkanizer...

 

Vrlo je zanimljiva pojava da su svuda gde sam stajao svi mislili kako sam stranac. Dobro, strogo govoreci u Bosni i Crnoj Gori sam i bio stranac ali niko ne prica o toj "stranosti"... Valjda niko ne ocekuje da domaci zivalj moze putovati motorom, to je rezervisano za tamo neke.

 

Uglavnom, svi vulkanizeri za koje oni znaju su uveliko zatvoreni, predlazu mi da sacekam jutro. Obzirom da u Sarajevu imam besplatan smestaj nije mi padalo na pamet da placam prenociste bilo gde drugo. Ponovo proveravam pritisak, i dalje je tamo gde sam ga ostavio. Odlucujem da krenem dalje, ocigledno je da se moze voziti uz povremeno svracanje na pumpe zbog dopumpavanja. Na prvoj sledecoj pumpi 1.5 bar, pumpam na 2. Na nekoj sledecoj kompresor blentavi, pokazuje 2.5 - zanemarujem podatak. Sledeca pumpa opet oko 1.5... Uglavnom, uveliko po mraku stizem u Sarajevo bez incidenata. Internet, potraga za moto-vulkanizerima upucuje na Slavka iz Kiseljaka. Odlucujem da ujtru pokusam sam skinuti i zakrpiti gumu pa ako ne bude islo zna se. Skidam gumu bez problema (najveci problem mi je podici prednji tocak u vazduh jer kada je motor na centralnom stenderu veliki deo tezine je napred), potapam u kadu i nista. Pumpam jos jace jer je pretpostavka da je rupa bas mala dok je moglo da se vozi 30-40km u cugu a da ne ispusti skroz. Opet nista. Ostavljam gumu par sati skoro u nadi da ce izduvati. Nista... Zakljucak se nekako namece sam- dva puta nista jednako je nista, crva tj rupe nije ni bilo. Moguce da je guma u startu bila malo izduvanija nego sto treba (ne verujem preterano u tu mogucnost, proveren je pritisak pred put a znam da bez problema drzi i par meseci bez znacajne promene) a psiha i paranoja su uradile ostalo. Kompresori na pumpama svi razlicita ocitavanja sto je uveliko olaksalo donosenje pogresnog zakljucka...

 

 

 

 

330km, 7:35 minuta voznje, 11 sati od polaska do cilja.

 

 

 

U nastavku dvodnevni intermeco u okolini Sarajeva: Jahorina, Bukovik, vodopad Skakavac, Crepoljsko polje... U buduce ce biti vise fotki na kojima nije motor

 

 

EDIT:

Ubacena statistika i tracklog. Track najbolje gledati u Google Earth-u jer vecina puteva nije ucrtana na kartama.

dan2.gpx

[boyze 59 Napisano Jul 23, 2012]

zasto se ne vide slike

[Gliga 4433 Napisano Jul 23, 2012 (promenjeno)]

@ Boyze: tog dana stvarno nije bilo vremena da se bilo sta dodatno uglavi u rutu, i ovako sam u 10 stigao na odrediste i to tako sto sam izbacio 30-40km off-a, a bilo bi mi i puno da sam ubacio ceo jos jedan dan (ako bih tako krenuo verovatno se ne bih nikada ni vratio kuci jer uvek ima jos nesto zanimljivo da se vidi-ta opcija mi se svidja ali je u praksi neizvodljiva

 

 

@ Desert Fox: Znam da je greska sto sam izbacio Staru Planinu. Tako se potrefilo da je prognoza okrenula na ruzno kada sam bio na Goliji. Tempom kojim sam napredovao trebalo mi je jos 2 dana da stignem na Staru, onda jos 3-4 dana istocnom Srbijom (Kucaj, Homolje, Deliblatska Pescara) do kuce. Ovako sam okrenuo na Taru i sutradan stigao kuci. Izgledi za 4-5 dana voznje po kisi nepoznatim terenima van asfalta sa ulicnim gumama koje ubrzo nestaju me nisu bas radovali tako da sam se odlucio za ovu opciju. Na Staru cu svakako doci, verovatno jos ove sezone, tako da se gledamo. To mi je zelja vec par godina i nisam hteo samo da je otaljam.

 

 

Hvala na komplimentima svima. Pisanje mi oduzima bas puno vremena tako da ce potrajati par dana dok pricu ne privedemo kraju.

 

 

EDIT:

Kod mene se vide normalno u dva razlicita Browser-a, opici refresh koji put

"

Moguce da ih je previse na jednoj strani pa zbog toga zeza.

 

 

Evo link prema galeriji gde su sve slike, ne sekirajte se, nije jos nista unapred postavljeno

 

http://s593.photobucket.com/albums/tt16/Ivan4864/Moto%202012/

Promenio Jul 23, 2012 član Gliga

[boyze 59 Napisano Jul 23, 2012]

sve ok vide se i jako su lijepe

[GhostMile 4614 Napisano Jul 23, 2012]

Uze mi ladno sat vremena. Priroda je fantasticna. Pravi pustolov.

[sinke 451 Napisano Jul 23, 2012]

FANTASTICNOOO

[Cedo11 2460 Napisano Jul 24, 2012]

Odlično! Prelepo! ˙Ajmo nastavak...

[svakak 15 Napisano Jul 24, 2012]

Uživaj čitajući, čekam nastavak

[vlajko 2670 Napisano Jul 24, 2012]

Bravo Gligo

 

Samo pozovi sledeći put nekog sa sobom..

 

i mali kompresor je stvarčica koja se mora imati sa sobom u takvim avanturama..

[doktor 4756 Napisano Jul 24, 2012]

Odlicno, veoma lepo i avantiristicki! Znaci BRAVO!

[michelangelo 113 Napisano Jul 24, 2012]

svaka cast za voznju i putopis!

pisi bre nesto u ove kasne sate, treba neko stivo pred spavanje!

[Gliga 4433 Napisano Jul 25, 2012]

Idemo dalje.

 

Intermeco br. 1

Izlet na Jahorinu sa sestrom kojoj je ovo 2-3 put da seda na motor. Obilaznim putem preko Pala i Podgraba do Jahorine. Makadamom na grebenu na obe strane do kraja. Na jednom kraju je sada neki radar, na drugom je razrusena vojna baza-komunikacioni centar- detaljno minirane okoline.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Povratak preko Trebevica i novog puta u Istocno Sarajevo. Put je savrsen!

 

 

 

Sa kontrolnog tornja porucuju da imamo dozvolu za sletanje.

 

 

 

Sve u svemu lepo iskorisceno popodne, 150km cistog uzivanja.

[Vukčević 100 Napisano Jul 25, 2012]

Svaka cast,majstore! Moras doci u CG na off ...

[Gliga 4433 Napisano Jul 25, 2012 (promenjeno)]

Intermeco br. 2

Danas sam trebao krenuti na ostatak planirane ture, sledecih 10 dana jedini krov nad glavom ce da bude sator. Shodno tome prethodno vece su obavljene i finalne pripreme za polazak.

 

 

Kasnije ostadose samo brkovi, ruzniju kombinaciju nisam mogao zamisliti Poverili biste mi cuvanje dece, zar ne?

 

 

Ustajanje rano izjutra, pogled kroz prozor i hladan tus. Bukvalno. Sipi dosadna kisica, oblaci su jako nisko i hladno je. Obzirom da je najveci deo tog dana trebalo provesti iznad 1500m ideja da ceo dan provedem u oblaku gledajuci u belo nije delovala primamljivo. Polazak odlazem za sutra. Vracam se na spavanje. Posle par sati vreme deluje nesto bolje, prestala je padati kisa. Javlja se ideja da odemo na jos jedan izlet, ovaj put to je vodopad Skakavac, u okolini nekada popularnog sarajevskog izletista Bukovik. Put znamo otprilike, srecom postoje turisticki putokazi. Prolazi se kroz elitni deo Sarajeva gde se nalaze kuce bogatih i slavnih. Kilometar dalje su kuce siromasnih sa sve kravama i kozama. Tanka je ta linija...

 

Putokazi naravno prestaju cim se izadje iz urbane sredine, nekom logikom pratimo glavni put. Glavni put u jednom trenutku postaje ne bas dobar makadam. Srecemo neke strance koji nam potvrdjuju da to jeste pravi put tako da nastavljamo dalje. Meni je vodopad tj njegovo postojanje potpuno nepoznato. U jednom trenutku pokrece se neki mehanizam u mozgu, pocinje da gori lampica. Prisecam se da sam par godina ranije planirajuci razne voznje nailazio na fotografije nekog prelepog visokog vodopada tu, u okolini. Nabacujem kez na lice jer znam da ce biti odlicno.

 

Ulazimo u park prirode, zasticeno podrucje, i odjednom ponovo ima i putokaza i raznih tabli sa obavestenjima. Do vidikovca na vrhu vodopada se dolazi posle petnaestominutne setnje, prvo makadamom (rampa malo sprecava prolaz motorom) a posle kroz gustu sumu planinarskom stazom.

 

Vodopad je... Neverovatan... Potok mirno tece kroz sumu, u sledecem trenutku pada preko ivice stene skoro 100m nize (98m je zvanicna visina). Stena se proteze celom duzinom brda tako da je pogled odlicnan. Da ne pricam dalje, nikada mi nije polazilo za rukom da prenesem utiske, idu fotke. Fotke takodje ni izbliza ne prenose stvarnost...

 

 

 

 

 

 

 

"Noge nad ivicom", Vodopad Skakavac

 

Postoji i staza koja vodi u podnozje vodopada ali mi nismo imali vremena za tu dodatnu setnju.

 

Vracamo se do motora i prateci table produzavamo dalje prema Bukoviku. Uvek je lepo vracati se novim, nekim drugim putem a ne istim. Put je mestimicno dosta los (za dvoje), ima jaruga i rasutog kamenja strateski postavljenog na usponima. Na par mesta je i izrovana zemlja, srecom kise ovde nije bilo previse pa nije blato. Ulazimo u oblak.

 

<br class="Apple-interchange-newline">

 

 

Deja vu... Okolina mi se cini poznata. Tu ranije nisam bio ali uz malo crtanja karte u glavi zakljucujem da postoji mogucnost da se pojavim na mestu gde sam u jednoj od svojih prvih voznji okrenuo nazad. Pet krivina dalje: Voila, tu smo. Zatvoren krug iz nekih srecnijih vremena:

 

http://forum.bjbiker...__fromsearch__1

 

Treci dan iz tog putopisa, fotka na kojoj se u daljini vidi grad. Ne bi bilo lose procitati taj deo putopisa u celosti

 

 

Idemo dalje. Od ranije se secam da je bilo jako losih deonica na putu kojim trebamo proci, ne radujem se sto ih sada treba proci u dvoje. Od losih deonica ni traga. Nije da je put popravljan ili bilo sta tome slicno vec su oci kojima se posmatra okolina promenjene. Ima razlike kada si prvi put van asfalta i kada si vec donekle iskusan u takvoj voznji.

 

Nailazim na travnatu padinu koja mi je svojevremeno zadala puno muke (za reference pogledati link). I sada deluje strmo, mozda i strmije nego sto se secam. Podloga je vlazna od rose ali ipak odlucujem da isprobam. Prva i lagano, puna kontrola ovaj put. Adrenalin opet tuce ali ne zato sto je uspon nesto posebno zeznut vec zbog prisecanja kako je to nekad izgledalo zastrasujuce. Izlazim bez ikakvih teskoca. Spust takodje sasvim opusten. Iskustvo je cudna stvar...

 

 

 

 

Makadam do Crepoljskog polja gde pravimo jos jednu pauzicu, dalje asfaltom do Carsije pa saobracajnom guzvom do kuce.

 

 

 

 

80-90km. Vreme za putovanje je bilo odvratno ali za jednodnevni izlet sasvim lepo, provukli smo se bez kapi kise.

 

 

EDIT:

Opet sam zaboravio da ubacim rutu, ovaj put je iscrtana u Google Earth-u, ubaceno je par tacaka radi lakse orjentacije. Ako ste u Sarajevu definitivno vredi obici ovaj vodopad. Od grada je udaljen petnaestak kilometara.

Vodopad Skakavac.gpx

Promenio Jul 25, 2012 član Gliga

[Gliga 4433 Napisano Jul 25, 2012]

Jos jednom, hvala svima na komplimentima. Ima ovde jos podosta da se pise, zanimljivi deo tek krece

 

 

@Vlajko:

 

Drustvo nisam ni pokusavao naci. U svojoj okolini nemam nikoga ko je zainteresovan za ovako nesto. Racunam da je uzasno tesko ukombinovati makar i dvoje ljudi koji u istom terminu imaju potpuno identicnu ideju za voznju (u ovom slucaju da se vozi bas ono sto sam ja zamislio ), za stil putovanja, jurcanje ili stajanje svaki cas. Ovo je od starta bilo zamisljeno kao solo avantura. Drustvo bi bilo lepo imati za kampovanje i kao neku vrstu podrske, makar i moralne. Dvoje na jednom motoru po ovakvim terenima nikako, bar ne na motoru koji je moj...

 

Kompresor nije problem, imam malu pumpu koja radi pos'o. Drugi me problem mucio sa gumama ali da ne kuckam unapred, ima slika u prvom postu

 

 

@BanditPG:

 

Doci cemo i do toga, samo malo strpljenja. Zagrebao sam i te krajeve

[gogo 101 Napisano Jul 25, 2012]

:Mina: :moto2: :takoje: