Gledićske planine

chief.fire · April 10, 2023

Cilj ove enduro vožnje je bio osvajanje najvišeg vrha (Samar 922mnv) Gledićskih planina, u čemu smo uspeli ;-)…. uz put smo videli još dosta toga što će u narednim redovima biti objašnjeno ali lepota predela nas je zaista ostavila bez daha! Možda i zato što smo prvi put posetili ovu planinu pa nam je sve bilo jako interesantno… jedva čekamo da se vratimo!

Iz Jagodine smo krenuli asvaltom do sela Dragocveta, a onda presekli preko brda novoprobijenim putem (makadam na slici) do sela Dragoševca, gde se hvatamo opet asvalta i pravac za Levački kraj ;-). Put je asvaltni pa nismo puno stajali već grabili da se što pre domognemo divljine… ali voziti Levčem je pravo uživanje jer su putevi u odličnom stanju a saobraćaja nigde, pravo uživanje za krivudanje gore-dole po asvaltu… nekada i to ima svojih čari

Dakle, preko Belušića uspon na greben gde polako saznajete kakve vas lepote očekuju jer pogled puca na sve strane. Onda spust do Oparića i glavne raskrsnice gde pravimo i prvu pauzu, osveženje u lokalnoj prodavnici. Dovde ukupno smo prešli oko 35km i 50min lagane, opuštene i prijatne vožnje.

Nastavljamo putem (i dalje asvalt) pravo i ravno za manastir Kalenić, gde stižemo vrlo brzo, svega 11km i 15min vožnje… ne zadržavamo se (jer planiramo u povratku) već nalazimo skretanje levo uzbrdo i grabimo tim putem (konstantan uspon) ka selu Šljivice gde konačno prestaje asvalt i kreće jako dobar makadam. Tu odmah iznad sela pravimo kratku pauzu, proveravamo zategnutost opreme i oblačimo se laganije…

Od pogleda sa brda na jug ka Vrnjačkoj banji već zastaje dah i mi ga upijamo punim plućima…. krećemo dalje odličnim ali prašnjavim makadamom i posle par stotina metara nalazimo na jedva vidljivu oznaku pored puta levo, koja pokazuje da tim putem može da se sidje do manastira Ljubostinje (?!) Na mapama nigde nisam našao taj put, ali eto ideje za istraživanje nekom drugom prilikom…

Nastavljamo dalje i uglavnom se vozimo grebenom dok nas sunce prilično prži iznad glava…. i taman kada počinjemo da „kuvamo“ nailazimo na uređeni izvor (Slađanov) pored samog puta, ali se ne zadržavamo

jer žurimo da se što pre domognemo samog vrha, po navigaciji nije nam više daleko… međutim posle par stotina metara (skrećete levo posle Slađanovog izvora) nailazimo na veliku raskrsnicu i uređenu česmu koja je mamila na kratku pauzu i dopunjavanje ozbiljno načetih čuturica sa vodom

Desno od ove česme kreće jak uspon (makadam ali sa dosta kamenja) koji vodi do samog vrha Samar, do koga imate nešto manje od 1km kružnog puta. Na samom vrhu Samar (922mnv) pravimo malo dužu pauzu da se odmorimo, kako telo tako i dušu i oči :-). Do vrha Samar od Jagodine tačno 58km, a od manastira Kalenić imate oko 8km vožnje i nekih 20tak minuta vremena ako ne pravite pauze kao mi što smo…

Tu na samom vrhu, posmatrajući navigaciju, predlog da se ne vraćamo istim putem do manastira već da malo istražujemo i probamo okolnim putem je jednoglasno prihvaćen :-). Vraćamo se do one česme i krećemo levo, odmah ide spust i nastavljamo tako dalje odličnim makadamom kojim svaki auto može da ide. Spust je sve oštriji i mami pa u tom zanosu promašujemo skretanje za skoro 2km :-(, nismo gledali navigaciju, ko nam je kriv :-)). Vraćamo se nazad uzbrdo i pronalazimo odvajanje od glavnog i utabanog makadama… nije ni čudo što smo promašili, kada je to običan šumski put jedva vidljiv. Na navigaciji nije tako predstavljeno, hmmm… Krećemo lagano, jer ima dubokih traktorskih kolotraga, slabo je korišten vidi se odmah i ceo je kroz šumu pa negde negde ima i blata i bara. Pisac ovih redova je u takvom jednom kolotragu uspeo da obori motor na desno i da ostane bez tog desnog retrovizora :-)) Ovo je najteži i najrizičniji deo puta na ovoj vožnji, sreća pa idemo nizbrdo jer u suprotnom smeru bilo bi mnogo više problema za nas…

Spust kroz šumu nas je izveo opet na dobar makadam koji putem pored potoka posle par stotina metara vodi pravo do manastira Kalenić! Tu konačno pravimo veću pauzu u hladu pored potoka i okrepljujemo se dobrim ručkom, praveći planove za nastavak ove avanture u nepoznato.

Na samom ulazu u manastir stoji informativna tabla o mogućim pešaškim (planinarskim) rutama u ovom kraju. Informišemo se ali mi tražimo put koji treba da nas odvede do čuvenog izvora Govor vode pa uspevamo i ovog puta da ga promašimo za svega desetak metara :-))… odvajamo se odmah levo pored nekih kuća i grešimo, što shvatamo vrlo brzo… vraćamo se nazad, produžavamo pravo desetak metara i nailazimo na tablu koja nas opet levo usmerava za čuveni izvor. Od manastira Kalenić (457mnv) krećemo relativno lošim makadamom i jakim usponom pored seoskih sokaka i izlazimo van sela na Krivu kosu (781mnv) posle samo 2km i na mnogo bolji makadam. Ovaj deo puta je uglavnom kroz šumu, pa je hladovina, sveže i daleko prijatnije za vožnju u ovako vrelom danu…

Narednih 2km se vozimo uglavnom grebenom kose, odvajamo se pod pravim uglom desno i naglo spuštamo kroz šumu i vrlo loš put kroz neke livade do samog izvora, nije ga baš lako naći, nama su pomogli lokalci koje smo sreli uz put… on se nalazi u podnožju brda Grad (818mnv) na tačno 710mnv. Desetak metara oko izvora uzbrdo kažu da se nalazi i kraška jama odnosno „Sibnička pećina“ za koju nismo ni znali… pa eto potrebe da se ova lokacija nekom drugom prilikom ponovo obiđe...

Kako bi ste manje lutali evo i tačne lokacije samog izvora:
43° 47′ 37.99″ geografske širine i 20° 59′ 47.99″ geografske dužine.

Posle okrepljivanja i punjenja naših dragocenih čuturica sa svetom vodom, vraćamo se na „glavni put“, skrećemo desno i u stvari nastavljamo dalje onim grebenom… prvi put idemo ovim putem pa smo oprezni, ne silimo i vodimo računa da puno ne lutamo… izlazimo iz šume i iznenađuje nas ponovo fantastičan vidik. Ostajemo bez daha i zadržavamo se tek toliko da napravimo koju fotku i upijemo još malo lepote Levačkog kraja!

Ovde smo na najvišoj tački u ovom delu Gledićskih planina, pa posle opijanja lepotom predela kreće jak spust lošim puteljkom (seoski, traktorski…) do sela Nadrlje, negde oko 4km ukupno od izvora do ovog sela… u Nadrlje (ostavlja jak utisak na nas, kao da ga civilizacija nije dotakla…) izlazimo na asvalt i odmah skrećemo desno… jedna od najlepših delova puta je upravo ovaj! Nažalost toliko smo se zaneli uživajući u krajoliku i dobrom putu da nismo ništa slikali, ali utisci su ostali nezaboravni… vozite živopisnim kanjonom Županjevačke reke, odličnim asvaltom, gde nema žive duše… sve je vaše pa i put! Posle nekih 6km fantazije, vraćamo se u stvarnost… ulazimo u centar sela Županjevac, stajemo po poslednji put da se okrepimo u lokalnoj trgovinskoj radnji i sumiramo utiske jer smo se sada ponovo dohvatili civilizacije!

Obavezno je i fotkanje pored italijanskog protivavionskog topa (čuvena Breda!) iz 1939.g kojim smo se oduševili… stoji pored samog puta, ne možete ga promašiti ako se tuda zadesite!

Posle pauze krećemo nazad dobro poznatim asvaltnim putem, preko levačkih sela (i dalje vrlo zanimljiv krajolik) sa jedva primetnim saobraćajem do Rekovca a zatim pravac za Jagodinu, nekih 40km i oko 50min vožnje od Županjevca. Celodnevna avantura sa ukupno 133km pređenog puta… a o neponovljivim utiscima neka govore slike i ovaj naš putopis! :-))

ScreenShot001.jpg.ea3947b4a1177e3e833983c47595488b.jpg