NS-Sarajevo-NS, Chinese Way

[Gliga 4618 Napisano Jun 23, 2009]

Cetvrtak rano ujtru, stvari spakovane, motor spreman, vreme idealno... Sta vise coveku treba da se zaputi na drum. Destinacija je Sarajevo via Bjeljina i Tuzla. Put koji sam kolima dosta puta prosao ali nikad motorom.  Napominjem da je motor u vreme kretanja bio mesec dana star, kineskog porekla i da ja nemam apsolutno nikakvog mehanicarskog/majstorskog umeca. Dakle potencijalno vrlo avanturisticno putovanje   Zbog poslova koje sam usput morao obaviti zaista krecem rano, vec u 7:30 su i stvari i ja na motoru, lagano krecem prema Beocinu.

 

 

 

 

Tankujem taman dovoljno goriva da imam do granice jer je u Bosni gorivo mnooooooooooogo jeftinije (76din najskuplje koje sam tocio...). Posle Banostora skrecem prema Mitrovici. Kako sam sisao sa glavnog puta osmeh se pojavio na licu, dosao zajedno sa krivinama i lepom prirodom. Odmah po prelasku na juznu stranu FG pravim kracu pauzu za dorucak. Kifle i jogurt imaju lepsi ukus u prirodi... Do granice pravim samo jednu kracu pauzu za slikanje.

 

 

Put je dobrog kvaliteta ali dosadan za voznju, pravci ubijaju pri malim brzinama. Formalnosti na granici su brzo gotove jer uopste nema saobracaja. Policajac na bosanskoj strani gleda licnu, baci pogled na motor i onda samo kaze: To majstore! Dobar neki cova.

 

 

Sledeca pauza je u Bjeljini, tocenje goriva i lagano razgibavanje. Ipak ovaj motor nije obdaren nekom posebnom udobnoscu pa je posle 100-ak km pauza dobro dosla. Posle kraceg odmora produzavam dalje prema Tuzli. Put polako postaje zanimljiviji, brda pocinju da me okruzuju.

 

 

Na jednoj uzbrdici 15-ak km pre Tuzle sustizem policijska kola koja igrom slucaja postuju sva ogranicenja brzine. Zbog mojih 250 kubika odlucujem da bas zelim po savrsenom asfaltu i krivinama voziti 60-70 na sat bez prestizanja, naravno uz vodjstvo sluzbenih lica. U Tuzli me docekuje guzva, valjda podnevni spic. Tu odmaram 2-3 sata.

 

 

Moram pohvaliti kolegijalnost tamosnjih bajkera. Cekajuci prijatelja parkirao sam se u hladovinu odmah pored puta. Svaki motoras se uredno javio, jedan cak napravio polukruzno kada je video tablice. Dosao covek da pita treba li mi kakva pomoc i zali se kako su pokisli na skupu u NS. Od njega ujedno saznajem za skup u Sarajevu jer je pomislio da tamo idem. To pitanje ce me pratiti i narednih par dana.

 

Druga zahvalnica ide nepoznatom saobracajnom policajcu koji je uredno napisao kaznu za nepropisno parkiranje autu koji je stajao na 2m od mene dok mene nije cak ni pogledao.

 

Posle Tuzle ide 40-50km najdosadnije voznje. Sve je naseljeno mesto, ogranicenje 50. Srecom ispred mene ide prijatelj u sluzbenom autu tako da je prosek ipak znatno bolji. Nakon sto se izadje iz tih silnih mesta pocinje pravo uzivanje. Prvi na redu je kanjon neke meni nepoznate recice. Krivina za krivinom bukvalno bez pravaca.

 

U Kladnju pravim sledecu pauzu, opet poslovno i tu ubijam jos 2 sata. Vec pomalo umoran nastavljam dalje. Uzivanje u voznji je maximalno, priroda, put, asfalt... Za pozeleti...

 

U Olovu tocim gorivo i na vidikovcu iznad grada pravim pauzu za hranu. Vec je 17 sati a ja od ranog dorucka nisam nista klopao.

 

 

Od Olova do Sarajeva se nastavlja nestvarno dobar put. Uzivanje u voznji jedino kvari torba koju sam verovatno nakaradno postavio i stalno spada na jednu stranu. Zbog toga stajem svakih 15ak min. Na jednom od tih stajanja motor mi se prevrce na bok. U tom trenutku pored mene prolazi klinac na nekom choperu koji se vozikao tu po ulici, naravno u full opremi= i sorc i majicu je imao, i naravno da ne staje da mi pomogne. Srecom motor mi je lagan pa ga podizem bez problema a on se valjda vec navikao na ovakvo izvrtanje pa mu nije nista.

 

U Sarajevsku guzvu stizem sa sumrakom oko 19 sat, parkiram motor u garazu, podmazujem lanac i tu je kraj ove etape.

 

Sutradan opet imam posla koji se naravno jedino motorom moze obaviti. U toj gradskoj voznji mi u neko doba puca sajla kvacila. Naravno guzva je neverovatna jer se ljudi vracaju sa posla. Naravno i da je 30 stepeni a ja u komplet opremi. Posle 15ak min razmisljanja zakljucujem da sa alatom koji imam uz sebe ne mogu nista postici i odlucujem da krenem kuci pa da se onda organizujem za popravak.Jako je zanimljivo kretati sa semafora trcanjem uz istovremeno guranje motora  Do kuce imam bar 10 semafora koji su srecom tempirani da se sa 60 na sat prolaze bez stajanja. Pred jednim semaforom vidim policajca na motoru kako nekome pise kaznu i odlucujem da ga pitam za servise i prodavnice. Upucuje me u prodavnicu pored koje sam ja u neznan,u prosao a nalazi se 4 semafora iza mene. Ispostavlja se da je u pitanju Keeway prodavnica ali sajlu nisu imali. Momak koji radi se odusevio kada je video motor i odakle je, cak je zvao i par prodavnica u gradu ali niko nema sajlu.

Nekako sam se dovukao kuci i krenuo na smisljanje resenja. Uspeo sam da nadjem sajlu za bicikl koja je na oba kraja imala odgovarajuce zavrsetke. Ostatak posla je zavrsila lusterklema. Resenje je isprobano u naselju i dobilo je prolaznu ocenu. Motor je sada bio spreman za put kuci.

 

Slika iz Sarajeva nemam, dovoljno cesto sam boravio tamo da mi jednostavno nije ni padalo na pamet da slikam.

 

U subotu ujtru se pakujem za povratak. Pre polaska idem na kracu voznju do Bjelasnice koja je na 40km od moje kuce. Vozim KLE-a i ne verujem koja je razlika u odnosu na moje sokocalo Kod mene sve zveci cim se upali, ogibljenje tvrdo, snaga hm pa 250 kineskih kuibika, tu se ne mogu ocekivati cuda. KLE radi kao sat, cim se krene nema vibracija, preko rupa ide kao ladja, vuce nenormalno, sediste udobno (znam da ga svi kude ali meni je odgovaralo i ni posle 300km nije pravilo probleme. To je sa nekih ranijih voznji). Posle toga je trebalo ponovo sesti na tvrdo SM sediste i zapaliti na put od 350km.

 

 

Krecem u pola 1, ovaj put bez ikakvih obaveza. Plan je da idem preko Sokolca, Zvornika i odatle na Bjeljinu i Racu jer sam po svaku cenu zeleo da izbegnem ona sela izmedju Loznice i Sapca. I tim putem sam u nebrojeno mnogo navrata prosao, jedina nepoznanica je bio potez izmedju Zvornika i Bjeljine.

 

Cim sam dosao do centra grada postalo mi je jasno da je u pitanju neki veliki skup. Jako puno motora po celom gradu, bajkeri po parkovima odmaraju od verovatno naporne prethodne noci Sve do Sokolca cesto srecem grupe motorista, svima se javljam a malo ko odgovara. Dakle ako ste u subotu oko 1-2 bili na putu izmedju Sokolca i Sarajeva i u susreli ste samotnog vozaca na natovarneom Kinez to sam bio ja.

 

Za povratak sam otkrio i mogucnost nosenja fotoaparata oko vrata a samim tim i slikanje u voznji tako da:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Omiljeni znak...

 

 

 

 

Ove slike su izmedju Pala i Han Pjeska tj od pocetka uspona na Romaniju. Put necu da komentarisem, na slikama su ravniji delovi, one sa vise krivina nisam slikao jer je trebalo da se uziva u peglanju. Uostalom ko je prosao tim putem zna kakav je, ko nije nema pojma sta propusta. Saobracaja nema, asfalt kompletno promenjen pre 4 godine i dalje je vrhunski...

 

U Sokolcu punim gorivo i bez zadrzavanja produzavam dalje. Pumpadzija pita kako je na skupu a ja nemam odgovor. Pred Han Pjeskom mi postaje jasno da sustizem oluju. Iako imam kisno odelo u torbi takav razvoj situacije mi se nimalo ne svidja. Temperatura naglo pada tako da se u letnjoj opremi smrzavam.

 

 

Na spustanju sa Romanije stajem na cesmi da se osvezim (u smislu nadoknadjivanja tecnosti a ne toplotno  ;D ) i obucem postavu od jakne. Tu parkirano par auta i opet isto pitanje: kako je bilo na skupu... Govore mi da je nedavno prosla velika grupa motora, verovatno svi idu u Indjiju.

Sklanjam aparat da me neki iznenadni pljusak ne bi iznenadio. Nastavljam put i uskoro stizem u Vlasenicu gde me stize covek sa ZX10. Narednih 30ak km vozimo zajedno, ja diktiram tempo a on uz, sigurno veliko, naprezanje masine nekako uspeva da me prati    Posto je temperatura u dolini ponovo skocila na letnji nivo stajemo na nekoj pumpi da se raskomotimo. Kako je ovaj svet neverovatno veliki ispostavlja se da je u pitanju Squirrel sa foruma koji je krenuo iz Sarajeva na skup u Indjiji. Ovom prilikom te pozdravljam i ajd okaci onu sliku ako je u zivotu. Odbijam poziv za kafu (plan da stignem kuci pre mraka je i bez toga ugrozen) i produzavam dalje solo.

 

Aparat je ponovo aktivan jer su oblaci u medjuvremenu prestali da prete. Koristim poslednjih 20ak km krivudavog puta uz Drinu do Zvornika za maksimalnu uzivanciju i punjenje mojih baterija pred dosadjivanje u ravnici na pravcima.

 

 

 

U nekom mestu malo pre Bjeljine stajem da klopam. Potpuno primereno sedam na stepenice pekare odmah uz glavni put.

 

 

 

 

Nahranjen i napojen krecem dalje. Bjeljinu prolazim bez zadrzavanja i nastavljam istim putem kojim sam isao i u odlasku. Par km pre granice odlucujem da natocim gorivo, rezervoar se taman ispraznio... Dok sam cekao da prodju kola iz suprotnog pravca moje vrhunsko resenje za sajlu me izdaje. Stajem pored puta i tek tada mi postaje jasno da mi je oluja za petama. Vetar jak, nebo crno... Srecom imam alat uz sebe i iz nekoliko pokusaja i par opekotina od izduva uspevam da osposobim sajlu. Punim rezervoar i na izlasku sa pumpe me sustigne par kapi kise. Iznerviran zbog kvacila nikako se nisam radovao perspektivi da ostatak puta vozim po jakom olujnom nevremenu. Srecom nebo se valjda sazalilo na mene tako da kisa nije ni pocela da pada. Posto su tereni dalje relativno nezanimljivi aparat je ponovo van funkcije.

 

Granica na bosanskoj strani, carinik me gleda, pita znam li kuda cu i zasto sam solo, zeli srecan put. Policajac i bez gledanja dokumenata samo odmahuje da prodjem. Na nasoj strani kompletna procedura je ispostovana, i LK i saobracajna...

 

Posle granice pocinje jaaaaaak bocni vetar, u neko doba torba (tank torba na sedistu, logicno zar ne) pocinje da mi pada na stranu, ja je namestam u voznji i tako par puta. U neko doba odlucim ipak da stanem i da je namestim kako treba. Na moje odusevljenje imam sta i videti, naime cosak torbe je uspeo da se docepa auspuha i propisno progori u krugu od 5cm Cudno ali selotejp koji sam zalepio na motor da se ovo ne bi desilo je omanuo. Ko bi rekao da je taj najlon tako lako topljiv.

 

Penjem se na FG i vozim grebenskim putem pored Andrevlja do Crvenog Cota. To je takodje fenomenalan potez puta, same krivine i odlican asfalt. Na jednom mestu ponovo stajem da namestim torbu jer ni prosli put to nisam uradio kako treba Intervencija ja je zavrsena i idem dalje. Zanimljivim putem spustam se od Cota do Beocina i onda dalje prema gradu. Kuci ulazim opet sa sumrakom. Dok sam se raspakovao napolju je pocelo nevreme koje mi je bilo za petama zadnjih 100km, nije moglo bolje da se uklopi.

 

 

Sve u svemu dva dana odlicne voznje, 748km prevezenih, nikakvih problema osim sajle. Vreme me je posluzilo bolje nego sto sam smeo pozeleti. Potrosnja 2.75-2.92 l/100km otvorenog puta.

 

 

Karta: crveno je odlazak, plavo povratak a zeleno krivine.

 

[bobang 23 Napisano Jun 23, 2009]

Svaka cast, i tebi i kinezu!!!

[lalajko 2033 Napisano Jun 24, 2009]

Sjajan putopis, uzivao sam! Samo nastavi ovako.

[Joseph B. 142 Napisano Jun 24, 2009]

Cekamo tvoj sledeci putopis!

[kepo 4527 Napisano Jun 24, 2009]

Dobra priča ...

 

Sreca, seti se da staviš foto oko vrata.  

[doktor 4967 Napisano Jun 24, 2009]

Boigami za svaku pohvalu, i tebi i motoru!

[zloca87 15 Napisano Jun 24, 2009]

Svaka cast ,moracemo nesto da organizujemo zajedno

[motoras 195 Napisano Jun 24, 2009]

stvarno lep putopis i dozivljaj sa kinezom i bas mi je drago sto si turu obisao kinezom i dokazao nekim "pametnjakovicima"da je i kinez motor i da nije za baciti.Jos jedanput za svaku pohvalu i imas pice kada budem dolazio da NS

[baneBP 1270 Napisano Jun 24, 2009]

Tura san snova  ;D

Javi ako ti bude trebalo drustvo za neku narednu voznju. Bosanska brda ne propustam ni po koju cenu.

[Gliga 4618 Napisano Jun 25, 2009]

Hvala svima na komentarima, sad bar znam da je vredelo uloziti tri sata u pisanje putopisa

 

Otvoren sam za sve predloge za neke nove voznje od kraja jula pa na dalje.

[rboban 1047 Napisano Jun 25, 2009]

Odlicno! Obozavam avanture sa motoricima..... Samo nastavi!!!

[Bogda 36 Napisano Jun 28, 2009]

Odlican putopis, jos lepsa tura!

[abby 21 Napisano Jun 29, 2009]

Lepo se Ti naputovo, lepo nam opiso, još lepše fotografiso. Napred lafe, samo piči i piši. A motor, šaolin, moš mislit. Odneo te, vratio, popravio si ga sa sajlom od bicikla i radi posao, a sajle pucaju i onima koji su 10x skuplji, samo je pitanje jel ih mož popravit u terenskim uslovima, za dž dinera. A dična pozadina se odmori pa mož ponovo.

ride&write 

[mio 57 Napisano Jun 29, 2009]

Bas lepa vožnja, a i dosta iskustva za kratko vreme. Pozdrav!!

[Motoholic 2334 Napisano Jul 23, 2009]

Bravo! Ovako se piše putopis!  Slike, tekst, avantura, sve je tu. Aj' napiši još neki.  ;D

[wulfy 207 Napisano Jul 23, 2009]

ja sam oduševljen ... odlično

[vlilis 72 Napisano Jul 24, 2009]

  Bravo majstore!

[Gliga 4618 Napisano Jul 24, 2009]

Bravo! Ovako se piše putopis!  Slike, tekst, avantura, sve je tu. Aj' napiši još neki.  ;D

 

Cek samo da se provozam negde a da bude vredno pisanja  ;D Trebao bih uskoro opet da idem u Sarajevo, ovaj put bez obaveza tako da bi bilo nekoliko jednodnevnih voznjica koje svakako zasluzuju da budu opisane 

[davidoff 27 Napisano Jul 25, 2009]

Lep put svaka cast!

[Gliga 4618 Napisano Avgust 4, 2009]

U originalnom postu je nedostajalo fotki sa prvog dela puta. Posto sam ovih dana ponovio i prosirio celu ovu voznju, a da ne bih otvarao novu temu, evo ovde jos slika. Prica i utisci mogu da se prekopiraju iz prvog posta s'tom razlikom da ovaj put nisam imao nikakvih problema sa motorom i da je gorivo u Bosni malo poskupelo.

 

 

Fruska gora:

 

 

 

 

Srem:

 

 

 

 

Granica:

 

 

 

 

Oko Ugljevika:

 

 

 

 

Tuzla:

 

 

 

 

Ostatak puta do Sarajeva sa odvratnim krivinama i prirodom

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U povratku sam iz Sarajeva isao preko Trebevica do Jahorine a onda nazad na Pale i nastavak preko Romanije.

 

Trebevic:

 

 

 

 

 

 

Jahorina:

 

 

 

 

 

 

 

Okolina Pala:

 

 

Romanija:

 

 

 

 

 

 

 

Vlasenica:

 

 

 

 

Milici:

 

 

 

 

 

Put do Zvornika:

 

 

 

 

 

 

Negde...

 

 

 

Na ovoj fotki se vidi koliko sam bio natovaren. Tank torba mi je dosta smetala prilikom manevrisanja i voznje po gradu, do te mere da je granica bezbednosti bila solidno prekoracena. No gde ima volje ima i resenja tako da sam kuci stigao u komadu  

Jedna zanimljivost: na putu do Sarajeva nisam imao nikakvih problema sa zuljanjem sedista ali su me u neko doba pocela poleti ledja. U povratku sam guzicu nazuljao kao nikad u zivotu, na kraju cak zbog toga pravio pauzice, ali zato ledjima nije nista falilo. Verovatno je kamp oprema bila koristan naslon za ledja a nedostatak prostora na sedistu i nemogucnost pomeranja ucinila svoje...

 

 

Opet Srem, ovaj put u povratku:

 

 

 

Razna naselja zanimljivih imena:

 

 

 

 

Svi kojima se svideo putopis znajte da je u pripremi i novi. Doduse novi hronoloski prethodi ovom al' sta sad Reci cu ovoliko: prvo sedanje na motor, 4 dana, 700km on/off road, uzivancija