makikt 4683 Napisano Januar 2 Zainteresovan, 870 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 02.01.2026. Jutros je u mom selu osvanuo prvi sneg ove zime, a i ove godine I pas se obradovao Ipak, suvlje je i toplije u kućici. Što je sigurno, sigurno je A samo juče, prvog dana 2026., sasvim drugačije vreme. Naročito u primorju. Luštica Bay, Lovćen u pozadini obasjan mesecom Volim prelepe zalaske sunca ovde Čisto,plavo nebo i mesec, nije sunce Prelep mali gradić na Luštici, na obali mora. 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 4683 Napisano Januar 13 Zainteresovan, 870 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Od prvog januara pa do Božića, padale su ogromne kiše. Tolike, da se naš dragi pas izborio za suvo mesto u kući, u hodniku . Njegova kućica nije odolela tolikoj količini vode, koja je bez prestanka sipala sa neba. Koliko je samo srećan bio kada je dobio toplo i suvo mestašće da se šćućuri i drema. I za Božić je padala kiša. Ali osmog januara je osvanuo hladan, a sunčan dan. Odlučile smo da iskoristimo lepo vreme i još jednom skoknemo do mora. Uz more je uvek lepo. Naročito posle serije loših i hladnih dana. Sunce, pa i zimsko, zubato, donosi radost. Ali nismo očekivale da će dan ispasti tako predivan, a more i sunce nestvarno lepi. Izbor za silazak na obalu je pao na uvale Štrbina i Maljevik, pored Sutomora. Zašto baš tamo? Prvo, to nam je najbliže pa ćemo najbrže stići, a drugi razlog je, htela sam da pokažem ćerki te dve uvale koje sam i ja prvi put otkrila letos. Drugar me vodio. Nevreme koje je zahvatilo prethodnih dana i primorje, ostavilo je traga i na ove uvale. Mnogo je bilo polomljenih grana izbačenih na obalu, raznoraznih otpadaka, krupnog kamenja, ali sve to nije umanjilo lepotu prizora koji su stvarali, sunce, zapenušani talasi, nemirna plava voda i mokre stene. Uvala Štrbina Klupica u steni A Rumija iznad Bara se beli Plažica Maljevik Nestvaran zalazak sunca u januaru Sunce je već zašlo, ali nebo još ima purpurnu boju . Šetalište u Baru. Već sutradan je ponovo pao sneg u selu i doneo nove radosti. Kako, kome 14 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 4683 Napisano Januar 20 Zainteresovan, 870 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Januar 2026. A sad, nešto sasvim drugačije. Planinska lepotica, - Bjelasica, ogrnuta belim kraljevskim ruhom, i zimske čarolije Ogorela glava i Sinjajevina u pozadini Etno katun Vranjak, i ski staze donjeg skijališta ( Kolašin 1450) Komovi Čarobna šuma Ćupovi ( 1885 mnv) i Ključ ( 1973 mnv) Pogled sa Ćupova na Jezerine Pogled na Zekovu glavu, sa Ćupova Pogled na Komove sa Ćupova Ćupovi Ključ Pogled na gornje skijalište ( Kolašin 1600), sa Ćupova Fotografije ne mogu verno da dočaraju koliko veličanstveno i nestvarno izgleda pejsaž gore na vrhu. Obronci prekriveni netaknutim snegom, blještava belina pod ledenim sunčevim zracima, na debelom minusu koji ledi čak i misao, beli vrhovi planina koji izviruju na koju god stranu da se pogleda, prizor čine neverovatno lepim, gotovo nestvarnim. 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 4683 Napisano Februar 9 Zainteresovan, 870 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Evo još malo zimskih kadrova sa snežne Bjelasice. Motor se još uvek ne vozi. I on, a i ja, strpljivo čekamo proleće. Ove zime preskačem egzibicije na snegu na dva točka. Prošle se to nije pokazalo kao pametan izbor, pa ove radije biram drugačije igre na snegu. Skijanje, i planina zimi prekrivena belim ogrtačem, bile su moja prva ljubav. U međuvremenu je motor izborio prvo mesto u potpunosti. Ipak, prva ljubav zaborava nema... I dalje volim skijanje, a i planinu u svakom obliku, i godišnjem dobu A naročito volim kada je prelep , sunčan zimski dan. Kada beli kristalčići sijaju kao dijamanti pod sunčevim zracima, a sneg škripuće dok ga skijama gazim. To je za mene savršen zimski dan. Redak, ali savršen. A sneg , kao pena od šlaga Najlepša umetnička dela sama priroda stvara Belo, kao sneg Plavo, kao nebo Eh, ali nije uvek zima na Bjelasici tako idilična. Ume da bude siva i tmurna, a magla i sneg koji pada odjednom prekriju vidike, kao da je nebo spustilo roletnu. Ali i tada je posebna, čudesna i lepa I u tami svetlo nađe put da se probije. Makar i kao naznaka. Entuzijasta Na kraju uvek ponovo grane sunce i odnese oblake A osmeh se vrati na lice, i toplina u dušu 13 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 4683 Napisano Februar 23 Zainteresovan, 870 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Auh, kako je fantastična Bjelasica bila danas! Čini mi se najlepši zimski dan ove godine. A pre dva dana, potpuna katastrofa. Toliko je magle bilo, prst pred nosom se nije video . Jako loši uslovi za skijanje. Na sve to, mene je uhvatila neka vrtoglavica i potpun gubitak ravnoteže, da gotovo nisam mogla u mestu stajati, a kamoli skijati u tom neprozirnom sivom oblaku . Vrtoglavica i mučnina, nalik morskoj bolesti, su se nastavile i uveče i sutradan, pa sam se zapitala, da li je to možda kraj? Kraj skijanju i vožnji motora?! Uh, kakva strašna misao . Šta ako taj gubitak ravnoteže nije trenutni? Ako se nastavi? Možda je ovo moje poslednje skijanje? Nije da nisam doživela puno lepih trenutaka na mojim planinama, motorom, peške, na skijama... Ali nisam nekako spremna još uvek, da se pozdravim sa tim. Možda nikada i ne budem . Probudivši se danas sa takvim crnim mislima, posle onog sivog , mučnog dana, rešila sam odmah da ponovo odem da proverim. Biti ili ne biti . Mrdam li još, ili da pakujem skije na tavan . A dan, fantazija! Vedar, topao, gotovo bez vetra. Bjelasica sija u punom svom sjaju. Sa Troglave puca pogled na skoro sve planinske vrhove Crne Gore. A oni beli, prelepi. Idila! Da li zato što sam se pomalo i uplašila da su moji skijaški dani odbrojani, ili sam ustala na pravu nogu, pa mi je danas sve bilo potaman, gotovo sve, ali skijala sam najbolje do sada. Zbog raznoraznih povreda sa motorom, kod skijanja sam baš oprezna. Čak i previše. A bila sam nekada solidan skijaš. Sad se to uglavnom svodi na lagano, bezbedno spuštanje niz planinu. Uživanje u prirodi i čistom planinskom vazduhu. Već dve godine se ne spuštam crnim stazama. Mislila sam da više i neću. Nemam više tu brzinu okreta da bih se tuda mogla skijati. Ali danas, nešto se prelomilo. Tome je doprinela i visoka temperatura koja je rastopila sneg, pa je meni to danas bio saveznik, da se opustim i spustim svuda kuda sam krenula, jer je sneg kočio umesto mene Sa druge strane adrenalin mi je dodatno podigao i jedan ne baš prijatan polu susret, odmah na početku dana. Kočnice su popustile, vrtoglavice prestale, a ja sam skijala i uživala. Niz sve staze sam se spuštala, i bilo je sjajno! Ne pamtim kada sam se ovako dobro osećala. Verovatno nisam od poslednje vožnje motorom . Bio je ovo sjajan, sjajan dan! Nije ga pokvarila ni ta bleda senka ptice kukavice, koja je proletela stazom ispod žičare tik ispod mene. Još malo Bjelasice iz svih uglova. Njena lepota to zaslužuje. Još uvek mrdam, jeee... idemo dalje Na Troglavi su napravili iglo Zaista lepo Evo i video sa pogledom ka netaknutoj Bjelasici I još jedan, na drugu stranu, ka Komovima i svim ostalim planinskim vrhovima do kojih pogled doseže. Muzika je iz kafića na vrhu žičare Vrhunski dan! Naročito, jer me je podsetio da je motivacija ključ svakog uspeha, pa i najmanjeg. Nije uvek lako biti motivisan. Često se tumara i luta u mraku. Ali, jednom kada ubodeš prekidač ( u glavi, uvek je sve u glavi), nebo je tvoje , nema granica . Da ne pomislite da sam danas bog zna kako skijala. Bilo je to samo za nijansu bolje nego ranijih dana. Važan je doživljaj! A on je bogovski 10 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 4683 Napisano Mart 3 Zainteresovan, 870 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Vratiću se malo unazad, do polovine februara i do još jednom ponovljene šetnje do Smreke, sa izlaskom na Gredu. Ovaj put u zimskom ambijentu ali i dobrom društvu . Moja ćerka, naš pas,i ja, iskoristili smo ovaj ne baš vedar zimski dan, da prošetamo do gore. I nismo pogrešile. Krenule smo sa ne baš definisanim ciljem dokle ćemo pešačiti, obzirom da je kiša tek stala, a bilo je naznaka i da će se nastaviti. Ali nije, pa smo korak po korak stigle sve do Grede. Put pri kraju je bio strašno blatnjav i mokar, a uspon iako kratak, jako klizav, jer je tu već bilo i snega. Ja sam se naravno klizala non stop. Pošla sam u patikama sa ravnim đonom, i na kraju sam se okliznula i završila u blatu, kao prase. Pas me je vrlo začuđeno posmatrao, pitajući se zašto puzim . Nije navikao tako da me vidi Ipak, izađosmo svi. Pa i ja . Doduše, Vaki ( naš pas) je sa neverovatnom lakoćom skakutao uzbrdo, a i posle po steni, da sam mu moram reći, baš pozavidela . Ali, kada smo izašli na Gredu, taj fantastičan pogled odozgo, na kanjon Mrtvice, Maganik u izmaglici, selo Mrtvo Duboko sa manastirom Kostrikovača u podnožju, izbrisao je svu muku, i blato, i klizanje, i trnje usput... To su ona mesta, koja se slučajno otkriju. Skrivena, neverovatna. Mesta koja podižu adrenalin , nadahnjuju, čine da se osetiš srećno, ispunjeno. Jednom kada ih pronađeš, uvek im se vraćaš. Vaki, na svom terenu Opasan pas U povratku smo naišle na konje. Prelepe konje. Najviše im se obradovao Vaki. Pogledajte samo tu radost . A onda su konjići počeli da se valjaju i prevrću . Preslatki su. Bilo mi je dosta blata za danas, pa ću konjića pomaziti ovako sa rastojanja Lepotani Tako se inicijalno kratka šetnja u pauzi između kiše, pretvorila u sjajnu avanturu i druženje sa konjima 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
misa-pei 9905 Napisano Mart 3 Drug član, 3341 postova Lokacija: Beograd, Tresnja Motocikl: CBR 1000F - Bedevija, Stromčina - Šarac Prijavi odgovor kao problematičan Božanstveno Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 4683 Napisano Ponedeljak u 23:17 Zainteresovan, 870 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Sezona skijanja na Bjelasici se polako bliži kraju. Zvanično, skijalište još uvek radi, ali visoke dnevne temperature ubrzano tope sneg, pa skijanje više postaje borba sa bljuzgavim , mekim snegom i zemljom, koja mestimično probija na sunčanim delovima, ili lomatanje po ledenoj, tvrdoj podlozi, u senci. Ipak, mart već uveliko gazi i polako donosi proleće. Visoke planine su još uvek pod snegom. Ove zime ga je dosta napadalo, pa se neće on tako brzo otopiti, ali skijanje se izvesno uskoro privodi kraju. Dobra je bila ova zimska sezona. Bilo je i ovakvih, i onakvih dana, i oblačnih, i snežnih, ali i predivnih sunčanih. U svakom odlasku na Bjelasicu sam uživala, to je bitno . U to ime, za kraj, postaviću još par slika onako random, sa ove lepe, bele planine, i jedan filmić sa pogledom sa Ćupova. Haski opušteno spava na snegu Zavejana planinska koliba sa kariranim zavesama na prozoru Zalazak Prozor , između neba i snega Tragovi u snegu ... Blještava snežna belina, i Komovi Ćupovi, još malo i točak će prestati da se vrti Ključ, preliven šlagom presijava se na suncu A meni je sunce bukvalno udarilo u glavu . Verovatno hoće da kaže, dosta je bilo snega za ovu godinu, silazi sa planine. A kako se odvojiti od ove lepote? I još nešto da podelim sa vama... Gledajući kameru neko veče pred skijanje, da proverim pada li sneg, uočim neku životinju kako se šeta, a zatim i kopa rupu u snegu. Prvo sam pomislila da je pas, ali šta bi pas radio na vrhu planine u ponoć. Malo bolje pogledam i vidim da je to lisica Malo sam je posmatrala šta radi. Bogami, dugo je ona kopala i iskopala čitav rov. Povremeno je njuškom vadila neku hranu zatrpanu u snegu. Sutradan sam pitala čoveka zaposlenog na ski liftu, zna li nešto o toj lisici. Kaže ima ih tri, jedna kuna i zec. Dolaze stalno noću jer im on ostavlja hranu . Čovek ih hrani. Sjajno! Pogledajte ovu malu liju kako se šunja po snegu a oči joj sablasno sijaju u mraku . Lepa je. Divlja, svoja i lepa I dok sneg još uvek krasi Bjelasicu, kod mene u selu procvetale ljubičice... Stiže proleće! 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 4683 Napisano pre 3 sati Zainteresovan, 870 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 11.03.2026 Prva vožnja u ovoj godini! Krug preko puta, po brdima Prekobrđa, do Crkvina i nazad. Dužina, oko 50 km. Najviša tačka 1261 mnv. I eto, dočekala je Beta i svoju prvu vožnju u ovoj godini . Posle nešto više od dva ipo meseca odmora, i zimskog sna, danas je konačno izašla da protegne točkove. Čim sam je isterala napolje, veselo je zacvrkutala. Ali Vaki, nije baš bio preterano srećan. Začuđeno je posmatrao, zašto njegova kućica brunda, a onda i odlazi. Betu doživljava kao svoju kućicu, često sklupčan spava ispod nje . Ali danas je bio Betin dan. Dugo je čekala. Da zima prođe. Da otopli. Da ja budem spremna nakon duže pauze ponovo da je zajašem, obzirom da se prethodna sezona završila tako što je Beta bila dosta nemirna, teško ju je bilo kontrolisati. Trebalo se ponovo sa tim uhvatiti u koštac ili se nadati da je zimski san možda pozitivno uticao na nju, i malo je smirio . Hm, malo verovatno, ali videćemo... Za prvu vožnju biram teren gde ne očekujem neke veće nepoznanice. Mada, to nije pravilo koje uvek donosi dobar rezultat. Na tom "laganom i poznatom " putu, sam prošlog februara polomila stopalo. Ali i dalje je to najoptimalniji izbor za vožnju sa što manje stresa . Februar sam ove godine namerno preskočila, pa se nadam da je polovina marta dobar izbor za početak sezone. Jeste da sam samo pre par dana skijala, sa druge strane planine, ali ovde, sa ove strane, već odavno nema snega a procvetale su i ljubičice. I tako, krenusmo Beta i ja, lagano. Fino ona prede za početak. Videćemo šta će reći kasnije. Ali, avaj, zadnja kočnica ne radi i dalje, iako su pločice promenjene. Nije radila ni u decembru, kada sam poslednji put vozila. Mislila sam da je zbog istrošenih pločica. Izgleda da je neki drugi razlog tome jer su sada pločice nove, a i dalje ne koče. Nezgodno mi je da sa tako slabom zadnjom , vozim. Ja dosta koristim baš zadnju kočnicu. Prednju značajno manje. Sada moram pri svakom kočenju da mislim o tome, i da doziram. Uh.. Uzbrdo nije problem, razumljivo . Ali, u povratku možda pomalo i bude. Sad, kako je, tako je. Izašle smo na vožnjicu, pa da to i iskoristimo. Osim kočnice, nelagodu stvara i moj apsolutni nedostatak kondicije. Jesam zimus skijala i pomalo šetala sa psom, ali tek kad sam sad sela na motor, shvatila sam koliko sam van forme. Sve me nešto žulja, pa mi teško, pa pitaj boga šta... Činilo mi se u tih prvih deset minuta da ću se okrenuti i vratiti nazad. A onda, zvuk motora polako počinje da rezonira sa mnom. Zapravo ja sa njim. Odjednom ne osećam više nikakvo stezanje, ni vrućinu, ni težinu. Nelagoda je nestala. Poznati osećaj se polako vraća i ja tonem u njega. Stapam se sa tim jasnim, čistim zvukom, misao postaje slobodna, a pokreti sami nalaze svoj put. Toliko puta su pratili taj zvuk, pa su vremenom postali jedno. Lepo je ponovo voziti. Osetiti tu jedinstvenu, karakterističnu vibraciju, koja te u potpunosti obuzme i odvede do najlepših visina. Dan je bio, lep, topao, ali ne previše. Kao stvoren za prvu ovogodišnju vožnju. Ipak, kako sam se primakla Crkvinama, to je već visina od 1000 m, vazduh je i dalje mirisao na sneg i zimu. Kako i ne bi, kada je tu odmah iza Bjelasica još uvek prekrivena snegom. Dalje nisam išla. Popela sam se na brdašce iznad Crkvina, sa lepim pogledom na bele planine okolo, i to je bilo dosta za danas. Beta je još uvek mirno radila. Valjda se obradovala izlasku, ili možda uplašila da ću je ako bude divljala ponovo poslati na duži odmor Svi moji dragi, lepi vrhovi su ponovo, i dalje tu. Za sada, da ih gledam, a nadam se, kad se sneg otopi i da ću se provozati do njih. Bar do nekih... I povratak nazad je protekao bez problema. Pomalo se Beta bunila, ne previše. Uglavnim lepo prede. Kočnicu sam ignorisala. Gde sad da joj dozvolim da nam pokvari prvi izlazak Malo više kočenja prednjom i bezbedno a zadovoljno se vratismo kući. I eto, otvorismo ponovo krug.... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
.thumb.jpg.1a942d578341b377433ecc3972b4163c.jpg)
