makikt 3339 Napisano Octobar 12, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Posle kiše, kiše i kiše dočekali smo vedar i suv vikend. Kako to najbolje da iskoristimo ako ne u vožnji i prirodi A gde? Pa na nama dobro poznatom mestu , koje nudi terene za svačiji ukus a dovoljno je blizu da se do njega i na točkovima lako stiže. Nije što je meni Maljen omiljena destinacija za off road , ovde se zaista mogu naći raznovrsne podloge, zemlja, blato, kamen, trava i voda, kao i tereni različitih težina tako da svaki motor i svaki vozač može pronaći ono što njemu odgovara. Izazov, avantura , dobra vožnja i zabava ne mogu da izostanu Na ovu vožnju uz moj klx išli su ktm lc 640 enduro i ktm 950. Znači jedan laki, jedan srednje težak motor i jedan teškaš . Tri u jedan - tri kategorije a jedan trek Osamdeset posto pređene rute je srednje težine, bez iznenađenja i poteškoća za bilo koji od naša tri motora a preostalih dvadeset su poslastica za ljubitelje avanture i izazova Pa se tako teški ktm popeo uz brdo pod velikim i dugačkim nagibom gde ni lakim motorima nije svejedno. Bravo za Nebojšu za odlučnost da uopšte proba ovaj uspon koji nije ni malo naivan a onda i da ga izveze uspešno do kraja Krivo mi je što nisam uspela da snimim kako momci voze uzbrdo ali pošto sam išla prva imam samo slike gde završavaju uspon. Nebojša Uroš Na vrhu uspona Ovog ovde A na Maljenu čarobno, kao u nekoj drugoj dimenziji.... Plavo nebo prošarano belim oblačićima, zlatna loptasta brda, još uvek zeleno drveće mestimično grupisano na tim neobičnim zaobljenim brdašcima... nalik na Mesec možda... E a onda smo se posle ove idilične slike Maljena i vožnje po žutim mekim livadama zabili u procepu između dva brda u korito reke Tinje. Mogli smo ili dalje rečnim koritom što nije baš bila opcija za velikog ktm-a ili da kroz neko šiblje pregazimo rečicu na mestu ne baš pristupačnom za to. Idemo u šiblje pa niz stepenicu u rečicu A onda pauza za ručak, zaslužili smo. A i da se Nebojša malo poigra sa mojom igračkicom Onda se ponovo uzbrdo vraćamo na Rior jer gde bi bila zabava ako ne bi smo išli malo gore, malo dole, pa odatle nastavljamo u pravcu ka Ravnoj Gori. Posle proplanka prošaranog kamenom skrivenim ispod trave prateći put koji postoji ucrtan na mapi ali ga u stvarnosti odavno nema stižemo do dela gde treba preći jednu deonicu vozeći po kosini . Stazice nema a kosina je strma, travnata i klizava. Iako sam ranije tuda prošla iz suprotnog smera, sada padam čak dva puta u minus. Šta ću, takav mi je dan Nema slika, momci nisu slikali a bile bi top. I ja i motor stojimo nizbrdo naglavačke LC se uspešno bori sa strminom ali teški ktm neće moći. Previše je težak, trava klizava i zadnji točak beži nizbrdo. Ali se bogami dobro borio. Dan je već odmakao, treba stići kući nazad na točkovima pre mraka. Uroš i Nebojša spuštaju ktm do drveta gde je ravnije, okreću ga i guraju nazad na ravno a nas dvoje pošto je motore nemoguće okrenuti na mestu gde smo stali nastavljamo malo napred a onda se uzbrdo direktno penjemo gore na proplanak odakle preko Ravne Gore krećemo nazad kući.... Još jedan mali predah pre polaska... Kući stižemo tačno pred zalazak sunca. Za nama ostaje dinamičan ispunjen dan. Oko dvesta pređenih kilometara od čega pedesetak off roada uopšte nije loše za ovaj lepi oktobarski dan ukraden između starih i novih kiša A nadamo se da će takvih dana biti još... 9 2 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 8, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Malo sam se ulenjila sa pisanjem a bilo je lepih vožnji vrednih da se pomenu. Pa evo kraći osvrt na dešavanja u protekla dva meseca. U drugoj polovini oktobra vozila se peščara prvi put ove jeseni. Prelep oktobarski dan, pesak vlažan od prethidnih kiša, idealan za vožnju bili su dovoljan preduslov da se okupi veliki broj enduraša željnih dobre vožnje i adrenalina. Grupu sa velikim motorima vodio je @Shuster . Male motore je predvodio @severian njemu dobro poznatim putevima koji su sadržali sve ono najzanimljivije i najzabavnije što peščara može da ponudi a to znači, seriju velikih dina, pa još jednu, poneki ambis, igranje na Zagajičkim brdima, single trail kroz šumu, pa malo probijanja kroz žbunje i to je čini mi se to Kako je protekla zabava u pesku najbolje govore slike... Posle dina odosmo u šumu. Sreća da neki nose potreban alat sa sobom jer su nas tamo sačekali manji baštovanski radovi A onda nezaobilazna Zagajička brda I pauza za ručak u mekanoj travi .. A onda brzo trk nazad na brda, pa dole, pa gore ... Momci su se zaista dobro zabavili u pokušajima da savladaju i najstrmije uspone a mnogima je to i pošlo za rukom. U pokušaju da se i ja uspenjem uz jedno poveće brdašce motor mi se oteo kontroli , propeo na zadnji točak. Pri padu se koleno nezgodno okrenulo a ligamenti istegli. Nezgodna povreda koja sporo prolazi ali ni ona nije pokvarila utisak fantastičnog dana punog adrenalina, dobre vožnje i atmosfere. Upoznala sam sjajnu ekipu pozitivnih ljudi koji vole i uživaju u vožnji po pesku, šumi, blatu i kamenu, koje adrenalin pokreće i motiviše jednako kao i mene i tera da idemo ka novim i većim izazovima. Koliko je želja za vožnjom velika i jaka govori i slika kako se može prevesti motor da bi se išlo na vožnju ako druge alternative nema 8 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 10, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Oktobar je bio prelep mesec za vožnju. Moja povreda nije bila baš zanemarljiva ali me nije me ni potpuno onemogućila da vozim. Pa sam se tako držeći se parole ono što te ne ubije učini te jačim, trudila iz petnih žila da ne propuštam lepe dane i prilike za vožnju. Nisam mogla da hodam, ni da savijem koleno dalje od pravog ugla ali kad se popnem na motor dok vozim i ne padnem srce mi je na mestu Vratili smo se ponovo Maljenu, našem najdražem mesto za vožnju. Prostranstvo, lepota valovitih brda, sjaj već požutele trave i plavog neba, tereni za uživanje ali i za ozbiljan trening, da se oznojiš i pomučiš, to je ono što nas uvek vraća ovoj našoj lepoj planini. Ekipa na okupu Zagrevanje uz naše omiljeno brdašce Pa pravo ka nebu... Da ne znate da je Maljen zar ne biste pomislili da je pejsaž iz neke druge daleke zemlje... Nestvarno lepo... Daleko od briga, teskobe vremena u kome živimo... Naš svet, ventil za opuštanje i punjenje baterija tih par sati vožnje po zlatnom tepihu, vožnje koja nam život znači Zmajček bi malo da odmori pa se opružio u mekoj travi Nije ipak sve požutelo, zeleni se ponegde još uvek Koliko je nebo gore na planini plavo a vazduh proziran i čist Toliko se dole u daljini iznad Valjeva spustila siva zavesa smoga i ko zna čega još... I ovako lepom danu dođe kraj ali samo na kratko. Jer čim krenemo kući već razmišljamo kada ćemo ponovo nazad. Energija se brzo potroši , valja je dopuniti na vreme a nema boljeg načina od dobre vožnje sa dobrim društvom na dobrom mestu 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Simon69 673 Napisano Decembar 10, 2020 Drug član, 1126 postova Lokacija: Mladenovo Motocikl: KTM 660 SMC & KTM 1190 Adventure Prijavi odgovor kao problematičan Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
vava 634 Napisano Decembar 10, 2020 Zainteresovan, 531 postova Lokacija: beograd mirijevo Motocikl: 950adv 450exc Prijavi odgovor kao problematičan Pre 9 sati, makikt je napisao: Zagrevanje uz naše omiljeno brdašce Ovo je isto brdo sto smo forsirali ja ti i Uros? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 10, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 15 minutes ago, vava said: Ovo je isto brdo sto smo forsirali ja ti i Uros? Jeste, to je to brdo Na oko deluje strašnije nego što jeste ali nije ni naivno . Lepo ga je voziti s vremena na vreme Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 16, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Prvi dan novembra je obeležila vožnja oko Avale u organizaciji Vlade @Vozac . Vlada je u svojoj temi Oko Beograda van asfalta ovu uzbudljivu akciju dokumentovao sa par slika koje najbolje dočaravaju kakva je to vožnja bila a ja ću napisati par reči uz još neku fotografiju. Iako je danima sipila neka dosadna kiša i vlažila zemlju, a jutro na dan vožnje osvanulo pod maglom skupio se fini broj motora za ovu vožnju, preko deset nas je bilo. U početku ravnica, blato i bare, pa smo se neki od nas dobro namučili a onda je usledio Vladin lavirint sa usponima, spustevima, kruženjem popreko, gore i dole oko Avale, po klizavim šumskim putevima, zaobilazeći prepreke a sve to je pratila dobra atmosfera i prelep jesenji ambijent. Ko bi rekao da neposredno oko Avale može da se napravi isprepletani krug od oko četrdesetak kilometara i to dobre vožnje Bilo je tu svega i za svačiji ukus. Dobri vozači i sa težim motorima su se izborili sa klizavim usponima a oni vispreni sa laganim su našli mesto i za svoju zabavu i igranje, potoke i strmeke , sve ono što ja samo sa divljenjem mogu da posmatram sa strane Jako lepa vožnja. Ni malo laka zbog klizave podloge a sa druge strane baš zato zanimljiva. Ja sam se uglavnom borila sa motorom, blatom, i klizavim usponima pa nisam stizala da slikam ali evo još par Vladinih slika, one su i tako mnogo bolje nego moje Ja u blatu Pa iza bare Pa pored puta Momci prže Još malo drugačije akcije Pauza konačno da danem dušom Pa opet šuma Dve, tri moje slike Tunel - presušio Livada i kraj A granulo je i sunce da nas ozari i pozdravi. Umorila sam se baš, blato mi nije poznat a ni omiljen teren. Ali kao što već znamo , kad naiđem na nešto novo, teže i nepoznato ne zaobilazim ga, bar ne zauvek Možda privremeno ćemo sa distance obazrivo da se merkamo, bar dok noga ne prođe a onda ću i sa njim da se uhvatim u koštac pa ko živ ko mrtav Mala šala, ali po blatu baš treba umeti voziti. Meni je za sada to daleko teže nego pesak. Mada kada sam počinjala po pesku verujem da sam isto mislila U svakom slučaju ovo je bila jedna jako dobra i uspela vožnja. Svi smo bili zadovoljni a verujem i izmoreni, što znači jedva smo čekali ponovo negde 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 17, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Novembar se nastavio serijom vožnji na Maljenu koju ja nažalost nisam uspela u celosti da ispratim. Posle idilične vožnje po magli u kojoj smo svi beskrajno uživali ali se dobro i oznojili vozeći uz i niz brda van staze, kroz potok a na kraju u povratku i niz neku strmu vododerinu I puni entuzijazma i očekivanja krenuli za par dana ponovo u osvajanje putića i prečica po Maljenu, posle par kilometara na povećem blatnjavom usponu moj zeleni Zmaj je stao i ni makac dalje. Zavrćem gas a točak stoji ni da se mrdne. Lanac i lančanici puni blata pa smo pomislili možda je to uzrok. Ma kakvi. Neko se seti da pipne poklopac kvačila a on usijan. Otišle lamele, skroz! Dvojica iz grupe što su bili ispred već odmakli i čekaju gore jer je nezgodno na takvom usponu stati, sve misle sad ćemo. Ostali oko mene pokušavaju da motor nateraju bar malo da vuče ali mrka kapa, zadnji točak uopšte ne okreće . Motor mora nazad da se spusti sa planine do podnožja gde smo parkirali prikolice i pikap. U međuvremenu se i ova dvojica vratila odozgo kad su videli da nas dugo nema i polako krenusmo svi nazad , da me oni spuste pa ako ostane vremena da naprave neki krug. Meni noga povređena, teško mi da manipulišem motorom pa je lemy preuzeo klx da ga spusti i gura do dole a ja sam se malo družila sa mojim bivšim motorom , sada lemijevim. Taman sam se malo podsetila koliko je to zapravo dobar motor bio i dok je bio kod mene a sad je još bolji jer ga je Mile još i ulepšao Momci su mi pomogli da motor vratimo do puta, čak smo ga prebacili kamiončićem do baze gde je prikolica bila parkirana a onda su trkom otišli da ipak naprave krug. Mile je to jutro a bilo je vrlo zima došao na točkovima iz Šapca, šteta bi bilo da se bar malo ne provoza . Tu se moja vožnja prekida na čitavih dvadeset dana koliko mi je trebalo da nabavim nove lamele i one se zamene a verujte to je bilo najbrže što je moglo. Kako sam se osećala za to vreme koliko nisam mogla da vozim a vožnji je bilo znaju moji najbliži. Samo što nisam ujedala ili možda čak i jesam Kad me ni povreda kolena onolika nije odvojila od motora morale su lamele da izgore da me zaustave Evo slika od tog dana Razdragani spremamo se za vožnju Još ne slutim šta će sa mojim ljubimcem uskoro biti Mile i moj bivši kinez - prolepšao se toliko da ga nisam prepoznala ( motor ) Još uvek radosna ali ne za dugo Momci na okupu pred taj sudbonosni uspon Ranjeni Zmajček ide na prinudni odmor a i ja sa njim Bar što se endura tiče. A enduro mi toliko ušao pod kožu da na asfslt čitave godine ni pomišljala nisam. Ali u nedostatku motora za off, sve je dobro samo u šumu da pobegnem I to je nešto Jedva sam toliko savila povređenu nogu, fuzasteri na Hondi visoko, ali za zadovoljstvo mora nešto i da se istrpi . A kad mi je majstor konačno javio , gotov ti je motor, dođi po njega, mojoj sreći nije bilo kraja. Kolika je to radost bila Sad ponovo nazad u sedlo, tj na brdo i u šumu! 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Boba1990 129 Napisano Decembar 17, 2020 Svrati ponekad, 248 postova Lokacija: Krcedin-Indjija Motocikl: Suzuki K5 750,Yamaha majesty 150,250,400, xs 400,xintian kinroad 200ccm, suzuki gsx650f,dr 650, honda cbr f2, crf 250, apenac 6 Prijavi odgovor kao problematičan Bravo Majo, jedva cekam da kupim i ja neki motorcic pa da se provozamo na tom cuvenom Maljenu. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 17, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Bobo pravo da ti kažem i ja to čekam Ima da se izvozamo lepo. A Maljen je vrh . Svako može tamo da nađe šta mu za vožnju odgovara. A nije daleko pa kad god ti se vozi časkom skočiš do tamo. Samo nije Maljen jedini. Kad nabaviš motor eto mene tu i kod vas. Nikako još po Fruškoj Gori nisam vozila, sve mi nekako izmiče ali nameravam. Tako da nabavljaj motorče što pre i ti i naša ekipica iz Srema pa idemo da se vozimo 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Boba1990 129 Napisano Decembar 17, 2020 Svrati ponekad, 248 postova Lokacija: Krcedin-Indjija Motocikl: Suzuki K5 750,Yamaha majesty 150,250,400, xs 400,xintian kinroad 200ccm, suzuki gsx650f,dr 650, honda cbr f2, crf 250, apenac 6 Prijavi odgovor kao problematičan Veruj mi jedva cekam m.radomir me malo zarazio sa onim klx-om. Sad mi samo off-road u glavi. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 17, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 2 minutes ago, Boba1990 said: Veruj mi jedva cekam m.radomir me malo zarazio sa onim klx-om. Sad mi samo off-road u glavi. Znam kako je , navučeš se potpuno i onda je gotovo, samo razmišljaš kad i gde na vožnju Posle i da hoćeš teško se od toga otkačiš. Ali odličan izduvni ventil i zabava za sve pare, plus si stalno u prirodi, vidiš lepe stvari, skloniš se iz smoga i gradske gužve. Samo ti , tvojih par drugara ( i ja ) i naši dvotočkaši , šta ćeš bolje . 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 26, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Evo dođosmo i do decembra. Snega nema, a ni velikih kiša nije bilo što znači moglo je da se vozi . I vozilo se . Odmah na početku je bila vožnja na Ceru. Meni posebno zanimljiva jer sam prvi put na ovoj našoj planini. Ekipa je vozila par puta dok ja nisam mogla iz tehničkih i drugih razloga, preneli su lepe utiske pa sam nestrpljivo čekala da i ja odem. Naši drugari iz Šapca, Markulja i Gavra su nas i ovaj put domaćinski dočekali i sproveli raznim putevima i putićima kroz šumu, pokazali nam lepote Cera a bogami nas i dobro izmorili . Ja prvi put vučem prikolicu, pa je i samo pakovanje motora i put do Cera i nazad bila avantura sama za sebe. Ipak nekako stigosmo uz povremena stajanja da dotegnemo motore koji su se naginjali čas na jednu, čas na drugu stranu. A dan fantazija, kao da je proleće A onda pravac u šumu. Prvo do nekih arheoloških iskopina Ovde nam Markulja objašnjava da sad idemo pravac gore Ekipa na okupu ( photo by Vlada) A onda malo finog šumskog puta prekrivenog tepihom od lišća Pa red blatnjavih deonica Pa malo više blatnjavih Pa još više... Neki smo se i zaglavili u dubokoj blatnjavoj bari ( čitajte ja ) ,jedva me izvukoše odatle. Već sam mislila gotovo je, ostaću do proleća tu Gadno neko žitko blato a duboko, gotovo mi čizmu izulo a Vlada je sve to fino fotoaparatom zabeležio. Kad smo se sa raznim blatom izborili, a najviše ja, ostali su samo proleteli , krenusmo da se penjemo putem sa dubokim kolotrazima. Zanimljiv put , meni se svideo Malo akcije na pola puta, neko se granje poprečilo Putem dalje stižemo i do neobičnog peščanog platoa. Ko bi rekao da na Ceru ima i peska ali eto ima Pa ko voli nek izvoli. Može da bira, blato, kamen, šumski put, pesak, bare, svega ima. Posle peska idemo dalje ka vrhu zanimljivim prečicama kroz šumu. Pa pauza kod planinarskog doma A onda je usledio još zanimljiviji deo dana. Raznim šumskim putićuma koje Markulja i Gavra dobro poznaju peli smo se a onda i spuštali kroz šumu, uglavnom cela ekipa zajedno osim na pojedinim delovima gde su Sev i Markulja napali neki strmi uspon kroz šumu nama ostalima ne baš pristupačan. Mi smo putem okolo ali tek pošto smo probali i videli da će to teže ići Jedan zanimljiv uspon sa drvetom koje štrči na pola puta. Mile sa kinezom ga je vrhunski ispeo. Meni je motor isterao Markulja, nisam smela da rizikujem da se skotrljam sa motorom preko sebe i noge koja prolazi ali nikako da prođe I Vlada izlazi .. Ostale nisam uspela da slikam, izašli su prvi. Još malo fotki sa ove dobre vožnje sa prelepog Cera. Fotografije su mešane, malo moje malo Vladine. Lako ćete prepoznati, one dobre je slikao Vlada Hvala domaćinima na ovom sjajnom danu, dobroj vožnji i druženju a i strpljenju dok su me čekali da se izborim sa raznim preprekama ( blatom, klizavim nizbrdicama a i ponekim uzbrdicama..) Cer mi se jako svideo pa sad kada sam otkrila njegove čari sigurno ću se tu ponovo voziti čim se ukaže prilika a i vreme to dozvoli. 10 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Decembar 28, 2020 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Posle onako dobre vožnje na Ceru u subotu, kad je prikolica bila već tu a nije je baš lako napakovati a ni raspakovati, bar nama koji to prvi put radimo, plus što je prognoza i za nedelju bila jako dobra, Vlada i ja odlučimo da u nedelju produžimo na Maljen. Kad je bal nek je bal Goran koji je već par dana na Divčibarama javio se da će nam se gore na Maljenu pridružiti. A sasvim slučajno tamo zatekosmo još dvojicu drugara, oca i sina koji su takođe izašli da iskoriste ove možda poslednje prelepe decembarske dane za vožnju po Maljenu. I tako se skupila ekipa od pet motora i napravismo potpuno neplanirano još jednu dobru vožnju uz par neizostavnih avantura Ekipa na okupu Pauza pored reke Zlatno brdo i svetloplavo prozirno nebo i Vlada na horizontu Malo vožnje gore po brdu... Odakle je prelep pogled Pa malo kroz vodu... Vlada je majstor da zabeleži pravi momenat u akciji Idilični Maljen U naletu adrenalina, Vlada traži prelaz preko rečice Malo nam kamenit i strm ovaj prilaz ali neće nas to zaustaviti Kozlica...lepa malena a nezgodna Zlatna trava, zlatna brda, plavo nebo, Maljen u decembru, dobra vožnja, dobro društvo = radost u srcu I pred sam zalazak sunca spuštamo se sa Maljena do našeg auta i prikolice uvereni da nam je ovo poslednja vožnja po ovoj čarobnoj lepotici pre snega, poslednja u ovoj godini, zadovoljni što je nismo propustili. Međutim vrlo brzo nas je prognoza još jednom prijatno iznenadila i jako obradovala 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Palja 103 Napisano Decembar 31, 2020 U prolazu, 85 postova Lokacija: Beograd Motocikl: CRF300L Prijavi odgovor kao problematičan On 7/25/2020 at 3:12 AM, makikt said: Evo da otvorim temu u kojoj ću da pišem kad imam šta da napišem o mojim vožnjama. Ako zatreba možda otvorim po neku zasebnu, zavisi od toga koliko ću da vozim i koliko budem raspoložena za pisanje Ova vožnja o kojoj ću sada da pišem ne izdvaja se značajno po destinaciji ili ruti koja je vožena, ali je meni posebna iz drugih razloga. Sem toga sasvim slučajno sam postala učesnik jedne zaista zanimljive avanture koja zaslužuje da se ispriča Već odavno me čeka solo odlazak na Maljen ali sam to nekako uspešno odlagala uspevajući uvek da se priključim nekom društvu. Svi znamo da je nepisano pravilo da se na off ne ide sam ako se baš ne mora bez obzira na dužinu enduraškog staža. Nikad se ne zna šta može da pođe naopako a kada si sa društvom sve se laše i brže reši. Primera za to imamo gotovo na svakoj vožnji, počev od nezgodnih padova, nestanka goriva pa do kvarova koje treba sanirati na licu mesta da bi se nastavilo dalje. Ja svakako ne spadam u one sa dugačkim enduraškim stažom. Ipak za svojih godinu ipo dana u offu preturila sam dosta kamena, zemlje, peska, kolotraga, trave, svega i svačega pod svojim točkovima i stekla dragoceno iskustvo koje me čini donekle sigurnom da mogu na razne terene da krenem i verovatno uspešno da ih izvezem. Međutim i dalje me sputava u slobodi kretanja činjenica da još uvek teško ili nikako podižem motor kada padne. To je i glavni razlog zbog koga sam gotovo uvek zavisila od drugog. Moja vožnja, hoću li ići i gde ću ići je gotovo uvek uslovljena dobrom voljom nekog drugog. Sve je to nekako išlo jer uvek se neko nađe ko hoće da vozi sa mnom. Ja dosta vozim , skoro svakog vikenda a sad sticajem okolnosti i tokom nedelje. Teško je uvek imati društvo. A posebno kada se dogodi da prijatelj ili prijatelji ako je tako jednostavnije, izabere da vozi sa Acom koji iz samo njemu poznatih razloga ne želi da ide na vožnju na koju idem ja! A ja mogu i želim gotovo na svaku vožnju. Šta onda? Da sedim kod kuće jer nemam sa kim da se vozim a imam vremena i volje ? Hmm ne ide baš... Jeste da vožnja po zabitima gde u blizini nema žive duše nosi rizik ali zar nisam puno puta do sada bila u sličnim situacijama? Pa i turing motor sam vozila sama. U 90% mojih vožnji bile smo same Honda i ja, a nije uvek bilo sve lako i poznato. Uglavnom sve to kad se sabere i oduzme dovelo je do toga da krenem sama na Maljen. Nije ovo moja prva solo vožnja. Čitali ste možda,pisala sam da sam đerdapske šume oko Golupca prokrstarila uzduž i popreko pre par meseci. Ali Maljen je nešto drugo, onako kamenit i nepredvidiv lako izbaci točak i za čas se nađeš na zemlji. A ja vrljavo padam. Noga mi često ostane zarobljena između motora i zemlje a ako i kad uspem da je izvučem tek onda nastupa borba sa motorom da ga uspravim. Obzirom da sam odlučila da krenem na Maljen tek kad sam ustala, pa dok sam se spakovala i proverila sa bakom Ninom ima li slobodnog mesta da prespavam kod nje nije bilo realno da tog dana vozim gore. Ipak da bih iskoristila dan odlučila sam da do Mionice idem nasipima. Prvo savskim pa onda duž Kolubare i Tamnave. Prvi put idem ovim putem ali imala sam trek pa sam se držala putanje. Ona jednim delom ide paralelno sa novim autoputem. Povremeno se vozi i asfaltom ali skroz odlična alternativa za vožnju na točkovima do Mionice a da se izbegne asfalt u velikoj meri. Na tako ravnom putu gde jedina opasnost vreba u skrivenim kolotrazima ispod trave , čovek bi rekao nema gde da se padne. I nema, ali ja nađem i tamo gde nema Na jednom mestu pogrešno sam produžila pravo umesto da skrenem ka nekom zaraslom mostiću i u pokušaju da se okrenem i popnem uz kratku zemljanu rampu nisam se dobro dočekala prednjim točkom i prevrnula sam se na desnu stranu. Ovo je primer kako bezazlen pad na potpuno bezopasnom mestu može da dovede do potencijalnih problema. Motor je tako pao preko moje noge da je ona ostala zarobljena u prostoru između auspuha i točka sa jedne strane i zemlje sa druge strane. Odmah sam znala da ću teško izvući nogu sa čizmom odatle. A motor nisam nikako mogla da odignem ni rukama ni drugom nogom. To je ona situacija koje sam se pribojavala, samo sam mislila da će se ona dogoditi eventualno sutra gore na planini a ne na gotovo ravnom nasipu Pokušaji da rukama guram motor na gore doveli su samo do toga da se volan još više zakosi a težina motora pojača pritisak na mišić ispod kolena. Iz mog ležećeg položaja videla sam autoput jako blizu i automobile koji prolaze ali džabe, niko neće videti mene. Moram pokušati sama da se oslobodim nema druge, mada su šanse za to bile jako jako male. Svako nasilno cimanje noge izazivalo je oštar bol. Nisam mogla ni čizmu da skinem jer su kopče bile do zemlje. Ali sam uspela protektor da izvučem sa kolena. Posle više od pola sata , čak možda i celog sata uspela sam nekako da nađem putanju i oslobodim nogu. To se desilo u trenutku kada sam potpuno potisnula paniku, opustila se i skoncentrisala na pronalaženje rešenja. Kako sam izvukla nogu ne znam ni sama ali je to donelo ogromno olakšanje. Motor je i dalje ležao poprečen po sred staze. Sunce je pržilo a snage nisam imala ni da odvojim ručicu volana od zemlje. Još nisam prešla ni trećinu puta ali već sam odlučila da ću nastaviti, neću odustati. Dalji pokušaji da podignem motor bi mi samo oduzeli i ono malo snage što mi je ostalo pa sam rešila da odem da potražim pomoć. Osim autoputa u tom momentu u mom vidokrugu nije bilo nikakve civilzacije. Dok sam razmišljala u kom pravcu da krenem ispred mene su se niotkuda stvorila zaprežna kola sa trojicom momaka. Kako sam im se samo obradovala. Zbunjeni oni a i konj koji umalo da naleti na mene i motor. Momci su podigli motor a on je za divno čudo odmah upalio što je retko slučaj kad se izvrne Nstavila sam put. U panici kako ću i hoću li se uopšte osloboditi nisam se setila da slikam ni motor ni sebe ispod motora Dalji put do Struganika je protekao bez problema. Čak sam na jednom zanimljivom mostu napravila i par lepih slika. A u Struganiku dobrodošlicu su mi poželeli Čupka i baka Nina A u dušu mi se uselio mir od pogleda na prelepe zelene livade Dok je motorče bezbrižno odmaralo u dvorištu i spremalo se za sutrašnji pohod na Maljen Maljen sutradan: Šta da kažem, da li mi je pad od juče i neizvesna situacija oko zarobljene noge pojačala nesigurnost? Nije. Ona je zapravo doprinela da ustanem potpuno pribrana i bez ikakvih dilema , skoncentirana krenem na vožnju. To je ono najbolje psihičko stanje, kada je misao potpuno jasna i prati rešenost da rasterećena krenem, vozim opušteno a najbolje što umem pa ako padnem rešavaću to kada se desi. Jedino sam bila još uvek malo umorna a za vožnju koja me je čekala potrebna je najbolja forma i duha i tela. Sad šta je tu je, krećem pa ću u hodu poraditi na razgibavanju Od Struganika se penjem do Ravne Gore. Ne idem do krsta ovaj put. Grebenom ka Ravnoj Gori Čvrsto sam rešila da se držim sigurnih širokih makadama a toga sam se držala dok nisam sišla do Družetića. Svaka čast na deskriptivnoj temi i materijalu. Podržavam ovaj iskren opis prelaska sa asvaltnog motora pošto sam i sam ostavio veće i teže turing mašine iza sebe i otkrio čari offa. Poseban motiv da odgovorim su Družetići! Majka mi je rodom iz tog zaseoka, i tačno kad se siđe sa te rute za Divčibare/Maljen i ostale pravce, ima jedna sjajna deonica koja mu dođe ko Šumadijski Dakar! Posle onih tehničkih delova tu se tako lepo odvrne slavina... 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3339 Napisano Februar 8, 2021 Zainteresovan, 732 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan Da nastavim... Taman kada smo mislili gotovo je sa vožnjama za ovu, sada već prethodnu godinu na našu radost nastavilo se lepo vreme i temperature neočekivano visoke za decembar mesec. To je valjalo kako treba iskoristiti U to ime smo petposlednji vikend u 2020-toj godini, proveli vozeći se na Maljenu. Vlada i ja smo otišli još u subotu sa namerom da taj dan napravimo malo drugačiju rutu u odnosu na dosadašnje a u nedelju smo se priključili ekipi u grupnoj vožnji po Maljenu. Evo kako je subota izgledala. Plan je bio da malo istražimo staze po šumi sa strane Divčibara. Jeste da doba godine nikako nije pogodovalo vožnji na toj strani planine jer je u pojedinim delovima dosta strmija i krije zamke u odnosu na otvoreni Maljen gde je jasniji pregled pa lakše biraš kuda da kreneš a šta da zaobiđeš , ipak smo se odlučili malo da istražimo pa gde i dokle bude moglo ići ćemo. Krenuli smo od ski staze Crni vrh. Predivan vedar dan nas je dočekao ali ne i previše visoka temperatura. Još je bilo rano a zimsko sunce slabo da jutro zagreje. Na stazi su ostali tragovi snega koji je pao prethodnih dana ali se brzo topio, a poledice i smrznute klizave zemlje je bilo na svakom koraku. Put stazu preseca popreko pa nastavlja dalje kroz šumu. Vlada vodi, gleda malo mapu a više traži neko skretanje levo ili desno da zaviri šta tamo ima. Možda dobra vila a možda iz šume iskoči i zli vuk Prvo nailazimo na skretanje za vrh Velika pleća ali to ostavljamo za posle, zemlja se još nije odmrzla. Umesto toga skrećemo desno na stazicu koja na prvi pogled deluje fino i pitomo a obeležena je markacijom na drvetu i slovom B. Baš prikladnu stazicu smo odabrali za naše motore a i doba godine Staza ide izohipsom oko strme padine. Da smo kojim slučajem uspeli da se spustimo njom sišli bi do korita reke Crna Kamenica koja vijuga između dva strma obronka Maljena. Sreća pre nego je spuštanje postalo poptuno neizvesno naišli smo na prepreku, oboreno deblo na kosini i to dobroj kosini. Vlada je bio uporan da to savladamo pa je pokušavao da sazida mostić iako je u startu bilo jasno da svaki pokušaj preteravanja motora po kosom vlažnom i izuzetno klizavom stablu vodi proklizavanju motora direktno u provaliju što bi nas dovelo u potpuno bezizlaznu situaciju. Niti bi nas dvoje motor odatle mogli da izvadimo niti bi to bilo jednostavno čak i da potražimo pomoć. Ali ipak smo više od pola sata zidali mostić a kratak dan je odmicao Mostić Ovde dole bi završili motori da smo nastavili u naumu A da smo uspeli da pređemo, putić bi nas dalje vodio iza krivine pa nizbrdo dalje a tamo ko zna kakvih prepreka bi još čekalo Ipak razum je prevladao. Dan je previše kratak za takav eksperiment a nas je samo dvoje. Odlučili smo da se vratimo. Ali kako da okrenemo motore a da ne završe u provaliji? Teško, jako teško iako se sa slika to ne čini tako. Ipak na kraju napuštamo ovu stazu bezbedno što meni donosi veliko olakšanje i vraćamo se gore na put. Odatle skrećemo da vidimo možemo li da se spustimo niz ski stazu do podnožja ali ne deluje privlačno, previše je strmo i klizavo. Ja odlazim na čistinu da uživam u pogledu i upijem malo sunčeve toplote a Vlada se penje na Velika pleća. Sunce tako prija posle vlažne i hladne šume. Dole ispod vrha ka Tometinom polju sve je u magli. Vraća se i Vlada Pa nastavljamo ka Crnom vrhu U šumi se sneg mestimično zadržao I evo nas na Crnom vrhu Na Divčibarama sunce i plavo nebo a ispod nas oblaci i magla Ja naravno sa ostalom decom moram da se popnem na vidikovac da slučajno ne propustim pogled odatle Dan je već na izmaku, već je četri sata. Ali gle čuda, ovde na planini svetla duže ima pa nam to daje još vremena da se spustimo lepom šumskom stazom ka jugu i izbijemo na asfaltni put Divčibare- Požega. Krenuli smo naniže u nameri da se još malo provozamo nekim makadamskim putem međutim ubrzo ulazimo u gustu maglu a temperatura se u trenutku spustila čini se za deset stepeni. Okrećemo se nazad ali umesto u lepu toplu sobu produžavamo sasvim u suprotnom pravcu, do Kraljevih stolova da dan iskoristimo do kraja i vidimo početak magnetne staze kako je Vlada krstio a zapravo se zove Magenta Tom stazom je takođe trebalo danas voziti ali se nije stiglo. Magle na Divčibarama nema ali je već dosta hladno, naočare se lede iznutra. Sunce tek zalazi i ja uspevam da zabeležim taj lep završetak dana. A dan je bio lep i do kraja ispunjen. Iako u pojedinim momentima neizvestan pružio nam je veliko zadovoljstvo i napunio nas energijom. Taman potrebnom da ljubimce smestimo bezbedno na počinak ( gde drugo nego pod prozorom ), a onda i mi odemo na zasluženi odmor jer sutra nas je čekao novi dan, nova vožnja , drugari i nove avanture. 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
croarcher 3009 Napisano Februar 9, 2021 Drug član, 322 postova Prijavi odgovor kao problematičan Uvijek je užitak pogledati tvoje putešestvije a i zadovoljstvo znati da se niste vozili po izohipsi jer bi još uvijek bili na planini Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
