Ravna Gora – Suvobor – Kablar i svašta okolo, kao i kiša koja nije došla

[severian 17710 Napisano Jun 21, 2009]

Reli kroz Srbiju 09 je završen pre nekoliko dana, a novi vikend je već dolazio. Nekoga su svrbeli točkovi, neko je planirao off-road ali je vremenska prognoza kvarila planove, a neko je i neplanirano završio u ekipi.

 

Bilo kako bilo, nakon dogovora u temi http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=37415.0 i okvirno isplanirane rute, sa čvrstom odlukom da krenemo bez obzira na olujno nevreme koje su sve prognoze jednoglasno najavljivale za posle podne, okupljanje je počelo u 8.45h na OMV pumpi Ada.

 

Mašine su natankovane, vozači manje-više:)), a pokušaj fotografisanja odlučnom akcijom sprečio je revnosni službenik obezbeđenja pumpe. Pumpa je dakle, ostala sigurna, a mi smo se sa drugim delom ekipe (gixxerk6 i Miloš) koji je pristigao iz Železnika, našli na izlazu iz Beograda:

 

 

Put je krenuo pored Save, ka Umci i Obrenovcu, pa kroz Tamnavu. Ja sam, u neku ruku, 50% poreklom iz tih krajeva i uvek volim tuda da prođem.

 

Dakle, Obrenovac – Stubline – Ub – skretanje na magistralu ka Valjevu (Stolac). Put je prilično dobar i kolona se polako uhodavala, iako smo na početku više delovali kao lastiš nego kao kolona:)).

 

Inače, kolona je bila veoma heterogena, toliko da je više i nemoguće zamisliti. Jedan vozač položio za A kategoriju pre 2 meseca, nas dvojica koji imamo po oko 10-15K km na motoru i gixxerk6 koji razne motore vozi preko 20 godina. Ipak, uz malo tolerancije i fleksibilnosti, već negde oko Uba smo ušli u ritam i počeli da dišemo sinhronizovano...

 

Kod mesta Divci, neposredno ispred Valjeva, skrećemo ka Mionici i dolazimo podno Suvobora. Tu pravimo prvu kratku pauzu:

 

 

U maloj prodavnici kupujemo gorivo:), ali ovoga puta za vozače i dok u subotnje jutro predstavljamo atrakciju za lokalne mušterije, pravimo plan kuda dalje.

 

Gixxerk6 (Dule) daje amandman na rutu koji se plebiscitarno usvaja i skrećemo ka Ravnoj Gori. Počinje lagani uspon, put je uzak i prepun rupa, na momente i makadamski, ali ne predstavlja veći problem. Zato je priroda divna:

 

 

 

Nastaviće se...

 

 

[severian 17710 Napisano Jun 21, 2009]

Vreme je predivno i temperatura još nije previsoka. Nakon 20-tak km izuzetno prijatne i krivudave vožnje stižemo na Ravnu Goru:

 

 

 

 

 

Na Ravnoj Gori pridružuje nam se i Sale, tako da je ekipa sada kompletna. Pravimo veoma prijatan odmor u kafani na samoj Ravnoj Gori:

 

 

 

Ja sam najzad uspeo da doručkujem. Kajgana sa ravnogorskim sirom bila je veoma jaka. Verovatno stavljaju pretop od pečenja u istu, budući da je veoma ukusna;)), ali i da nisam bio gladan do kasnog popodneva. Šta god da je – ko se zadesi tamo preporučujem i mesto i doručak. Ostatak ekipe degustira lokalne produkte koji se konzumiraju u kratkim čašama;).

 

Kako je gixxerk6 sa gorivom bio na rezervi, a Predrag i ja smo želeli da vidimo i selo Ba, pao je dogovor da Sale, Miloš i gixxer direktno preko Suvobora odu na prvu pumpu u Pranjane, a da nas dvojica malo lutamo po Suvoboru i onda se nadjemo u Pranjanima.

 

Na polasku, dobili smo i drugaricu. Moram priznati da nikada nisam video umiljatijeg konja (i koji ne vadi glavu iz kutije za prtljag;)):

 

 

Nataviće se...

 

 

[severian 17710 Napisano Jun 21, 2009]

Dakle, krećemo preko Suvobora, sa idejom da pronadjemo skretanje za selo Ba. Put je sada već veoma solidan, a mi tražimo asfalt koji skreće na levo. U jednom trenutku nailazimo na novoizgrađeni put, doduše veoma uzak (jedna uska traka). Skrećemo i vozimo 10-ak km. Put se grana na više strana, naravno nigde putokaza, niti bilo koga živog. Hvatamo jedan, pa drugi, pa treći krak i svaki put završavamo u nečijem dvorištu, bez daljeg puta;). Na kraju, jedan domaćin nam objašnjava kuda i kako za selo Ba. Shvatamo da moramo da se vratimo skroz iza Ravne Gore.

 

Umesto toga, odlučujemo da krenemo ka Pranjanima, ali dužim putem – kroz Koštuniće. I tako, najzad stižemo u čuvene Koštuniće:

 

 

 

Ništa specijalno, selom dominira propali etno kompleks sa hotelom (u pozadini na gornjoj slici naših motora). Tu se čujemo sa ostatkom ekipe. Natankovali su gorivo i čekaju nas u Pranjanima, u sjajnoj etno kafani „Lipov lad“.

 

Nastavljamo dalje i bez daljeg lutanja stižemo u Pranjane. Tako smo prejahali Suvobor, uzduž i popreko. Stigli na njemu da se izgubimo i pronađemo. Nekoliko puta;)).

 

Stižemo u „Lipov lad“. Ovo mesto preporučujem od sveg srca, ako se zadesite u tom kraju:

 

 

 

Raspoloženje je na visini, vreme je i dalje sjajno. Na licu mesta plebiscitarno usvajamo dalju rutu – pravac ovčarsko-kablarska klisura, a onda Kablar i/ili Ovčar i to do vrha, pa onda negde na klopu.

 

Od navigacije imali smo gixxer-ovu pešačku;) turističku kartu Kablara i moju auto kartu Srbije u razmeri 1 prema (jedno) 10 miliona;).

 

No, od negde se tu stvorio i kolega bajker (zanimljiv tip, vozi Viraga i odličan za razgovor). Tu smo mi, za razliku od svih normalnih i razloženih ljudi koji znaju gde idu i gde vode putevi kojima planiraju da idu, odlučili da izvesnost zamenima za malo avanture. I odlučimo tako da iz Pranjana, nekim putevima kroz šumu, pa pored reke Kamenice izbijemo na staru trasu Ćire koja bi trebala da nas dovede direktno do ovčarsko-kablarske klisure, ali sa one kontra, manje poznate strane,).

 

Evo nas, dakle, u „Lipovom ladu“ kako nam lokalni kolega bajker crta rutu:

 

 

Eh, da sam znao šta nas čeka;)...

 

Nastaviće se...

 

 

[severian 17710 Napisano Jun 21, 2009]

Krećemo, dakle, iz Pranjana i sledimo rukom crtanu mapu. Preko brane, skrećemo i kratkim usponom dolazimo do početka šumskog puta kojim bi po mapi trebalo da krenemo.

 

Stanje i veličina puta;)) čine nas malo sumnjičavim, pa pronalazimo neke obližnje kuće u želji da potvrdimo mapu. Dva nezavisna izvora potvrđuju gixxer-u i meni da smo na pravom putu.

 

Znači – pravo u šumu!

 

Da li sam napomenuo da je meni to prvi off-road u životu? Nisam? E, pa – meni je taj skok u šumu bio prvi off-road u životu. I tu ono što neko nazva „bilo je tu i blagog off-roada“ meni postade početak ultimativne avanture i navale adrenalina;).

 

Put je prvo bio solidan, ali onda je naglo počeo da se kvari. Poslednja nizbrdica na izlazu iz šume, dolazila je posle krivine od 90 stepeni. Mnogo krupnog kamenja, a ispod rastresita zemlja. Svih 230kg mog ABS stroma plesalo je kao turska trbušna plesačica, jer je zadnji kraj leteo na sve strane. Predrag i Miloš, vozeći iza mene bili su svedoci ove predstave. Slike, iz razloga elementarnog preživljanje, iz ove faze ne postoje;)). Ipak, motor je sve vreme ostao pod kontrolom.

 

Na izlazu iz šume, izbili smo na reku Kamenicu i na sasvim solidan makadam. Evo kako je to izgledalo:

 

 

 

Meni je taj makadam sada izgledao kao auto-put;). Prešli smo i nekoliko drvenih mostića:

 

 

A, evo i mene. Kako je malo potrebno čoveku za sreću, mada se i grč još vidi na licu;):

 

 

Vraćamo se na asfalt. Lagano, sledeći uputstva i često pitajući za smer, pronalazimo staru trasu Ćire. Trasa vodi od reke Kamenica, kroz 2 tunela, direktno do ovčarsko-kablarske klisure. Tuneli su jako zanimljivi. Veoma niski i uski, akustični (pitajte nas kako to znamo;)), kamioni verovatno i ne mogu da prođu. Evo ga izlaz iz dužeg od dva (dužina oko 550m):

 

 

I tako, najzad izbismo na poznatu ovčarsko-kablarsku klisuru i prizor koji uvek izaziva divljenje:

 

 

 

Osmesi na našim licima najbolje svedoče kroz šta smo prošli i sa koliko energije su nam predivna priroda i avanturistička ruta uzvratili:

 

 

Pred nama je Kablar...

 

Nastaviće se...

 

 

[3OPAH 1268 Napisano Jun 22, 2009]

Jos jednom zalim sto nisam mogao da Vam se pridruzim! Slike odlicne, avantura na nivou!

BRAVO!

[doktor 4789 Napisano Jun 22, 2009]

Odlicno!

Kako si zadovoljan sa REVIT-om?

[caneyu01 0 Napisano Jun 22, 2009]

super ste!! slike i raport sa puta vam je takodje super. gde vozite sledecu turu? da li ce te mozda voziti na kosovo sad za vikend??

[PARYS 1 Napisano Jun 22, 2009]

Secam se onog drvenog mostica.

Trebaliste se popeti na Kablar kroz sumu.

Inace lepa trasa, ne ma sta.

[GixxerK6 819 Napisano Jun 22, 2009]

Polako, Severian se upravo koncentriše na detaljan opis penjanja na Kablar do same kote ako se ne varam 889m, biće i slika 

[severian 17710 Napisano Jun 22, 2009]

Odlicno!

Kako si zadovoljan sa REVIT-om?

 

Izuzetno zadovoljan! Provezao sam i reli u toj opremi i zaista je veoma univerzalna. Od 6C na Kopaoniku do 35C po Suncu. Odlican odnos cena/kvalitet...

 

[severian 17710 Napisano Jun 22, 2009]

Idemo dalje - avantura se nastavlja:

 

Već je kasno i moramo da izaberemo da li ćemo motorima da osvajamo vrh Ovčara ili Kablara. Pokušavamo da se orijentišemo. Sreća imamo GPS, model gixxerk6;):

 

 

Kocka je bačena – idemo na Kablar. Razlog je bolji pogled, a bolje nam se uklapa i u planove za ručak. Vozimo putem usečenim u stenu direktno iznad jezera. Ko je vozio magistralom ka Užicu možda je i zapazio taj mali put sa druge strane jezera. Krajolik je predivan, vreme se još drži, a manastiri se nižu jedan za drugim.

 

I onda, odjednom, nailazimo na fantastično kupalište, sa predivnim kafićem i malom plažom. Pravi mali raj na zemlji:

 

 

 

Jedva, ali jedva, smo odoleli iskušenju da se okupamo u još nečem osim znoja lica svog;).

 

Posle kratkog odmora nastavljamo i posle svega nekoliko km dolazimo u Ovčar banju. Uključenje na glavnu magistralu, tek da prođemo novoizgrađeni tunel i odmah nakon njega odvajamo sa desno, a uspon na Kablar počinje.

 

Put je makadamski, tek na momente naiđe naki prastari već razgrađen asfalt, a onda i to prestaje. U jednom trenutku naš „GPS“ nam signalizira da smo promašili skretanje i da moramo da se vratimo nazad:

 

 

Hvatamo „pravo skretanje“ i posle oštrog uspona 5 urlajućih motora završava čoveku pravo u dvorištu. Ništa zato, ponovo se okrećemo:

 

 

Ponovo silazimo, pa se ponovo vraćamo na pravi uspon. Meni motor opet igra na sve strane, ali sada sam se već navikao, lako ga kontrolišem i sve više mi se cela stvar i sviđa;)). Miloš, koji vozi iza mene, svedok je jednog većeg proklizavanja (sada znam i zašto ne treba pred samu krivinu na makadamu oštro šaltati u niže;).

 

U planini nailazimo na osveženje. Sreća, sreća, radost:

 

 

Mene zezaju kako mi ne smeta da idem gore-dole na ovom off-road delu. Čudno, ali u pravu su;). Osmeh govori:

 

 

Put je makadamski i sasvim ok, a tamo gore idemo – vrh Kablara. Već smo pri kraju uspona:

 

 

 

Ponovo izlazimo na asfalt, hvatamo prilaz sa druge strane, a onda se vraćamo na šumski put da samog vrha. Ovoga puta off-road je ozbiljan, pogotovo u poslednjih 500-ak metara. Podloga je veoma, veoma rastresita zemlja, pomešana sa sitnim i krupnim kamenjem, a glavni problem u tim uslovima su krivine:

 

 

Predrag i ja ostavljamo motore nekih 100m pred vrhom, pre poslednjeg veoma oštrog uspona, dok ostali uspevaju da ispenju do samog vrha!

 

 

Momci, svaka čast!

 

Posebni respekt zaslužuje Sale, koji je uspeo da popne i SPUSTI Fejzera sa/na vrh Kablara. Čovek je legende i da ga citiram: „priznaću da mi treba enduro kada negde gde vi prođete ja ne prođem“)). Sale, na vrhu sa Fejzerom:

 

 

Nastaviće se...

 

[severian 17710 Napisano Jun 22, 2009]

Pogled sa vrha Kablara je fenomenalan:

 

 

 

Gore smo se zadržali nekih pola sata:

 

 

 

 

A tamo smo, zadovoljni, i malo pozirali:

 

 

 

 

Povratak na dole protekao je rutinski. Predrag i ja, koji smo ostavili poslednjih 100m uspona neosvojenim, nismo imali problema i lako smo sišli do asfalta. Ostali su solidarno spuštali motor po motor, pazeći da neko ne prokliza. Bez većih problema i oni su se spustili.

 

Vreme se ubrzano kvari i gledamo kako u daljini seva, a gusti, crni oblaci se navlače. Ipak, raspoloženje ni za trenutak ne popupšta.

Asfaltom, sa druge strane Kablara, vraćamo se do doline Kamenice. Napravili smo pun krug! Kroz fantastičnu prirodu i prelepe predele.

 

Malim, lokalnim putevima, uz nekoliko grešaka i mnogo raspitivanja;), hvatamo nekako pravac ka Savincu. Tamo je kafana „Kod Mića“, koja nam je preporučena za ručak.

 

Ponovo prolazimo podno Suvobora, dok sitna kišica počinje da rominja. Shvatamo da vozimo na samoj ivici oluje. Ipak, u Savinac dolazimo a da nismo pošteno ni pokvašeni. Kasnije će se ispostaviti da je to ujedno i jedina kiša koja nas je zakačila. U tom trenutku bio sam ubeđen da nam ne gine ozbiljno tuširanje. I, pravo da vam kažem, nije me ni najmanje bilo briga;))

 

Dakle, stižemo u Savinac, malo mesto podne Suvobora, svega 5km od Takova, mesto sa lepom crkvom i sa dve kafane:

 

 

Tu se fotografišemo, zadovoljni i puni utisaka. Ekipa mala, ali odabrana. Redom: Predrag, Sale, Gixxerk6 (Dule), Severian i Smiloss (Miloš).

 

 

Oni ostaju na, kako je ispalo, odličnom ručku, a ja preko Takova hitam ka Gornjem Milanovcu. Obećao sam ženinoj sestri da ću da svratim na piće;)), a ta obećanja valja ispuniti...

 

Nastaviće se...

 

 

[severian 17710 Napisano Jun 22, 2009]

Dakle, hitam lošim lokalnim putem, potpuno mokrim i punim rupa prema Takovu i dalje prema Gornjem Milanovcu. Žurim, a put je klizav kao staklo.

 

Iza Takova shvatam da je možda 10min pre mene protutnjala prava oluja i da sve one munje i gromovi nisu prošli baš svuda bez kiše. Put isparava posle olujne kiše, izuzetan prizor, morao sam da stanem i slikam:

 

 

Ispred Milanovca taksista iz suprotnog smera prolazi kroz veliku baru, a ja delić sekunde nakon toga prolazim kroz blatnjavu vodenu zavesu koju je podigao. I dok mu sve po spisku i nanu naninu i sve čega sam se još setio, spuštam se direktno u centar Gornjeg Milanovca:

 

 

Stigao sam na obećano piće, koje se doduše pretvorilo u ručak. Iznad Rudnika izgledalo je kao iznad Mordora;), tuklo je, sevalo, kišna zavesa se videla kao na dlanu, oblaci crni i teški...

 

Sačekam malo, al’ pomislim, ’leba tu nema, spremim se i...

 

 

...obučem kišno odelo, pa krenem polako;).

 

Lagano do Rudnika, tuče i seva, ali kiše nema. Idemo na Topolu. Do mesta Rudnik, dobro je, još ne pada. Jermenovci, još uvek suv. Stignem do Šatornje, na svoje iznenađenje dočekah mrak i pređoh Rudnik, a još uvek suv. Ovde je čak i put suv. Evo kako je izgledalo u Šatornji:

 

 

 

Suvo k’o barut.

 

Krenem ka Topoli – direktno ka oluji. Prosto vidiš kako ljušti oluja i seva. Ipak, do Topole i dalje suv. Polako stignem do Mladenovca. Mislim se, vala sad možeš i da padneš – praktično sam stigao kući;).

 

Krenem na Mali Požarevac, pa auto-putem. Opet, izgleda 10min posle oluje. Put potpuno mokar, svuda neko granje, rampa u Vrčinu i benzinske pumpe nemaju struju!

 

Stignem i do Bubanj potoka – nema struje. Sama rampa radi na agregatu. Redak prizor – Bubanj potok u mraku:

 

 

Sve vreme, dakle, na ivici oluje, a na mene ni kap kiše nije pala! Sreća prati hrabre;)).

 

Stižem kući, mrtav umoran, nakon skoro 14h ukupno i 351km, ali pun energije. Ovu turu većim delom valja ponoviti.

 

Tele je na kraju celodnevne vožnje bilo musavo i blatnjavo, kao nikada pre:

 

 

PS: startni broj sa relija i dalje ponosno stoji (pozdrav žutoj grupi!).

 

I na kraju rekapitulacija:

 

 

Cela tura bila je tačno 351.2 km. Od toga više od 50% potpuno novi putevi za mene. Predivni predeli, negde oko 25km off-road ukupno. Puno srce!

 

Drugarima veliko hvala na društvu, a ostalima – pridružite nam se sledeći put.

 

Bez obzira na vremensku prognozu!

 

 

- KRAJ -

 

 

 

[boboška 13 Napisano Jun 22, 2009]

Svaka čast super tura,prolazio si kroz moj kraj mogao si da se javiš.

Pozdrav za severian

[3OPAH 1268 Napisano Jun 23, 2009]

Lepo i organizovano, dobar tekst, svaka cast!

 

[doktor 4789 Napisano Jun 23, 2009]

Svaka cast! Neki od ovih predela su mi u komsiluku, a da ih nisam obisao, tu gresku moram ispraviti...