yogibear 15440 Napisano April 11 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U klisuri reke Jablanice na nepunih 10 km od Valjeva, nalazi se svetinja okarakterisana kao spomenik kulture od velikog značaja i nepokretno kulturno dobro na teritoriji Republike Srbije - Manastir Jovanja. Iako nema relevantnih i preciznih izvora ko je i kada sagradio manastir, smatra se da je svetinja izgrađena na samom početku 15. veka. Izuzev glavne crkve posvećene rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, kompleks manastira Jovanja čine i parohijski dom, zvonik i drvene sobrašice, kao i spomen česma. Ono što se pouzdano zna jeste da je bogoslovska škola u okviru manastira Jovanja funkcionisala tokom prve polovine 18. veka. Isto tako postoje podaci i o nemilom događaju koji se zbio 1788. godine, kada su turske snage zapalile ovu svetinju. Nakon spaljivanja od strane Turaka, Jovan i Jevta Vitanović su bili zaslužni za kompletnu obnovu manastira, pa su upravo zbog toga ti dobrotvori i sahranjeni u manastirskoj porti. Manastir Jovanja se nalazi u prelepom prirodnom okruženju. Od glavnog puta #170 koji od Valjeva vodi ka Bajinoj Bašti udaljen je svega nekoliko stotina metara. Ako ni zbog čega drugog, možda bi upravo zbog svoje lokacije i ledene izvorske vode Jovanja bila idealno mesto za pravljenje pauze. Napomenuo bih samo da u slučaju ovog manastira ignorišete Gugl navigaciju. Ona bi vas do manastira "vodila" na način koji sam precrtao sa crvenim "X". Sporedni put koji vodi do manastira sam obeležio žutom bojom i Gugl ga ne vidi, vidi se samo na satelitskom snimku. Lokaciju manastira, kao i tačno mesto gde treba skrenuti za manastir možete naći na mojoj mapi. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 14 1 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ПИпезос 8227 Napisano April 14 (promenjeno) Drug član, 557 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: HONDA Africa Twin CRF1000 DCT (2016), BMW C 400 GT (2020) Prijavi odgovor kao problematičan ГУГЛ мапе су сра.е али их људи највише користе, али је опет на њима уписан највећи број објеката који нас интересују што рецимо са другим мапама није случај. Кад планирам неко путовање па макар то било и на један дан пошто више не могу из породичних разлога, користим на компу (а има и мобилна верзија) Ridewithgps.com (бесплатна је регистрација а плаћена верзија има приступ свим кререфекама апликације, мени довољна и ова за џ). Кад планирам трасу наравно користим подлогу гугл мапе управо због додатих објеката, назива манастира и слично где наравно када дођеш до њих нема ни П од пута али онда пребациш на другу подлогу рецимо у апликацији је то њихова RWGPS cycle ili OSM (open street map) кад оно изрони улица са све називом до објекта. У овом случају на Гугл мапи се не види пут до манастира али се ни не види цело језеро Ровни, које кад пребациш на OSM одједном изрони у пуној величини. Promenio April 14 član ПИпезос Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 15 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Iako nije spektakularan, "Markova stolica" je svakako zanimljiv valjevski vidikovac sa kojeg se pruža pogled na veliki deo grada i okoline. Vidikovac je smešten na platou koji se nalazi na samom vrhu brda Vidrak, iznad Spomenika borcima Revolucije. Nazivu vidikovca kumovala je narodna srednjovekovna legenda po kojoj je junak iz srpskih epskih pesama Marko Kraljević seo da odmori na ovom mestu, i opere noge u reci Kolubari koja protiče ispod brda. Zanimljivo je da ovo nije jedina Markova stolica u Valjevu. Među Valjevcima postoji priča da je prava Markova stolica zapravo stena iznad Mejine česme na reci Gradac, te da je verovanje vezano za ovu stenu preneseno na ovaj, poznatiji lokalitet istog imena. U neposrednoj blizini vidikovca nalazi se i poznati restoran "Paviljon", u kome se često organizuju razne svečanosti poput svadbi... tako da nemojte biti iznenađeni ako vidikovac i plato oko njega zateknete prekriven laticama ruža, jer mesto je idealno za fotkanje. Vidikovac je veoma lako naći jer se nalazi u neposrednoj blizini glavnog puta. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 17 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Svega nekih 350 m udaljen od vidikovca o kome sam pisao u prethodnom postu, nalazi se veličanstveni spomenik Vojina Bakića, jednog od najvećih srpskih vajara dvadesetog veka. Šesnaest metara visoki spomenik koji dominira iznad Valjeva pozicioniran je u centralnom delu memorijalnog parka, a posvećen je svim borcima Revolucije. Međutim, spomenik je poznat i kao Spomenik Stevanu Filipoviću. Stjepan Filipović rođen je 27. januara 1916. godine u Opuzenu na obali Neretve, a u matične knjige upisan je kao Stipan. U potrazi za boljim životom, njegova porodica se selila od Mostara, preko Županje, pa sve do Kragujevca u kojem su i ostali. Šumadinci mu iz milošte daju i ime Stevan koje će proslaviti i pod kojim će biti zapisan u zvaničnim dokumentima. Okupacija Kraljevine Jugoslavije Stevana Filipovića zatekla je u Kragujevcu gde je živeo ilegalno, skrivajući se od okupatora i od policije. U tom periodu radio je na prikupljanju municije kako bi se podigao oružani ustanak protiv porobljivača. Krajem juna 1941. godine, Stevan je upućen u Valjevo kako bi potpomogao formiranje Valjevskog patrizanskog odreda. Jedan od prvih boraca Kolubarske partizanske čete, koja je ulazila u sastav ovog odreda, bio je baš Stevan Filipović. Kako je Kolubarska četa rasla, tako su i njihove akcije postajale sve zahtevnije i složenije. Ubrzo je Stevan Filipović bio postavljen za zamenika komandanta ove čete i dobio nadimak Steva Kolubarac. Jedne noći nakon što su se povukli iz borbe i rasparčali četu, Stevan je sa dvojicom partizana krenuo ka Milini i Sipulji. Pošto nisu poznavali teren, umorni i gladni, nakon lutanja odlučiše da uđu u prvu kuću na koju naiđu. U selu Trbosilje kod Loznice ugledaše kuću sa upaljenim svetlima, međutim umesto seljaka koji bi im pružili hranu i konačište, zatekli su četnike koji su ih savladali i zarobili. Kad je počelo mučenje njegovog kurira, odmah je rekao: "Ja sam taj Steva Kolubarac!". Neuspevši ništa da saznaju, Steva je predat Gestapou, nemačkoj tajnoj policiji koja u nacističkom logoru u Šapcu nastavlja sa "intezivnim saslušanjem", kako su to nacisti službeno nazivali. Mučenje se nastavlja još koji mesec kako bi saznali, saradnike, planove, veze... Neuspevši ništa da izvuku iz njega, Stevu salju mučiteljima sa iskustvom - beogradskom Gestapou... I na kraju, SS potpukovnik Ludvig Tajhman na Stevanov dosije koji je bio pod oznakom "F-102", crvenom olovkom je napisao: "NEMOGUĆ SLUČAJ" (postoji faksimil). Nakon ovog zaključka Filipovića su, 25. marta 1942. poslali u Valjevo, u štab 741. pešadijskog puka radi pogubljenja. Nemci su Stevana Filipovića osudili na smrt i to vešanjem. Ovaj čin bio je zakazan za petak 22. maja 1942. godine u 11 časova na pijaci u Valjevu. Namerno je izabran ovaj dan jer se očekivala velika posećenost pijaci, bio je to pazarni dan. Dan pred vešanje upitan je za svoju poslednju želju... poželeo je samo porciju pasulja. Na sredini pijačnog trga bila su postavljena vešala i to na istom mestu gde su, u januaru 1804, Turci posekli knezove Aleksu Nenadovića i Iliju Birčanina. Zapisano je da se skupilo oko 3000 ljudi. Na putu do vešala Stevan je sve vreme vređao okupatora i Hitlera, a pod samim vešalima, iako osuđen, dobio je pravo da kaže šta ima, ostalo mu je još nekoliko minuta života. Prema svedočenju naroda stisnuo je pesnice, podigao ruke i ponovo pozvao okupljeni narod na borbu za oslobođenje od okupatora: "Nemojte samo gledati, ubijte gadove, vadite zarđale puške, a ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati. Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR i Komunistička partija Jugoslavije!" Pred kraj govora, iznerviran i besan, nemački oficir mu je prišao. U ruci je držao pištolj uperen u Stevana, sa namerom da ga upuca. Međutim, desilo se nešto vrlo nesvakidašnje. Naime, drugi nemački oficiri sprečili su svog kolegu da puca. Da li su želeli da do kraja ispoštuju pravo zatvorenika na poslednje reči ili su prosto želeli da Filipović bude obešen, nikada nećemo saznati. Revoltiran jer je bio sprečen u nameri da upuca Stevana, nemački oficir je nogom gurnuo klupicu na kojoj je stajao zarobljenik. Omča se zategla i Stevan Filipović zauvek je utonuo u mrak. Od tada kažu, Nemci, fašisti, nisu više dozvoljavali poslednje reči osuđenom na smrt. Nakon izvršenja egzekucije, Nemci su hteli što više da zaplaše narod, pa su njegovo telo još dva dana ostavili da visi na pijačnom trgu. U noći između 23. i 24. maja 1942. godine skinuli su ga i odneli u nepoznatom pravcu. Šta se dalje desilo da telom Stevana Filipovića, nikada nije otkriveno. ------------------------------------------------------------------------------------------------- Bio sam drugi razred osnovne škole kada je nakon teške bolesti život zauvek razdvojio moju majku i mene. Tada otac i ja iz samog centra grada prvo prelazimo kod njegovih roditelja na Vračar, a nedugo zatim se selimo u beogradsko naselje Karaburma. Karaburma, među Beograđanima poznata i kao "Mala Kolumbija", svakako nije bio deo grada za ponos tih osamdesetih, a pogotovo ne nastupajućih devedesetih godina. Kao desetogodišnjaku koji ne zna gde je levo, bilo je zanimljivo to što školovanje nastavljam u osnovnoj školi koja ima još tri bratske škole koje nose isto ime. Pored moje u Beogradu na Karaburmi, druga se nalazila u Opuzenu, treća u Divcima i četvrta u Velikim Crljenima. Organizovane su redovne međusobne posete, u okviru kojih su se u školi domaćina održavali turniri u fudbalu na kojima smo obično dominirali, kao i takmičenja pod nazivom "Šta znaš o saobraćaju", na kojima sam redovno osvajao visoko mesto. A onda smo odrasli... ta škola je iznedrila neke dobre ljude, profesore, pravnike, zanatlije, sportiste... mnoge je život odveo i u inostranstvo, dok su neki svoje živote nažalost okončali prerano, zahvaljući drogi i oružju do kojih si na Karaburmi mogao da dođeš na svakom ćošku. Od 2003. ta škola na Karaburmi se ne zove više po mladiću koji je sa omčom oko vrata podignutih ruku i stisnutih pesnica pozivao na otpor okupatoru. Ništa nemam protiv Švajcarca Dr. Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja Srba, i ništa protiv nemam da neka škola u Srbiji ponese njegovo ime, ali ne i ova na Karaburmi. Zašto je preimenovana i zašto se više ne zove O.Š. Stjepan Stevo Filipović - nije mi poznato. Osim što je postao nepoželjan u Hrvatskoj, u rodnom Opuzenu su mu hrvatski nacionalisti 1991. srušili spomenik, a i tamošnja škola se više ne zove po njemu. Spomenik u Valjevu nije srušen ali je devedesetih godina prošlog veka skrnavljen grafitima. Spomenik se nekada nalazio i na starom grbu Valjeva (1975 - 1993.) Stipanu, Stjepanu, Stevanu ili Stevi, potpuno nebitno, se ne zna ni gde mu je grob, niti ga iko traži, i nažalost polako ali sigurno ostaje zaboravljen negde na marginama istorije. Ako neko nešto više zna, neke manje poznate a bitne detalje iz njegove biografije, molim ga da to podeli sa nama. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 24 5 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Skittles 3995 Napisano April 18 Nemanja Stojanović, 1366 postova Lokacija: Beograd Motocikl: CF RedBull 450 MT Prijavi odgovor kao problematičan 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 18 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Dok sam sa pisanjem još uvek u okolini Valjeva, red je da spomenem pravi prirodni biser, smaragdnu reku sa kojom se pokoljenja Valjevaca naročito ponose. Kolubara jeste veoma popularna i kroz istoriju je odigrala ključnu ulogu u životima Valjevaca, ali ne radi se o njoj, magična reč je Gradac. Obilazeći Srbiju uzduž i popreko video sam zaista sve i svašta, opčinjen lepotom pojedinih kreacija stvorenih isključivo upornošću prirode, imao sam osećaj kao da sam udaljen ko zna koliko od kuće, kao da je bilo potrebno ko zna kakvo planiranje i slobodno vreme da bih došao do njih... a ta lepota je jednostavno sve vreme bila tu, dostupna pred nosom. Dobar primer za to je upravo Klisura reke Gradac, udaljena svega stotinak kilometara od Beograda. Gradac izvire u podnožju planine Povlen, najveće u nizu valjevskih planina, da bi na svom daljem toku nekoliko puta ponirala i ponovo izbijala na površinu. Nastaje na mestu gde se sastavljaju Bukovska reka i Zabava, pa odatle, sve do centra Valjeva i ušća u reku Kolubaru, teče kroz klisurasti krajolik u dužini od oko 28 km. Klisura Gradca je zbog svoje lepote i specifične flore i faune proglašena za predeo izuzetnih odlika. Na Evropskom kongresu ekologa u Peruđi, Gradcu je dodeljen "Zeleni list", čime je ta reka svrstana u najčistije u Evropi. U prilog tome govori činjenica da u ovoj reci žive pastrmke, vidre i rečni rakovi. Temperatura vode je u proseku oko 13 stepeni. Reka nema velike pritoke već je napajaju mnogobrojni izvori pitke vode: Zelenac, Selen, Prskavac, Studenac, Popovo vrelo... a sama klisura je obrasla listopadnom šumom. Više od 800 vrsta biljaka, oko 100 vrsta ptica, srne, divlje svinje, lisice, jazavci, divlje mačke, kune, lasice, zečevi, veverice... čine njen živi svet. Da je Klisura reke Gradac impozantno remek-delo prirode, dokazuje i sama okolina. Ovde postoji preko sedamdeset pećina za koje se pouzdano zna, što je zaista neverovatno za ovako malu reku. Takođe, smatra se da je ovo područje bilo dom čoveku još od pradavnih vremena, a tragovi koji su ovde pronađeni vode nas čak do paleolita. Pored toga, bilo je stanovništva i u antičkom dobu, kao i u srednjem veku, a otkriveno je mnoštvo pećina-isposnica. Svojevremeno sam ceo tok Gradca prepešačio, od njegovog izvora pa sve do centra Valjeva i ušća u Kolubaru. Naravno da je za one upornije to moja preporuka, ali ogromna većina se sa puta #338 spusti do manastira Ćelije i tu parkira. Kod samog ulaska u manastirski kompleks postoji rampa iza koje put vodi niže ka reci. Možete parkirati i par desetina metara pre rampe i kapije manastira, jer tokom vikenda zna da bude baš velika gužva... ...a na manastirskom parkingu nismo poželjni. Deo puta koji iza rampe vodi ka reci... Prvo na šta ćete naići po silasku u klisuru je Popovo vrelo. A odatle, nizvodno ili uzvodno, izbor je na vama. Fotografije koje postavljam sam napravio krećući se uzvodno. Nastaviće se... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 18 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Duž reke postoje obeležena mesta gde je dozvoljeno postaviti šator (kampovanje), ima i nekoliko popularnih plažica i mesta gde se tokom vrelih letnjih dana možete okupati, dok posebna atrakcija i ono što mnoge privlači je sportski ribolov. Tradicija mušičarenja u kanjonu Gradca postoji više od jednog veka. Još su davno nekada čobani, čuvajući stoku na obalama reke, primetili da riba iskače iz vode i lovi mušice na površini. Bilo je potrebno jedino napraviti verne kopije insekata i, naravno, nadmudriti pastrmku. Naravno, za sportski ribolov postoje posebna pravila koja su istaknuta na tabli i kojih se treba pridržavati. Sve je ovo lepo i bilo bi gotovo savršeno da ne postoji uvek ono "ali"... Kažu da nisu problem sve brojniji turisti, pa čak kada i ostave po neku flašu i limenku iza sebe. Ni kada se raspaljuju roštilji čija dimčina počinje da se širi duž klisure, a pepeo i ono što ostane nakon roštiljanja završi u samoj reci. Lično videh i neke kros motore parkirane odmah do reke. Mišljenja sam da tu nije mesto ničemu pravi buku i frku... Ali ono što kažu da jeste problem su lokalci, koji su u ekspanziji turizma na Gradcu videli priliku za lakom zaradom. Sve je više bespravne i divlje gradnje na obali reke, sve više nelegalnih ugostiteljskih objekata. I oni koji su imali nešto legalno, sada se nelegalno šire i zatvaraju priobalje. Seče se šuma, buše se septičke jame nadomak vodozahvata, osim vikendica i brvnarica, sve više niču čak i nelegalne porodične kuće. Gde ide ta kanalizacija, ko to kontroliše? bog sveti zna... Nadležne službe samo prebacuju odgovornost sa jedne na drugu, dok i sa postojećim prijavama nema ko da se bavi. Mnogi objekti već imaju rešenje za rušenje, ali ni jedan nije srušen. Vidre koje su uz pastrmku simbol ove reke, nažalost se sve ređe viđaju, jer beže uzvodno ka izvoru gde ima manje frke i ljudi. Kažu da je moguće tek zimi videti otiske njihovih šapica u snegu, i to je to. I Barska pruga koja u dužini od nekoliko kilometara prolazi kroz zaštićeni deo Klisure reke Gradac je sve veći problem. Ali ne zato što će neko od putnika da baci nešto kroz prozor, već zato što se raznim pesticidima protiv korova prska trasa pruge. I opet na kraju, sve je na nama. Da li će biti dovoljno svesti da ova prirodna lepota ostane to što jeste i što treba da bude, ili ćemo i to uspeti da upropstimo i budućim pokoljenjima priredimo da samo na fotografijama gledaju ono što je nekada bio raj na zemlji. Vreme će pokazati svoje, a do tada, spustite se do Gradca, moja je topla preporuka. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 21 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 19 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pošto sam sa pisanjem došao do manastira Ćelije i do Klisure reke Gradac, da ne zaboravim na još jednu zanimljivost. Krivudavi uzani asfaltni put koji spaja put #338 sa manastirom Ćelije, dugačak je oko 2 km i izgrađen je 1985. godine. Međutim mnogo pre njega, monasi su vekovima, još iz vremena Nemanjića, koristili jedini pristupni strmi kameni put (stazu) kroz šumu, kako bi došli do manastira. Sa željom da sačuva tradiciju i da ljudima koji u manastir dolaze peške skrati putanju od 2 km, igumanija manastira ćelije, mati Glikerija, dolazi na ideju da stazu starih monaha učini funkcionalnijom, i da je uredi. Njena želja je sprovedena u delo i tako je nastala izazovna i po igumaniji Glikeriji nazvana "Gliko staza". Izazovna..? Pa može se reći, jer definitivno nije za svakoga. Gliko staza je zapravo uređena strma staza napravljena od stepenika, kojih ima 930! Dužina staze je 510 metara, dok je visinska razlika između najvišeg i najnižeg stepenika 145 metara. Eto prilike da testirate svoju volju i kondiciju. Ja je pre nekih pet godina prođoh, od manastira prema vrhu i nazad... samo ću vam reći da se gluteus i kvadriceps fino zategnu. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 14 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 19 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Petničko jezero je malo veštačko jezerce nadomak Valjeva. Na tom jezeru sam se u više navrata nalazio sa mojim dragim prijateljima koji su strastveni ribolovci, šteta bi bila ne spomenuti ga. Jezero je nastalo pregrađivanjem potoka Počibrava koji deli selo Petnicu na ravni i brdski deo. Upravo zbog te činjenice, mnogi ovo jezero nazivaju i Počibravsko jezero. Prosečna dubina ovog jezera iznosi 4 m, dok je najveća dubina 11 m. Iako sam, pogotovo za vreme Korone, ovde zaticao brojne izletnike i kupače, najvažnija aktivnost ovog jezera je ribolov. Ovde se može naći raznovrstan riblji fond, neke od vrsta riba koje se ovde love su som, šaran, tolstolobik, babuška, klen, amur i druge. Ovde je uhvaćen tolstolobik težak 35 kg, može se naći i amur težine od 8 do 12 kg. Od sitne ribe najviše se peca belica i bodorka. Okolina jezera je pristojno uređena i održavana, tako da osim ribolova ovo može da bude interesantno mesto gde se može odmoriti i napraviti pauza. Ako tome dodamo i da se u neposrednoj blizini nalaze Petnička pećina, kao i Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, zašto ne svratiti i ovde. Od jezera sam dron provozao i do Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, o kojoj sam već pisao na ovoj temi... A na desnoj strani fotografije se vidi i Istraživačka stanica "Petnica", prva Srpska (nekada Jugoslovenska) nezavisna obrazovna organizacija. U okviru kampusa Istraživačke stanice "Petnica" nalaze se objekti sa salama za rad, kabinetima i odlično opremljenim laboratorijama, restoran, hotel sa 170 mesta i biblioteka sa preko 50.000 bibliotečkih jedinica... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 21 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Iako još nisam završio sa valjevskim krajem, na predlog prijatelja počeću malo više da "šaram" po Srbiji, pa ću tako pisanje češće prebacivati iz kraja u kraj. O lepom Knjaževcu i nekim krajnje zanimljivim lokacijama koje ga okružuju sam već pisao na ovoj temi. Međutim sada bih spomenuo još jedno zaista zanimljivo mesto, nedovoljno afirmisano i ne toliko poznato. Na putu do Knjaževca prolazim pored Bovanskog jezera, gde se uvek rado zaustavim. Do sela Stogazovac udaljenog nekih 12 km od Knjaževca, stiže se veoma lako. Saobraćajni znak negde pred kraj sela, govori mi da sam na pravom putu... ...i jedan baner na zidu privatne kuće nagoveštava da sam blizu. Uzani put kroz selo se završava, i negde od poslednje kuće u selu počinje makadamski put. I svega nekoliko dodatnih stotina metara je dovoljno da shvatite zbog čega ste došli, dobro došli u knjaževačke Meteore! Klisura ždrelo je po mišljenju mnogih jedna od najlepših klisura Srbije. Sa naše strane gledišta, osim atraktivnosti, ovom klisurom se možete i provozati. Prema geološkoj karti Republike Srbije klisura Ždrelo je usečena u glinovite krečnjake i glince iz perioda donje krede. Starost stena procenjuje se na oko 100 miliona godina. Dužina klisure je oko 300 m. Kroz Ždrelo protiče Zubetinačka reka, koja ulaskom u selo Stogazovac, menja ime u Stogazovačka reka. Krečnjačke stene neposredno uz reku izdižu se do visine 70-80 m i specifičnih su formacija. Najviše litice su Lisičji kamen, koji se naziva još i Momin kamen ili Devojački kamen (legenda kaže da je sa ovog kamena u vreme turske vladavine devojka skočila u smrt kako bi se zaštitila od Turaka) i Zdravački kamen. Širina klisure u najužem delu, na samom dnu, iznosi 2-3 m. Ovo je bio jedini prolaz pre prosecanja puta kroz klisuru. Nastaviće se... 12 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 21 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Momin ili Devojački kamen se vidi na fotografiji ispod, desno. Na vrhu te stene se nalazi krst, i o toj steni ću pisati nešto kasnije. Niti fotografije mogu u potpunosti da dočaraju lepotu ove klisure, niti sam napisao sve u vezi nje. Nastavljam uskoro... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 16 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 22 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Negde na samom početku makadamskog puta nalazi se početak kratke utabane staze koja vodi do dna klisure. U samom koritu reke nalazi se izvor koga meštani zovu "Božja trpeza". Veruje se da voda sa izvora ima blagotvorno dejstvo na vid i očne bolesti, i za njega kažu da nikada nije presušio . Od makadamskog puta do izvora vam treba par minuta. Dno izvora karakteristično je po velikom broju obrušenih blokova stena, preko kojih reka protiče u vidu slapova. Ovi blokovi koji podsećaju na male bazenčiće doprineli su stvaranju velikih virova među kojima su poznati Sinji vir, Telči vir i najnizvodniji Petkovski vir. Telči vir dobio je ime tokom XIX veka kada su zbog velike suše stanovnici okolnih sela pojili stoku u njemu. Uzvodno od Telčeg vira nalazi se rupa u steni ispunjena rečnom vodom koja se naziva "bunar" i udubljenje u vidu kade u kamenom bloku kroz koje protiče reka u vidu slapa i spušta se u vir. U zavisnosti od godišnjeg doba, odnosno količine vode, ovo mesto zna da bude veoma zanimljivo. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji Nastaviće se... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 23 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kada ste već u klisuri Ždrelo, osim Božje trpeze koju sam opisao u prethodnom postu, moja topla preporuka je da se uređenom pešačkom stazom popnete i do male crkvice koja se nalazi između Lisičjeg i Zdravačkog kamena. Kao posebna istorijska znamenitost kraja izdvaja se srednjovekovna crkva Vidovdan, sagrađena na temeljima ranije crkve Krstovdan, o čemu svedoči i natpis na zavetnom krstu iza oltara crkve. Crkva je podignuta 1939. godine na starim srednjovekovnim temeljima. Obnovio ju je meštanin Ranđel Raja Stanisavljević koji se kao zavetnik pominje samo u natpisu iznad ulaznih vrata obnovljene crkve. A u porti crkvice nalazi se predivna hladovina koji čini šuma drena. Iako možda obilazak verskih objekata ne spada u sferu vaših interesovanja, ipak preporučujem da pustite korak i odete do crkvice. Crkva se nalazi na samoj stazi ka sledećem mestu, odnosno u neposrednoj blizini lokacije koju ne bi trebalo da propustite, a o kojoj ću pisati u nastavku. Nastaviće se... Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 5 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 23 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ono što svakako ne treba zaobići u klisuri Ždrelo nalazi se na nekih 50-60 m od crkvice koju sam spominjao u prethodnom postu. Samo treba dalje nastaviti utabanom stazom i naći ćete se na Lisičjoj steni. Sa stene se pruža veoma lep pogled na klisuru i okolinu. Stena (vidikovac) je obezbeđena ogradom i na njoj se nalazi osveštani krst, postavljen 2012. godine. Doživljaj je svakako još lepši nego što to fotografije mogu da prikažu. Žao mi je jedino što zbog prilično jakog vetra nisam hteo da rizikujem sa dizanjem drona, jer verujem da bi zabeležio neke još lepše kadrove. Na fotografiji ispod se lepo vidi gde sam parkirao motor, kao i sam početak pešačke staze koja vodi ka crkvi i vidikovcu. To mesto sam takođe markirao na mojoj mapi. Klisura ždrelo je mesto koje svakako treba posetiti. Na fotografijama koje sam postavio se vidi da je makadamski put veoma korektan, i da se kroz klisuru možete provozati i nižim motociklom. Svakako, posetu savetujem po suvom vremenu, a baš ko ne želi ni da pomisli na makadam, nekoliko stotina metara pešačenja od završetka asfalta, mislim da nikome ne bi trebalo da predstavlja problem. Ono što još uvek nisam odradio je obilazak kružne pešačke staze koja vodi oko klisure. Ta staza je dužine oko 2 km, i ako ništa drugo, svakako će biti glavni razlog da ponovo posetim knjaževačke Meteore. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 11 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano April 24 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan On 5/21/2021 at 2:34 AM, yogibear said: Zbog daljih planova i još zanimljivih lokacija koje su me čekale, sa krajnje prijatnim utiscima napuštam "Srpsku Veneciju". Da li je ovo najlepši grad isočne Srbije? Ne znam, ne bih se upuštao u ocenjivanje. Ali ono što sigurno znam je da sam u ovom gradiću proveo manje vremena nego što bih voleo. Ovo mesto zaslužuje ponovnu posetu... Citirao sam sam sebe, jer kada nešto kažem (obećam), tako i bude... Ovaj put o Knjaževcu neću detaljisati jer sam o njemu poprilično toga već napisao u ovoj temi. Put me nije slučajno doveo u ovaj gradić, jesam bio u prolazu, ali sam sa namerom izabrao da prenoćim baš u njemu. Smeštaj mi je bio u samoj blizini centra pa nije bilo potrebe da palim motor. Pokušaću fotografijama da vam prenesem delić atmosfere sa večernje šetnje, možda nekome i privučem pažnju. Nakon divne večeri provedene u Knjaževcu, ponovo se nalazim na #221 i grabim ka sledećoj lokaciji. Veoma brzo stižem do Gornje Kamenice, a zatim i do Pečke klisure u kojoj mi je voda prilikom poslednje posete osujetila planove. Upućeniji mi rekoše da motorom tamo nemam šta da tražim kada ima vode. Radoznao, ipak odlučih da bar vidim o čemu se radi, a ono što sam tada zatekao možete videti na fotografijama ispod. Napravih tada kratak obilazak okoline, pokušao sam da izvidim korito reke, kakvo je i koje veličine je kamenje na dnu... i ipak odlučih da odustanem, nisam uspeo da procenim, niti sam znao šta me nadalje čeka. Bolje i to nego da se izvrnem i da vožnju nastavim natopljen vodom. Ovaj put, godinu i par meseci kasnije dolazim sa ozbiljnijim gumama, čvrsto rešen da prođem kroz uzanu klisuru i nastavim ka primarnom cilju. Neznajući šta me čeka, dolazim do istog mesta i zatičem ovaj prizor. Vode nema uopšte, reka je skroz presušila i moja mini avantura je mogla da se nastavi! Nastaviće se... 16 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Maj 3 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Iako rešen da ovaj put uđem u Pečku klisuru ma kakvu situaciju zatekao, vode nije bilo uopšte, tako da sam prolaz kroz stenu Vrtače prošao bez po muke. Odmah nakon prolaska kroz uzani klanac, sa leve strane mi se ukazuje pećina sa povelikim otvorom. Nisam čuo ništa o njoj niti sam išao u istraživanje, samo bacih pogled. Makadamski put me dalje vodio kroz krajnje zanimljiv krajolik. Počevši od omanjih zaravni sa livadama, pa preko kanjonskog i šumovitog pejzaža... sve do primarnog cilja, a to je selo Papratna. Put vodi direktno u centar sela u kome dominira povelika trafo-stanica. Iako su takve tipske trafo-stanice izgrađenje još polovinom prošlog veka, one i dalje po srpskim selima obavljaju svoju funkciju. Osim trafo stanice u centru sela se nalazi i zadružni dom sa mesnom kancelarijom. Zadružni dom u Papratni je jedan od ukupno 1500, koji su izgrađeni po Prvom petogodišnjem planu FNRJ. Kao i u ostalim selima, tako je i ovaj u Papratni bio centar kako opismenjavanja, tako i kulturno-socijalnog života. Međutim, kako je vremenom opadao broj stanovnika sela, tako su dom i mesna kancelarija zatvoreni. Odmah tu, nalazi se i spomen-česma, spomenik na kome su 52 imena. Posvećen je žiteljima Papratne nastradalim u svim prošlim ratovima, a ginulo se... u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu. Spomenik koji je otkriven 04. jula 1981. godine, podigli su građani Papratne. Ali zašto baš Papratna? Opadanje broja stanovnika po srpskim selima, nažalost, nije zaobišlo ni Papratnu. Repušnica, selo udaljeno nekih 5 km od Papratne je potpuno pusto i poprilično je teško doći do njega. Negde pročitah da je to čak i prvo selo u Srbiji koje je potpuno napušteno. Po prvom posleratnom popisu iz 1948. godine Papratna je imala 495 stanovnika. Nekih pola veka kasnije, tačnije 2011. godine, u selu je popisano svega 5 stanovnika, a 2015. nije zabeležen ni jedan. Danas se tek neko od potomaka starosedelaca pojavi tokom leta, ostatak godine selo je prazno. Ono što sam baš hteo da vidim je svakako fenomenalna narodna arhitektura. Celo selo kao da se nalazi u nekoj vremenskoj kapsuli, zaglavljeno u vremenu. Uprkos činjenici da vlasnici u njima ne žive već poprilično dugo, kuće sagrađenje pre više od jednog veka i dalje prkose vremenu, svedočeći o umeću narodnih graditelja. Papratna je staroplaninsko selo pretežno zbijenog tipa i kuće su građene slično. U prizemlju se nalaze pomoćne prostorije i ostava, dok je na spratu deo za stanovanje sa tremom ispred ulaza. Kada spomenuh trem, kažu da u građevinarstvu lukovi uvek predstavljaju izazov. Ovi na stogodišnjim narodnim kućama su odrađeni veoma precizno i pedantno. Za izgradnju kuća korišćeni su samo prirodni, raspoloživi materijali. Na kamenim temeljima podizani su zidovi od naboja: drvena građa sa ispunom od pleve i blata. Tako ugrađeni prirodni materijali tokom leta obezbeđuju hladovinu, a tokom zime čuvaju toplotu unutar kuće. Nije bilo betona i armatura već su noseći stubovi bile drvene grede. Naravno, svojim znanjem i umećem tadašnji majstori su svakako doprineli da ove seoske kuće proslave i prebace svoj stoti rođendan. Šetajući i razgledajući selo, baš kada naiđoh na novogradnju pod nazivom "Burence", naiđoh i na prvog (od ukupno tri) moja domaćina. U prvi mah zbunjen mojom pojavom, čoveku bi veoma drago kada je čuo da nisam zalutao, već da sam putnik namernik. Započe tu priča o njima, meni, istorijatu sela, zanimljivostima... i tako dobih domaćinski poziv da odemo do njihovog omiljenog mesta i da tamo nastavimo priču. Naravno, prihvatih... Nastaviće se... 11 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Maj 3 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nastavismo tako šetnju kroz selo... ...i dođosmo do male seoske crkve. Od crkvice pustismo još nekoliko desetina koraka i stigosmo do obećanog mesta: bife "Čokanjče". Bife je mesto gde ću upoznati preostalu dvojicu mojih domaćina, inače, jedine žitelje u selu. Neuništiv smo narod, selo ne mora da ima ni stalnih stanovnika, ali mora da ima valjan bife! I tako u Čokanjčetu nastavih priču sa kompletnim stanovništvom sela... I kao po običaju na mojim putešestvijama, uvek mi se prišljamči i neki dlakavi prijatelj, kao da znaju ko ih obožava. Prvi i verovatno jedini put u životu, imadoh priliku da u ruke uzmem staru, baš staru flašu Zaječarskog piva. Međutim, iznenađenja nisu prestala. Odmah do bifea Čokanjče, nalazi se i mesna kancelarija koju domaćini sa ponosom rešiše da mi pokažu. Nastaviće se... 14 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Maj 3 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon kraće potrage za ključem od mesne kancelarije, domaćini mi otvoriše vrata. Šta da vam kažem... Boraveći u mestu gde je vreme stalo, vreme mi je zapravo proletelo i trebalo je krenuti nazad. Razmenivši pozdrave i lepe želje sa svojim domaćinima, pun utisaka krenuh iz Papratne istim putem kojim sam i došao. Eto, zahvaljujući nekolicini entuzijasta koji u selo svrate tokom proleća i leta, u Papratni je još uvek moguće sresti nekoga. Verovatno je u domenu naučne fantastike, ali fenomenalne stogodišnje srpske kuće bi na neki način trebalo zaštititi, ako ni zbog čega drugog a ono zbog sećanja, ili kao kontrast današnoj uglavnom bezličnoj arhitekturi porodičnih kuća. Ukoliko se odlučite za odlazak do Papratne, savetujem da to bude suvo vreme. Od glavnog puta #221 imate nekih 8 km makadama i utabanog zemljanog puta kroz klisuru. Prolazak kroz stenu Vrtače sa početka ove priče, i u povratku je protekao bez problema. Iako korito reke sada na fotografijama kada nema vode izgleda lako prohodno, napomenuo bih da lokalci nakon što voda presuši uvek uklone ono najveće kamenje. Pomenuto kamenje ili se uopšte ne primećuje kada je ispod nabujale vode, ili je teško oceniti njihovu veličinu. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 21 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
zaludan 8407 Napisano Maj 3 4_tocka_i_karoserija, 1868 postova Lokacija: N44 37.451 E20 22.527 Motocikl: - Prijavi odgovor kao problematičan Ovo je jedan primera kad se ja zapitam "kako je bre znao za ovo??" Hvala čoveče 2 1 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ironhorse 1817 Napisano Maj 3 (promenjeno) Zainteresovan, 372 postova Lokacija: NBG Motocikl: R1150GS Prijavi odgovor kao problematičan Ovo će, jednog dana kad @yogibear penzioniše temu , da izrodi temu "putevima Yogibear-a". Pazite kad vam kažem. Promenio Maj 3 član ironhorse 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Maj 4 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U ovoj temi je već bilo reči o dvorcima u Srbiji, kako onima koji su i dalje u funkciji, tako i o onima koji su potpuno ruinirani. Obišao sam ih skoro sve, a pošto sam obećao da ću sa pisanjem malo češće da "šaram" po Srbiji, ajmo ponovo malo severnije... Po profesoru Mihalu Rapošu i kustosu Vršačkog muzeja Feliksu Milekeru dvorac Damaskin je sagrađen početkom XIX veka. Rapoš dalje navodi da je osnivač sela Ištvan Damaskin, dvorac sa parkom, jezerom, pomoćnim objektima, šumom, vinogradom, voćnjakom i ostalim imanjem od 2500 hektara prodao 1890. godine Lazaru Dunđerskom za 960.000 zlatnika, koji je ovo velelepno zdanje kupio za miraz svojoj ćerki Olgi. Tada Dunđerski renovira stari dvorac i time suštinski pravi sadašnji, 1901. godine. Kako Samuel Borovski kaže, u pitanju je bila prilagodba starog dvorca novim potrebama, ali se nije dirala klasicistička simetrična struktura. Današnji izgled je rezultat prepravki i adaptacija poslednjih vlasnika porodice Dunđerski. Zgrada dvorca je smeštena u prostranom parku na kilometar udaljenosti od puta za Vršac. Građen je kao rezidencijalni objekat za stanovanje i ima sva obeležja koja to potvrđuju. Park koji okružuje objekat je dobro očuvan i nosi obeležja stručno projektovanog parka sa negovanim rastinjem i jezerom za koje se vezuje legenda. Nastaviće se... 8 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Maj 4 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kao za većinu dvoraca i za ovaj se vezuje legenda, o kojoj piše Milan Belegišanin u svojoj knjizi "Kamen u žitu – Zamkovi i dvorci Vojvodine": "Na poziv vlasnika zamka, slikar koji se zvao Jatan došao je da bi naslikao nekoliko slika za salon prelepog zamka Dunđerski. Zamak je na slikara delovao umirujuće i mislio je da će vrlo brzo završiti svoj rad. Prošlo je tri godine, a slikar nikako nije mogao da krene s radom. Svaki put kad bi uzeo kičicu, ruka mu je otežavala, a na oči mu se navlačila mrena. Srce mu se praznilo, a čelo rosilo strahom i znojem. Jedne je noći usnio kako se šeta pored hajdučičkog jezera. Iznenada, začuo je glas iz jezera: "U meni je kondenzovana sva lepota prirode, zamoči četkicu u moju vodu i stvorićeš najdivnije prelive boja. Inspiracija će ti biti neprestana. Na mojoj površini i u mom dnu spavaju duga i zvezde. Kroz moje kapi dišu, a kroz talase moje vode izranja belo golubije krilo. Sva ta lepota će biti tvoja, ali mi moraš obećati da ćeš mi pokloniti sve ono što ćeš sanjati od iduće noći pa do kraja života. I ti i dve generacije tvojih potomaka. "Usnuli slikar odmah na ovo pristane. Sutradan ujutru, kada se probudio, slikar ode do jezera noseći sa sobom štafelaj. Zamoči kičicu u vodu, i dogodi se čudo. Počeše da se stvaraju prekrasne slike. Imao je utisak da mu neko drugi vodi ruku. Ne samo što su oblici boje na štafelaju odisali belim golubijim krilima nego se čuo i lepet tih krila. Njegove septembarske šume ne samo da su imale sve jarke boje miholjskog leta nego je između okvira štafelaja dopirao miris opalog jesenjeg lišća. Platna slikareva bila su magija boja koje su mogle da se čuju i udišu. Ali od tada je slikar izgubio svoje snove. U prvo vreme mu to nije smetalo. Mislio je da mnogo radi i da se zamara, pa zatim zapada u tvrd i dubok san bez snova. No, kako je vreme prolazilo, počeo je da shvata da ukoliko u snu ne sanja, tada u tom vremenu ne živi. San bez snova je izgubljeno vreme. Uvideo je da je dao prevelik zalog jezeru. Trampio je za nekoliko slika poveći deo ne samo svog već i deo života svojih sinova i unuka. Nakon toga ostareli slikar je brzo napustio Hajdučicu, kao da beži od nečega. A jezero, bremenito snovima tri generacije, poneki put biva uzburkano, a poneki put biva kao staklo. U prvom slučaju se čini da se iz vodenih lukova stvaraju neki čudni oblici koji kao da su izašli iz noćne more nekog nesrećnika. Kada je voda jezera mirna, u njoj se mogu videti prekrasne slike dalekih predela koji su puni rike jelena i neke čednosti koja kaplje sa listova vrba, breza i topola. Kao da jezero sanja tuđi trampljeni san." Poput jezera i zanimljivi pomoćni objekti se nalaze u neposrednoj blizini dvorca. Park prirode dvorca na 3,7 hektara je jedan od najočuvanijih vrednih predstavnika vrtne umetnosti sa početka 20 veka na teritoriji Vojvodine i Srbije uopšte. Tipičan je primer mešovitog stila koji je dominirao u vrtnoj arhitekturi toga vremena , nastalog kombinovanjem elemenata klsičnog i pejzažnog stila. U parku su sačuvani lepi primerci hrasta lužnjaka, bele topole, javora, klena srebrnaste lipe i mleče. Svrstan je u prirodno dobro od velikog značaja. U kakvom sam sve jadnom stanju zaticao nekada velelepne parkove oko ruiniranih dvoraca, ovaj je zaista za primer. Međutim, ono što mi je posebno drago je što sam uspeo da pronađem i vidim nešto zaista retko, a to je drvo Ginko bilboa! Za drvo Ginko kažu da je reliktni živi fosil! Pre 100 miliona godina izumrle su sve vrste reda Ginkoales, jedino je Ginko preživeo u Kini. Upravo zbog svoje otpornosti, vitalnosti i dekorativnosti ova vrsta sadnica se često sadi u parkovima, alejama, drvoredima i privatnim vrtovima. Ginko je listopadno drvo koje se gaji vekovima u dvorištima kineskih i japanskih hramova, kao sveto drvo. U kakvom je parku ušuškan dvorac, najbolje se vidi iz vazduha. Dvorac je spomenik kulture od izuzetnog značaja i nažalost nije otvoren za posetioce. Nije ga teško pronaći ali kada mu priđete, nemojte se voditi Gugl navigacijom koja će vas odvesti iza dvorca (plava putanja). Može i sa te strane da se priđe, ali morate da se snalazite po zemljanim i travnatim stazicama. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 14 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Maj 5 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Još jedno zdanje o kome bih napisao neku reč je svakako Dvorac Jagodić. Iako je Dvorac Jagodić mnogo bliže Konaku, na putu ka Vršcu, formalno se nalazi u ataru sela Boka. Sagrađen je na ivici šume, koja je zanimljiva po retko gde očuvanoj skupini stabala koprivića, koji se nastavljaju na engleski park i koji su zaštićena biljna vrsta. Kao godina gradnje beleži se 1835. a vlasnik dvorca je bio Petar Jagodić, jedan od istaknutijih članova ove porodice, u čijem je vlasništvu ostao sve do nacionalizacije posle Drugog svetskog rata. Jagodići su bili ugledna plemićka porodica koja je učinila mnogo za srpski narod u Vojvodini, budući da su bili i značajni članovi Matice srpske. Galerija Matice srpske čuva nekoliko njihovih portreta, a svi su radovi Konstantina Danila. Očigledno je da su Jagodići želeli da za sebe izgrade porodični dvorac daleko od naselja i u miru šume u banatskoj ravnici, a u skladu sa trendovima tog doba Austrije, Rusije, Britanije ili Nemačke. Dvorac pripada tipu poljskih dvoraca, a oko njega je engleski park, koji poseduje i uobičajene, ali i egzotične, biljne vrste, što je tipično za eru romantizma. Park ispred dvorca urađen je po obrascu francuskih parkova. Nakon nacionalizacije u dvorcu je bila smeštena upravna zgrada poljokombinata „Trudbenik”, a to je donelo velike promene, budući da se dvorac od stambenog prostora pretvorio u administrativnu zgradu. Ove promene su bile vidljive naročito u enterijeru, dok je eksterijer ostao u dobroj meri pošteđen. Od 2007. radi se na obnovi zgrade, koja je danas već u dobrom stanju i izgleda dostojno plemićke porodice kakva je i bila porodica Jagodić. Dvorac nije otvoren za klasične posete, ali sam čuo da je u njemu moguće zakazati i organizovati svadbe, sastanke, konferencije... Dvorac nije teško pronaći ali bih napomenuo da je na Gugl mapi dvorac markiran na dva mesta, i ni jedno nije tačno. Tačna lokacija dvorca je upravo ona koju sam ja obeležio. Možete je naći i u mojoj mapi "Kojekuda po Srbiji" koju postavljam na kraju svakog posta, i koju redovno ažuriram nakon svakog pisanja. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 12 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Maj 6 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kažu da je vetar u Banatu prisutan oko 270 dana u godini, pa ga mnogi Banaćani zato i ne vole, ali su isto tako svesni (pogotovo starije generacije) da se od njega živelo i da su se mnoge porodice hranile zahvaljujući njemu. Na prostoru čitave Vojvodine, nekada su "hvatale" vetar i žito mlele 282 vetrenjače. Do danas ih je opstalo svega 11, a jedna od njih usamljena, još uvek stoji na obodu banatskog sela Melenci. Bošnjakova vetrenjača je sagrađena 1899. godine, u vreme kada su vetrenjače nicale širom Vojvodine, i u neku ruku, smenjivale suvače, u kojima se žito mlelo na konjski pogon. Vetrenjača u Melencima je, pre nego što je postala spomenik kulture od velikog značaja, bila u vlasništvu melenačke porodice Bošnjak. Osim što je praktično bila njihov dom, bila je i svojevrsno mesto okupljanja. Zemljoradnici su donosili žito, kukuruz, ječam i ovas na mlevenje, a dok su čekali svoj red družili se, razgovarali i dogovarali poslove. Priča se da je melenačka vetrenjača nahranila i mnogo gladnih usta, jer su kod Ljubomira Bošnjaka, dolazili i najsiromašniji meštani tražeći malo brašna za svoju porodicu. Kod zidanja kombinovani su cigla i čerpić, a kupasto telo vetrenjače pokrivao je kupasti krov od šindre. Krov je bio pokretan i okretao se na onu stranu sa koje je dolazio povoljniji vetar. Za krov su bila pričvršćena krila, preko njih razapeta platna u koja se zapravo "hvatao" vetar i pokretao čitav sistem. Krila odavno nedostaju Bošnjakovoj vetrenjači, a drveni mehanizam je, pod uticajem vremenskih prilika, prilično oštećen. Početkom pedesetih godina prošlog veka, povoljan vetar nije bio neophodan za pokretanje sistema, jer je u vetrenjaču bio instaliran stabilan motor. Za radove ovog tipa bio je zadužen sam vlasnik, a tako modernizovana, Bošnjakova vetrenjača, u upotrebi je bila do 1960. godine. Ako uzmemo u obzir da se više od pola veka ne koristi, prilično je dobro prkosila vremenu i spoljašnjim uslovima. Skoro celu deceniju nakon što je prestala da se koristi, melenačka vetrenjača dospela je u "Ilustrovanu politiku". Nakon reportaže objavljene u ovom nedeljniku, Zrenjanin i Melence, posetio je, ni manje ni više nego maršal Tito. Kažu da se maršal oduševio vetrenjačom i da je tražio od nadležnih da se odmah nešto preduzme povodom njenog sređivanja. Vrlo brzo, na dogovor u Mesnu zajednicu, pozvan je Dejan Bošnjak, koji je vetrenjaču nasledio od svog oca. Da li zbog maršalove instrukcije ili zbog želje da se zaista sačuva, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika finansirao je 1971. godine kompletnu obnovu. Sve osim delova mehanizma mlina, dobilo je tada novi izgled. Baš u to vreme, kažu Melenčani, u selu je boravio jedan Holanđanin koji je bio voljan da vetrenjaču kupi i prenese u svoju zemlju, a tamo od nje napravi turističku atrakciju. Međutim, Pokrajinski zavod odbio je ovu njegovu ponudu, kao i brojne ponude onih koji su za ovaj objekat imali restoranske planove. U godinama i decenijama koje su usledile, vetrenjača nije imala nikakvu namenu i vreme je učinilo svoje. Postojala je velika opasnost od kompletnog urušavanja, a konzervatorski i radovi na restauraciji bili su više nego hitni. Kada je došao red na te radove, na kalendaru je već stajala 2007. godina. Najpre je urađena sanacija temelja i zidova, a onda i krova. Vetrenjača je dobila novu krovnu konstrukciju i pokrivač od šindre, što je sprečilo urušavanje ovog važnog objekta. Međutim, istorija se opet ponovila, pa ni nakon ovih radova, Bošnjakova vetrenjača nije dobila pažnju koju zaslužuje. Namenu, takođe. Mehanizam je propao, spratova i jedara poodavno nema, a odmah po ulasku u prizemlju, sačekaće vas (bukvalno) hrpa ptičjeg izmeta. Na papiru je Spomenik kulture od velikog značaja, u realnosti vrlo stara građevina koja, sa leve strane puta od Melenaca ka Bašaidu, podseća da su Banaćani još davno znali kako da ukrote vetar. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 13 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Darko 012 1022 Napisano Maj 6 Drug član, 1002 postova Lokacija: Požarevac Motocikl: Yamaha xtz 660 tenere Prijavi odgovor kao problematičan Vidim da ni Čurug nisi zaobišao Sent from my SM-A525F using Tapatalk 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
