ISTOK ISTOKA TURSKA 2019

[Bruno 68 2708 Napisano Januar 5, 2020]

Sta reci? Hvala.

Steta sto nije u planu bilo i letenje balonom. Mada,  guzvanje sa 24 drugih, ne predstavlja mi uzitak.

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 5, 2020]

Napravio sam gresku u pisanju....Centar grada ,kafa i nazad u Urgup....umesto Urgup treba da pise  Goreme 

[eduardo 210 Napisano Januar 5, 2020]

Pazi Sveto molim te, nemo da zalutamo mi neki koji putujemo za tobom po Earthu.

Hi you road birds, now you listen the radio station BJB.

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 5, 2020]

Pre sat vremena, eduardo je napisao:

Pazi Sveto molim te, nemo da zalutamo mi neki koji putujemo za tobom po Earthu.

Hi you road birds, now you listen the radio station BJB.
 

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 6, 2020]

On 5.1.2020. at 7:24, Bruno 68 je napisao:

Sta reci? Hvala.

Steta sto nije u planu bilo i letenje balonom. Mada,  guzvanje sa 24 drugih, ne predstavlja mi uzitak.

 

Upalila nam se rezerva $$...

[dtesic 372 Napisano Januar 7, 2020]

Hvala !

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 9, 2020]

        Od Kapadokije se tesko  oprastamo.Osim sto je izuzetna to je i poslednje mesto u kome smo se zadrzali radi razgledanja i poslednja ucrtana  zvezdica na karti Turske koju  smo oznacili prilikom planiranju rute.Tu se nase istrazivanje Turske zavrsava.

Od kuce nas deli 1500km, trebalo bi za tri dana  da predjemo taj put jer osim nocenja druga zadrzavanja ne planiramo.

 

 

Dok smo pomerali motore u  hladovinu blize recepciji Dragan je osetio nesto pa me upita kako mu stoji zadnja guma.Stoji ti probuseno uz psovku rekoh.Podigosmo motor zajedno na centralni stender pa potraga za mesto gde je probusena.Srecom nismo dugo trazili.Dragan sa alatom utera onu crvenu glistu i  guma bi na brzinu zakrpljena.U tom momentu nailazi i onaj englez, nudi nam pomoc , ima dobar kompresor koji je  u kompletu sa  mobilnim  starterom za akumulatore ,vrlo korisna stvar.On, Dean Bailey i Tamara takodje napustaju kamp posle nekoliko dana provedenih u njemu.Idemo u razlicitim pravcima oni  na istok a nas pravac je zapad,preciznije severo-zapad.

 

Sada je sve u redu i mozemo da krenemo.

 

 

  Put koji nas preko Ankare i Istanbula vodi prema Tursko -Bugarskoj granici ne pamtim ni po cemu interesantnom. Valjda je memorija puna pogled pravo i  na gas

     Usput stajemo radi dolivanja goriva  i  poneki caj ,postali smo zavisnici.Opet ona pospanost oko podneva zevam , progutacu nesto.Prva pumpa ,hladovina,zelena trava i spavanje. Nismo se dugo zadrzali mozda sat vremena i nastavljamo dalje.Planiranu kilometrazu za ovaj dan bez obzira na stajanja i jutarnje probleme s gumom zavrsavamo po danu.Sledi trazenje prenocista na nekom od usputnih parkinga.Nailazimo na jedan .Ovaj je neuobicajeno veliki ali je sav pod betonom bez travnatih povrsina.Takodje je dosta prljav .Po njegovoj periferiji gde bi eventualno mogli satore da postavimo pun je prasine .Izmedju njega i autoputa  nekadasnja fabrika u rusevinama .Prilazim blize da osmotrim, jos je gore neke davno sasusene bare pune otpada.Mladic na parkingu,  rekao bih da je cuvar tog parkinga radoznalo gleda sta radimo.Razmenjujemo poglede ali se na tomde i zavrsava komunikacija ,niko se nikome ne obraca.Da nastavimo put, pitanje je da li cemo i sta naci,vec je kasno .Potrazicemo ovde neko resenje.Parking je dosta dugacak  veci je od fudbalskog igralista.U daljini, skoro na kraju parkinga privlaci nam paznju nesto sto bi mogao da bude restoran.Prolazimo pored velikog marketa  i stizemo ,da to je restoran.Iza vidimo bastu restorana sa stolovima i stolicama  koja se ocigledno ne koristi neko vreme,super to je to.Da nije u sklopu restorana razvukli bismo satore ne pitajuci nikoga,ovako ne ide pitacemo nekog u restoranu.Sa dozvolom postavljamo satore na travi  u basti restorana.Tu  pored nas je  i prostorija za molitve ali je za vreme naseg boravka niko nije koristio

 

Ujutru posle susenja satora na suncu od kondezacije  nastavlamo put dalje .

 

 

      Put je dobar bez mnogo guzve ali ne vozimo brzo.Idem prvi i diktiram ritam. Sa brzinom 110-120km/h uzivam u voznji. Sa mislima o povratku kuci  zamisljen gledam pravo ispred sebe ne prateci u retrovizoru Dragana.Slucajnim pogledom vidim da me ne prati.Put je skoro prav s blagom krivinom daleko se vidi,njega nema na vidiku. Usporim malo racunajuci nije daleko pojavice  se,ali  njega i dalje nema.Zatim stajem, iz bocnog kofera vadim tablet i vidim nekoliko Draganovih propustenih poziva.Pozovem ga ,Dragane gde si ,sta je bilo ? Busna zadnja guma,onaj cep sto je stavio ispao.Motor je legao sa izbusenom gumom,nizak je, sada na centralni ne moze da se digne  a ni copavac ne moze da se podmetne.Bespomocno sedi na motoru , ne moze da sidje ,ustvari nista ne moze.Predlaze mi da se vratim treba mu pomoc.Kako to da izvedem izlaz sa autoputa ko zna gde je .Kaze okreni se pa u kontra smeru.Dragane ako naidje policija nece da me kazni odvesce me u bolnicu na posmatranje,mislice da sam lud.Prekinem vezu da razmislim malo. Ustvari ja to moram tako da uradim nema drugog nacina pa sta bude. U kontra smeru zaustavna traka i cetiri migavca.Zaticem Dragana kako sedi na motoru,sa ispustenom zadnjom, gumom.Ispala je ona pertla rupa se prosirila vidi se kako lako prolazi nova.Novi cep pokusavamo da zadihtujemo upumpavanjem spreja .Nista ne pomaze , nije odmah stao kad je osetio busnu gumu,vozio je jos malo do hladovine ispod nadvoznjaka,vrucina je bila velika.Iscrpeli smo sve mogucnosti koje smo imali na raspolaganju.Jedino resenje je da se skine zadnji tocak i gore na nadvoznjak kojim ne tako cesto ali ipak prodje po neki auto.Na guglu vidimo da se preko nadvoznjaka stize u neko malo  mesto pa tamo da se nesto pokusa.Ostajem pored motora na onoj vrucini i razmisljam sta ce Dragan da uradi 

 

 

     Na nadvoznjaku je sa gumom. Nailazi  traktor ali na njegovo stopiranje pokazuje da  odmah iza nadvoznjaka  ubrzo skrece.Zatim nailazi jedan mali motor kao nasi Tomosi mozda sa nekim kubikom vise.Isao je u drugom pravcu ali videvsi Dragana sa gumom okrenuo je motor....i na dalje se desi nesto sto razbija sve moguce predrasude o tom narodu. Odvezao je Dragana na tom malom  motoru do vulkanizera koji je zbog njega otvorio  radnju. Nedelja je.Demontirali su gumu i utvrdili da ne moze da se osposobi za put.Osim sto je probusena ona se i raspala iznutra.Posle nekoliko telefonskih razgovora ostale su dve mogucnosti.Prva, da se naruci iz Istanbula nova guma koja bi sutradan stigla.Tu je problem sta s motorom koji je nepokretan.Takodje nije bezbedno  provesti noc na zaustavnoj traci autoputa.Sledece je da u nekom mestu na tridesetak kilometra udaljenosti uzmu polovnu,ima ih nekoliko koje po dimenzijama odgovaraju.Za jedan broj su manje po sirini ali ne smeta doci ce do kuce. Dragan me o svemu telefonom obavestava.Molim ga samo kada podju posto idu opet preko nadvoznjaka da mi ponese vodu. Umrecu na vrucini, zalihu vode smo istrosili.Otisli su njihovim kolima u to mesto  guma je namontirana.  Dragan i covek sa motorom preko zice koja auto put odvaja od ostalog zemljista donose namontiranu gumu. On se nije  odvajao od nas do poslednjeg zavrtnja koji smo zavili i sve dok nismo krenuli.Hvala mu.On nije bajker pa da to smatramo nekom bajkerskom solidarnoscu,sa sela je poljoprivrednik ,to je ocigledno utkano u njihovu kulturu.To necete mozda doziveti u velikim gradovima Istambulu ili Ankari, mozda i hocete ,tamo se to mozda isto desava samo u manjoj meri.U manjim mestima ,selima pogotovu kada se krene na istok i predje Bosfor to postaje pravilo.Tamo nemas nikoga ko nece da ti pomogne a predstavljaju se u losem svetlu.Svedoci smo toga u mnogim prilikama  pocev od Bugarsko -Turske granice pa sve do granice sa Iranom.Mogice je  i da nas  sa  motorima posmatraju malo drugacijim ocima pa je i to mozda razlog vise.

      Plan puta se poremetio.Za nastavak puta i vecu kilometrazu je vec kasno,mrak ce uskoro.Nastavljamo dalje sa namerom da na prvom zgodnom mestu prenocimo.

Prvo zgodno mesto se ubrzo pojavljuje opet parking dosta manji od predhodnog sa restoranom koji je i prodavnica malo siromasno i neuredjeno ali nista strasno.

 

 

Na terasi vozaci kamiona uz caj i jedan sa tanjirom ispred sebe nesto glasno diskutuju.Na parkingu nekoliko kamiona a pored parkinga i zemljana povrsina sa neurednom pozutelom travom na kojoj cemo razapeti satore.Iza nas na desetinu metara boks sa nekoliko pit bulova.Jedan lancem vezan van boksa nezainteresovano nas posmatra.

  Kamioni sa parkinga ,neki u toku noci odlaze drugi dolaze sprovode zakonski propis o obaveznim pauzama u voznji .Nama to ne smeta navikli smo na te zvuke.Jos pogotovu tako umornim od predhodnog dana,sedenja na suncu i maltretiranja sa probusenom gumom.

 

 

      Ujutru uobicajeni ritual pakovanje kamp opreme, kafa i dorucak.Uspevam i da zaboravim na umivaoniku solju za kafu poznatog turskog kluba koju mi je Dragan za  rodjendan kupio na jezeru Van,Besiktas je u pitanju. Paznju mi je ustvari  zaokupila lasta koja je u toj prostoriji napravila gnezdo i hranila svoje potomstvo.

 

 

 

  U dilemi smo oko nastavka puta.Do kuce 640km,preci tu kilometrazu u jednom ili dva dana.Za jedan dan mnogo za dva pojedinacno malo.Odluka je da ipak probamo u istom danu da prevalimo tu kilometrazu.Svesni smo i cinjenice da nas najumornije pri kraju puta ceka i najlosija lokacija iz Pirota preko Kalne podesnija za enduro motore a ne za nase putne teskase.

       Sa drumarinom na autoputevima  svasta smo brljali.Kupili smo obavezne  kartice ali iznos koji smo uplatili verovatno da nije bio dovoljan.U pocetku je to funkcionisalo na par naplatnih rampi kasnije ne.Vristale su za nama sirene nekakvih alarma pri prolasku kroz otvorene naplatne rampe.Tamo gde su postavljene rampe provlacili smo se nekako.Ko ce po gradovima da trazi njihov PTT radi doplate.Kad  kod jedne rampe prodjemo o sledecoj ne razmisljamo dok ne dodjemo do nje.Nije nam uopste bila namera da ne placamo drumarinu bio nam je samo nepoznat i komplikovan njihov sistem.

Na nekoliko desetina kilometara ispred Tursko -Bugarske granice checkpoint,policija i vojska signaliziraju nam da stanemo.U tom delu turske nismo navikli da ih vidjamo.Radio stanice u rukama i nekome diktiraju brojeve  nasih tablica.Buni ih ono "O"precrtano pa im objasnjavamo i u sebi se mislim nagrabusili  smo.Dragana gledam nabacio facu nevinasca i u ruci vec drzi karticu za drumarinu i priznanice nekih drumarina koje su se naplacivale na licu mesta.Gledam i policajce strogi neki tipovi mi.U Turskoj se inace kad ne platis drumarina naplacuje u visestrukom iznosu  drumarine koju nisi platio,odrace nas...Vracaju nam dokumenta i daju znak da produzimo , odahnusmo. Put do kuce preko Bugarske nema svrhe opisivati.Stigli smo nocu ni sam ne znam u koje vreme. Time je nase putovanje po Turskoj zavrseno a u putopisu imacu jos nesto da dodam.

 

.

[bmwgs 56 Napisano Januar 9, 2020]

Super putopis i hvala sto si ga podjelio s nama

[Jovan Ristic 5305 Napisano Januar 9, 2020]

@Sveta 5.Jedva sam dočekao da završiš putopis da ga ubacim na sajt! Odličan putopis!

[el classico 6011 Napisano Januar 10, 2020]

Šteta, završi se najveće kino...


Vozim motor, nisam bajker.

[djolji 1272 Napisano Januar 10, 2020]

Fantazija, ovo vredi sada ponovo pročitati

[poka 43 Napisano Januar 10, 2020]

bravo još jednom! i hvala naravno!

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 10, 2020]

Pre 8 sati, el classico je napisao:

Šteta, završi se najveće kino...


Vozim motor, nisam bajker.

Tri meseca sam vam oduzimao slobodno vreme  

[drtommy 549 Napisano Januar 10, 2020]

Sa zadovoljstvom sam pratio ovu poučnu priču o Turskoj. I ako sam pet godina tamo letovao i obilazio je, ovaj deo mi je bio potpuna nepoznanica. Hvala Sveto

[Bigmini 20 Napisano Januar 10, 2020]

Kao učesnik ove moto avanture pratio sam svetin putopis i sa zadovoljstvom osvežavao sećanja i doživljene impresije. Prijatno me je iznenadilo veliko interesovanje i broj zadovoljnih pratilaca putopisa kojih ima i van našeg foruma.

Svima vama upućujem veliki bajkerski pozdrav sa željom da odvozate još mnogo bezbednih kilomerara i donesete lepe uspomene koje će neko od vas opisati u svom putopisu.

SREĆNA 2020!

[bobbra 1418 Napisano Januar 10, 2020]

Vauuuu od ovoga moze da se rikne.Cekao sam kraj putopisa da dam komentar.Pa drage mladje kolege ovo je putopis  uz Severijanov  Marokancev ,Kawazokijev Pandine putopise sigurno medju najboljima na forumu.Puno  feomenalnih slika puno korisnih informacija nista visak nista nepotrebno citas kao bestseler u dahu.Vrhunski putopis uzivao sam  citajuci  ga  sto bi rekao Tesa  HVALA  sto si ovo podeliosa nama.

[MaxiS 2516 Napisano Januar 10, 2020]

Bravo. Tako sam sa zadovljstvom citao. Kao sto sam pisao ranije, x puta sam poslom isao za Tursku, ali ne znam je ovakvu

[zika56 16864 Napisano Januar 10, 2020]

Ja ću da prodam motor i nigde više neću da idem, jer Sveta mnogo bolje to opiše nego što bih ja video uživo.

Pa što da se trošim onda bez veze?

[Baki Vrsac 234 Napisano Januar 11, 2020]

Bravo Sveto. Vredelo je cekati i uzivati u putopisu.

Veliki pozdrav za tebe i Dragana

[eduardo 210 Napisano Januar 11, 2020]

Tako to rade dva bivša Afrikanera.


Hi you road birds, now you listen the radio station BJB.

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 11, 2020]

 

         Da ovako duga tura prodje bez ikakvih zastoja i problema zasluzni su nasi motori a to su Honda ST 1100 Paneuropean x 2. Uzeli smo ih skoro  u isto vreme pocetkom 2018-te godine.Ovo su nam prve dugacke ture sa njima.Nismo se pokjali,opravdale su poverenje

    Panevropa je motor koji nije stvoren za zajebavanje,dizanje na zadnji tocak ne ide ,ne lici mu , pucanje na auspuh jos manje.To je ozbiljan motor za ozbiljne vozace.S njim neces biti glavni dasa u drustvu ali ce zato da te odveze i vrati gde god ti padne na pamet.Izuzetno pouzdan i udoban motor.Ako ne divljas  s njim ni  potrosac nije veliki.Statistika govori da njegov V4 motor ne pati od kvarova i moze  veliku kilometrazu da napravi dok ne posustane. Alternator, automobilski ,kao mini hidroelektrana.Obrtni momenat...ne retko mi se desi da i drugom podjem.Kada bi me finansije pratile s njim bih oko sveta smeo i ne bih bio prvi . Tezak ..a .ebi ga niko nije savrsen i ja sam debeo.

 

 

     Pocetak proizvodnje ovog motora je u direktnoj vezi  sa pojavom Honde Gold wing . Sa njom su japanci nameravali da udju na americko  trziste velikih putnih motora.Do tada neprikosnoveni vladari te klase motora  Harley i BMW dobili su dostojnu konkurenciju. .Izgled je  jasno  ukazivao cijem trzistu je namenjena.Radio aparat,fotelja umesto zadnjeg sedista,rikverc jos vise su doprinosili  nekom nazovimo ga americkom imidzu. Motor je prihvacen na  tom velikom i izbirljivom trzistu.Dostigla je popularnost  kakvu ni proizvodjaci nisu ocekivali.Dobio je svoje fanove u Americi , osnovani su i prvi klubovi ljubitelja Honde Gold wing sa tadasnjim motorom od 1500 kubika.  Poneseni pocetnim uspehom i shvatajuci razlicitost  americkog i evropskog trzista odlucili su da i za evropske ljubitelje kruzera naprave nesto slicno .   Tako je nastala Honda Paneuropean 1100 prilagodjena evropskim potrebama i ukusu njenih vozaca. Tako da ti motori imaju dosta zajednickih koncepcijskih osobina i medjusobno ogovarajucih i zamenljivih delova .

Autobus je preoblikovan u minibus.Bez suvisnih detalja u vidu radio aparata , onog troseda pozadi i sa drugim V4 motorom pristojnije kubikaze dat je Evropi na upotrebu.

         Osim naziva koji blize odredjuje njenu namenu i tehnicka resenja su podredjena tome.Rezervoar,najveci koji je Honda ikada ugradjivala od 28lit. obezbedjuje veliku autonomiju.Osim toga podvucen je najvecim delom ispod sedista sto joj  teziste cini niskim pa joj i krivene po multinacionalnim Alpima apsolutno ne predstavljaju problem.Kardanski prenos lisava vozaca brige oko odrzavanja pogonskog lanca na dugim relacijama.A hidraulicni ventili produzavaju servisne intervale . Umesto lanaca izmedju radilice I bregastih osovina,zupcasti kais koji se kao i kod vozila na cetiri tocka menja na 150 000km.Noviji modeli gde i nasi motori spadaju sa ABS-om i sistemom protiv proklizavanja TCS voznju cine bezbednijom kao i dual – brek system kocnica koji smanjuje rizik od proklizavanja usled predoziranosti neke  kocnice.Siroko i udobno sediste i mogucnost visestrukog podesavanja zadnjeg vesanja idu u prilog udobnosti ovog motora .Pored fabrickog vizira vetar skoro i da ne dopire do vozaca a uz mogucu nadgradnju i kisa u voznji tesko nalazi svoj put do njega.To sam jednom prilikom hteo da proverim po nekoj provali oblaka pa sam bio mokar do gole koze.Kisno odelo namerno nisam hteo da obucem,bila je to kratka voznja iz susednog grada.Dok sam se kretao, vozio nekom umerenom brzinom  jedini problem su bile ruke,laktovi  koje sam  bezuspesno pokusavao da sakrijem i smestim u bezbednu zonu iza vetrobrana.Na prvoj raskrsnici kada sam stao doziveo sam poplavu,u trenutku sam bio mokar do gole koze, sve sto je moglo sa neba  srucilo se na mene. Tako da neke stvari ne treba proveravati.Srecom bilo je to letnje toplo vreme , zena je kod kuce pomislila da  sam u neku reku upao.Honda ST 1100 Paneuropean vazi za izuzetno pouzdan motor.U svom proizvodnom veku  imala je samo jedan opoziv i to u prvim godinama proizvodnje.Odnosio se na senzor nagiba.  Senzor koji prilikom pada motocikla  trenutno gasi  masinu tako da se osim eventualno ostecene plastike  ne napravi jos veca steta na motoru.Nekih karakteristicnih kvarova koji se ponavljaju nema da bi se proglasili “manom” tog motora.Od slucaja do slucaja desi se po nesto a mi prema tome nismo mogli da znamo sta poneti od rezervnih delova i osim par sijalica i osiguraca nista nismo ni poneli.

Raniji modeli do 93’ imali su prolem sa korodiranjem zadnje viljuske umela je dobro da zardja.Takodje alternator, nije pratio kvalitet i potrebu motora.Korozija viljuske je resena a alternator od 40A u rangu automobilskih zamenio je prethodne od 28A.On je van motora i vazduhom je hladjen. Mislim ali nisam proveravao da takav alternator ima i automobilski regler koji nije podlozan kvarovim kao regleri  namenjeni motorima.

     Svoju visoku poziciju u klasi ST motora  dokazuje i cinjenica da su je rado uzimale policije nekih zemalja dajuci joj prednost u odnosu na do tada nezamenljivog BMW-a.Primer Velike Britanije ,Australije, mislim da je i Norveska isla tim putem.Pored policije koristile su je  hitne medicinske sluzbe i vatrogasci sve do prestanka njene proizvodnje 2002 god. Koliko je bila popularna kod policije govori podatak da je jos nekoliko godina po prestanku zvanicne proizvodne izradjivana za potrebe policije. Tada je zamenila savremenija jaca i nesto malo laksa Panevropa od 1300 kubika

  Probirljivi, mucice se malo da pronadju bas onaj model gume i proizvodjaca koga su odabrali.Prednja 120/70x18 i zadnja 160/70x17 retke su dimenzije na nasim putevima ali se uvek nadju. Hidraulicno kvacilo je dobro resenje nema sajle koja bi se pokidala ali nema ni mogucnost podesavanja. Trebalo mi je  vreme da se naviknem na visoko odvajanje i dosta tvrdo kvacilo.Nosaci kofera nisu idealno reseni.Plasticni ne ulivaju neko poverenje ali nisam do sada cuo da su se nekome polomili. Koferi ne leze cvrsto a i sama montaza a narocito demontaza umeju da nerviraju.Izvrsio sam neke prepravke da bi koferi bili bolje ucvrsceni i to je sada dobro.Koferi su za moje potrebe mali ali posto uglavnom sam putujem imam celo zadnje sediste slobodno.Ja dosta stvari nosim sa sobom a najveci deo zauzima kamp oprema.Veliki zadnji kofer Kapa od pedest dva litra na ovakvim dugim turama ne nosim.Ustupio je mesto prilagodljivoj torbi u koju moze mnogo vise stvari da stane.Kacigu sam  obezbedjivao zaklucavajuci je ovom naradzastom  sajlom za katanac diska.Motore nismo nesto posebno obezbedjivali.Uglovnom su "bili na oku" nama ispred satora ili radnicima recepcije ispred hotela.

 

 

Evo sta sve ona ponesei

 

 

 

Njena tezina koja pri manevrisanju u mestu trazi malo jace misice kasnije se ispostavlja kao prednost.Mislim da je upravo ona zasluzna za njenu otpornost na bocni vetar koga u Turskoj bas dosta ima.Istu tu tezinu od 320kg imam i na Harliju  pa mi ne smeta,naviko sam.Sa performansama motora sam zadovoljan one mi nisu najznacajnije prilikom izbora motora.Vozim umereno i nemam sportske ambicije  na putu, tocak pred tocak sto bi se reklo.Sa takvom voznjom napravio sam prosecnu potrosnju od 5,6l/100km,Dragan nesto malo manje 5,4 ako  nije izgubio neki racun.Potrosnja ulja “0” nista, na celoj turi sto je i ocekivano od “evrope” sa tom kilometrazom,nesto preko 60 000km.Panevropa nije mnodo zastupljena kog nas.Tek zadnjih par godina zahvaljujuci svom nespornom kvalitetu ali  i dosta povoljnoj ceni povecala je ucesce na nasim putevima.U zapadnim zemljama ima dosta dobro ocuvanih  primeraka po pristupacnim cenama.Dokazano izdrzljive njih su uglavnom vozili i odrzvali ozbiljni ljudi pa predstavlja dobru investicuju.Kod nas svoju cvrstu poziciju za duza putovanja uporno drzi BMW-GS sa razlogom ili ne nije moje da presudjujem.Ima i tradicionalnog ne bez razloga poverenja u nemacku tehniku koja je ukorenjena u nasem narodu..."Zena moze da ti bude sa sela ali auto mora iz nemacke" Ta saljiva  fraza dosta govori o nasem poimanju i ljubavi prema nemackim  proizvodima.

  Evropa se turcima mnogo dopadala .Na nekoliko pumpi gde smo razgovarali sa ljudima raspitivali su se koliko smo ih platili i nudili nam pare da ih kupe. Neka dvoica su bili bas uporni .Jedva smo im objasnili ga necemo i ne mozemo da prodamo jer imamo pecat u pasosu.

 

 

       Sa mojim prethodnim motorom Honda afrika  RD04 sa kojim sam dosta kilometara presao ne vredi je uporedivati.Namena im je ista s tim sto jedan gospodski bira i gazi po asfaltu a drugi ide zmureci pa gde ga put navede ne brinuci pri tom  na kakav ce naici.Meni vise pripada ovaj avanturista ali sam resio da u ozbilnim godinama u kojima sam se zadesio budem malo gospodin .

 

 

 

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Januar 11, 2020]

 

 

 

[eduardo 210 Napisano Januar 11, 2020]

Sveta legenda!!!

Hi you road birds, now you listen the radio station BJB.

[dejankiss 185 Napisano Januar 12, 2020]

Lepo putovanje.

Pozdrav 

[SlaveZr 31 Napisano Januar 12, 2020]

predivan putopis i prelepo docaran svaka cast.