U Gruziju nećete moći - Turska kao uteha

[House 987 Napisano Septembar 21 (promenjeno)]

Je l ovo na Sithonia cape?  https://maps.app.goo.gl/9VTzUXEvdxgouny17 ?

Promenio Septembar 21 član House

[Gliga 5683 Napisano Septembar 22]

Jeste. Prilaz nije za putnicka vozila. A zadnjih 150-200m je samo za terence, ozbiljnije. Ili motor.

[Gliga 5683 Napisano Septembar 25]

Dan 02, 7.8.2025.

 

Kao što sam ranije napisao, noć prolazi uz minimalne padavine. Tek nakon ustajanja zapravo vidimo okruženje u kom smo podigli kamp: njiva u brežuljkastom ekvivalentu Šumadije, nedaleko od Istanbula.

 

 

Sultan Čeda, glavom i bradom i peškirom

 

Čaj, kafa, doručak i lagano pakovanje. Plan je da krenemo do 10. Vreme je oblačno i sparno, povremeno počne kišica. Nema razloga da se zadržavamo. Imamo i ose koje nam pomažu da jedemo brže. Mnogo ih je i otkidaju iznenađujuće velike komade salame. Mi im nismo interesantni. Neposredno pred obuvanje čizama uspevam da stanem na jednu... Narednih par sati ta čizma mi je tesna

 

 

 

Zapravo uspevamo da krenemo u planirano vreme. Smenjuju se makadam i lokalni asfaltni putevi. Još uvek smo blizu civilizacije pa često prolazimo kroz sela. Okruženje nije inspirativno i retko stajemo, samo da se sačekamo na raskrsnicama. Još ređe fotkamo.

 

 

U jednom trenutku nailazimo na radove. Kamioni, bager, kompletno blokiran put... Uz kratku konsultaciju sa GPS-om brzo nalazimo obilaznicu. Put koji smo izabrali je zapravo najbliža, nasumično izabrana linija sa karte koja se brzo spaja sa TET-om. Zemljani put, bez tragova neke redovne upotrebe ali u sjajnom stanju. Očekivali smo gore.

 

Od samog početka dana mi se konstantno blago penjemo. Plodnu zemlju postepeno zamenjuje šuma. I dalje to nije ništa posebno, ali svakako je već izraženiji osećaj da smo se sklonili od urbanog.

 

Nakon spajanja sa TET-om odjednom se nalazimo na makadamskoj pisti. Najsavršenije utabani makadamski put koji sam ikada video. Širok, brz, bez naznake rupa. Lokalci aute tuda voze brzo, nema ni razloga za drugačije.

 

 

Trek nas u jednom trenutku vodi kroz spuštenu rampu. Ograđeno imanje, bodljikava žica i nimalo srdačan čuvar. Na ulazu stoji nekakav cenovnik ali gospodin ne pokazuje naznaku da se to može odnositi na nas. Apsolutno ne može da se prođe. Oko celog imanja, direkt kroz šumu, je probijen novi asfaltni put i ne gubimo vreme. Gledam sada na satelitskim snimcima, izgleda kao neko odmaralište. Na licu mesta je delovalo kao imanje lokalnog veleposednika...

 

Spaja i ja i dalje imamo utisak da su nam motori neupravljivi. A to je iz prostog razloga što i jesu neupravljivi. Obojica imamo nešto više prtljaga nego što smo navikli. Kod mene taj isti prtljag pomeren dalje ka nazad nego inače. Balans motora je poremećen i uživanje u vožnji izostaje.

 

Na česmi kraj puta pravimo pauzu. Spaja probija led i prvi pije vodu koja nije flaširana. Takođe ima i alat za podešavanje preload-a na zadnjem amortizeru. Dotežemo opruge i motori ponovo mogu da se voze kako dolikuje.

 

 

Posle još 20+ kilometara šume napokon izbijamo na neku livadu. Prvi put od početka vožnje imamo "e ovo je lepo" momenat. Koristimo priliku za fotkanje.

 

 

 

Iz edicije "Prvi put Stroma na točak".

 

Naravno da smo na početku vožnje prošli kroz celu "daleko smo od kuće, ima mnogo da se vozi, gume treba da izguraju ceo put, nećemo jurcati" priču. I naravno da od toga nema ništa  Okolnosti jednostavno ne dozvoljavaju. Od ove livade počinjemo da vozimo slobodnije. Samim tim je i zabavnije, uživamo.

 

Od onih jutrošnjih oblaka i kišice nije ostala ni uspomena. Dan je prilično vreo. Na treku ispred nas je obeleženo jezero i tačka "potential swim". Ispostavlja se da je jezero veštačko vrlo primamljive boje. Mesto za plivanje? Čist promašaj. To je stari put koji je jezero potopilo, na delu gde je voda najplića. Iz vode viri drveće, obala je prljava... Dakle ne zadržavamo se.

 

 

 

 

Ubrzo posle brane smo na asfaltu. Put počinje da se spušta u dolinu. Nailazimo na restoran kraj puta i odlučujemo da tu napravimo pauzu, pre nego što siđemo u žegu.

 

NASTAVIĆE SE

[Gliga 5683 Napisano Petak u 23:01 (promenjeno)]

Dan 02, nastavak

 

Bez muke provodimo sat ipo na sunčanoj terasi. Daj hranu, daj čaj, daj kafu... Nakon ručka se asfaltom spuštamo u civilizaciju, nedaleko od mesta Pamukova. Točimo gorivo i snabdevamo se klopom za kamp. Popodne je solidno odmaklo kada smo bili spremni da nastavimo vožnju.

 

Dvadesetak kilometara vožnje po ravnoj magistrali i vrućini se teško može nazvati zabavnim. Međutim, asfaltna deonica koja je došla posle toga je definitivno bila zabavna. Zamisli savršen asfalt. Zamisli krivudavi put koji se blago penje. Zamisli da saobraćaja skoro i nema. Zamisli da postoje dve trake u tvom smeru. Zamisli krampone kako mole za milost. Upravo ono što nam je bilo potrebno za razmrdavanje nakon prethodnih letargičnih dva-tri sata. Uopšte nije čudno što smo promašili odvajanje sa tog puta 

 

No, trek je nepopustljiv. Brzo uviđamo grešku i vraćamo se na TET. Nakon par kilometara uzanog asfalta silazimo na off i stajemo kako bismo razmotrili opcije. Ako pratimo trek za 50-60km dolazimo do nekog jezera sa označenim kampom. Dovoljno je kasno i svesni smo da se to neće dogoditi pre mraka. Mogli bismo da presečemo asfaltom (makar tako mislimo), ali to nije privlačna opcija... Dakle, ostajemo na treku a mesto za kampovanje rešavamo u hodu.

 

Već nakon par minuta smo sigurni da smo doneli odličnu odluku. Brzo dobijamo na visini i počinjemo da imamo osećaj kako se zapravo nalazimo u planinama (iako smo dobar deo dana proveli oko 1000m visine).

 

 

 

Savršenim makadamskim putem (da se ne lažemo, skoro svaki put kojim smo prošli je bio u savršenom stanju. Samo su neki bivali više, a neki manje zabavni za vožnju) stižemo na manju visoravan. Na okolnim vrhovima su vetrenjače. Velike vetrenjače koje se baš brzo vrte. Sunce je taman dovoljno nisko da svetlo za fotkanje bude lepo.

 

 

 

 

 

Tek kada sam kod kuće pregledao fotke shvatio sam da smo svo vreme bili pod budnim okom ovčarskih pasa (ne vide se na ovim foktkama, da ne tražite). Nakon kratkog igranja po livadi uviđamo da se tu nalazi i jezero koje nije ucrtano na karte. Prilično lako donosimo odluku da će nam ovo biti kamp za večeras.

 

 

Sama obala je nepristupačna za šatore, a postoji i lepa, velika crvena tabla na kojoj piše da je kupanje zabranjeno. Dakle, noćićemo na livadi iznad jezera.

 

Još je dovoljno rano i odlučujemo da istražimo trek koji se odvaja do obližnjeg vrha. Posle kratke vožnje izbijamo na čuku. Tu je protivpožarna osmatračnica. Osmatrač nije bio nimalo impresioniran našim dolaskom. Mahnuo nam je, a onda nastavio da nas savršeno ignoriše.

 

Rekoh već da su po okolnim vrhovima vetrenjače i da se vrte brzo? Samo jedna stvar im to omogućava: jak vetar. Zadržavamo se tek toliko da se naprave fotke i snimi po neki kadar.

 

 

 

Taman kada smo se spremali za pokret na livadi ispod vidimo pikap sa upaljenom rotacijom. Nepogrešivo skreće na put koji vodi ka "našem" vrhu. Paranoja radi svoje i već razmišljamo kako će nas startovati, cimati, pisati kazne... Mimoilazimo se sa njim na spustu ka jezeru uz obostrano mahanje. Vatrogasci...

 

Sa vrha na kom je osmatračnica puca savršen pogled na jezero i celo okruženje koje uključuje i naše predviđeno kamp mesto. Obzirom da planiramo ložiti vatru odlučujemo da se ipak donekle sklonimo sa vidika. Nalazimo lepo parče livade blizu šume. Mana? Šuma je na pogrešnoj strani da bi nam pružila bilo kakvu zaštitu od vetra.

 

Lagano postavljamo šatore, skupljamo drva, radujemo se Dobrodošlici. Sumrak stiže. Obližnji izvor koji je označen na karti je presušio.

 

 

 

Da, jak je vetar i loženje vatre nije optimalna ideja. No, kobasice se neće ispeći na promaji. Stvarno vodimo računa o tome. Pravimo minimalnu dovoljnu vatru samo da ispečemo klopu, imamo spremne flaše sa vodom i stalno smo na oprezu.

 

 

 

Obzirom na nadmorsku visinu (oko 1300m) i jak vetar nije ni hladno koliko smo se pribojavali. Ipak, bez vatre za grejanje sedenje brzo prestaje da bude prijatno. Relativno rano se povlačimo u šatore.

 

175km vožnje danas, trek je u prilogu. Na kraju ispao veoma lep dan vožnje.

 

2025-08-07 104348__20250807_1043.gpx

Promenio Petak u 23:05 član Gliga

[Gliga 5683 Napisano pre 2 sati (promenjeno)]

Dan 03, 8.8.2025.

 

Budim se rano. Već oko 6h sam van šatora. Volim ta rana jutra na putovanjima. Iskoristim vreme da prošrvljam po okolini dok drugi još spavaju.

 

 

 

 

Jezero se provuklo bez kupanja.

 

Vetar i dalje jako duva. Polako ga prihvatam za konstantu. Nakon što je i ostatak ekipe ustao krećemo sa jutarnjom rutinom. Kafe, čajevi, doručak, pakovanje opreme.

 

Drugar od sinoć nas je i danas posetio. Voli klopu, voli da se mazi, voli da ima ogrlicu sa velikim bodljama. Nije mali.

 

"Danas bi mogli da krenemo pre 10" već postaje interna sprdnja. Nešto pre 11 smo na točkovima.

 

Vetrenjače oko nas izgledaju prilično nove. Ne znam da li ste imali priliku da ih vidite izbliza, ali ogromne su. Da bi se delovi dopremili na mesto izgradnje potrebni su relativno široki i dobro sređeni putevi. Takvima vozimo od samog starta. Prioritet nam je da nađemo izvor jer smo potamanili sve zalihe pijaće vode.

 

 

Potraga ne traje dugo. Ubrzo nailazimo na česmu pored puta. Oko česme par katuna. Ispred katuna najbližeg česmi žena riba ćilim. Nema veze što ga pere na mokroj zemlji (u narodu poznata i kao blato), bitno da četka i sapun rade svoje. Imam osećaj da je tu proces mnogo važniji od krajnjeg rezultata.

 

 

 

 

Ne treba nam mnogo vremena da naiđemo na sledeću priliku za fotkanje. Put koji preko livade vijuga u daljinu. Mislim da smo ovde negde primetili kako većina fotki uključuje pozerske pokušaje točkiranja. Moglo bi biti da smo u buduće to smanjili. Ovde je takođe postalo jasno da će biti veoma teško napraviti fotku bez bandera ili dalekovoda. Jednostavno ih ima uz svaku džadu.

 

 

 

 

Nakon kraće vožnje dolazimo do "urbane" sredine. Par zaseoka razbacanih po livadi. Iznenađujuće je mnogo saobraćaja jer se, makar u mojoj glavi, mi nalazimo u tri lepe. Hvatamo čak i par stotina metara asfalta. Razlog za "gužvu" u saobraćaju uskoro vidimo i sami. Pijačni dan ili vašar na livadi kraj puta. Nismo u tom fazonu i produžavamo dalje bez stajanja.

 

Skoro sat vremena od početka vožnje stižemo i do onog jezera koje smo prethodno popodne razmatrali kao kamp mesto. Jezero je veštačko, ograđeno, kamp je uređen=plaća se. Nismo ni stali, nije nam trebalo osveženje... Potvrdilo se da je jučerašnja odluka da kamp tražimo usput bila ispravna. Karagöl Yaylası na Google mapama, čisto da imate orjentaciju gde smo. A ako već odete na mape, uključite satelitski prikaz i obratite pažnju na broj puteva u okolini. Rekoh već da je infrastruktura veoma, veoma razvijena.

 

Ne znam kako se vama čini, ali nama su ovi tereni bili lepi. Uživamo u dobrim putevima, stajemo za fotkanja i da se sačekamo na raskrnicama.

 

 

Ovo i na slici deluje strmo

 

 

Na prethodne dve fotke su različita jezera, oba bi mogla poslužiti za kamp.

 

 

Nailazimo na radove. Postojeći put se proširuje i priprema za trasport vetrenjača. Uspevamo da zaobiđemo preko obližnje livade. Pošto novi put u izgradnji preseca postojeći, trošimo nešto vremena dok se nismo ponovo uključili na našu trasu.

 

 

 

 

Vozimo dalje. Postalo je dovoljno toplo da osveženje u nekoj reci ili jezeru deluje kao privlačna opcija. Na GPS-u vidimo da se približavamo malo većem jezeru. Sa brda deluje obećavajuće. Lepa boja, bungalovi i kućice po okolnim brdima. Nalazimo mesto gde koje bi se dalo proglasiti za plažu. I dabome, eto je tabla zabrane plivanja. Ruku na srce, u vodi je bilo dovoljno smeća da ulazak u vodu iznenada nije bio toliko primamljiv. Nema veze, kuvamo se dalje bez zaustavljanja. "Çubuk Gölü Tabiat Parkı" ako nekog interesuje lokacija. Ima i Street view, pošto ja fotkao nisam.

 

Ponovo se penjemo. Spaja i ja u jednom trenutku skrećemo sa rute na obližnji vidikovac. Proglašavamo da je to odlično mesto da napravimo pauzu (55km i oko dva ipo sata od starta. Rekoh već da putujemo sporo). Čeda nas na žalost nije primetio i vidimo ga kako prolazi glavnim putem. Od pauze nema ništa. Pada brzinsko fotkanje i nastavljamo vožnju.

 

 

 

Vozimo baš brzo, makar za naše pojmove. Put desetak kilometara vijuga nizbrdo kroz šumu. Iza svake krivine očekujem da stignemo Čedu al' njega nema. Znam da ima trek i da se neće izgubiti. Znam da voli laganiju vožnju. Ipak, potera se odužila. A stigli smo ga kad? Pa na asfaltu, kada je stao da nas sačeka

 

Silazimo u gradić koji se zove, pazi dobro, Dokurcun. Dakle, kada neko kaže da je "sve otišlo dokurca" sada znam tačno koliko je to daleko i gde je. Na samom ulazu u naselje kraj puta su parkirane desetine motokultivatora sa raznim varijacijama kabina i prikolica. Stajemo ispred prodavnice da se snabdemo klopom za večeru i doručak. Na ulici mir, tek po neki prolaznik. 5 minuta kasnije izlazimo iz prodavnice i ulećemo direkt u vrevu. "Milion" ljudi, vozila... Isključivo muškarci. Pretpostavljam da je u pitanju povratak iz džamije.

 

Tri motora smo parkirali na tri različite strane. Čeda to sve drži pod budnim okom dok smo mi u nabavci

 

 

 

Otkriću vam sada jednu tajnu. Pored fotoaparata, na ovo putovanje sam nosio i DJI Osmo Pocket kamericu. Ponešto snimao. Ja u obradi videa ni malo ne uživam tako da se ne petljam mnogo u tu rabotu. Ipak, omakne mi se ponekad... Dozvolite mi da vam brzinski pokažem Dokurcun, petkom popodne.

 

 

Nemojte nikom reći, ali znam makar dvojicu saputnika koji su vredno snimali i koji vole da prave filmiće.

 

U Turskoj postoje dve vrste prodavnica: one koje ne prodaju alkohol i one koje ga prodaju. Još smo mladi i naivni pa spolja ne prepoznajemo razliku. Da vam olakšam: Svetloplave prodavnice kao ova sa snimka gore, A-101, NEMAJU alkohol u ponudi. Želite da se snabdevate u prodavnici čiji je izlog brendiran TAMNO PLAVOM bojom. Nemam pojma kako se zovu. I jedno i drugo su veliki lanci, ima ih u svakom mestu (dobro, tamno plavih nema baš svuda. Neke sredine su malo manje naklone ka konzumiranju piva i alkohola uopšteno).

 

Mislim da nam je ovde bilo baš vruće. Prvi put da smo sišli ispod 1000m visine u prethodna 24h. Odlučujemo da kebab spakujemo i pojedemo kada se ponovo dokopamo malo svežijeg, visinskog vazduha.

 

NASTAVIĆE SE

 

Promenio pre 2 sati član Gliga