Jump to content

Moto Zajednica

Sveta 5.

Članovi
  • Broj tema i poruka

    635
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

785 Excelent

O članu Sveta 5.

  • Rank
    IF YOU THINK ADVENTYRE IS DANGEROUS TRY ROUTINE ...IT IS LETHAL
  • Rođendan 20.06.1950.

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    Bor
  • Interests
    Do pre neku godinu lov,sada ponovo ribolov,fotografija , putovanja motorom na duze staze
  • Motocikl
    Harley Dyna FHDC ,Honda ST 1100

Poslednji posetioci profila

2310 profile views
  1. Najsvezija ,od letos ...ja sam desno da ne bude zabune
  2. Bayburt je grad univerziteta i grad zanata, spoj nauke i tradicije. Pored uobicajenih proizvoda, razboja za tkanje i zenskih ruku,cilima,tepiha,molitvenih tepiha ovde postoji i jedan poseban proizvod zove se EHRAM.to je specijalno rucno pravljena tkanina za izradu tradicionalnih odevnih predmeta koja se samo u ovom kraju pravi. S obzirom da je opalo interesovanje za takvom vrstom garderobe i da zanat ne bi otisao u zaborav angazovali su devet najpoznatijih turskih modnih kreatora koji su uklapanjem kultnog materijala u savremene predmete odrzali tradiciju izrade.Ehram se pravi specijalnom tehnikom,rucno, uglavnom u provincijama Bayburta i Erzeruma.Danas je on neizostavan modni detalj na mnogim savremenim odevnim predmetima.Koferi ,zenske torbe pa i kravate sa potpisom eminentnih turskih kreatora imaju detalje od ehrama ili su celi od njega napravljeni.Obnova izrade ehrama dozivljava povratak i narod uklucen u njegovu izradu radi pod sloganom "Od proslosti zivecemo u buducnosti" Muskarci se drze starih tehnika ukrasne obrade kamena i izrade raznih predmeta od metala u cemu se izdvajaju gravure u bakru.Glavne delatnosti Bayburta su poljoprivreda i stocarstvo i razvoj zimskog turiza po okolnim planinama.Ne treba zanemariti ni rafting na reci Araks. Jos jedan kuriozitet kraja,selo Kikpinar udaljeno tridesetak kilometara od Bayburta putem prema Trabzonu.Selo je cuveno po lecenju raznih bolesti tretmanom sa zmijama. Narocito isticu efikasnost u lecenju koznih bolesti,raznih ekcema pa navodno i psorijaze.Podsecanja na Dede Korkut legendarnu licnost svih turskih naroda kroz kulturno zabavni program odrzava se svake godine u Bayburtu.Pod sirim pojmom turskih naroda podrazumevaju se narodi Azerbejdzana ,Kazahstana zemlje centralne Azije i svi oni "stanovi" sa Kavkaza.Oni i danas neguju kult licnosti Dede Korkut i zive u skladu sa moralnim ,etickim i drugim zivotnim principima koje je on utvrdio .Njegov duh je duboko utkan u dusu i karakter turskog naroda gde god da zive. Smatra se da je on u Bayburtu i sahranjen. Blize Trabzzonu nego Bayburtu ali ipak tu u komsiluku treba pomenuti pravoslavni manastir Carigradske patrijarsije Panagija Sumela.Sa usponima i padovima u svojoj dugoj istoriji sacuvan je idanas .Sakriven u vrletima Kackar planina , na velikoj visini ukopan u strmu liticu . Istorjski spisi kazu da ga je napravio monah Varnava u periodu 375-395 godine , koristeci delimicno i vec postojece pecine. Otvoren je ponovo za posete 2010 god. posle osamdeset osmogodisnje pauze. Sa puno lepih uspomena oprastamo se od novostecenih prijatelja i ovog u svemu interesantnog grada o kome bi se jos sto sta moglo pisati.Grada koji su svako u svoje vreme posetili Marko Polo i na nasem forumu pomenuti Evlija Celebija. Idemo dalje, na zapad,prema nasoj sledecoj destinaciji a to je mesto Kemaliye na reci Eufrat. Ispraca nas ista ekipa koja nas je i sacekala I "svedski sto" pozeleo nam je srecan put i zatrazio sliku za uspomenu U Draganovom slucaju tok snimanja je bio malo dinamicniji Taj srednji prst je nasa nezeljena zasluga .Prvi put kad je video zbunio se , posle se nije odvajao od njega. Na nekoj od pumpi na koje smo usput stajali radi odmora srecemo momka na velikom enduro motoru. Honda Afrika. Na prvi pogled dok je jos imao kacigu, mislio sam da je Nemac zbog tablice.Kad je skinuo pomislih Turcin.Ustvari on je iz Indije a kao IT strucnjak radi u Nemackoj.Interasantno je bilo da nam se ruta kroz Tursku skoro u celosti podudarala.Ispricao je da je ljubitelj Honde Afrike i da mu je motor ako me pamcenje dobro sluzi otac kupio. Meni najzivopisniji deo puta je deonica izmedju Erzincana i Kemaliyea.Put kojim se krecemo je na preko hiljadu metara nadmorske visine. Okruzen je visokim planinskim vrhovima sa jos zaostalim proslogodisnjm snegom. Pokusacu fotografijama da opravdam svoj utisak Ponovni susret sa Eufratom. Dosta je manji u odnosu na Eufrat koji smo imali prilike da vidimo u jugo-istocnoj Anadoliji na putu izmedju Antepa i Urfe.Njegovu lepotu umanjuje i ova braon boja , posledica nedavnih padavina.To treba smatrati kao prolazno stanje .On u normalnim uslovima sasvim drugacije izgleda Ubrzo stizemo i do nekog istorijskog spomenika "Dvorac ni na nebu ni na zemlji"... Bezao od necega ili hteo da dodirne nebo ? Mozda sam preterao malo sa postavljanjem fotografija ali ova neobicna priroda za moj pojam zasluzuje svoje mesto ovde Prolazimo na tom putu kroz neka mala mesta moglo bi se reci sela Na jednom predahu, seli smo na klupu ispred ograde nekog industriskog postrojenja van svakog naseljenog mesta. Fotografiju nismo napravili.Ubrzo pored nas prodje neki mladji covek,zastade i zapoce razgovor. Da skratim pricu on je rudarski inzinjer i kaze da mi sedimo upravo ispred ograde rudnika bakra.Ponudio i doneo caj odnekud iza ograde posedeo malo s nama i vratio se na posao a i mi nastavismo svojim putem.Komentarisali smo da vidjamo dosta onih trenaca Dacija.Objasnio nam je da se u nekom gradu u Turskoj zaboravio sam u kom, u industrijskoj koperaciji sklapaju,pa su zato toliko prisutni.Nedaleko odatle posto smo krenuli nailazimo na zastoj na putu.Kolona stoji a gradjevinska masina rovokopac prokopao kanal preko celog puta.Nema mesta ni za provlacenje motorom. Turci bez nervoze strplivo cekaju . Postavljaju neku cev,mislio sam da ce citavu vecnost da traje medjutim oni su to vrlo brzo zavrsili. Vec smo blizu naseg cilja ,delovi puta zbog kojegg smo dosli se naziru
  3. Putem kojim smo i dosli vracamo se prema gradu.Sada bez onog nestrplenja i treme od puta D915 vise obracamo paznju na okolnu prirodu i cesce zastajemo radi fotografisanja lepih pejzaza. Sunce je vec na zalasku Priblizavamo se Bayburtu,nazire se periferija grada I evo opet,tvrdjava i zastava reklo bi se klasika.Medjutim pred nama je nesto izuzetno .Bajburt je vlasnik najvece tvrdjave u Turskoj.Na visokom kamenom brdu koje dominira nad gradom i okolinom , okruzena gradskom rekom Coruh nalazi se tvrdjava po proceni strucnjaka stara 3000god.Svi narodi koji su nesto znacili na ovim prostranstvima u mnogobrojnim bitkama osvajali su i gubili ovaj grad ciji su temelji postavljeni pre 5000god.Prometnom i bogatom gradu koji kontrolise i opsluzuje karavane na putu svile uvek je takva sudbina bila namenjena u to vreme,Nalazio se na najznacajnijem delu tog puta izmedju Crnog mora i Istocne Anadolije ,izmedju mora i kontinenta i na dalje Persije. Bajburt je grad istorije i kulture ,iza mnogih naroda koji su njemu ziveli ostajali su brojni kulturno umetnicki i verski spomenici.U novijoj istoriji Rusi su najcesce zadavali glavobolju stanovnicima grada vojnim dejstvima i osvajanjem.U XIX veku su skoto potpuno razrusili utvrdjenje. Prenociste brzo i lako pronalazimo. Po imenu Sila pansion ,to nije ni hotel ni motel...studentski dom,sto mi u tom momentu nismo znali.Cena super za udoban smestaj sa doruckom 100TL Ispred hotela stoji grupa omladine ceka nesto ,pristajemo i mi , vidimo da na recepciji nema nikoga.Posle nekog vremena pojavi se decko zurno skoro trceci ulazi u zgradu i otvara recepciju. Mesta ima kaze koliko hoces.Sedosmo malo da predahnemo od danasnjeg puta.Poce sala sa studentima i recepcionarima ponudise nas i nekim picem i cikoladom koliko pamtim.I dok smo se tu zamajavali udje mladji covek i recepcionara dize sa stolice da bi on seo.To je ucinio vrlo nezno klepio je ovog u salai po vratu da ovaj samo sto nije pao. On je Fatih Koman i postao je nas veliki prijatelj. Ovo mu je faca kad hoce da izgleda opasno Videvsi raspolozenu atmosferu brzo se prikljucio salama i poceo da se raspituje odakle smo gde idemo i sta trazimo u Bayburtu.Tesko je opisati sta se tu sve desavalo ,sale je bilo na pretek .Objasnjavao nam je D915 misleci da ne znamo za njega .Strplivo smo ga slusali da bih mu na kraju pokazao slike sa tog puta. Recepcionar se smeje jer zna odakledolazimo Uocio prevaru Faatih je zbunjen sto se njemu retko desava.Zaneo se u gledanje fotografija pa nije primetio da ga fotografisem.To je jedan vrlo vispren i bezgranicno duhovit covek.Vreme provedeno sa njim je najlepse nesto sto nam se desilo na ovom putu. Nije znao da ga snimam haha Posle toga nas je pozvao na veceru.Nije nam dozvolio ni da sklonimo stavari sa motora kacige ,rukavice tank torbe.Rece svi znaju da smo njegovi gosti i niko nece nista da dira eto to je Fatih. Odveo nas je u restoran gde smo vecerali neko super jelo po njegovom izboru. Pitao nas je da li nesto znamo o podzemnom gradu i da li bi smo zeleli da ga obidjemo.Podzemni grad u ovo vreme ,sada, vec je pola deset,kako ? Klimnu glavom da ne brinemo ,pa hajde , vazi,misleci da je to negde tu blizini u gradu.To sto smo mislili da je u gradu udaljeno je 25km.Isli smo do sledeceg mesta po imenu Aydintepe. Nema grada u istocnoj Anadoliji koji nije na ovakav ili slican nacin ukrasen . Ispred ulaza u podzemni grad u koji se ulazi kao u podrum citava delegacija .Otvorena vrata i upaljeno svetlo nas cekaju da krenemo u obilazak.Grad je slucajno, skoro otkriven 1988 god. prilikom gradjevinskih radova.Unutra hodnici razne prostorije ,bazeni i ima osam otvora za ventilaciju a mozda i za izvidjanje teritorije oko grada.Veliki,visok 1,5m okrugao i debeo kameni tocak sluzi kao odbrana od spoljnjeg sveta kada se navuce na ulaz.Ovaj podzemni grad koristili su i hriscani i muslimani kroz njegovu tri milenijuma dugu istoriju. Sa nama je posao jos jedan Fatihov drug da nam pravi drustvo.On je pekar kao I Fatih i ima svoju radnju blizu ulaza u podzemni grad.Turci kad izgovaraju slovo H se izgubi pa je onda on Fati. Prostorije se jos uvek sredjuju, uvodi se i led rasveta Podzemni grad je vecim delom komforan za obilazak mada je postojala jedna duza relacija kroz koju smo isli u polusavijenom polozaju sto je meni bilo dosta naporno U kafani na izlasku popili smo po pice.Bila je puna naroda na onim niskim stolicama i stolovima medjusobno razgovarali ili meditirali pijuci caj iz karakteristicnih malih staklenih casa.Nas dolazak je poremetio taj njihov uobicajeni zamor .Nasta tajac za kratko izgleda da su turisti ovde retki posetioci bar ovakvi kao mi.Dragan je pokusao atmofveru u basti te kafane da snimi video kamerom ali posto je bilo dosta mracno snimio je mrak,nema tog snimka.Nismo se dugo zadrzali i krenusmo nazad za Bayburt.Fatih vozi veliki terenac, Pik-ap verzija ,Tojota, tako da se nisu osecale neravnine na putu a bilo ih je dosta. Ulazak u Bajburt U voznji nas je pitao da li hocemo do tvrdjave, da napravimo neku fotografiju.Prolazili smo pored nje pa sto da ne ,medjutim mracno je bilo, neosvetljeno pa se nismo mnogo zadrzali i nastavili prema hotelu. Fotografija grada snimljena sa tvrdjave mobilnim telefonom Sahat kula u centru grada.Primecujem da je kod njih i dalje u upotrebi turska kaldrma. Da je fotografisano po danu u pozadini bi se videla tvrdjava
  4. 98' imam ga nesto manje od dve cgodine i sada ga vozim.Presao sam oko 12000km. Kupio sam takav motor radi voznje na duzim turama. To je motor koji nije stvoren za zajebavanje.Ozbiljan motor za ozbiljne vozace.S njim neces biti glavni dasa u drustvu ali ce zato da te odveze i vrati gde god ti padne na pamet.Izuzetno pouzdan i udoban motor.Ako ne divljas i mali potrosac.Statistika kaze da njegov V4 motor ne pati od kvarova i tesko je dogurati do generalne.Alternator automobilski ,kao mini hidrocentrala.Obttni momenat...ne retko mi se desi da i drugom podjem.Kada bi me finansije pratile s njim bih oko sveta smeo i ne bih bio prvi . Tezak ..a ebi ga niko nije savrsen i ja sam debeo
  5. Evo slucajno naasah na slike ,vec sam bio odustao da ih trazim.Ako neko resi to da radi hladnjak treba da bude sa krupnim i malo redjim rebrima koja se postavljaju u pravcu kretanja sve to da se nebi blato hvatalo Hladnjak je s donje strane ove konstrukcije.Zbog visine reglera morao sam nosac kofera da izdignem sa odstojnim caurama (matice su dovoljne)
  6. https://www.facebook.com/LaVidaVespa/ ovaj oko sveta ide
  7. Da ,hvala, poceo sam fotografijama da smanjujem rezoluciju i da stedim na dozvoljenom prostoru.
  8. Reka Arakis ,pored koje vozimo i most na njoj koji sam opisao izvire u planinama pored Erzeruma ,spada medju vece reke u Aziji .Njen tok od izvora ide do granice sa Jermenijom gde u jednom delu i razdvaje dve zemlje.Nadalje, posle spoja sa rekom Kurom uliva se u Kaspijsko more.Najatraktivniji njen deo je upravo na granici sa Jermenijom u klancu koji je sama napravila. Nekoliko reci o Erzerumu pored koga prolazimo.Kao sto sam u prehodnom tekstu napisao ,grad na najvecoj nadmorskoj visini u Turskoj i sediste regiona koji po njemu nosi ime.Inace cetvrti po velicini region u Turskoj,ako je to nekom vazno..Pre genocida nad njima znatan broj Jermena ziveo je u ovom gradu , sada ih nema vise naseljavaju ga Turci i Kurdi.Grad su Rusi vise puta zauzimali i napustali.Posle svakog takvog istorijskog desavanja Jermeni kao stalni stanovnici tog kraja ostaju na milost i nemilost Turcima,uglavnom je bilo "no mercy".Mislio sam da cu napustanjem Anija i Karsa ostaviti za sobom tu tragicnu istoriju jermenskog naroda.Nisam znao da su oni ziveli toliko duboko u teritoriji sadasnje Turske. Sam grad Erzerum ima sta da ponudi, obiluje kulturno istorijskim nasledjem. Izmedju ostalog to je grad iz koga je potekao "otac nacije" Ataturk. Zelim malo da se udaljim od turske istorije ali mi tesko polazi za rukom.Od tri teme koje izdvajam u Turskoj, lepa i bogata priroda,istorija i turska kuhinja ,istorija se uvek sama nametne.O samom gradu necu vise ,ima svega ,star je to grad,jos je Vizantija postavila njegove temelje. Da opisujem ne znam vec koju po redu tvrdjavu ili dzamiju ne mogu, zurim ka sledecoj destinaciji. Navescu samo sta krasi okolinu ovog gragda ako neko citajuci ovaj putopis dobije ideju da se voza po ovim krajevima.Iz tog razloga opisujem i neka mesta pored kojih prolazim a da nisam u njih svratio. Grad je na platou koji je sa svih strana okruzen visokim planinama kao stvorenim za zimske sportove .Tako da ih oko Erzeruma ima nekoliko. Zimski turisticki centar na Palandoken planini visine od 2000 do 3176m n/v za grad smo rekli da je na 2000m.Kazu da im je Davos u Svajcarskoj cilj koji zele da dostignu.Za ostvarenje tog cilja su izdvojena velika sredstva ,oko 600 milion dolara. Tortum Selalesi Vodopad Tortum visine 50m nalazi se 50km severo-istocno od erzeruma putem za Artvin i Hopu Tim putem sam prosao 2014god Danasnji put treba da nas odvede na mesto koje od pocetka puta nestrplivo prizeljkujemo Bayburt i put D915. Put koji povezuje cuveni Trabzon na Crnomorskoj obali i Bayburt juzno od njega Put od Erzeruma do Bayburta u pocetku je sa dugim pravcima a kako prilazimo granici sa regionom Bayburt pun prilicno ostrih krivina .Ali je na celoj relaciji kvalitetna podloga. Pogled na okolne predele pleni,prolazimo kroz planinske predele koji okruzuju Erzerum Po neki planinski vrh se jos nije oslobodio proslogodisnjeg snega Povremeno zastajemo da napravimo fotografiju prelepe prirode Na dominantnoj lokaciji sa visoko prema nebu podignutoj ruci statua ratnika.Koja je njegova zasluga.Verovatno u ratu sa Rusima proslavljen.Kao pobednik? Ili neko ko je herojski zrtvovao sebe i svoj zivot.... mozda i nesto sasvim trece ko bi ga znao. Evo razresenja dileme "Kop sehitligi" Groblje mucenika koji su izgubili zivot u ratu sa Rusima odupiruci se njihovoj vojsci 1916g. Sa kontra svetlom slike ovako izgledaju, prilicno lose I evo nas u gradu Bayburt.Na prvoj velikoj raskrsnici oznaka puta D915 put za Trabzon i mi skrecemo desno kako nas znak upucuje.Za Trabzon idu nekoliko puteva, ima ih i dobrih, asfaltiranih ali mi trazimo bas ovaj D915.Put koji se ubraja medju deset najopasnijih puteva na svetu, Bayburt of yolu.Okolina grada su ravne i plodne livade,poljoprivredne povrsine svuda okolo. Po neki planinski vrh u daljini vise upotpunjuje pejzaz nego sto nagovestava neku veliku promenu Na tom putu prema Trabzonu ima nekoliko raskrsnica za nekoliko puteva kojima se moze nastaviti i doci do njega. Da ne bi smo pogresili prinudjeni smo da trazimo pomoc od mestana.Rado nam izlaze u susret. GPS-1 GPS-2 Objasnjeno nam je da samo pratimo putokaz za Cykaru i necemo pogresiti Kako idemo dalje menja se i okolna priroda i put kojim vozimo.Postaje uzi i sa ponekom krivinom vise ali smo i dalje na asfaltu. Retki donji slojevi oblaka i promena podloge puta nedvosmisleno stavlaju do znanja da smo tu,na putu koji smo zeleli. Ispod tockova je nestao asfalt ,mesavina zemljanog puta i rizle je nadalje.Oblaci, kako se penjemo i idemo prema njima postaju sve gusci.Srecom nisu oni koji najavljuju kisu ali i ovakvi ispostavice se mogu predstavljati problem. Sta je put Bayburt of yolu.Zovu ga i "Put smrti" satoji se od 29 ostrih krivina na putu D915 i nazivaju ih Deranbasi krivine a nalaze se na Songali planini.Ovaj opasan put 2015 god. upisan je na listu Najopasnijih puteva na svetu. Izgradjen je 1916 god. Izgradila ga je osvajacka ruska vojska za svoje potrebe angazovanjem turskih vojnika i imao je vojnu namenu.Padom Carske Rusije Rusi su napustili ovo podrucje i on je ostao na upotrebi narodu. Put nije samo za off road avanturiste,njega koriste i ostala vozila kamioni i autobusi.Ali velika vozila na cetiri tocka na pojedinim uskim mestima kazu imaju oslonac samo na tri tocka. Jedno od takvih mesta je ovo na slici ispod Turci kazu, ko nije iskusan vozac ili se plasi visine , ima vrtoglavicu ne mora bas ovim putem da ide za Trabzon ima i laksih.Hrabrost i samouverenost su pozeljni ali sami za sebe nisu dovoljni na ovom putu.Potrebna ie vestina upravljanja i iskustvo.Nema nikakve zastite i nista te ne odvaja od provalija dubokih vise stotina metra.Hrabros i samouverenost ne treba proveravati na ovom putu jer su mnogi svoj ego tu i ostavili. Ko uspe sve to da savlada nagradjen je prekrsnom pogledom...Za mestane sela moze se reci da "zive u oblacima" Vec ispred prve krivine zastali smo da se malo presaberemo ,skoncetrisemo i da kazem skupimo hrabrost i samopouzdanje. Dva opremljena momka za voznju po ovom i ovakvom putu stadose pored nas. Posle upoznavanja i razmene pozdrava ,kazu da su iz Istanbula i da im nije prvi put da se voze ovde.Pitaju nas da li smo bili mi kazemo ne.Gledaju nase motore ,gledaju nas , ko zna sta o nama u sebi misle. Objasnjavaju nam misleci da smo zalutali da to nije za nase motore i da ima drugi put i...... Vidim da i turcin ima jagnjecu kozu na sedistu.To je super stvar za duze ture.Ja sam ih promenio nekoliko.Kupovao sam ih na Transalpini ali su lose ustavljene , nemaju gustu dlaku i smrde na stavljenje.Ovu poslednju crne boje(koju sam dugo trazio) kod nas sam kupio i prvoklasna je malo je veca ,zao mi da je secem Evo i Dragana, sa kolegama iz Turske Turci sprasise svojim motorima uz planinu a i mi takode, polako, idemo u istom pravcu.Prvih nekolliko krivina smo savladali.Problem je nagomilano kamenje u krivinama pa tockovi beze ali nastavljamo dalje nije to nista strasno za sada. Put je nepromenjenog kvaliteta zemlja ,rizla i ponegde parce nekog davnasnjeg asfalta U daljini u onom klancu nazire se put kojim smo prosli Duva mnogo jak vetar i vlazno je kao da je neka providna magla u vazduhu .Na vetrobrane i vizire hvata se vlaga i pomalo se magle. Pazljivom posmatracu nece promaci duga po sredini fotografije Kako napredujemo vetar je sve jaci i predosecamo skoriji ulazak u oblake Opet hvatamo dugu na fotografiji i iza ove krivine ulazimo u oblak u kome se nista ne vidi Nista se ne vidi, viziri na kacigama oroseni brisemo rukom i na kraju ih dizemo. Kroz vetobran, jos gora situacija ,zamagljeni a oblaci gusti na tri cetri metra se nazire po nesto o nekoj vidljivosti se ne moze govoriti.Uz sve to jak vetar,kraj puta,dalje se ne moze.Kao da vozis sa zatvorenim ocima. Nazalost vracamo se nazad.Ego nam nije povreden, nismo ni imali nameru da se rvemo sa ovom planinom i da idemo do kraja pogotovu sa nasim putnim motorima. Trabzon nam nije u planu jer idemo u drugom pravcu.Zeleli smo samo da se upisemo, i napravimo nekoliko lepih fotografija .Da nije bilo ovih oblaka sigurno bi smo jos neku krivinu osvojili jer nismo ni dosli do tih opasnih deonica. Jedva okrenusmo motore po onom vetru,rizli i pali nazad u Bajburt u neki hotel.
  9. Oblik, lukovi i svodovi na kamenim mostovima ostali su od Rimljana.U Bosni ih ima dosta
  10. Ani je bilo poslednje mesto naseg puta prema istoku Turske, spremni smo za povratak Napustamo Ani, popriste krvavih bitaka sa tuznim epilogom. Idemo prema Karsu sedistu regiona koji je po njemu dobio ime.Proci cemo pored njega bez namere da se zadrzavamo,uz samo nekoliko informacija o gradu. Kars i Ani povezuje slicna sudbina ,svi oni koji su se bahatili po Aniju i u Karsu su ostavljali svoje tragove. Iz jednog duzeg perioda vladavine Carske Rusije ostali su do danas ocuvani tragovi ruske arhitekture i infrastrukture.Ruske i Jermenske crkve po pravilu su postale dzamje.On danas vazi za turisticki centar u usponu, zimski turisticki centar. Nastavljamo dalje i na granici dva regiona Kars i Erzerum prolazimo kroz nacionalni park na prvi pogled komplikovanog imena. Sarıkamış Allahu Akbar Mountains National Park a ustvari Sarıkamış je nacionalni park na planini Allahu Akbar.Ova planina za Turkre ima veliki istoriski znacaj a sada jedan drugi takodje vazan, turisticki znacaj.Necu vise da smaram sa istorijom ovde svaki metar zemlje ima neku istoriju.Na planini postoji kao i u Karsu zimski ski centar.Kars i Erzerum su gradovi na najvecoj nadmorskoj visini u Turskoj a predeo izmedju njih se smatra najhladnijim delom Turske.Kraj je sa dosta snega tako da je idealan za zimske sportove.U gradu koji je na 2000m n/v temperatura zimi ume da sidje i na -30 C .Razmisljali smo o prenocistu ,ali skretanje sa puta i nedostatak informacije o nekom otvorenom objektu u van sezoni , odustali smo.Svacega ima na ovom kratkom putu izmedju dva grada . Brdo iznad grada ,na njemu tvrdjava iz xxx godina pre ne znam ni ja cega , turska zastava i grad u podnozju uobicajen dekor u vecini gradova u ovom delu turske.....Hasankale , Tvrdjava Hasan Rusticni zid koji odvaja ovo brdo od puta ukrasen je bronzanim plocama sa detaljima iz istorije ili zivota ovog grada Ima ih dosta, prikazacu samo nekoliko I na samom ulazu u grad dzamija Grad ciji sam izgled odaje bogatu istoriju poznat je i po drugim stvarima.Zdravstveni turizam,termalne vode pune minerala za kupanje i mineralno blato lece od svega i svacega.Buyuk Cermik i Kucuk Cermik su dve banje odnosno dva kupatila sa obe strane potoka Hasan Kale .Kada se pije voda sa njihovih izvora blagotvorno deluje na zuc,jetru,zeludac i sistem creva. Kupanjem se eliminisu problemi sa misicima ,kostima ,reumatizmom i raznim vrstama artritisa.Voda je prilicno topla sa temperaturom od 39-45 stepeni celzijusovih.U stanju u kome se nalazi uz izvesna renoviranja i dogradnje potice iz XVI veka Turski hamam ...original Vreme je da se smestimo negde posle predjenih 300km u ovom danu. Ulazimo u grad Horasan koji lezi na reci Araks. Na samoj raskrsnici puteva za Kars i Dogubayazit na ledini na kojoj niceg drugog nema pronalazimo hotel po imenu Sahra.Tri zvezdice sa doruckom svedski sto 150 TL dvokrevetna.Kao po obicaju parkiranje ispred recepcije.Parkiramo ih tako da se prednji tockovi dodiruju kako bi ih lancem obezbedili. Inace utisak o ovom mestu na startu je bio los.Dragan je ostao pored motora jer se uvek oko njih skupi narod a ja uz stepenice u nesto sto bi trebao da bude hotel ,pansion,prenociste pojma nemam sta je.Kad sam usao unutra molio sam boga u sebi da mi kaze da nema mesta.Neki narod unutra sacuvaj boze ,strah da te uhvati,face sacuvaj boze.Srecom mesta stvarno nema pa se vracam nazad do motora .Dragan ,sav u panici, kad me vide ..Sveto spasavaj samo sto nije rekao u pomoc.Oko njega se skupila gomila dece nisu bas mali 12-13 godina. Kruze oko Dragana i motora i pokusavaju bilo sta da uzmu ili otmu,nezgodna situacija.Drski pogledi odaju bezobzirnost .Na metar od mene grebe noktima 3D nalepnicu turske zastave sa mog motora da skine.Dodiruju prtljag i motore ,proveravaju sta moze da se skine.Draganu zamalo kljuc od motora da uzmu. Kao hijene kruze majku im ....Sedamo na motore da se udaljimo i pri polasku jedan me bocno gurnu u prtljag na motoru da me obori.Nedovoljno jako, tezak motor tezak i ja mislim i da mu nije bila namera da me obori vec onako iz besa sto nista nisu ucarili.Otisli smo u skroz drugi deo grada skoro pust ali osvetljen u hotel po imenu Sahra.Recepcija Turcin visok plav u okruzenju crnoputih Kurda kao da svetli, kaze da ne brinemo za motore vide se sa recepcije.Koliko je to za utehu kad deca na nase oci uzimaju sta im se svidja.Ispricamo mu dozivljaj sa decom ,sto ga je nasmejalo.Mesto ni po cemu interesantno obidjemo tu po kraju malo i na spavanje.Ujutru dorucak pa dalje,desno prema Erzerumu.Motori srecom kompletni. Na ovom putovanju cesto smo sretali ovako natovarene kamione.Neko mi je rekao da je seno ,moguce. Nista interesantno u okolini, ubijam vreme do polaska. Dok Dragan unistava jutarnju cigaretu, ja slikam kamione.. Nastavljamo dalje po dobrom putu.Nov asfalt i blage krivine sa dobro izvedenim nagibom. Mene su stari mostovi oduvek fascinirali. Brisu granice ,spajaju ljude i imaju veci znacaj od drugih obicnih gradjevina.Specifican zasvodjen stil uobicajen za vreme kada su se gradili uvek mi privlace paznju da im pridjem i iz bliza razgledam.Turska je puna tih u davna vremena gradjenih i svaki od njih ima neku svoju istoriju i svoju pricu. Upravo nailazimo na jedan takav, COBANI KOPRUSU - Cobanski most gde se Hasankale i Bingol recice ulivaju u bistru Araks reku. Istorija mosta seze u daleki XIII vek.Dugo je trebalo da se utvrdi starost jer svi koji su ziveli na tom prostoru postavljali su neke svoje ploce Jermeni,Arapi,mongoli...Turski istrazivaci otkrili su povezanost sa neke od tih dosta ostecenih ploca. Godina izgradnje 1289 na toj jedva citljivoj ploci poklapa se sa vladavinom Mongola u istocnoj Anadoliji u tom periodu. Imali su vojskovodju koji se na turskom zvao Emir Coban pa je utvrdjeno da je most po njemu nazvan. Gradjen je u kombinaciji tri vrste rezanih kamenih blokova.Crne,crvene i sive boje a dugacak je 130m.Kada je napravljen imao je sedam lukova.Sada je jedan zatrpan i most je van upotrebe.Saobracaj se obavlja preko novosagradjenog mosta Takvih mostova ima dostai na Balkanu,ostalih iz perioda turske iokupacije.Dosta je porusenih u prvom i drugom svetskom ratu.Oni su kolateralna steta svakog rata.Rusenjem se sprovode vojne taktike u napadu ,ili osigurava odstupnica porazenoj vojsci i sveti narodu sa cijeg terena se povlaci.
  11. Znao sam zato sam se i salio gore u postu da je u Vranju
  12. Pumpa za gorivo.Kod nje postoje platine kao nekad na kolima treba ih povremeno promeniti mislim na 50 000 km je neko vreme zamene. Imas na Ibej oko25$ mislim da kostaju. Na mojoj Africi montirao sam vakumsku Mikuni a fabricku nosio kad idem na dalje za rezervu.Moze i varijanta Nautilus isto elektricna koriste je u avio industriji .Obe su pouzdane.Vakumsku sam sa moje Honde dao mom kumu.Majstor koji je trebao da ugradi rekao je da ne valja jer membrane vremenom istrule sto je apsolutno NETACNO.NJene membrane su od plastike slicne onom filmu za rendgen tako da ne trule a neko u Vranju se obradovao toj pumpi Dok ovo pisem vidim da je g.Arakis napisao teoriju o regleru sa aspekta elektronike on je strucan i to je tako kako je napisao ja o elektronici ne znam nista.Afrika ima jedan drugi problem greje se i ne doceka projektovano vreme trajanja.Teorija na BJB koja je vladala tumacila je to losim spojem reglera sa ostalom instalacijom pa kod vecine Afrika taj spoj korodira i upropasti dzek koji povezuje instalaciju. Ako se ne uoci na vreme strada regler pa je zatim kompjuter u opasnosti.Sve kontakte koje sam znao klasicne buksne ,zatim one okrugle,luster kleme,letovanje spoja nisu dali rezultat.Grejale su se zice koje iz alternatora idu do reglera.Na mestu gde je tebi sada bio je i kod mene , zice su topile plastiku onog blatobrana.Poceo sam da rasturam instalaciju da ga izmestim skroz napred ,kod Harlija sam to video. Odustao sam od te varijante .Zatim sam uzeo ventilator sa maticne ploce compa ceo dan se mucio i nisam mogao fizicki da smestim. I od toga odustao.Opisacu ukratko dok ne nadjem slike mog resenjakoje i danas radi.Nasao sam aluminijumski hladnjak termo pastom obezbedio dobar termicki spoj ledja na ledja( rebra su spolja) isekao blatobran onaj crni ispod nosaca kofera. Namontirao, hladnjak da stoji napolje ucvrstio silikoni i teraj.Uh,napisah citav roman.To je moje iskustvo , funkcionise zice i regler hladni.
  13. Nisam se vratio a i penzioner sam kod mene svi iz penzionerskog kluba na Hondi panevropi pa da se ne izdvajama i lekar mi nju prepisao hahaha.Slika reglera ko zna gde je u dubinama mog kompa ali potrudicu se.To sam ja i na BJ B postavljao u nekoj temi o reglerima za Afriku.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja