ISTOK ISTOKA TURSKA 2019

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 13, 2019]

Pre 11 sati, forest gamp je napisao:

Molim admine za podršku, siguran sam da ima rešenja za ovaj problem. 

Sveto,shvati ovo kao da ti je tiraž prve knjige prošao kad čitalaca, pa čekaš štampanje novog tiraža

Hvala još jednom za divan putopis.Za svaki istorijski podatak,za svaku fotku. Na licima ljudi koje si slikao vidi se sve što nisi stigao da napišeš.Remek delo. 

Pozdrav

 Ne mogu kuci da se vratim ostadoh u Turskaj  

[Herr 46 Napisano Novembar 13, 2019]

Dalje, dalje, ... .  Zaista vrhunski putopis, zanimljivo, slikovito, lepo. Svaka čast za turu i prikaz. 

[СајберГастарбајтер 2716 Napisano Novembar 13, 2019]

Kakvi predeli.... fenomenalno.

[djolji 1273 Napisano Novembar 14, 2019]

 

Pre 23 sati, Sveta 5. je napisao:

 Ne mogu kuci da se vratim ostadoh u Turskaj  

Sveto, Turska je u pitanju, pa možda "jedan poziv menja sve"

[MaxiS 2659 Napisano Novembar 14, 2019]

Nisam nikada ranije citao nista o "takvoj" Turskoj. I ako sam u njoj poslovno bio 100-nak puta. Uglavnom se zavrsavalo na Istanbul i Ankaru. Slusao price od prijatelja o Kapadokiji i toliko. Ovo je sasvim nova dimenzija tusrke.

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 14, 2019]

 

 

 

 

 

 

  Hvala Urednistvu....idemo dalje na istok.Najistocnija tacka naseg puta i najistocnije naseljeno mesto u Turskoj...Dogubayezit .Nismo poranili, morali smo i caj da popijemo kod komsije koji kaze da nam je cuvao motore dok smo skitali (plava kosulja u pozadini) mi smo hteli da castimo njega on nas i bilo je po njegovom,nismo imali sanse u ubedjivanju

 

 

   Na prvoj vecoj raskrsnici putem prema nasem danasnjem cilju stajemo radi dogovora

 

 

   Desno su nedaleko od raskrsnice Muradiye vodopadi ili Muradiye Şelalesi, nalaze se na recici  Бенд-иМахи koja se sliva sa planine Tendurek ,o kojoj cu nesto kasnije.

 

 

Nalaziti se pored njih u vrelim letnjim danima   pravo je osvezenje,Turci okolinu vodopada radu koriste za kampovanje i boravak u prirodi.

   Zaboravio sam da napomenem dok sam jos u okrugu Van da je jezero Van vrlo cesto steciste Ruzicastih flamingosa koji ga na svojim preletima koriste za mesto predaha.Nismo imali srece da ih vidimo a i ko ce svega da se seti u obilju zanimljivih stvari.

 

 

  Odlucili smo da produzimo bez svracanja na vodopade i ako su u blizini.

      Sa leve strane puta neki kolometar dalje planina Tendurek,Tendurek Dagi.Ugaseni vulkan,iznad Dogubeyazit platoa uzdize se 1800m a iznad morske  povrsine  3514m. NJegova poslednja aktivnost zabelezena je 1855god.

 

 

  U nastavku  puta, sledeca raskrsnica,pravo je Dodubayezit i Iran, ustvari hocu da pokazem to planinsko okruzenje.Planine koje svojim prisustvom i velicinom svakoga fasciniraju.

 

 

    U grad ulazimo sa zapadne strane i bez zadrzavanja uz pomoc mestana i putokaza idemo ka biseru ovog dela puta i kraja u kome se nalazimo, remek delu gradjevinarstva i Otomanske arhitekture Ishak Pasha Palace ,  (İshakPaşa Sarayı) 

 

 

 Kao i sam grad iznad koga ponosno stoji nalazi se u podnozju mitske planine Ararat. Do Isak Pasine dzamije na putokazima po gradu oznacene kao Isak Pasin konak, stize se dosta strmim ali dobrim i sirokim putem.Sagradjena na visokoj steni, dominira gradom, okolinom i nametljivo, svesna svoje vrednosti i lepote bdi nad teritorijom koja se ispod prostire.To je verovatno bila  i zelja tvorca ove gradjevine.Graditelja je bilo nekoliko,ovakva zdanja se ne zavrsavaju brzo generacije ih vecinom stvaraju  u pauzi  izmedju ratova koji su  u ovom kraju bili cesti.Tata, Colak Abdi Pasha  zapoceo gradnju 1685 god,nastavio sin Ishak Pasha po kome je ime dobila a zavrsio unuk Mehmed Pasha.Unuk je  upotpunio haremske prostorije 1784god. Slika palate bila je na poledjini novcanice od 100 lira u jednom periodu i jedna je od retkih prezivelih istorijskih  turskih palata.

 

 

U Turskoj razumljivo preovladjuje  bela boja kola.Za razliku od nas, crna su sa razlogom  u  manjini  

 

 

Ulaz u konak koji je delimicno razrusen . On je vise puta samo parcijalno restauriran.Bilo je i neuspesnih da se ceo stakleni krov pod naslagama snega srusi.Kuriozitet je da je na tenderu za izaradu novog krova pobedila firma koja je i iprethodni sruseni radila. Malo neobicno.

 

 

 

Bezbednost se osigurva prisustvom vojske i policije

 

 

 

 

Organi bezbednosti su opusteni po pitanju uniformi koliko sam primetio ne robuju slepo formi.

Unutra vrvi od posetioca uglavnom domaci turisti.

Dzamija i mauzolej

 

 

Svecana sala i Dragan

 

 

Soba sa kaminom

 

 

Omiljeno je mesto za djacke i studentske ekskurzije,kao vredna znamenitost iz turske istorije,

 

Prve su trazile da se fotografisu sa bajkerima

 

 

Napravio sam im gomilu fotografija i poslao preko Instagrama, napunice drustvene mreze sa njima

 

Za  ovoliku kosu treba verovatno posebno sediste u autobusu

 

 

Evo i Dragana u ulozi fotografa

 

 

Poseban dogadjaj kao i svuda su vencanja.Nismo prosli ni jednu turisticku atrakciju a da  se nisu  tek vencani  fotografisali pored nje .Pocev od onih kanjona  i Dzems Bond mosta ,preko Isak Pasine dzamije  pa sve do Kapadokije u ranim jutarnjim satima dok baloni pokrivaju nebo da i sunce od njih ne moze na miru da izmili iznad nekog planinskog vrha. U pocetku sam malo zazirao  gde ima zena da fotografisem, kasnije sam se ohrabrio i postao vlasnik nekih originalnih i lepih slika

          Uz saglasnost mladozenje ,mlade , obezbedjenja  i kumova...vencanica kao iz perioda Isak Pase. Ako je poistovecivanje sa ambijentom to je bas originalno,moguce i da je takva moda ?

 

 

 

 Da li je ovo evropski stil

 

 

 

S juzne strane dzamije  Eski Bayezıd Cami i rusevine Dogybajazit utvrdjenja

 

 

 

Desno u pozadini 

Ahmet-i Hane Cami

 

 

 

 Putem pored dzamija "picnic area" pise. Rekao bih izletiste.Dva turcina pozivaju  nas na caj  koji ne odbijamo. Oni i jedan korejanac meditiraju pijuci caj na prostirci.Turci su muzevi ovih sa gornje slike obucene u "cador" stilu. Korejanac koji se jos kod dvorca raspitivao kako da stigne do Ararata. Objasnio sam mu lepo ali se on i kod ovih turcina  raspituje za istu stvar iskustvo ga naucilo.S njim imamo anegdotu.  Pitao nas odakle smo, mi da se napravimo veliki putnici kazemo 2500km od kuce,Srbija, na sta je on odgovorio, sta mislite koliko sam ja daleko od svoje kuce.Na putu je sa mercedesom tedenac ML koji nije bas u cvetu mladosti  i prepun je  nekih stvari, jedva da ima mesta za njega.Na dalekom je putu pa svasta nosi verovatno.Nismo ga posle toga vidjali mada smo isli u istom pravcu prema mestu Kars .Turci cim stanu negde odmah vade cebe, furunu  za caj i neku hranu a izuvanje se podrazumeva.Velika je uvreda  i da muslimanu  obuven udjes u kucu.

 

 

Cim se skrene pogled  sa lepe palate vidi se siromastvo

 

 

 

 

Da li je samo "treking" u pitanju ili ima necega gore 

 

 

   Isak Pasina dzamija sama za sebe zasluzuje putopis.Omiljena je destinacija putnika i  iz svih krajeva sveta. Mnogi su je opisivali, novinari i pustolovi ,precizni i opsirni hronicari i slucajni prolaznici a za sve njih je zajedniki utisak da je Isak Pasin konak, biser istocne Antalije cija je lepota neprolazna. 

         Mi smo ispred sebe postavili ambiciozan plan od koga ne zelimo da odstupimo pa  mnoge lepe  destinacije preskacemo.Neke su svesno eliminisane pri planiranju puta a za neke moram da priznam nismo ni znali, usput smo ih otkrili.Na pocetku putopisa napisao sam da je u planu bila poseta Irana i za razradu tog puta imao sam dosta vremena,celu zimu.To je bilo temeljno uradjeno.Posto putovanje otpalo u vrlo kratkom vremenu trebalo je da napravim novu rutu  za Tursku.Koliko sam uspeo procenicenite.

     Pogled prema Dogubayazitu i Araratu nas ne raduje, kisu necemo moci da izbegnemo  idemo joj u susret.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

     

 

[Bruno 68 2712 Napisano Novembar 14, 2019]

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 14, 2019]

pre 8 minuta, Bruno 68 je napisao:

[zika56 17319 Napisano Novembar 14, 2019]

Sveto, visoko si podigao letvicu za sve ostale koji ubuduće planiraju da pišu neki putopis.

Kada čitam ovo što pišeš i kada gledam fotografije koje prate putopis, tačno dođem u situaciju da pomislim da bi bilo gre'ota da i sam krenem u obilazak ovih predela, jer garant ni 10% ne bih zapazio od ovoga što ti izneseš.

Svaka čast, da te nema morali bi da te izmšljamo!

[DraganNS 8161 Napisano Novembar 14, 2019]

Sveta je naš Evlija Čelebija!

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 15, 2019]

Pre 9 sati, DraganNS je napisao:

Sveta je naš Evlija Čelebija!

[Arakis 6061 Napisano Novembar 15, 2019]

Odlicno! Elokventno, inspirativno, slike profi. 

Guraj dalje 

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 15, 2019]

Pre 14 sati, zika56 je napisao:

Sveto, visoko si podigao letvicu za sve ostale koji ubuduće planiraju da pišu neki putopis.

Kada čitam ovo što pišeš i kada gledam fotografije koje prate putopis, tačno dođem u situaciju da pomislim da bi bilo gre'ota da i sam krenem u obilazak ovih predela, jer garant ni 10% ne bih zapazio od ovoga što ti izneseš.

Svaka čast, da te nema morali bi da te izmšljamo!

Zile, uobrazicu se..

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 15, 2019]

Pre 4 sati, Sveta 5. je napisao:

Evlija Celebija, gde se njega seti Dragane

[DraganNS 8161 Napisano Novembar 15, 2019]

Hehe, za sve ove godine, svašta se nataložilo u ovoj mojoj "tikvi"... Ako nije off topic link za radoznale: 

Evlija Čelebija - svetski putnik i najveći putopisac svog vremena | TT Group

WWW.TT-GROUP.NET

---

Evlija Čelebija uspeo je u onome što svi savremeni stručnjaci smatraju najboljom formulom za uspeh – on je od svoje strasti i svog hobija, napravio svoje zanimanje

 

 

[forest gamp 46 Napisano Novembar 15, 2019]

''A biti putnik za Čelebiju je značilo biti slobodan da stičeš nova iskustva i da iz tog velikog obilja iskustava pronađeš prosvetljenje, znanje i zadovoljstvo koje do tada nije bilo poznato. Pisao je kako je uvek voleo društvo putujućih derviša koji su ga inspirisali svojim pričama o četiri strane zemlje, različitim klimama i ljudima''

Svaka čast Dragane za ovo poređenje,za mene je Evlija bio nepoznanica do sad,ali izvukoh ovaj citat o njemu,ja sam Svetu baš ovakvog video,mada ga lično još ne poznajem.

Još jednomza Svetu i njegov putopis.Veliko hvala

Pozdrav

[Nele11 2452 Napisano Novembar 15, 2019]

Tako lepo napisano i popraceno odlicnim fotografijama da imam utisak da putujem sa vama.Svaka Vam cast Sveto,fenomenalan putopis 

[el classico 6078 Napisano Novembar 15, 2019]

Amazing


Vozim motor, nisam bajker.

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 16, 2019]

Jel moze neko da pomogne,moj drug je nosio go pro kameru pa bih postavio jedan snimak a ne znam kako 

[el classico 6078 Napisano Novembar 16, 2019]

Uploadaj na YouTube i ovdi postavi link


Vozim motor, nisam bajker.

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 16, 2019]

Ok  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pre 2 sati, el classico je napisao:

Uploadaj na YouTube i ovdi postavi link


Vozim motor, nisam bajker.

Pre 2 sati, el classico je napisao:

Aha ,tako to ide znaci ,hvala nemam go pro pa me do sada nije interesovalo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 16, 2019]

Pre 2 sati, el classico je napisao:

Uploadaj na YouTube i ovdi postavi link


Vozim motor, nisam bajker.

Hvala,nemam je pa me do sada nije interesovalo....ode mi i nedovrsen tekst sa ovm porukom obrisano

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 16, 2019]

Pre 2 sati, Sveta 5. je napisao:

 

Ok,jedva obrisah  bog te video ako sam uopste i obrisao,da posaljem poruku zaboravio da imam inastavak putopisa

 

 

 

   

 

 

 

 

 

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 17, 2019]

 

 

 

       Video snimak bi trebao da pomogne mom opisu Isak Pasine Dzamije.Nije vrhunski ali ne zamerite prvi susret  kamere i snimatelja Dragana   bio  je na nekoliko dana pre puta.

      Dok jos nismo posli vec su pocele retke kapi kise da se razlivaju po vrelom asfaltu koji ih zedno upija i nestaju bez traga.Zla slutnja se pretvara u stvarnost.Ovde je kisa voda zivot, mnogima izmami osmeh na lica nama ne,mozda smo sebicni.Pored konaka nigde pokrivenog skrovista ,moramo u grad i to sto pre.Zbog blizine grada kisna odela ne oblacimo ali ubrzano sedamo na motore i zurno krecemo u nadi da cemo naci bilo kakav zaklon.Kako ulazimo na periferiju grada te kapi vec postaju kisa .Vozimo pravo bez dogovora i jasnog cilja sta hocemo ,hotel za prenociste ,izlaz iz grada ili skloniste od kise.Nedoumica se sama resava kada smo ugledali ulaz u podzemnu garazu.Stajemo ispod pokrivenog ulaza zaklonjeni od kise i osmatramo silazak u garazu.Velika strmina i jos mokra i klizava ne ide nam se po takvom putu dole.Parkiramo motore po sredini ulaza ostavljajuci slobodan prolaz za vozila koja koriste garazu , jedan iza drugog da ima dovoljno mesta pored nas.

 

 

  Napolju je vec pravi pljusak,provala ,munje i grmljavina,mi se zadovoljno smeskamo utekosmo u poslednjem momentu.Zatekosmo tu  ljude vec sklonjene od kise kako otresaju sa sa svoje odece  vodu i  lupajuci nogama o pod ne dozvoljavaju cipelama da propuste. Utrcavaju i jos neki  bezeci od nevolje koja nas je sve snasla. Kao i uvek gde god stanemo stvori se guzva od radoznalog naroda oko nas.Ovde ne moraju da nam prilaze tu smo svi na jednom mestu i sa istim problemom.Pilje u nas gledaju nas obilaze i zagledaju motore a neki klinci uporno nam nude nepotrebne stvari za prodaju,papirne maramice ,vodu i ne znam sta jos .Nisam im dozvolio da predju na plan B,da traze pare.U slicnim situacijama obicno ih ignorisem .Sada posto cemo malo duze da cekamo prestanak kise i delimo isti prostorm da prekratim vreme ponudim im fotografisanje sto oni odmah prihvataju.Postavljam im i jedan uslov, moraju da budu nasmejani na fotografijama.

  

 Nenaviknutom licu u pocetku to bas nije islo glatko, ko zna kada ,kako i pod kojim uslovima su izasli na ulicu verovatno pod pritiskom roditelja da i oni nesto doprinesu viseclanoj porodici. Najmanje im je stalo do osmeha. U svakom slucaju scene su bile smesne .Smejali  smo se i mi i oni,nismo bili zlonamerni a i njima smo malo ulepsli dan , sto se videl po njihovom raspolozenju.

 

Ovaj izraz lica  bio je nevest osmeh

 

 

Iz drugog puta je vec bilo lakse 

 

 

 

Celu ponudu i trgovinu drzao je u svojim rukama

 

 

Dok smo se  salili sa njima i smejali ,smejao se i narod koji je kao i mi tu potrazio skloniste od kise.  Odozdo iz garaze izadje covek radnik u garazi mozda i neki sef i nadade takvu dreku kao da rusimo garazu.Neredjuje da uteramo motore dole ili izadjemo napolje na kisu .Da.da, evo sve trcim ,mislim se.Kaze smetamo,sto nije istina.Svadju i raspravu pantomimom ne umem da opisem moze samo da se zamisli.Ustvari on se svada mi nista,gledamo ga i pokusavamo malo da primirimo situaciju ipak smo na njegovom terenu.U odbranu nam je stao i jedan covek.Trajalo je to neko vreme dok valjda i on nije shvatio da se uludo raspravlja.Kad se smirio objasnjava da se brinuo da nam neko ne obori motore. Ma da znali smo to cenimo tvoju zabrinutost.Decu smo primirili da ne smaraju cak i nekim novopridoslim klincima oni nisu to dozvoljavali.

       Ako neko resi da ide na istok, malo dalje od Turske, Dogubayazit je nezaobilazna tacka .To je poslednje naseljeno mesto u Turskoj 35km ispred granice. Dogubayazit, lezi na platou nadmorske visine od 1625m  okruzen  nekim od najvisih planina u Turskoj.Pomenucu samo Ararat i mali Ararat. Sa okolnim selima i prigradskim naseljima Dogubayazit broji nesto preko 100 000 stanovnika .Okrug u kome se nalazi je Agri po istoimenom gradu udaljenom od Dogubayazita  nekih 110km

         Kao i jos neka mesta u ovom kraju koja su mnoge ratove dozivela, bio je rusen do temelja i nanovo pravljen nekom novom haoticnom arhitekturom.Tu je svako sa svakim iz okruzenja i ratovao i u odredjenim momentu podrzavao sve dok se ne ukljuce Rusi.Onda svi ti njihovi dilovi vise ne vaze , Rusi postavljaju svoja pravila. Znalo se  ko je glavni baja u kraju i ko sprovodi svoju samovolju, mada su i oni po neki put izvlacili deblji kraj.Iza njih su ostajali sada cudni ali zato vreme logicni vojni putevi.Tada za vojsku a sada kao turisticke atrakcije, jedan od tih smo i mi obisli o cemu cemo kasnije. Dogubayazit  su zaposedali mnogi narodi,mnoge vere su pripovedane a sada je  grad sa preovladjujucim kurdskim stanovnistvom i , verom vecinskog naroda,islamom.

       Nismo vise  u resursima bogatoj "Mesopotamiji" nema Eufrata ,Tigra i beskrajnih plodnih polja.Ovde je sve drugacije, skoro bezivotne planine i suve livade,vrela leta i ledene zime.Tako negostoljubiva sredina, ostra klima i priroda sa skromnim resursima za zivot profilisala je malo  drugaciji narod u ovom kraju.Izgubila se opustenost u ponasanju  istog tog naroda iz Mardina i Sanliurfe ovde je sve direktnije, malo grublje i mozda je prejaka rec ali i nervoznije.Odlika je to i samog pogranicnog grada koji uvek sakupi muljatore sitne sicardzije i svercere , ljude koji traze nacin da brzo i lako dodju do para a uglavnom neobrazovane. Oni u tome  uglavnom i uspevaju i onda.....sto  ih okrpih na kraju...hajde jos malo...... Nekada,dok smo bili drzava,izvozili smo robu izvozili smo i pamet.Lokalno prevoznicko preduzece prevozeci svoje terete kamionima prolazili su tim krajevima.Formirali su kolone na putu sa vise kamiona i nisu se razdvajali.Na nekoj  relaciji u tom kraju sa velikim usponom, tadasnjim slabasnim kamionima brzina  je padala skoro na brzinu pesaka.Deca,u onim za bezobrazluk najpovoljnijim godinama (12,13g)  sacekivali su na tim mestima,usponima, kamionske karavane i zasipali ih kamenicama.Jedini spas je bio  mito, cigarete znam da su im davali kako bi se spasili mozda i jos nesto ne pamtim vise. Znam samo da su se vracali vazni i ponosni sa tog puta  .Na prednjoj strani kamiona zadenuta grana sa palme i arapskim pismom krupnim slovima crnom bojom napisan nama nerazumljiv tekst a i sa po nekim polomljenim staklom.Sepurili su se tako po gradu sve dok im palmina grana ne otpadne ili je neko namerno ne skine i prepricavali svoje dozivljaje tvrdeci da su istiniti, ali u toj prici  mastu nisu  mnogo sputavali.Sada citajuci putopise na nekim stranim moto sajtovima pre ovog puta,procitao sam da toga i dalje ima .Ne tako cesto takve stvari se nazalost i dalje desavaju pa cak i nama na motorima.Vise vekovna tradicija verovatno ali  mi smo prosli bez takvih neprijatnosti srecom.

        U samom gradu nema sta posebno da se vidi  sto vec nismo do sada videli. 

 

 

    Periferija je zakrcena parkiranim kamionima.Verovatno cekaju instrukcije od vlasnika kamiona ,narucioca prevoca ili svog coveka na carini.Kroz grad prolazi ogroman  kamionski tranzit za  sve zemlje istocno od Turske a ima ih mnogo i velike su. Nekadasnji put svile i kamile zamenili su mocni kamioni sa velikom nosivoscu i mnogo konjskih snaga ,pa se i grad  tome prilagodio.Pred vozacima tih monstruma od 500 i vise konja uvek je dobra ponuda hrane.Jos uvek i kod nas vazi nepisano pravilo... U kafanu na putu, ispred koje vidis kamione slobodno svrati na rucak neces pogresiti. Ovde im je ponuda obilna, bezbroj kafana ,kafica i ko zna sta jos preko toga im se sve nudi dok se tu zadrzavju radi odmora ili nekih drugih poslova.Soferi su za njih putujuci, kratko zadrzavajuci bankomati i tu mora brzo i vesto da se radi kako bi se zaradilo.

        Nisam verovao informaciji sa turistickog bukvara "Usamljena planeta" kada kaze da je to jedan prasnjavi gradic kroz koji povremeno prodju kao za rat naoruzani vojnici ili policajci.I da nista necete da izgubite ako ga ne obidjete Mislio sam da je to samo pogled kroz razmazene zapadnjacke oci naviknute da im sve bude podredjeno i da svako mesto gde se upute bude uredjeno po njihovoj meri.Nije  lako gradu koji zivi u senci  turistickih gromada, kao sto su Isak Pasina dzamija i Ararat. Njemu  jedino i preostaje da bude servis tih velicina i kantina modernih karavana. A epitet"ruzno pace"kraja koji mu se moze pridodati je posledica toga i emocija koje se istrose i ostave na Araratu ili Isak Pasinoj Dzamiji.  

 

 

 

[Sveta 5. 1998 Napisano Novembar 20, 2019]

           Biblija kaze da se u vreme legendarnog potopa Noje sa svojom barkom zaustavio na planini Ararat. Prica o katastrofalnom potopu i samo jednoj porodici koja je prezivela je jedna od najstarijih prica nase globalne kulture.U to predanje danas veruju i hrišćani i muslimani i Jevreji. Jos je interesantnija prica da je celo covecanstvo zatim nastalo od te grupe ljudi.Da li je to tako do danasnjih dana nije u potpunosti razjasnjeno

 

 

  Dok se jedni koji su istrazivali po Araratu kunu da su pronasli Nojevu barku trudeci se da raznoraznim ne bas uverljivim dokazima tu svoju tvrdnju potkrepe, drugi to demantuju.Jedan ugledni americki arheolog specijalizovan za bliski istok skepticno je rekao ..."Ne znam ni jednu ekspediciju  koja je trazila Nojevu barku a da je nije nasla" Posto i jedni i drugi stoje cvrsto iza svojih stavova ,ostavljaju prostor  za manipulaciju i time se mit samo produbljuje.Potvrda da je barka pronadjena porusila bi mnoga saznanja moderne nauke izvrnula bi svet naopako.Darvin i njegova inace klimava teorija evolucije otisli bi u nepovrat a majmuni,oni bi bili na dobitku i oslobodjeni hipoteke o losim naslednicima.Tako da i ako se desi i objavi nesto znacajno po tom pitanju to sigurno nece biti  u skorije vreme.  Status Quo stanje verovatno odgovara i nauci i crkvi.

      Osim ovog naucnog i mitskog aspekta, Ararat je vazan sportski ,alpinisticki objekat.Nema ozbiljnijeg planinarskog drustva koje nije organizovalo za svoje clanove uspon na ovu planinu.U Dogubajazitu postoji nekoliko agencija koje organizuju uspon po unapred odredjenoj stazi i na odredjen nacin.

     Ararat je na tromedji dve velike i mocne i trece nekada mocne zemlje.Turska,Iran i Jermenija.

     Jermenija ,nekadasnje veliko carstvo koje se prostiralo na vecinu teritorija istocne Anadolije  na kojoj je i Ararat i dalje se ne miri sa cinjenicom da je ta planina sada na tudjoj zemlji.Oni na svome grbu i dalje imaju Ararat.I njihov konjak po kome su Jermeni poznati takodje se zove Ararat. Jermeni za sebe kazu da su potomci Haja unuka legendarnog Noja.Svi mitovi kod Jermenima  zasnivaju se na Araratu. Jedna anegdota kaze, pitali Turci Staljina u vreme SSSR-a "zasto Jermenija na svom grbu ima Ararat kad oni nemaju tu planinu,lukavi Staljin im je odgovorio ni vi nemate mesec pa ga imate na zastavi" 

        Idemo pravcem prema  Araratu ali on nije nas cilj.Mi planiramo da stignemo do Igdira ,grada koji je tkodje u podnozju Ararata ali sa suprotne severne strane planine.Usput vrebam priliku posto prolazimo bas pored da napravim neku lepu fotografiju planine .To je ispao veci izazv nego sto sam pretpostavio jer je njegov vrh stalno u oblacima i magli

 

 

Neobicna priroda u okolini Ararata

 

   Kisa nam je oduzela dosta vremena pa stizemo u kasno popodne .

                  Grad Igdir istoimenog vilajeta na severoistoku Turske nalazi se na 20km od granice sa Jermenijom nesto malo vise, preko puta granice je Jerevan glavni grad Jermenije.Stanovnici Igdira su kurdi i Azeri.

 

 

Vilajet Igdir na mapi Turske

 

 

   Vidi se na ulaznoj tabli da je na nesto nizoj nadmorskoj visini od vecine gradova istocne Anadolije 895m sto mu daje izvesnu prednost.Ovde je uspesno razvijenija poljoprivredna proizvodnja .Gaje se razni poljoprivredni proizvodi a ono po cemu su najvise poznati je pamuk i kajsija.

         Oktobra 1999god,otvoren je spomen muzej u Igdiru kao uspomena  poginulim Turcima  zrtvama Jermenskog genocida .Ocigledan dokaz da istoriju kreiraju i pisu pobednici.Spomenik je visok 45m i sastoji se od 5 ukrstenih maceva i najvisi je spomenik u Turskoj.Turci kazu da se spomenik vidi iz Jermenije iz Jerevana i kad pogledaju na Ararat Jermeni vide taj turski spomenik,sto im je ocigledno i bila namera.Ocigledno da ima i elemenata provokacije u komsijskim razmiricama .

 

 

Jermenija koja je okruzena Turskom ,Iranom ,Azerbejdzanom isarana granicama Nakhcivanske  teritorije  i teritorije Nagorno karabaha bori se za opstanak i na ovako smanjenoj povrsini .Nagorno karabah naseljen Jermenima na teritoriji Azerbejdzana a Nakhcivan naseljen Azerima je na teritoriji Jermenije i granici se sa Turskom.

Dok Turska stoji na strani Azerbejdzana , oci Jermena usmerene su ka severu  prema velikom bratu, Rusiji, koja i odrzava to stanje prividnog mira.Jermenija je clanica ODKB vojnopolitickog  saveza sacinjenog od postsovjetskih zemalja u kome vodecu ulogu ima Rusija.Savez od svog osnivanja nije ucestvovao u vojnim akcijama ali ima veliki doprinos u stabilnosti tog regiona i suzbijanju terorizma.

Ako pomislimo da su Balkanski odnosi komplikovani vidi se da ima i tezih primera.

 

 

    Hotel u kome cemo prenociti zove se Alp engin Hotel.Vrlo lako smo ga pronasli pri samom ulasku u grad .Cena je dosta povoljna u odnosu na ranije hotele tog nivoa, 100TL za dvokrevetnu sobu hotela sa tri zvezdice  u sasvim pristojnom stanju.

 

 

Pokusao sam iz hotelske sobe ponovo da slikam Ararat,predvece .

 

 

Jutarnja,bez oblaka ali sa jutarnjom sumaglicom

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

uputstvo_D7000__na_Srpskom.pdf