Tumbe 3290 Napisano Mart 21, 2022 Drug član, 286 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Dođe red da napišem nešto o prošlogodišnjoj avgustovskoj vožnji (koja nekim čudom pređe iz prvog u drugi plan), dogodovštinama i za nas najbitnije LJUDIMA (velikim slovima napisano jer oni samo to zaslužuju) koje smo upoznali i iskustva koje smo akumulirali u tih devet dana. Svako pisanije mora imati uvod, a ja već nekoliko meseci se spremam da pretočim utiske na papir… E taj uvod postade i kočnica, jer imajući na umu objavljene putopise i kakvi su ih pisci i avanturisti (ne bih o imenima, da nekog neopravdano ne izostavim) pisali, prosto sam došao do zaključka da moram napisati samo ono i onako kako smo mi doživeli sve to. Jer jedino tako mogu podeliti sa vama šta smo videli i osetili. Svojim jezikom i na svoj način. I možda sam ja doživeo sve ovo sa previše emocija i možda preteram sa pisanjem, ali ne zamerite, sve što napišem biće izneseno direktno iz duše… Počeo sam da pišem i u množini i u jednini, jer sam sve ovo što sledi prošao sa suprugom, ali s’ obzirom da smo kao nikada za 33 godine zajedničkog života delovali i donosili odluke kao jedno, nastavljam tekst u jednini. Kao neko ko je prvi put video i osetio more u Hrvatskoj 70-ih godina prošloga veka, a čitajući zadnjih godina mnogo o Jadranci, Istri, u meni je sve više rastao neizdrž da posetim neka mesta i deo nam bivše SFRJ u kojoj sam naučio plivati, prvi put se zaljubio i što šta još lepoga. Pošto nam se 2020. iz opštepoznatih razloga izmigoljila, odluka da idemo u avgustu u Hrvatsku je prihvaćena odmah i neopozivo u našoj dvočlano-porodičnoj ekipi. Bilo je još pokušaja da animiramo neke ljude, sa kojima smo dobro i zajednički putujemo i vozimo se, da krenu sa nama ali od samog starta se osećalo da ćemo ići sami i da je ovo samo NAŠ PUT. Posle 4 decenije pauze, od odrastanja Marijaninog na Makarskoj rivijeri, a mog u Biogradu na moru „vrlo temeljno“ smo pristupili planiranju puta: MI IDEMO I TO JE TO!!! Šalim se malo, ali u principu to nam je bio moto i uglavnom osnovni pokretački motiv, sve vreme puta… Oko pakovanja i šta nam treba od opreme nismo gubili vreme jer smo već u junu i julu bili u C.G. po par dana tako da tu je sve bilo poznato, a i avgust je u pitanju što je umnogome olakšavalo izbor garderobe… Tri kofera su bila sasvim dovoljna za sve što nam je bilo potrebno za put… Ja sam se malo pozabavio rutom i pripremio offline mape, jer uz svo poštovanje prema BMW motorrad navy, zaista nisam želeo da trošim novac na kupovinu BMW navigacije samo zato što je ostavljeno fabrički mesto za nju na tabli. Mobilni telefon i Marijana kao slikar, snimatelj i držač navigacije su se pokazali kao (za naš ukus) dobar izbor :). Pošto su od mog zadnjeg boravka u Hrvatskoj, složićete se, 4 decenije ipak dug period a u međuvremenu su se odigrali neki nimalo lepi niti prijatni događaji, upustio sam se za traženjem nekih informacija. Ali ne iz medija, niti turističkih brošura, već iz prve ruke… Tada nastaju male poteškoće jer sam imao drugara i poznanika u HR, međutim splet okolnosti a i različiti životni putevi su učinili svoje i kontakti su izgubljeni. Ali tada nastupa BJB Forum, i to u punom sjaju. Sa svim pogodnostima koje pruža (a u čemu bi u osnovi i trebalo da služi). Kontaktiranje naših kolega, motociklista iz Hrvatske je bio pravi izbor za dobijanje svih potrebnih info kao i preporuka i sve moguće pomoći koja je bila potrebna. U daljem pisanju ću sve pojasniti… Osnovna zamisao i plan, da smo hteli obavezno provesti par dana u Istri (Pula kao baza), i spustiti se isključivo Jadrankom do C.G. uz boravak u Splitu. To je suština, sve ostalo je bilo stvar trenutne želje i inspiracije. Zbog izbora Pule krenulo je i moje traganje po Forumu. Pošto se @mile fazer tih dana retko pojavljivao na Forumu, obratio sam se @e-mayl. Uz jednu poruku na PP i razmenu telefona, ne da sam se ispričao sa Zoranom, nego sam više imao osećaj da on drug iz detinjstva koji se odselio u inostranstvo… To je fascinacija br. 1 u vezi ovog putovanja. Posle Booking-a smeštaja za Pulu, sledeće je bilo rezervisati smeštaj u Splitu. Opet ista priča. Forum, sad kolega @Zog, Splićanin, Dalmatinac. Kontakt i priča sa Željanom, kao sa komšijom. To je fascinacija br. 2. I neću više nabrajati fascinacije, verujte da ih je bilo NEBROJENO i sve su ISKLJUČIVO POZITIVNE. Kako se bližio dan polaska, dođem na ideju da bi put do Pule mogao biti izveden u dva dana, i to prvi dan do Banja Luke, a drugi dan preko Bihaća, Ogulina pa kroz Gorski Kotar i Delnice, pa do Pule. Sve super, Marijana nema zamerki ni na šta, i ja rezervišem vilu Kobilj u Banja Luci. Tako dođe i 16.08. i vreme da se krene na put… Nastaviće se… 37 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ivandeka 194 Napisano Mart 21, 2022 Svrati ponekad, 153 postova Prijavi odgovor kao problematičan Identičan uvod kao pred moj put u Istru 2015.. Mislim na kontakt sa kolegom Mile Fazer i Zoki e-mail. Ljudi za svako poštovanje. Nikad pre toga se nismo videli, a kao rod najrođeniji. Miletu nije bilo teško da krene nama u susret pošto smo kasnili na mesto susreta i stigao čovek skoro 200 km od Pule po nas. Veliki pozdrav za Mila i Zokija. Послато са M2003J15SC помоћу Тапатока 6 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Eol 966 Napisano Mart 21, 2022 Zainteresovan, 488 postova Lokacija: Železnik Motocikl: Yamaha Fazer 600 Prijavi odgovor kao problematičan Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
el classico 6024 Napisano Mart 22, 2022 Drug član, 4131 postova Lokacija: CH-HR-BiH Motocikl: 2002 K1200RS-1989 XTZ 750 Chesterfield- 1989 XTZ 750 FarawayBlue, 1985 Honda XLV750-RD01 Prijavi odgovor kao problematičan Tu sam.Poslato priko Ténéré Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ivandeka 194 Napisano Mart 22, 2022 Svrati ponekad, 153 postova Prijavi odgovor kao problematičan Hajde kolega, željno čekamo nastavak Makarska rivijera, Jadranka, Plominka, Istra....sve su asocijacije na nešto lepo i što ću, nadam se za prvomajske praznike, videti opet Послато са M2003J15SC помоћу Тапатока Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Наш 158 Napisano Mart 23, 2022 Svrati ponekad, 156 postova Lokacija: Србија Motocikl: Suzuki V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan С нестрпљењем се чека наставак. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 3290 Napisano Mart 23, 2022 (promenjeno) Drug član, 286 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Da dodam samo da u sedmici pred polazak urađen je servis na motoru, a tako sam se i trudio da „naštimam“, jer sam se u avgustu vozio i muvakao po SRB i BIH i namestilo se da taman radim servis na 30.000km. Uz servis namontirane su i nove Metzeler Roadtec Z8 Interact. Ne bih sad da objašnjavam previše zašto te gume. Ovo je subjektivno moj stav, ali fabrički su bile namontirane, u svim vremenskim uslovima se odlično pokazale, sa prvim parom prešao 17.200km, a drugi par zamenio na 12.900km zbog ovog puta. Mogle još da se voze, ali nisam hteo da razmišljam, pogotovu ako se uzme u obzir kvalitet i sastav asfalta na Jadranci, uz vrele avgustovske temperature. Pri tom nemam „tešku ruku na gasu“. Čist touring. Lagano i sigurno. To su moji razlozi za izbor Metzeler-a. Ako nekog zanima više info o gumama i oznakama, može na PP. Da se vratim na 15.08. Moj neki trip je da veče uoči puta bude sve spakovano, koferi zatvoreni i okačeni na motor (pogodnost je što imam i dvorište i garažu). Tako spakovan, proveren i natankovan motor, uguram u garažu na rikverc i ujutru samo ga upalim i paljba. I tako je godinama unazad, jer jutarnje pakovanje mi se par puta olupalo o glavu, jer sam uvek nešto zaboravljao. Zato sada natenane sve završim uoči puta i dan polaska je to u bukvalnom smislu: Polazak. Tokom pakovanja i kačenja kofera javlja mi se drug Bole, jaran od vojničkih dana, rodom iz Podlugova a sada žitelj nam prekookeanske Kanade, t.j. Toronta. I kaže da su stigli porodično na odmor u BIH. A u meni zakuvaše emocije. U glavi haos. Od 1998. kada je otišao i kada sam njegovog šestomesečnog sina držao u naručju dok su čekirali kofere, mog jarana sam video samo jednom, a sada je tu i njegova kćer koja se rodila u Kanadi i ovo joj je prvi dolazak u Evropu, t.j. u Bosnu. A sa njima imamo odnos više kao sa članovima porodice, nego sa prijateljima. Problem veliki. Mi put ne možemo da pomerimo jer je sve rezervisano a ne bih nipošto da propustim viđanje sa Boškovićima. Ali kao što svi znate, sa pravim ljudima UVEK sve ide vrlo lako i vrlo prosto. Pošto nisu imali ništa ugovoreno oko mora, pade dogovor da Oni dođu u Tivat, a mi da skratimo dva dana u Splitu i da zajednički provedemo par dana u C.G. Svi srećni i zadovoljni. 16.08.21. Lagano buđenje, jutarnja kafa, sređivanje… Uobičajena dnevna rutina, samo sada sa malom primesom pozitivne tenzije zbog jučerašnjih događaja. Planirano je da danas, vreme nebitno, stignemo u Banja Luku. Polazak oko 9.30 i prva stanica i kafica u Bijeljini, za slučaj da se uspemo videti i sa Boškovićima. Ali kako to dovodi do velikog nepoklapanja u vremenu, produžavamo dalje. Temperatura visoka (36o-37oC) i zastajemo negde između Brčkog i Obudovca na osveženje. Zaključujemo da se ovde nećemo rashladiti, jer unutra klima ne radi a pod tendom napolju je gora sparina nego kada se vozimo. Kada se tome doda i par lokalaca (dobro pripitih) zainteresovanih za razgovor i njihovi komentari na temu motociklizma, to nas je samo ubrzalo da krenemo što pre… A put, od temperature gori asfalt, gori vazduh, ali mi napredujemo i oko 15h stižemo u Banjaluku. Na motoru pokazuje 40,5oC, i sad nam prethodni put izgleda kao prijatno zezanje. Lagano pronađosmo smeštaj i ulećemo u pod tuš da podođemo… Posle osveženja, kao sad sam trezveniji, izađem na windy.com, da vidim prognozu vremena za sutra i tu kreće promena plana. Celokupna ruta koju smo planirali za sutradan, su najavljene vremenske nepogode, te žuti, te narandžasti meteo-alarm, te udari vetra, a u meni raste nervoza…Nije mi prvi put da kisnem niti vreme utiče na moje planove vožnje. Ali to su bile solo ture i sam na motoru. Sada je u pitanju i Marijana iza, kao i potpuno nepoznat put kojim nikada nisam vozio a naslušao se priča o vremenskim iznenađenjima u Gorskom Kotaru. Pričamo, šta činiti. Posle provere da za slučaj da, stignemo noćas, možemo ući u smeštaj u Puli, donosimo odluku da nastavimo put danas. Zbog dužine preostale deonice, planiramo da to „dunemo“ auto-putem. Krećemo iz B.L. a temperatura 41,5oC, i posle par stotina metara kada sam stao da zamenim evre za kune, zaključio sam, da su mi u punom značenju, gaće mokre i da se sve sliva sa mene u čarape i patike. Malo je falilo da dođe do preispitivanja količine ljubavi prema motociklizmu… No to dođe tek kao početak male avanture koja se zove preći granicu… Ljudi moji, nešto sam malo tih dana ispratio u vestima, da su gužve na HR granici velike, ali ono što smo videli, doživeli i na sreću preživeli, se graniči sa hororom. Ne znam koliko kilometara je bila duga kolona, ali znam da je trajalo i trajalo, provlačili se, molili policiju da nas propusti jer su pravili punktove i odvajali putnički od ostalog saobraćaja, i posle više od dva sata stadosmo pred HR granicu. Od svih dokumenata koja su nam navodno bila potrebna, carinik je, uz „Dobrodošli“, uzeo samo pasoše uz pitanje da li imamo test odnosno potvrdu o vakcinaciji. Sledeće je bilo „Doviđenja“. Začuđen brzinom svega i bez ikakvih podpitanja na koje obično nailazimo na granicama, za tili čas se nađosmo na auto-putu. Složićete se da auto-put i nije baš neko mesto za fotkanje, ali okačiću bar nešto… Mala pauza posle Zagreba na benzinskoj pumpi i nastavljamo daje prema Karlovcu odnosno Istri. Kao u western filmovima, odjahali smo u suton ka zapadu… Ali između nas i Istre trebalo je proći i kroz Gorski Kotar. Pošto je bio mrak i samo su se pomalo nazirali planinski vrhovi na horizontu, nisam znao gde se tačno nalazimo, ali sam bio ubeđen da je to teritorija Gorskog Kotara. Temperatura je jasno govorila u prilog tome, jer neposredno pre toga oko Karlovca je bilo 30-ak stepeni, a sada se instrument kolebao između 14 i 15oC. Posle prolaznog zahlađenja, približavanjem moru se digla i temperatura. Mi uživamo (po prvi put danas) u vožnji i predivnoj noći, nebu osutom zvezdama. Ma san čitav… A utom stižemu u Rijeku, i kroz bacanje pogleda levo-desno dogovaramo se da stanemo negde da malo udahnemo miris mora… E onda drage moje kolege se dešava nešto, što verujem da je velika većina vas iskusila bar nekad, a što potvrđuje nepredvidljivost motoraškog života… Elem negde malo pre „Vrata Jadrana“, snimim ja bilbord, za pumpu sa odmorištem za 300m. I razmišljam, to je to, ovde pauzica i posle toga za sat smo u Puli. Tog trenutka niotkuda, ničim izazvan na nas se obrušava takva provala oblaka. Ma kakvi provala, da sam stajao i neko me lagano zalivao kofom i crevom, ne bi uspeo tako temeljno to da uradi. I da dopre do bukvalno svakog delića kože. Kakva oprema, kakvi kombinezoni, to se desilo sve u 30-ak sekundi, da nismo ni bili svesni šta nas je snašlo. I umesto pauze i uživancije na pumpi, samo smo prošli kraj nje i produžili dalje. Nije imalo smisla da stajemo tako žljickavi i glibavi, većim delom dana natapani znojem i prašinom, a sada isprani kišom. Pa se sve to pomešalo… Treba se osušiti na motoru, jer se posle te vodene kataklizme što nas zadesi, brzo sve vratilo u pređašnje stanje. 28oC i vetar koji lagano duva, uopšte nisu bili neprijatni za vožnju, štaviše… Mislim da se to vidi i na licima. Ubrzo stižemo i do Pule. Prvi utisak VAUUUU… Uz pomoć navigacije, brzo smo pronašli smeštaj. Uz osmeh, dobrodošlicu, Radensku i kafu (naš izbor ) dočekao nas je naš domaćin Marko. Umorni baš baš, ali još više srećni jer smo bili svesni da počinje naša Hrvatska avantura. Te četiri decenije odsustva su počele da blede, a sve više da se vraćaju slike i senke nekih prošlih vremena… Nebitno je što su naše uspomene bile vezane za Dalmaciju, samim tim da smo stigli u Istru i da se osećao onaj miris… Znate koji, ONAJ MIRIS… Njega osećate ili ne osećate, volite ili ne volite, imate ga u nozdrvama i kada ste daleko od njega…. E taj miris je Marijani i meni, ne mnogo, nego previše nedostajao svih tih godina… I sve vreme smo ga imali u glavi, i bio je tako jak da smo ga mogli napipati preko stotina km udaljenosti… A sada smo tu… I DIŠEEEMMMOOO…Ćutimo i lepo nam je. To bi otprilike bio 1. dan puta. Možda sam nešto previše opisivao, a drugo preskočio ili zaboravio, uglavnom, osim fotki i svoje memorije, nemam ništa drugo od pomagala za pisanje ovog putopisa… I da naravno, sve ovo je (kako sam Vam i obećao) nešto kako smo sam mi to doživeli. Lično i emotivno… Tog 16.08. smo uz neka sitna vrludanja prešli oko 800km a izgledalo je ovako: Nastaviće se… Promenio Mart 23, 2022 član Tumbe 30 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 3290 Napisano Mart 23, 2022 Drug član, 286 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Pre 23 sati, ivandeka je napisao: Hajde kolega, željno čekamo nastavak Makarska rivijera, Jadranka, Plominka, Istra....sve su asocijacije na nešto lepo i što ću, nadam se za prvomajske praznike, videti opet Послато са M2003J15SC помоћу Тапатока Biće valjda pre 1. maja završeno... Pozzz Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
punisa 16 3719 Napisano Mart 23, 2022 Astro Puki krsi sva pravila!, 917 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200 RS , Kymco Agility 50 Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast bas ste prvi dan mnogo km presli. RT je vrhunski motor koji to omogucava,sa druge strane izuzetna zastita od vetra je u vrelim danima gotovo minus,ja sam ga leti po jadranskoj magistrali vozio u sorcu i majici i izgoreo kao licna Lepo pises, jednostavno. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 3290 Napisano Mart 23, 2022 Drug član, 286 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan pre 6 minuta, punisa 16 je napisao: Svaka cast bas ste prvi dan mnogo km presli. RT je vrhunski motor koji to omogucava,sa druge strane izuzetna zastita od vetra je u vrelim danima gotovo minus,ja sam ga leti po jadranskoj magistrali vozio u sorcu i majici i izgoreo kao licna Lepo pises, jednostavno. Hvala Puki, od srca... A i mi smo, osim kada se selimo, sve vreme proveli u šorcevima i majicama... Znam da će mnogi reći o bezbednosti i da nesreća i problem uvek vrebaju, ali jbg, ne možeš u vozikanje na moru u opremi... Tako da te podržavam, samo sam se ja pripremio za put...Turbo-sollarijum... Zezam se naravno, pozzz veliki... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
punisa 16 3719 Napisano Mart 23, 2022 Astro Puki krsi sva pravila!, 917 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200 RS , Kymco Agility 50 Prijavi odgovor kao problematičan Pozdrav i tebi druze Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
DraganNS 8009 Napisano Mart 23, 2022 Drug član, 1699 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Kawasaki Versys 1000 Grand Tourer Prijavi odgovor kao problematičan Bogami, momački odrađen prvi dan! Prošli ste kroz dve stvari koje se visoko kotiraju na motoraškoj hejt-listi: paklenu vrućinu koja se završila nevremenom (ili neverom - da budemo u duhu teme). Odlično ti ide pisanje, samo napred, pratim sa zadovoljstvom! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2709 Napisano Mart 23, 2022 Drug član, 2105 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Samo gurajpratim i secam se mirisa 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
djuraz 214 Napisano Mart 23, 2022 Svrati ponekad, 127 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Yamaha FZ8-SA Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast na prevaljenoj kilometrazi! Odlicno sklopljen tekst sa slikama. Pratim. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ivandeka 194 Napisano Mart 23, 2022 Svrati ponekad, 153 postova Prijavi odgovor kao problematičan Bogami, momački odrađen prvi dan! Prošli ste kroz dve stvari koje se visoko kotiraju na motoraškoj hejt-listi: paklenu vrućinu koja se završila nevremenom (ili neverom - da budemo u duhu teme). Odlično ti ide pisanje, samo napred, pratim sa zadovoljstvom! Zaboravio si treću stvar-autoputПослато са M2003J15SC помоћу Тапатока 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Eol 966 Napisano Mart 24, 2022 Zainteresovan, 488 postova Lokacija: Železnik Motocikl: Yamaha Fazer 600 Prijavi odgovor kao problematičan Odlicno @Tumbe.Jedva cekam nastavak... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 3290 Napisano Mart 24, 2022 (promenjeno) Drug član, 286 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Zaboravih u uvodu da pomenem da sam dosta korisnih informacija dobio od našeg Forumaša, @Pingvin37 , koji se upravo vratio sa puta po HR. Hvala Milutine na svemu. Vredelo je… Uz nastavak pisanja, da dodam malo i o zamisli ili viziji kako bi trebalo da izgleda ovaj boravak u HR. Pošto smo već u junu i julu bili po 7 dana u C.G., tu smo se već dovoljno naakumulirali energije crpljene iz sunčanja, kupanja i ležanja na plažama. Tako da su Istra i Dalmacija planirane tako da imamo bazu gde smo smešteni, a svakodnevno da idemo u skitaranja tamo-amo. Ja to nazvah „aktivan odmor“. Jednostavno, u našem planiranju kako da poređamo prioritete obilaska, toliko smo bili željni da sve vidimo, da nismo znali kuda pre uz kapiranje da smo (što se mesta koje želimo obići) vrlo blizu da naš „aktivan odmor“ pretvorimo u besomučno jurcanje, gde ćemo ponajmanje uživati a kamoli registrovati u memoriji nešto… A meni su slike u memoriji draže od svih diskova, desktopova, albuma itd… Pazite, moj neki celoživotni moto je da „nikada ne možeš imati sve u istom trenutku“, pa smo tim vođeni i odlučili, gde god da odemo i šta god da vidimo, bićemo mnogo „bogatiji“ za novo iskustvo, jer i da smo imali na raspolaganju mesece, umesto par dana, opet ne bi uspeli sve da vidimo. A pošto nismo do sada bili u Istri, sve što vidimo biće „nešto novo“ i prvi put viđeno, tako da mesta za grešku, nemaaaa. Ali ja lično i ne vidim kao poentu da samo vidiš ili ispališ par fotografija, već da pokušam i da osetim duh mesta koje obilazim. A tu su obavezno uključeni i razgovori sa lokalnim stanovništvom. Tema nije bitna, niti dužina razgovora. Za kratko vreme i sa par reči se može makar dosta toga naslutiti. 17.08.2021. Buđenje posle prve noći u Istri i prethodnog napornog dana, za nepoverovati, išlo je vrlo lako i glatko. Šta taj pusti neizdrž učini od čoveka. Na prvi zvuk alarma u 7.30, poskakali smo smo kao opareni i sa osmehom na licu dobio sam pitanje od Marijane: „Gde idemo danas, IDEMOOOO“? Ni reči o tome kako nam je bilo juče vruće, pa kupanje kišom, pa stotine nezanimljivih kilometara auto-puta. Sve je to ostalo u JUČE, a sada je danas. U dugoiščekivanoj poseti Istri smo. U Puli. A ja se mislim u sebi šta je pusta želja, volja a na kraju i godine života. Pa nisam ovu žensku osobu (za 33 godine koliko smo zajedno) uspeo nekoliko puta, da bukvalno prevarim, da se provozamo po SRB do 2020. godine. A onda mojim prelaskom na touring tip motora, sve se pozitivno promenilo… Dok je još odjekivalo Idemooo, ja sam već ušao u kuhinju i stavio vodu kafu, i trk do marketa koji je na 5 minuta laganog hoda od naše kuće. Da ne zaboravim i naglasim, mi nismo imali sobu, već apartman o kome možete dobiti info na Booking-u ili Google. https://www.booking.com/hotel/hr/apartman-bukarica.sr.html Da ne pišem, sve što vidite na sajtu je bukvalno tako, a uživo mnogo bolje i više, ali kasnije ćemo o tome… Dok sam se vratio iz marketa, na terasi je već mirisala skuvana kafa. Pitam Marijanu, da li je moguće da si ponela kafu od kuće??? Jer volim, gde god da smo, da probam domaće proizvode. Ona se smeje i zove me unutra…Pazite ljudi, u kuhinji se nalaze šećer, so, kafa, raznorazni (poznati i nepoznati) začini, više vrsta jestivog ulja, potom me vodi u kupatilo (htela da opere jučerašnju odeću), kad tamo brdašce peškira svih veličina, nekoliko vrsta tečnog praška, omekšivači rublja, šamponi sauni, kupke i što šta još… Ja je pozovem tiho napolje i priupitam: Da nije ovo skrivena kamera??? I nenaviknut na to što se dešava, a sa sasvim drugačijim „morskim“ iskustvima iz nekih nam susednih zemalja, mislim i da nije čudo što sam, najblaže rečeno, bio zbunjen. Posle prvobitnog iznenađenja, uz domaću kafu i pecivo, uzimam telefon da se javim Zoranu. @e-mayl na Forumu. Zoki u nekoj poslovnoj gužvi, pa se dogovorimo da se čujemo popodne. To je jedan problem o kome većina nas iz kontinentalnog dela, ne razmišljamo. Mi kad idemo na more, to je odmor, i sve povezano sa primorjem je u duhu odmora. Ali postoje ljudi i koji žive tamo. Na primorju. E njima primorje nije mesto odmora, već mesto življenja i ostvarivanja egzistencije. Pošto imamo dosta Primoraca koje znamo, mi znamo za začkoljicu, i bez ikakvog uzbuđenja se odnosimo prema tome… Predlažem Marijani da danas idemo do Poreča. Poznat turistički grad, sve najlepše slušali o njemu, a nismo bili…Šta više treba…Idemooo Kolege, ovde vidite da je naš smeštaj se nalazi u kući sa dvorištem. Velika pogodnost za motocikliste. Pogotovo što je prozor od spavaće sobe ispod terase (terasa u gornjem desnom uglu slike), tako da od jastuka do motora nema ni metar rastojanja. A i ujutru se tu vrlo kratko zadržava Sunce, tako da nema potrebe za prekrivanjem, alarmom, zaključavanjem itd… Za par sekundi smo već na Vodnjanskoj cesti… Uz laganu vožnju, prepuštamo se uživanju, razgledanju… Ove kućice što vidite iznad se zovu KAŽUNI. Zainteresovalo me, jer ih ima podosta, a meni su bili potpuno nepoznati objekti. Objasniše mi da su građene od kamena slaganjem, bez maltera ili nekog drugog veziva i da su služile za upotrebu u poljima i njivama…Lepo svakako… A takve su pravljene i ograde, nekada… A da se svašta lepo može videti, baš može… Neki predeli… Pa delić uvale koja meni liči na fjord, a tako ga i zovu Limski kanal-fjord. Na karti prikazano: Sve smo bliži našem današnjem odredištu, Poreču. A lepote koliko god možeš zamisliti… Kolege, da dodam malo objašnjenje. Možda na fotkama bude previše nas dvoje, a manje nekih drugih detalja…Naprosto, mi smo ovo dugoočekivano putovanje doživeli sa mnogo mnogo emocija, a sa malo umetničkog iliti bilo kog drugog znanja iz sfere fotografije. Šta smo uspeli „zakačiti“ telefonima, to je…Bilo nam je lepo i nosilo nas je pozitivno raspoloženje. Sve ostalo je bilo zanemareno… Stigosmooo. Poreč. Uz ljubaznu dobrodošlicu i dozvolu parkirasmo se na INA pumpi, koja je na par stotina metara od centra grada. Pokušaću u nastavku da stavim neke slike koje će, siguran sam, mnogo bolje dočarati, nego što ja mogu napisati… A tu nas je čekao on, ponositi starosedelac… Nije starosedelac, ali bi volela da postane makar stanovnik... Jedan lokal koji bih preporučio da ko nema žestoku samokontrolu, obavezno zaobiđe ili makar okrene glavu. Slatkiši na burad… Uh uh uh… Mi definitivni nemasmo ni trunčicu samokontrole… Malo uličica i letnje atmosfere… Jedna fotka na kojoj se vidi kako neki drugi ljudi, ne tako daleko od nas, doživljavaju pojam ČISTOĆA… A, verovali ili ne tako je svuda. Čisto. Bez razlike da li si u gradu ili selu, ulici ili šetalištu, prodavnici ili plaži…Čistoća je tolika da prosto upada u oči. I bode u mozak…I prečesto izaziva (unutrašnje, neizgovoreno) pitanje: A šta to nama fali??????? Ovo nije nauka i nije potrebna naročita inteligencija, pre vaspitanje i kultura: NE BACAJ OTPATKE I SMEĆE OKOLO SEBE. Ali idemo dalje u pozitivnom duhu. Ne pišem o restoranima, klopi, pićima itd… Neke stvari prepuštam da budu lične… Neću ni o cenama, samo ću reći da ko može da priušti sebi piće i hranu u centru Beograda, taj bez bojazni može u Istri sesti u bilo koji restoran ili kafić. Naravno mislim na standardnu turističku ponudu, ono što je lako dostupno svakom putniku namerniku. Bez nekih specifičnih mesta za koje nismo ni znali gde se nalaze, a ovoga puta ih nisu ni bila predmet našeg interesovanja… Ovo je bio kratak osvrt na prvi put u Poreču… Nas dvoje imamo neki svoj fazon, da gde nam se mnogo dopada, ne jurcamo da brzinski vidimo što više toga. Štaviše, namerno lagano cunjamo, sa verom i obećanjem sebi da ćemo se vratiti ponovo, da ponovo uživamo na dragom nam mestu, i obiđemo što nismo videli prethodni put… Lepo izšetani, prepuni pozitivne energije, krećemo da pokupim motorin pa da skočimo do komšiluka. Do Vrsara. To nam je blizu, a vremena imamo napretek. Zašto propustiti penal gde nema ni golmana na golu… Lagano, prečicom pored Funtane, krećemo ka Vrsaru… Za razliku od vreve i gužve u Poreču, Vrsar je miran, tih uliva neki unutrašnji mir, a istovremeno toliko lep… Mislim da pruža mnogo, ko voli primorska mesta bez buke. Za odmor, u punom značenju. Pošto su senke sve duže, mi sa dobrom kilometražom u nogama, a na sve to se doda i prethodni dan, sasvim logičan izbor je da se krene prema Puli. Malo drugačijom rutom se vraćamo i prolazimo pored mesta Bale… Ali tom mestu ćemo u narednim nastavcima pokloniti malo više pažnje. Za sada ovoliko… Otprilike, ovako izgleda ruta koju smo prešli. Sa manjim korekcijama, oko 110km. I taman kada smo mislili da je to to, za današnji dan, oglasio se telefon. Zoran nas zove na pićence i druženje, da skoknemo do Fažane… Ubrzo Beverly-jem stiže sa suprugom Sonjom, i krećemo. Fažana nam je prvi komšiluk… Tako taj dan, odnosno veče se završilo, sa predivnim ljudima, porodičnim pričama,svašta nešto… Kad nekoga upoznate i vidite prvi put, a ponašanje i razgovori su kao da ste od pelena zajedno… Nema potrebe za komplimentima i veličanjem bilo koga ili bilo čega. Sve je kristalno čisto i jasno. Postoji li adekvatan pojam ili naziv za to??? Postoji: DIVNI LJUDI !!! To je sve. Kraj. Sve rečeno. Nastaviće se… Promenio Mart 24, 2022 član Tumbe 31 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Vroc-Kapo 1950 Napisano Mart 24, 2022 Zainteresovan, 645 postova Lokacija: Vela Luka , HR, Stavanger, No, Dubai UAE Motocikl: K1600GT SE 2016 Prijavi odgovor kao problematičan Lipo napisano i poslikano, evala 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
e-mayl 1783 Napisano Mart 24, 2022 abc, 894 postova Lokacija: Pula Motocikl: BMW GS 1250 Adventure Prijavi odgovor kao problematičan Hvala Tumbe na lijepim riječima i na lijepom druženju. Sve što si napisao vrijedi i za vas. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Наш 158 Napisano Mart 24, 2022 Svrati ponekad, 156 postova Lokacija: Србија Motocikl: Suzuki V-Strom 650 Prijavi odgovor kao problematičan Овакви путописи увелико подижу квалитет форума. Надамо се да се нећеш овде зауставити, јер иде ти од руке. Свака част! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Gastrorider 260 Napisano Mart 24, 2022 Fat and furios, 592 postova Lokacija: Budva Motocikl: KLE 500, bev 500 cruis Prijavi odgovor kao problematičan Bravo! Prava stvar sto ste oboje na istoj talasnoj duzini i super funkcionisete. Samo napred, pratim sa uzivanjem Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Eol 966 Napisano Mart 28, 2022 Zainteresovan, 488 postova Lokacija: Železnik Motocikl: Yamaha Fazer 600 Prijavi odgovor kao problematičan Ajde @Tumbe.....pisi....nemoj da nas drzis na tihoj vatri..... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maza1 1245 Napisano Mart 28, 2022 Zainteresovan, 515 postova Lokacija: Stara Pazova Motocikl: Kymco VisaR 110, Honda VFR1200XD, Tomos A3 SL, Sherco SEF-300 Prijavi odgovor kao problematičan Sjajna prilika da i mi koji smo po kancelarijama zaglavili prošlo leto, dobro isplaniramo ovo dolazeće. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 3290 Napisano Mart 29, 2022 (promenjeno) Drug član, 286 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan Pre spavanja, po povratku iz Fažane, vidimo da na stolu na terasi stoji činija. A u njoj domaći proizvodi, smokve, grožđe i paradajz… Vidi se da je lepo, negovano, nema i ne može takvo da se kupi niti u marketu niti na pijaci…Ja registrujem, ali prođem i odem na tuširanje. Kada sam izašao, čujem odigrava se neka akcija na terasi (zveckanje posuđa) i nije mi jasno, jer niti jedemo tako kasno, niti smo bili gladni…Pazite, Marijana je ladno ćapila paradajz i sa suvim hlebom secka. Ne da jede, nego uživa i kaže mi: Probaj, ne možeš da veruješ koliko je ukusan… Ja,u čudu, ne mogu da verujem da se samoposlužila, šta li će ljudi pomisliti o nama itd…Odem na spavanje bez degustacije i, više u neverici, nego nervozan. Kad ujutro ogromno iznenađenje. Dok smo pili kafu, prilazi nam gospođa Marija (majka od momka koji nam je izdao apartman). Ja već pod žmarcima zbog sinoćneg paradajza, ali njen širok osmeh uliva nadu… Uz srdačan osmeh i par ljubaznih rečenica, kaza da mora da nas upita nešto…Ja već mislim to je to, paradajz, i razmišljam kako da se vadim iz neprijatne situacije… Međutim teta Marija je pitala: Deco, što ne uzimate voće i povrće što sam vam ostavila? To je za vas. Da li ne jedete ili vam se ne dopada, uz objašnjenje kako je sve domaće, čisto prirodno… Kada sam video Marijanino lice kako se smeši, osećao sam se najmanje rečeno kao klovn… Nisam navikao na ovakav doček i ovakav odnos, pogotovo što ljude uopšte ne poznajemo. To su one fascinacije koje sam spomenuo na početku putopisa. 18.08.2021. Prilikom sinoćnjeg druženja, dogovorismo se da nas sutradan Zoran „pokupi“ prilikom povratka iz Fažane, i da napokon odemo do Pule. Mi smo stacionirani, ako se tako može reći na periferiji (3km do centra) i još se nismo spustili do grada. Prvi utisak, neopisiv rečima ali zaista…Nemam uglavnom problem da događaje opišem ili dočaram, međutim na ovom putovanju mi se to često događalo… Sedamo u bašticu na FORUM-u, jutarnja kafica i uživamo u razgovoru sa Zoranom. On nas upoznaje sa Pulom, ili nazovimo brzinski turistički tečaj… Pošto smo za taj dan dobili info, Zoki nas je morao napustiti zbog poslovnih obaveza a mi krećemo da malo razgledamo Pulu… FORUM – trg AVGUSTOVA VRATA-HRAM Uspon ka MLETAČKOJ UTVRDI I pogled ka moru sa istog mesta Razgledanje Samostana Sv. Franje Pa uličicama ka ARENI ARENA Herkulova vrata Arheološki muzej Istre Da napomenem, neću se baviti kulturno-istorijskim značajem mesta koje obilazimo. To oduzima previše vremena i prostora, a na nekim drugim mestima (knjigama, brošurama, NET-u) neki drugi, i po tom pitanju, mnogo obrazovaniji i kompetentniji ljudi ljudi su o njima mnogo toga rekli i dokumentovali… Posle divnog početka ovog dana, krećemo u današnji obilazak priobalja Istre. Za danas je izbor pao na Rovinj i Bale u povratku… Sada malo drugom rutom kroz, Svetvinčenat, Kanfanar i Rovinjsko selo putujemo i uživamo na putu a Rovinju… Stižemo u Rovinj i prema Zokijevom uputu, parkiramo se na na samom doku iza INA pumpe, a tu je i inače parking samo za motocikle… Dok stavljamo kacige u kofer, prilazi nam čovek, i uz pitanje, Beograđani???, počinje razgovor sa nama. To su oni znate, spontani, srdačni razgovori u kojima na brzinu izbaciš iz sebe neke lične stvari pred potpunim strancima. I ne očekuješ ništa zauzvrat, samo se osećaš mnogo lakše, i pozitivnije…E to beše jedan od takvih susreta… Ne fotografisasmo, i žao mi sada zbog toga, jel toliko je bilo srdačnosti u tom kratkom susretu… No idemo dalje, ima lepih fotkica… Opet starosedelac, mnogo liči na onog iz Poreča, možda su rođaci… Pogled iz ovog ugla na crkvu Svete Eufemije I selfi, da „ulepšamo“ ambijent… A onda „osvajanje uličica i stepenika“ ka Crkvi… I stigosmo… A tamo…Ma šta da opisujem, ne mogu se niti izraziti niti dočarati… Pa lagano šnjuranje oklnim uličicama i lagani spust… Titov trg i fontana Dečak sa ribom A onda malo odmora uz kaficu i pogled na spomenik NOB-a… A mi smo se osećali, otprilike ovako (a Vi dajte mašti na volju za ovaj izraz lica)… Stvarno nam je bilo vrh vrh.., Ali Bale je iščekivao naš dolazak… Mesto koje pruža vanvremenski osećaj sa nekim toliko svojstvenim mirom i tišinom… To je naš utisak, tako smo se osećali…Postaviću slike, pa prosudite… Posle ovog totalnog psihičkog opuštanja i odmora, u sasvim drugom fazonu od urbanih turističkih centara, kretosmo ka Puli… I da ne bi put protekao jednolično, našla se pored puta jedna osmatračnica. Nevelika i nevisoka, ali vredna stajanja i fotka…. Kad smo već tu… Skrenusmo sa glavnog puta, pa kroz Peroj do Fažane. Ne pozdravismo sinoć velikog sportistu, čoveka i borca, a zaslužio je… I da bi za ovaj dan bio zaokružen potpun ugođaj pobrinuli su se Zoran i Sonja. Posle laganog kruziranja ulicama Pule gde su nam u hodu pričali pored kojih mesta prolazimo, preko Verudele i Pješčane uvale stigosmo do Banjola. Pitam Zokija šta radi Mile? @mile fazer Kaže tu je Mile, sve OK, super. Rekoh, voleo bih da ga upoznam, i tu nas prekidoše Sonja i Marijana i razgovor ode u drugom smeru.. Nastavak sinoćnih razgovora, uputi u vezi našeg daljeg (koliko je moguće za taj vremenski period) upoznavanja Istre, pregršt smeha…. Jednostavno da poželiš da vreme stane. SAD I TU!!! U sitne posleponoćne sate, rastadosmo se. Njih sutra čeka novi radni dan sa svim obavezama koje nosi, a nas nova mesta, novo razgledanje, nova tura… ŽIVOT JE LEEEPPPP!!!! Današnji dan na mapi Nastaviće se… Promenio Mart 29, 2022 član Tumbe 24 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Tumbe 3290 Napisano Mart 29, 2022 Drug član, 286 postova Lokacija: Lazarevac Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT Prijavi odgovor kao problematičan 19.08.2021. Novi dan, nova avantura. Malo smo produžili spavanje (a dogovorili smo se da nećemo ustajati posle 8), jer smo ostali duže sinoć, a kada smo se vratili na terasu, uz priču i sumiranje utisaka smazali smo sve voće i povrće što je teta Marija ostavila… Uz kafu smislismo plan da odemo do nekog od ostrva. Relativno blizu su i Cres i Krk. Međutim ubrzo smo shvatili, po ko zna koji put, da planovi postoje da bi se menjali i korigovali… Da bi video vreme, pogledam u telefon, kad tamo propušten poziv. I to sa Hrvatskog područja??? Ja pomislih, pošto smo prethodno veče dali domaćinima naše podatke da nas prijave, verovatno je to to. Neka provera. Ne ne, nije provera niti policija. To se javlja Mile fazer. Zoran mu je rekao da sam izrazio želju da ga upoznam i dao mu broj telefona. I Mile se javlja i poziva nas na piće… Prihvatamo i brzinski se spremamo da idemo da se vidimo. Ja razmišljam, par minuta kasnije i mi bi već bili u vožnji i verovatno mnogo kasnije bih video da se Mile javio. Čim smo krenuli, na izlazu iz ulice smo ugledali Mileta. Došao je po nas da se ne bi tražili po gradu. Prvo nam je pokazao gde nam je lepo mesto za parking motocikla. Pazite ne pričam o bezbednosti. To je bilo neupitno sve vreme, koliko nisam brinuo o motociklu. Pod lepo mesto se podrazumeva da je relativno blizu šetališta, jer u Puli ima ne mali milion, nego mala milijarda dvotočkaša svih vrsta i namena. Odlazimo na kafu, i kreće priča i priča i priča… U jednom trenutku Mile ustade da pozdravi nekog, a ja tiho u poverenju, upitah Marijanu: Da nismo mi upali u zonu sumraka, ili šta god??? Ovakvi srdačni, kulturni, pažljivi ljudi! Sve mi to čudno, a java je. Nije san. Sto posto sam budan. Vraća se Mile i predlaže da pođemo da nam pokaže nešto novo u Puli. Tu gde smo parkirali motore tu je Zerostrasse, to jest ulaz u sistem podzemnih tunela i galerija koji su građeni kao ratna skloništa. Objasni nam Mile da je inače veliki deo Pule prokopan podzemnim tunelima i da se stotinama godina to radilo…A ovo je deo koji je restauriran i tih dana pušten u upotrebu. i saznasmo da je povodom smrti Đorđa Balaševića danima, bez prestanka pustana njegova muzika.. Ovo je mesto iz čuvene Đoletove pesme: Oprosti mi Katrin i stihovi, Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta, sam čekao autobus i svirao gitaru… Nastavak druženja sa preljubaznim domaćinom je bio u jednom od restorana u ulici Sergijevaca… U sada već duboko popodnevnim časovima, počinjem da razmišljam da nam je Mile posvetio, bukvalno, čitav dan. Tada njegova ljubaznost, pažnja ili nazovite to kakogod, prevazilaze sva moja znanja, očekivanja (ili pre će biti totalno neznanje)… Samo je rekao tonom gde nije bilo ostavljeno mesto za razmišljanje: A sada idemo do mene doma, još na po jedno piće!!! Razumem sve i smatram sebe, da zbog posla kojim se bavim (svirka) preko 30 godina, da sam dosta dobro upoznao ljude. I jesam, ali ovi ljudi koje upoznajemo na ovom putovanju do sada. Oni su van svih merila, stereotipa i standarda!!! I razumem i to da je hobi koji nas zajednički veže, bio uzrok našeg upoznavanja, ali to svakako ne umanjuje njihovu veličinu. Pa verujte da u svim razgovorima, i sa Zoranom i sa Miletom, uopšte nije bio fokus na motociklizmu. Priča je o životu, uopšteno… Posle posete Miletovom domu i upoznavanja sa njegovom suprugom, rastadosmo se i siguran sam da kao što je ovo bio prvi put da se vidimo, još sam ubeđeniji i sigurniji, da će tih susreta i druženja biti još…Kada…Nije bitno, niti određeno…Biće sigurno!!! Na brzinu donosimo odluku da posle ovakvo kvalitetno provedenog dana, bogatiji za poznanstvo sa ovakvim ljudima, nema svrhe ići negde, osim na plažu… Pa red je i da se brčnemo. More, plaže lepota svuda oko nas, i svega ima koliko hoćeš…Čak i naša energija kao da je neiscrpna….Samo pusto vreme, njega izgleda ima premalo, prekratak nam je dan, još kraća noć…A od želje da svega vidimo i upijemo što više, prosto gorimo…I tako dan za danom strast je sve veća… Zbog toga je današnji kupanjac i hlađenje usijanih glava na plaži Stoja prijao itekako. U smiraj dana, među zadnjima kretosmo sa Stoje put kuće. Naši dragi domaćini, porodica Bukarica, su bili zaslužni za to. Marijana i ja smo u priči koristili, idemo kući, vraćamo se u kući itd…Složićete se da se to ne dešava baš na svakom mestu gde otputujete turistički. Za to mora da se poređa mnogo, mnogo bitnih činilaca. Makar kada smo mi u pitanju. A onda spremanje za večerašnji izlazak i šetnju… Parking kod Zerostrasse nas je čekao slobodan…Mile stari vuk, zna znanje… Sa gašenjem motocikla čujemo muziku, ali ne bilo kakvu, niti onu na koju smo navikli zadnjih godina. Ne, ovo je muzika iz 80-ih godina prošloga veka, muzika uz koju se igralo, udvaralo, i što šta drugo… Ali sve smisleno i logično. Kancone, šansone, evergrin…I taman kada smo krenuli u potragu za mestom sa koga dopire taj zvuk, čusmo najavu kratke pauze. E jbg, doći ćemo kasnije… Na šetalištu, veče kao iz bajke: Slavoluk Sergijevaca Forum A na Forumu svira orkestar grada Pule, i ovo veče sviraju obrade hitova grupe ABBA. Na svoj način i u svom aranžmanu, ali nimalo umanjene lepote niti prepoznatljivosti… Štaviše… Malo je rečeno da su od nas dvoje ostale dve barice koliko smo se rastopili… Rešismo da u povratku potražimo ono mesto sa lepom muzikom, i pronađosmo. Jedna terasa u blizini Zerostrasse gde smo parkirani. A terasa u duhu muzike, kao da si seo u vremeplov i vratio se 40-ak godina u prošlost… A tamo i takva publika… Ljudi od 45-te pa naviše… I provode se do besvesti, uživaju svim čulima… I mada sam bio mali kada je taj posao bio aktuelan na moru, i o njemu sam više slušao od starijih, mislim da sam primetio dvojicu majstora tog zanata… GALEBARI. I oni krckaju sedmu deceniju, ali im izgleda ostalo od prošlih vremena, pa se trude da budu u trendu… Još jedan predivan dan prolete u treptaju oka… Valjda se to tako čini uvek kada ti, u životu, bude mnogo lepo!!! Nastaviće se… 25 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
