Kojekuda po Srbiji - sabrana dela

[djolji 1272 Napisano Januar 12, 2021]

@yogibear ovo tvoje štivo ide u pravom smeru i preti da prevaziđe kvalitetom mnoge putopise, a to nam neće nikako škoditi. Pošto u ove zimske dane kujemo planove za posete mnogih destinacija u našoj zemlji i kako bi olakšao pretraživanje u ovoj tvojoj predivnoj temi, ja sam napisao neku vrstu sadržaja, pa ako je moguće stavi je na početak prve strane i nastaviti dopunjavanje kako budeš dalje pisao. Veliki pozdrav.

1. Vatin praistorijski krugovi; Vršački breg, Vršac; Vlajkovac dvorac grofa Bissingera; Dvorac Kapetanovo na putu Zrenjanin – Vršac; banja i jezero Rusanda; dvorac Kaštel, zamak, crkva u Ečkoj; Titelski breg; Novi Bečej specijalni rezervat prirode "Slano Kopovo"; bazilika u selu Arača; Novi Bečej dvorac Sokolac, dvorac Dunđerski; Subotica, Palić, Pačirska banja; Fernbahov dvorac u blizini Alekse Šantića;

    

2. Tvrđava u Baču, tursko kupatilo, kalvarija; Banoštor Crkva Svetog Rudolfa; Beočin Špicerov dvorac; Rakovac Beli majdan, Sremska kamenica park; Fruška gora: Ledinci manastir Savinac, Bešenovačko jezero, manastir Mala Remeta, repetitor i spomenik Sloboda na Iriškom vencu,

    

    

3. Fruška gora Vrdnička kula, kamenolom Srebro, crkva u Banistolu,; Putinac evangelistička crkva Svetog Ivana Nepomuka; Deliblatska peščara Zagajička brda; ušće Tamiša u Dunav svetionici; Obedska bara; okolina Kovina Most Marije Terezije; Vinča praistološko nalazište Belo brdo;  Mauzolej na "Zlatnom brdu" rimska grobnica u selu Brestovik;  Rakovica vojni toranj Straževica; Jakovo manastir Fenek ; Avala toranj;  Obedska bara tvrđava Kupnik;

4. Kupinovo crkva Svetog Luke, crkva Svetog Duha; vikend naselje Trešnja i jezero; Kosmaj, Manastir Tresije, spomenik palim borcima, spomen kosturnica, manastir Kastaljan, Manastir Pavlovac; Orašac spomenici Prvom srpskom ustanku, Crkva u Orašcu; Aranđelovac: Bukovička banja, Planina Bukulja toranj, Garaško jezero; Topola Oplenac: crkva svetog Đorđa i mauzolej Karađorđevića, kuća kralja Petra,

    

5. Oplenac Karađorđev konak, Topola Crkva u Goroviču; Markovac spomenik despotu Stefanu Lazareviću; Tekeriš crkva Svetom proroku Iliji, memorijalni kompleks,; Krupanj spomenik Mačkov Kamen, vidikovac Perunika, vrh Jagodnje Košutnja stopa; Lazarevac Spomen Kosturnica; Valjevo brana i jezero Rovni, Lazareva Stena, Petnička pećina, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, manastir Ćelije; Ackov grob; Spomenik – Ašikov grob;

    

6. Mali Zvornik podzemni grad Kralja Aleksandra I Karađorđevića, crkvica Mali Ostrog; Gučevo spomen kosturnica; Tršić rodna kuća Vuka Karadžića; manastir Tronoša; Mionica Velimirovi Dvori; Dići hram Sv.Jovana Krstitelja; Gruža Borač, crkva Svetog Arhangela Mihaila, Borački krš; Knić kafana "Ko to tamo peva" ; Kragujevac Šumarice; Valjevo vodenica vampira Save,

    

7. Kapija Podrinja; Drina Jezero Perućac; Tara vidikovac Banjska stena, Sjenič; Užice klisura Đetinje, Velika brana; Zlatibor Stopića pećine, vodopad Gostilje; Ovčarko- Kablarska klisura Banjski potok, vidikovac  Kablar; Oplenac Kraljeva vinarija; Specijalni rezervat prirode "Uvac"; Prijepolje Manastir Mileševa, kanjon Mileševke, tunel,

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 12, 2021]

@Markone88 - nema na čemu.  Nažalost, nema još puno mesta u Srbiji sa netaknutom i divljom prirodom. Kao što napisah pre nekoliko postova, obožavam ovaj kraj. 

 

@djolji - auh, nakupilo se toga a nismo ni blizu kraja.  Hvala ti na trudu.  Mislio sam da uradim tako nešto po završetku desete strane... međutim, bez obzira što sam ja započeo temu, isto kao i svi ostali, ne mogu da menjam svoj post stariji od 24h.  Tu ideju bih morao, ukoliko je moguće,  uz pomoć moderatora da realizujem.

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 12, 2021]

Dok smo još uvek u ovom kraju... Nakon manastira Mileševa, tunela u kome je sniman film "Lepa sela lepo gore" i nezavršene magistrale, kanjona Mileševke, prava bi šteta bila ne otići do džamije koja se nalazi u selu Hisardžik,  jednoj od najstarijih mahala na ovim prostorima.

 

 

 

Malo je poznato da se u džamiji čuva najstariji Kuran na Balkanu. To je izuzetno redak primerak takve knjige na ovim prostorima. Sačuvan je u celosti, dimenzija 40x30 centimetara i težak je pet kilograma. Pisan je izuzetnim stilom koji se ne može videti ni u jednoj drugoj knjizi. Dugo se mislilo da je ovaj Кuran star oko tri veka, međutim u Narodnoj biblioteci u Beogradu zaključeno je da je napsian pre četiri stotine godina.

 

Ova knjiga je 2005. godine poslata Narodnoj biblioteci gde je izvršeno istraživanje. Кonzerviran i zaštićen, Kuran je vraćen je u Hisardžik, ispred njega se vernici mole i služiće i budućim pokolenjima. Ovakav redak rukopis značajan je deo baštine Sandžaka u Srbiji i na Balkanu. 

 

 

Pretpostavlja se da je džamija u ovom selu podignuta u 16. veku, nedavno je rekonstruisana ali je zadržala svoj autentičan oblik. Zbog nepripstapačne geografske konfguracije u njoj se molitva umesto nekoliko puta dnevno obavlja samo petkom.

 

Gugl Vas ne može odvesti do džamije jer jednostavno nema ucrtane puteve kroz lokalna sela. Na satelitskom snimku sam ucrtao tačnu rutu koja bi zainteresovane dovela iz manastira Mileševa do džamije.

 

 

Osim svega navedenog, mesto na kome se nalazi džamija će nam biti interesantno i još zbog nečega (slika ispod).

 

 

NASTAVIĆE SE...

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 12, 2021]

Dakle došli smo do džamije... sa ovog mesta kreću dve pešačke staze ka mestima koje, po meni, nikako ne treba zaobići. Na prvoj lokaciji su pećine isposnice Svetog Save, dok je na drugoj srpska serdnjovekovna tvrđava Mileševac koja sa visine i dalje prkosno dominira celim krajem.

 

Samo mesto polaska je lepo obeleženo putokazima. Levo, nizbrdo se ide za Savinu vodu i pećine, dok desno staza vodi ka usponu za tvrđavu (fotografija u prethodnom postu). Napomenuo bih samo da je velika verovatnoća da ćete sresti lokalca koji se tu uvek muva i koji će pokušati da vam objasni kako je on ovlašćeni turistički vodič i kako ćete se bez njega izgubiti... ili će pokušati da vam naplati parking sa pričom da je celo imanje oko džamije njegovo. Kulturno mu se zahvalite na svemu... nikakav vodič nije potreban, staza je lako uočljiva jedino zbog vidljivosti treba izbegavati mrak.

 

 

Staza do Savinih pećina i Savine vode kreće od podnožja tvrđave Mileševa odnosno od džamije u Hisardžiku. Nije potrebna nikakva posebna obuća mada ne treba kretati ni sa obućom otvorenog tipa. Deo staze koja vodi pored stena je nekada bila potpuno nebezbedna, sigurnost vam je pružao jedino lanac zakovan u stene za koji bi ste se mogli držati na uzanoj stazi. Nažalost, neko je morao da nastrada da bi se vlasti setile da na bolji način obezbede prilaz toj turističkoj lokaciji. Sada se duž cele staze sa strane litice nalaze postavljeni gelenderi, pa je prilaz pećinama u mnogome olakšan.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastaviće se...

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 12, 2021]

Do Savine isposnice, smeštene u kanjonu reke Mileševke, sa leve strane Mileševe, od 2016. godine, dolazi se pešačkom stazom. Strmu, usku stazicu zamenilo je kameno stepenište koje vodi do mesta gde je Sveti Sava tihovao, a monasi iz manastira Mileševe prepisivali knjige.

 

U Savinoj pećini nalazi se izvor vode za koju se veruje da se pred grešnikom skriva, a da je mogu dohvatiti samo oni koji nisu grešni. U narodu se veruje da ova voda ima isceliteljska svojstva. Pred ulazom u pećinske isposnice najvećeg srpskog svetitelja, očuvana je Savina stolica. Kameno stepenište iznad ambisa proteže se na oko 200 metara i vodi do dva vidikovca i galerije ispod isposnica. Uređenje staze i Savinih isposnica, koje se smatra kulturnim dobrom od izuzetnog značaja, urađeno je povodom obeležavanja 800. godina manastira Mileševe.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastaviće se...

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 12, 2021]

Kod Savinih pećina postoji procep (prolaz) u jednoj steni koji vodi do same litice sa koje se pruža direktan pogled na tunel u kome je sniman film "Lepa sela lepo gore", a koji se nalazi preko puta, odnosno na drugoj strani kanjona. Takođe sa tog mesta je moguće nesmetano videti reku Mileševku i samo dno kanjona. Ta nazovimo je terasa, nije obezbeđena ni na koji način pa treba biti ekstremno opezan.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tokom sunčanih dana (April-Septembar) postoji velika verovatnoća da ćete u pojedinim delovima kanjona naleteti na Poskoka, našu najotrovnoju zmiju. Prepoznatljiv je po tome što ima jasno izražen rog na samom vrhu njuške, ali je i sreća što nije agresivan pa nikada ne napada prvi. Ipak, treba biti oprezan. Moj iznenadni bliski susret sa Poskokom je protekao tako što se nije znalo ko se od koga više prepao, pa smo se onako, džentlmenski, samo udaljili jedan od drugog.  

 

Kada sam se već dotakao gmizavaca, Slepića je moguće videti na skoro svakom koraku, ali bukvalno (fotografija ispod). Za one koji ne znaju Slepić nije zmija, čak šta više njihov je neprijatelj jer se između ostalog hrani njihovim mladuncima. Slepić je jedini beznogi gušter koji živi na teritoriji Srbije. Njegov rep je zapravo duži od tela i ima mogućnost da se regeneriše, odnosno da nakon gubitka ponovo izraste. Ime je dobio zbog toga što kada ugine ili kada je ubijen, očni kapci mu se zatvore.

 

 

Nastaviće se...

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 13, 2021]

Nakon Savinih isposnica, opet smo došli do račvanja pešačkih staza ispred džamije u Hisardžiku. Ovaj put krećemo desno, puteljkom koji vodi ka srednjovekovnoj tvrđavi.

 

Mileševac ili Hisardžik je tvrđava u Srbiji, smeštena na okomitoj steni nad Mileševkom, nedaleko od manastira Mileševa. Prvi put se u istorijskim izvorima pominje 1444. godine, ali se pretpostavlja da je podignut u prvoj polovini XIII veka, kada i manastir Mileševa ili neposredno nakon njegovog podizanja. Smatra se da mu je osnovna namena bila zaštita samog manastira, kao i kontrola dela tzv. bosanskog puta, koji je povezivao Sjenicu i Prijepolje.

 

Izvori ga pominju 1448. i 1454. godine i tada se nalazio u sklopu zemalja Stefana Kosače, da bi ga Osmanlije trajno zauzele 1465. godine. Na osnovu čestog pominjanja u njihovim izvorima tokom narednih vekova, može se zaključiti da je Mileševac zauzimao značajno mesto u tom regionu. Od XVII veka kao ime tvrđave se javlja termin Hisardžik (od turske reci hisar, što znači tvrđava), koje je opstalo do kraja osmanske vladavine. Taj naziv se danas očuvao u imenu sela ispod tvrđave, koje se razvilo iz nekadašnjeg podgrađa i u kome je veći deo stanovništva muslimanske veroispovesti. Danas je veći deo tvrđave očuvan i kao spomenik kulture, nalazi se pod zaštitom države.

 

Okomita stena na kojoj je tvrđava podignuta, prirodno je sa tri strane (istočne, severne i zapadne) zaštićena oštrim liticama. Sama tvrđava se sastojala od citadele smeštene na vrhu, koja je bila ojačana dvema kvadratnim kulama (na zapadu i istoku) spojenim bedemom. Oko nje se ka jugu širilo utvrđenje ojačano još jednom kvadratnom kulom, dok su još dve kule bile smeštene kao isturene osmatračnice ka samom manastiru.

 

Utvrđenje je u periodu od 1976. do 1980. godine delimično arheološki istraženo, a na samom lokalitetu su izvedeni i konzervatorsko-restauratorski radovi.

 

Za one koji se eventualno budu razišljali, ići gore ili ne, postavio sam nekolicinu fotografija na kojima se vidi kako izgleda staza koja vodi ka vrhu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastaviće se...

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 13, 2021]

Fotografije vezane za prethodni post...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[aca-pn 6384 Napisano Januar 13, 2021]

Jako mi je drago da je vecina ovih turistickih atrakcija koje prestavljas obelezena tablama o istorijatu i putokazima, ipak se ulagalo nesto u turizam, makar na lokalnom nivou.

[yogibear 15541 Napisano Januar 13, 2021]

Jedno od mesta gde uvek rado svratim je definitivno Petrova crkva u Rasu, kod Novog Pazara. Crkva Svetih apostola Petra i Pavla (pun naziv), predstavlja najstariji spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije i prvobitno je sedište raške episkopije. Crkva se nalazi 2 km severno od centra Novog Pazara, a prema do sada poznatim pisanim izvorima potiče iz 8. veka, ali je verovatno i starijeg datuma.

 

Prilikom arheoloških iskopavanja koja su na lokalitetu crkve sprovedeni 1956. godine, na dubini od 2 metra pronađen je kneževski timulus iz 5. veka p. n. e. koji je sadržao grčke vaze, srebrno posuđe, zlatan nakit izrađen tehnikom filigrana i granulacije i veliku količinu staklenih i ćilibarskih zrna koja se danas nalaze u Narodnom muzeju u Beogradu. Mada nije u potpunosti precizno, smatra se da se na mestu današnje crkve smenjivao paganski hram, ranohrišćanski hram i srednjovekovna crkva.

 

U unutrašnjosti crkve je pronađen jak temeljni zid kružnog oblika, a u severozapadnom delu crkve rimski žrtvenik sa očuvanim natpisom: „Slavnim bogovima i boginjama ovog mesta — Marko Viktorin Urcijan beneficiarij oduži se“.

 

Postojanje ovih artefekata daje mesta nagađanjima da je na mestu crkve postojao rimski hram. Ostaci pronađeni na lokalitetu svedoče da je crkva više puta razarana, a današnji oblik crkve najverovatnije vodi poreklo iz 6. veka i predstavlja izraz ranohrišćanske, odnosno vizantijske arhitekture.

 

Po načinu gradnje slična je crkvama sa prostora Primorja, Gruzije, Jermenije i Italije koje potiču od sedmog do devetog veka, ali je usled prepravki i dograđivanja postala jedinstvena, što je bio jedan od razloga da se nađe na Uneskovoj listi svetske baštine od 1979. godine u sklopu spomenika srednjeg veka objedinjenih pod zaštićenom celinom Stari Ras.

 

Tokom prvih godina vladavine Nemanjića, Petrova crkva u Rasu je bila mesto najznačajnijih događaja. U Crkvi Sv. apostola Petra i Pavla Stefan Nemanja je ponovo kršten po pravoslavnom obredu.

 

U prisustvu vlastele, na saboru kod Petrove crkve dana 25. marta 1196. godine, Nemanja je predao presto Stefanu Prvovenčanom, a na istom mestu episkop raški je zamonašio Nemanju i njegovu ženu Anu. Pred kraj dvanestog veka u ovoj crkvi je kršten i njihov najmlađi sin Rastko Nemanjić. Duboka krstionica je i danas vidljiva i ograđena kako bi ostala sačuvana.

 

Nakon sticanja crkvene samostalnosti 1219. godine, prvi srpski arhiepiskop postaje Sava Nemanjić sa sedištem u manastiru Žiča, a sedište Raške episkopije ostaje u Petrovoj crkvi. Međutim, podizanjem velelepnih crkvenih objekata u blizini (Sopoćani, Đurđevi stupovi, Studenica...) crkva polako gubi značaj koji je imala.

 

Do 1954. godine sve unutrašnje površine crkve su bile pokrivene malterom. Radovi iz 1956. godine su otkrili 114 m2 fresaka koje hronološki svedoče o živoj likovnoj aktivnosti, a utvrđeno je da crkva ima četiri sloja živopisa iz različitih perioda. Najmlađe i najočuvanije freske potiču iz 13. veka, dok je vreme izrade starijih slojeva teško utvrditi. Najstariji sloj fresaka najverovatnije potiče iz druge polovine 9. veka.

 

Nakon turske najezde, 1455. godine, crkva nije zamrla, a ona se pominje i u 16. veku i tokom celog 17. veka u vreme velikog trgovačkog uspona obližnjeg Novog Pazara. Crkva je stradala tokom 1690. godine, a mitropolit raški, a kasnije patrijarh srpski Arsenije IV je obnavlja 1728. godine. 

 

Nakon tog perioda, crkva je od strane turske uprave oduzeta i pretvorena u vojni magacin. Nakon Prvog balkanskog rata (1912.) ponovo joj je vraćena njena prvobitna namena.

 

Crkva je okružena pravoslavim grobljem, a ovi nadgrobni spomenici predstavljaju najubedljivije svedočanstvo o životu i delovanju ljudi u prošlosti. Iz perioda 12. i 13. veka potiču i spomenici u obliku niskog sanduka sa konturom ljudske glave na gornjoj površini koji se nalaze oko Petrove crkve. Na području crkve najpotpunije su reprezentovani mermerni spomenici Studeničke škole. Većina ovih spomenika ima oblik krsta, a izvestan broj ima oblik trapeza i pravougaonika.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 13, 2021]

Fotografije vezane za prethodni post...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 13, 2021]

Još malo fotografija vezanih za crkvu Svetih apostola Petra i Pavla...

 

 

Mesto - krstionica u kojoj je kršten Rastko Nemanjić (Sveti Sava). ⇩

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Motorcyclist 16781 Napisano Januar 13, 2021]

E ovo je putopis!!! <3 

Da li si to isao sve u cugu?

[yogibear 15541 Napisano Januar 13, 2021]

@Motorcyclist - hvala! Ne, nisam. Izvodljivo je, ali bi za to trebalo baš puno vremena "u komadu". Dosta lokacija sam obišao povezano ali naravno, ne i sve. Ova tema je otprilike skup svih mojih "kratkih vožnji". 

 

[misa-pei 6071 Napisano Januar 13, 2021]

Savršeno. Pravi vodič kroz Srbiju. Hvala ti što si odvojio sigurno puno vremena da detaljno objasniš karakteristike i istorijat mesta koja obilaziš. Znam da je to puno kopanja po raznim člancima, faktografiji i konačno, sve to treba ovako lepo uobličiti. 

 

Vidi se da si uživao u posetama ovih mesta isto koliko i mi sada uživamo čitajući ovo "obrazovno" štivo.

[yogibear 15541 Napisano Januar 14, 2021]

@misa-pei nema na čemu, drago mi je da ti se sviđa.  Tačno je a to sam već negde napisao, čim sam negde bio to znači da sam se već poprilično informisao o tom mestu. Prvi razlog "pripreme" je da mi ne treba nikakav turistički vodič na lokaciji, a drugi je da jednostavno ne želim da nešto propustim, da mi nešto bude na dohvat ruke a da za to ne znam. Da ne govorim da sam na skoro svim ovim mestima već bio, odnosno da sam ih "reprizirao" usled Korone i zatvorenih granica. Osim toga, naročito pre pisanja ovakvih stvari u javnosti, (kao što si već rekao) obavezno se potpomognem putem interneta, jer zadnje što želim je da lupim neku glupost ili neistinu. 

 

Što se uživanja tiče, potpuno si u pravu, pa mi gore spomenuto "repriziranje" uopšte ne pada teško.  Jedino mi je krivo što pojma nisam imao da ću jednog dana da predstavljam svoje vožnje na ovakav način. Ima još mnogo mesta na kojima sam bio a koje nažalost ne mogu da dokumentujem fotografijama, jer ili sam bio odavno, ili fotografije nisu "zrele" za ovakvu temu ili ih nemam uopšte...

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 14, 2021]

Manastir Đurđevi Stupovi su jedan od najstarijih i najvažnijih manastira u nasleđu naše Crkve. Mesto na kojem je izgrađen, Ras, pominje se već u X veku, u delu vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita, a posebno u delu o srpsko - vizantijskim sukobima.

 

Manastir Đurđevi Stupovi podignut je iznad dolina reka Raške i Deževe. Razlog njegovog građenja pokazuje duhovnu, molitvenu vrednost koju sa sobom nosi. Sagradivši manastir Svetog Nikole kod Kuršumlije, a nedaleko od njega i crkvu posvećenu Bogorodici, bez saglasnosti svoje braće, Stefan Nemanja je bio pozvan u Ras, gde je i zatočen.

 

Bio je zatvoren u jednoj pećini kod Rasa, iz koje je mogao da vidi samo jedno uzvišenje, brdo na kojem će kasnije sagraditi manastir. Ne dozvolivši da ga u takvom teškom i opasnom položaju savlada očajanje, budući župan se sa puno vere i nade obratio Svetom Georgiju za pomoć. Pritom mu se zavetovao da će mu verno služiti, ako se njegovim molitvama izbavi. Došavši na vlast, 1166/1167. godine, ispunio je zavet i u Rasu podigao manastir na vrhu onog brda koje je iz tamnice posmatrao.

 

Tako je, u slavu Svetog Georgija, nastao prvi veći manastir u Rasu, oblasti koja je postala središte srpske srednjevekovne države u XII veku. Kako Nemanjini biografi kažu, on se i u drugim prilikama obraćao Svetom velikomučeniku Georgiju, svom moćnom zaštitniku.

 

Prema arheološkim istraživanjima, građenje je najverovatnije započeto 1167. godine, a završeno je u prvoj polovini 1171. godine. Crkva, posvećena Svetom Georgiju, predstavlja građevinu sa kojom započinje raška škola u srpskom srednjevekovnom crkvenom graditeljstvu. Prvo svedočanstvo o ovom manastiru daje nam Sveti Sava u žitiju svog oca Svetog Simeona, 1208. godine. Pouzdano se zna da su Đurđevi Stupovi bili veoma ugledan i značajan manastir u srednjem veku.

 

Drugi ktitor manastira bio je kralj Dragutin, poslednji vladar iz loze Nemanjića koji je stolovao u Rasu. On je vladao od 1276. do 1282. godine, i u njegovo vreme su izvođeni obimni radovi na manastiru. Ulazna severozapadna kula je pretvorena u crkvenu kapelu i ukrašena je freskama. Takođe je sagrađena i nova trpezarija sa kuhinjom (Dragutinova trpezarija). Koliko je kralj Dragutin poštovao Đurđeve stupove vidi se i po tome što je tražio da posle smrti bude tamo prenet iz sremske zemlje, gde je vladao. To je i učinjeno, ali je grobnica u XVIII veku opljačkana.

 

Najveća rušenja manastir je doživeo posle austrijsko-turskih ratova, 1689. godine kada su rušene i druge crkve i manastiri, među kojima i obližnja Petrova crkva i crkva manastira Sopoćani. Petrova crkva obnavljana je početkom XVIII veka, crkva manastira Sopoćani tek u prvoj polovini XX veka, dok su Đurđevi Stupovi ostali u ruševinama izloženi i kasnijim rušenjima. Manastir je između ostalog bio i meta vežbanju turskih tobdžija sa artiljerijskog utvrđenja na Jasikovcu.

 

Položaj Đurđevih Stupova, jedna od osobenosti i vrednosti manastira u vreme građenja, postao je razlogom njegovog stradanja, budući da je na tom položaju organizovano vojno uporište turske vojske (u XVII i XIX veku ), kao i odbrana Novog Pazara u borbama za oslobođenje 1912. godine.

 

Za vreme prvog svetskog rata, manastir je razaran od strane Austro-ugara, kad su ga pretvorili u konjušnicu, a kasnije u kuhinju i spavaonu, što je za ionako uništene freske bilo pogubno.

 

Razlozi razaranja bili su i u vezi sa odnošenjem kamena za zidanje utvrđenja u Novom Pazaru i okolini. Takva namera postojala je početkom XVIII veka, ali su crkvene vlasti intervencijom kod Turaka sprečile da se kamen sa Đurđevih Stupova prenosi i koristi za građenje tvrđave u novom Pazaru.

 

Međutim, za vreme II svetskog rata okupatorske vlasti su sličnu nameru ostvarile. Tada je organizovano rušenje već obrušene crkve i kamen je upotrebljen za zidanje utvrđenja u okolini Novog Pazara. Tada je porušen južni zid crkve sa delom kupole kao i delovi priprate sa kulama koje su porušene do temelja. Jedan deo fresaka sa crkve tada je nepovratno uništen.

 

Posle svih tih razaranja i rušenja od manastirskog kompleksa Đurđevih Stupova preostali su samo pojedini delovi crkve, u velikom stepenu u ruševinama, sa neznatnim delom kupole i ostacima fresaka na sačuvanim zidovima. Sačuvana je i kapela kralja Dragutina, jedina grđevina nad kojom je postojao i krov, dok od ostalih manastirskih zgrada-trpezarija, cisterni i konaka nije bilo vidnih ostataka. Njihove ruševine bile su prekrivene zemljom i ceo prostor je bio pošumljen neposredno posle Drugog svetskog rata. Međutim, i pored svega toga, deo fresaka je sačuvan do današnjeg dana i na njima se prepoznaje ruka vrhunskih majstora.

 

Obnova manastira traje od 1960. godine...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 14, 2021]

Fotografije vezane za prethodni post...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 14, 2021]

Do sledeće planirane lokacije me vodi zanimljivi, krivudavi put #204. Vozeći od Novog Pazara, 16 Km zapadno uz tok reke Raške, po kojoj se i srpska država u srednjem veku nazivala Raškom, dolazim i do manastira Sopoćani. Među visokim i nerodnim brdima, ozbiljnih i mrkih oblika, s pretećim kamenim liticama, nedaleko od svoje prestonice Rasa, manastir je podigao je Stefan Uroš I Nemanjić, sin Stefana Prvovenčanog i kralj Srbije u periodu od 1241. do 1276. godine.

 

 

Nije poznata godina kada su Sopoćani izgrađeni, ali jedna od pretpostavki kaže da je to bilo u drugoj polovini Uroševe vladavine. Godina u kojoj je sagrađen manastir jeste upisana, ali je manastir na tom mestu pretrpeo oštećenja, pa upisane podatke nemoguće razaznati. Naziv manstira potiče od slovenske reči sopot, što znači izvor.

 

Iako nema puno podataka o manastiru Sopoćani pre turske vladavine na ovim prostorima, zna se da je manastir bio bogat, da je uživao ugled kod dinastije Nemanjić koja je konstantno doprinosila napretku ove svetinje, i da je imao veliki broj monaha.

 

Sopoćani su nastavili da postoje i nakon dolaska turske vojske na ove prostore, premda su monasi imali velike probleme u tom periodu. Ipak život u manstiru se nastavio, pogotovo kada je prepisivanje knjiga bilo u pitanju. Iz tog perioda je jedna od knjiga koje su sačuvane do današnjeg dana. U pitanju je ,,Sopoćanski pomjanik”, koji se danas čuva u Petrogradskom muzeju.

 

Neposredno pred Prvu veliku seobu Srba, Turci su razorili manastir, skinuli i odneli olovni pokrov. Manastir je tada već bio napušten i takav će ostati sve do kraja Prvog svetskog rata.

 

Kao što znamo iz istorije, Raška oblast i južni krajevi Srbije su od Turaka oslobođeni tek početkom dvadesetog veka. Manastir Sopoćani je u tom periodu već bio u ruševinama, kupola i svodovi bili su uništeni a zub vremena i nebriga su učinili svoje. Međutim najveće umetničko blago Sopoćana – freske i ikone, odolele su lošim uslovima kojima su dva veka bile izložene.

 

Već od 1926. kreće se sa obnovom manastira. Sopoćani nisu bili samo verski centar, primali su i siromašne porodice da borave u njihovim konacima. Od 1979. godine kulturno istorijski region Stari Ras i manastir Sopoćaani upisani su u UNESCO spisak mesta svetske baštine.

 

O freskama i ikonama u Sopoćanima može se napisati zaseban tekst. Zidove manastira krase i mnogi članovi dinastije Nemanjić, Uroš I, njegova supruga Jelena Anžujska, Uroševa majka, braća i deca. S obzirom da je car Dušan potpomagao manastir, u Sopoćanima se nalazi njegova freska, na kojoj je prikazan sa suprugom Jelenom i sinom Urošem II .

 

Sopoćane su u svetu proslavile upravo freske. Ovakva umetnost smatra se veoma naprednom za srednji vek. Posebnu lepotu ovim delima daje helenistička nota. Možemo slobodno da kažemo, bez lažne skromnosti, da je umetnost manastira Sopoćani preteča italijanske renesanse. Jedino slike u Sopoćanima i dela renesanse imaju takav kolorit i linearnost.

 

Kralj Uroš očigledno nije štedeo kada je bilo reči o gradnji manastira. Iako ne znamo ko su majstori zaslužni za oslikavanje Sopoćana, znamo da su bili u pitanju najbolji umetnici koji su došli ovde iz Carigrada. Kreč i boje kojim su oslikani zidovi manastira, bili su toliko kvalitetni, da su opstali i do dana današnjeg, uprkos lošim uslovima kojima su bili izloženi oko dvesta godina.

 

Najupečatljiviji detalj jeste kompozicija Uspenje Presvete Bogorodice, naslikana na zapadnom zidu i to na površini od četrdeset metara kvadratnih. Ova kompozicija nekoliko puta se našla i na svetskim izložbama. 

 

Na fotografiji ispod, pomenuta kompozicija se nalazi iznad ulaznih vrata. 

 

 

Danas se o Sopoćanima brine oko trideset monaha i iskušenika. Monasi se u Sopoćanima bave i raznim aktivnostima, i to ne samo duhovne prirode. Imaju krojačku radionicu, umetnički atelje, prave ikone i duboreze… Bave se i pčelarstvom, voćarstvom…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 14, 2021]

Fotografije vezane za prethodni post...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 15, 2021]

Mislim da je red da se malo prebacimo i na meni omiljeni istočni deo Srbije. Jedan od lokaliteta kojeg preporučujem za obilazak svakome ko nije bio je svakako Viminacium.

 

Viminacium je arheološko nalazište u blizini Starog Kostolca, 12 km od Požarevca. Rimski vojni logor i grad nastao je u I i trajao do početka VII veka. Bio je jedan od najznačajnijih legijskih logora na Dunavu, a izvesno vreme i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najveći deo Srbije, severnu Makedoniju i deo severozapadne Bugarske.

 

Procenjuje se da je grad imao 48 hiljada stanovnika a u njemu su takođe boravile dve legije, legija IV Flavija i legija VII Klaudija. Posle najezde varvara (Avara i Huna) pod vođstvom Atile grad je razoren 441. godine. Obnovljen je kao pogranično vojno utvrđenje 535. godine, za vreme vladavine cara Justinijana I (527—565) kada i mitropolija u Viminacijumu. Sa dolaskom Slovena na ostacima Viminacijuma nastaje naselje Braničevo.

 

Prva naučna iskopavanja Viminacijuma počeo je Mihailo Valtrović 1882. godine sa 12 zatvorenika. Početkom 20. veka istraživanja je nastavio Miloje Vasić kada je kraljica Draga Obrenović dala donaciju od 100 zlatnika za nastavak radova.

 

Obimna arheološka istraživanja započeta su zbog izgradnje termoelektrane i površinskog kopa Drmno, 1977. godine, na prostoru nekropola, jugozapadno od kastruma. Istraživanja su dala izuzetno bogat i značajan arheološki materijal. Pronađene su zanatske radionice, u okvirima kojih su se nalazile peći za pečenje opeke, a grad je takođe posedovao terme, koje su bile glavno sastajalište Rimljana. U središtu termi bile su prostorije za masažu. Iskopano je šest bazena, u kojima ponegde mogu da se nazru oslikani zidovi sa cvetnim i životinjskm motivima. Kupatilo je bilo parno a topao vazduh je cirkulisao između stubića i zagrevao opeku ispod podnica dok je voda stizala sa izvora u slobodnom padu, akveduktom istraženim u dužini od deset kilometara. Pronađene su i svetiljke koje su služile za noćno kupanje.

 

Iskopan je Mauzolej, za koji se pretpostavlja da je grobnica cara Hostilijana, sina cara Trajana Decija, koje je boravio u Viminacijumu tokom 251. godine. Hostelijan je došao na presto posle tragične smrti njegovog oca Trajana i brata Herenija. Ni Hostelijan nije dugo poživeo, umro je verovatno od kuge a smatra se da je da je spaljen u Mauzoleju. Pronađeno je više grobnica sa izuzetnim freskama. Dve od njih su oslikane freskama i potiču iz doba paganstva, što se zaključuje po dekoraciji florom i faunom živih boja, dok je treća grobnica ukrašena likom devojke koja je pripadala višim društvenim slojevima, na šta upućuju pronađeni delovi zlatnom bojom obrubljene haljine. Do sada je istraženo više oko 14.000 grobnica, a Fresko-slikarstvo je uz nalaze grobnica pružalo značajne podatke o počecima hrišćanstva na ovim prostorima. Nalaz grobnica sa Nebeskim jahačem i Hristovim monogramom pružaju ideju kako se paganstvo preobražavalo u hrišćanstvo.

 

Otkrivena je Severna kapija utvrđenja a postojale su još tri, što ukazuje na moćni sistem. Na celom prostoru nalazišta je pronađeno i mnoštvo novčića a najviše ipak u grobnicama, u koje su umrli polagani sa tri krčaga (za ulje, vino, vodu) i novčićem u ustima - da Heronu plate prevoz na onaj svet. U 19. veku još su se jasno nazirali obrisi naselja, široke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorišta, kupatila, vodovod i gradski bedemi. Danas su ostali samo delovi. Mermerne skulpture, nadgrobne ploče i sarkofazi, nakit i posuđe iz Viminacijuma čuvaju se u Narodnim muzejima u Beogradu i Požarevcu.

 

U Viminacijumu je 2012. godine otkrivena figurina ženskog božanstva stara oko 4000 godina. U pitanju je bliznakinja Kličevačkog idola otkrivenog 1881. godine. Godine 2013. je pronađen žrtvenik posvećen nimfama, a tokom 2014. pronašli su mermerne statue i zlatnu ogrlicu iz rimskog perioda. Početo je sa iskopavanjem rimskog vojnog logora 2017. godine. Tokom 2018. pronađeni su sarkofazi iz rimskog doba koji nisu ranije opljačkani i grobnica za koju se smatra da pripada nekom mladom imperatoru.

 

Dobitnik je međunarodne nagrade „Živa” za najbolji slovenski muzej 2018. godine.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nastaviće se...

 

[yogibear 15541 Napisano Januar 15, 2021 (promenjeno)]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

MAMUT PARK

 

Posebnu atrakciju u okviru arheološkog parka Viminacijum predstavlja poseta praistorijskom nalazištu, gde je otkriven ceo skelet mamuta. Reč je o podzemnoj pećini, koja se nalazi 30 metara pod zemljom, podupire je devet drvenih lukova, a osvetljava sunčeva svetlost, koja pravi jedinstven doživljaj. Najznačajniji nalaz predstavlja mamut, očuvan u celosti, poznat kao Vika.

 

Ovaj skelet je pronađen na 270 metara istočno od Carskog mauzoleja. Mamut potiče iz praistorijskog perioda, miocena od pre 5.000.000 godina. Nađen je u slivu pradelte reke Morave, koja se formirala kada se povlačilo Panonsko more.

 

Mamut pripada izuzetno retkim vrstama i među najstarijim je na svetu. Do sada je u svetu pronađeno dvadesetak mamuta i to uglavnom tokom 19. veka, ali nijedan od njih nije očuvan na licu mesta. Zbog toga, ovaj mamut ima poseban značaj i posebnu važnost. U doba iz kojeg mamut potiče, na našim prostorima je još prisutna topla klima (blaga varijanta suptropske) sa mnogo toplofilne vegetacije koja će kasnije nestati nailaskom hladnih klimatskih ciklusa u ledenom dobu pleistocena.

 

Mamut Vika otkriven je u celosti zahvaljujući tome što je ostao zaglavljen u pesku i mulju na obali. Pošto nije mogla da se izvuče praktično je legla i na kraju uginula od iznemoglosti. Zahvaljajući tome životinja je očuvana u celosti, u anatomskom položaju. To što je utonula u blato zaštitilo ju je od grabljivaca i strvinara.

 

Procenjeno je da je mamut ženka, stara oko 60 godina. Visina mu je bila preko 4.5 metara, dužina preko 5 metara, a u životnom dobu bio je težak preko 10 tona.

 

 

 

 

 

Promenio Januar 15, 2021 član yogibear

[yogibear 15541 Napisano Januar 15, 2021 (promenjeno)]

Svima dobro poznato, ali hajde da ga spomenem. Nekada sam veoma rado dolazio na ovo mesto, dok danas gledam da to bude uglavnom neki radni dan i to ne u špicu sezone. Poput Zlatibora i Srebrno jezero je zahvaćeno pojavom masovne posete i sulude gradnje. Protekle sezone je bilo posećenije nego ikad, pa je (bar meni) izgubilo onu nekadašnju draž.

 

Srebrno jezero je veštačko jezero na desnoj obali Dunava i predstavlja njen nekadašnji rečni rukavac koji je danas zatvoren dvema branama. Nalazi se na području Braničevskog okruga u istočnoj Srbiji, na dva kilometra od Velikog Gradišta. Prosečne je širine od 300 m, a prosečne dužine od 14 km.

 

Samo jezero je u širokoj maloj dolini Dunava, ali je okruženo brdima od 282 metara ka severu (Gorica brdo), 362 metara ka jugu (Lipovača brdo), dok je ceo zapadni deo doline zatvoren od strane Velikog brda i njegovog najvišeg vrha (324 metara  Anatema). Ušće reke Pek u Dunav, poznato po svom obrnutom toku tokom visokog vodostaja, nalazi se južno od jezera. Istorijska nalazišta srednjovekovnog grada-tvrđave u Golupcu i Ramu takođe su u blizini jezera, kao izvor Hajdučka voda.

 

Srebrno jezero ima nepravilan oblik luka, i zauzima površinu od 4 km². Nalazi se na nadmorskoj visini od 70 metara i duboko je 8 metara. Voda je bistra zbog nedostatka zagađenja i prirodne filtracije vode kroz mnogo peščanih dina. Jezero je bogato ribom, uključujući amura, šarana, soma, štuke, smuđa i ostalih slatkovodnih riba.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Promenio Januar 15, 2021 član yogibear

[yogibear 15541 Napisano Januar 15, 2021 (promenjeno)]

Na 20 kilometara od nedavno otvorenog Golubačkog grada i 30 kilometara od arheološkog parka Viminacijum, na rubu sela Ram, na steni iznad Dunava, nalazi se Ramska tvrđava, koju je 1483. godine podigao sultan Bajazit Drugi, kao jednu od svega tri originalne turske tvrđave u Srbiji, dok ostale Turci preuzimaju od suparnika ili prethodnika. 

 

Po predanju koje je i danas aktuelno, sultan Bajazit Drugi kada je došao na ovo područje, toliko bio oduševljen da je tu spustio svoj ćilim, pomolio se Bogu i rekao: „Ovde mi podignite tvrđavu”. Tako i bi...

 

Pre njega u Ramu su bili Rimljani koji su tu podigli mauzolej, objekat kružnog oblika, 13 metara u prečniku i tri metra debljine bedema, što govori o njegovoj važnosti, a na rimskoj tabli na steni ispod tvrđave na latinskom piše: "Jupiteru, najvećem i najmoćnijem od svih bogova, podiže barjaktar VII Klaudijeve legije Gajus Licinius Rufin". Ipak, ostalo je nepoznato da li je to ujedno i Rufinov mauzolej ili hram posvećen Jupiteru.

 

Turci nisu srušili mauzolej, već su oko njega podigli svoju tvrđavu koja je bila izuzetno značajna za njihove osvajačke pretenzije ka Austriji, a otkriće ogromnog broja skupocenih predmeta svedoči da tu nije bila samo vojska.

 

To je prva tvrđava u Srbiji građena za borbu vatrenim oružjem, pa poseduje čak 36 topovskih mesta. Kolika je ta vatrena moć, pokazuje i podatak da mnogo veća Beogradska tvrđava ima svega 22 topovska mesta, uz "opravdanje" da je potonja građena za potrebu borbe hladnim oružjem, i da je tek kasnije pretrpela promene. Zamislite samo tvrđavu na osnovi od 25 puta 35 metara i na njoj 36 topovskim mesta!

 

Postoje antički zapisi da su se baš kod Rama susreli Aleksandar Makedonski i Kelti.

Iako ne piše da je to bio Ram, na osnovu opisa obale, arheolozi su došli do zaključka da bi trebalo da to bude to mesto, a kao podrška toj tezi jeste i keltsko utvrđenje Opidum na par kilometara od Rama i keltsko svetilište.

 

Dunav je kod Rama širok pet kilometara, ali je i najmirniji pošto ga presecaju četiri reke - Karaš, Nera, Morava i Mlava, nanoseći neverovatnu količnu zemlje, peska i kamena. Tako presecaju maticu na četiri dela, pa Dunav od moćne evropske reke, ovde postaje miran i pitom, zbog čega je tu najpogodniji za prelazak.

 

Na Trajanovom stubu u Rimu je opisan prvi prelazak rimskih legija preko pontonskog mosta kod Rama, a postoje dokazi da je Karađorđe kod Rama prešao u Srbiju zbog manastira koji je Sveti Sava zidao u 13. veku i preko koga je vršena sva komunikacija.

 

Tvrđava građena na Dunavu, prirodnoj granici Turske i Ugarske, izgubila je svoju primarnu funkciju nakon Mohačke bitke, kada ona nastavlja da živi kao trgovački sedište. Granica se i u narednom periodu pomerala, a tvrđava prelazila iz poseda u posed, iz ruku Ugara u ruke Turaka, i obrnuto. Poslednji put je napuštena pred Prvi srpski ustanak, kad postaje prirodno sklonište.

 

Posmatrajući stare mape iz 15, 16. i 17. veka, kako austrijske, mađarske, tako i Turske, uočeno je da svi oni mesto zovu Hram, a ne Ram. A "hram" je stara keltska reč za svetilište, uvrežena u mnoge, pa i u naš jezik. U vekovnoj igri "gluvih telefona", kada se prenosilo ime sa generacije na generaciju "h" se izgubilo. Usred stalnih ratnih dejstava i seoba stanovništva, zaboravljeno je gde je hram bio i kome posvećen, a zapravo je plavo-zelena magmatska stena mnoge privlačila da baš na tom mestu podižu svoje hramove.

 

Turska Agencija za međunarodni razvoj i saradnju (TIKA) uložila je preko 1,5 miliona evra u obnovu devastirane Ramske tvrđave, koja je nakon dve godine obnove otvorena za posetioce.

 

Do tvđave Ram je moguće stići sa više strana, jedna od njih je i skelom preko Dunava koja polazi iz Banatske (Stare) Palanke:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Promenio Januar 16, 2021 član yogibear

[yogibear 15541 Napisano Januar 15, 2021 (promenjeno)]

Kad' smo već kod tvrđave Ram, evo još par zanimljivosti.

 

- U podnožju tvrđave nalazi se parcela na kojoj su ostaci turskog hamama. U planu je kupovina te parcele od strane opštine i obnova pomenutog turskog kupatila. 

 

- Takođe, odmah iznad tvrđave, u seoskoj kući je i škola koju pohađa samo dva đaka i čiji deo će uskoro biti preuređen u muzej.

 

- Nije samo turski sultan bio očaran ovim dunavskim krajem, već i dvoje Tajlanđana, koji su se nakratko odrekli svog ostrvskog raja, iznajmili kuću u selu i puna dva meseca život delili sa Ramljanima. 

 

- U neposrednoj blizini Ramske tvrđave nalazi se jedan od najočuvanijih karavan-saraja* na Balkanu, gde su bile 24 zanatske radnje i 24 jedinice za prenoćište. Većina karavan saraja na teritoriji Srbije, nakon odlaska Turaka, je porušena, pre svega kao izvor kvalitetnog građevinskog materijala. Karavan saraj u Ramu će poslužiti kao porta crkve koja se gradi 1839. godine, a posvećena je arhangelu Mihajlu.

 

Crkvu će u to vreme oslikati Živko Pavlović, poznatiji kao Moler iz Požarevca, čija će unuka Milena Pavlović Barili kasnije steći svetsku slavu kao umetnica. Izgradnjnom crkve u dvorištu karavan saraja nastaće jedinstven spoj, na prvi pogled dve nespojive celine.

 

Jedan komercijalni, islamski objekat spojiće se sa religioznim, hrišćanskim objektom, čineći skladnu celinu. Crkva koja se sada nalazi unutar karavan saraja građena je krajem prošlog veka na temeljima originalne oronule crkve.

 

*Karavansaraj ili karavan-stanica je mesto gde su se nalazila konačišta za učesnike karavana (povorka, grupa putnika, trgovaca) na njihovom dužem putu.

 

 

 

 

 

Promenio Januar 15, 2021 član yogibear