Planina,more i korenje...

[jorga83 112 Napisano Februar 24, 2019]

Ne znam kako poceti ovo pisanje a da ipak ne ulazi u bas standardne uvode, a da ipak ne prevarim citaoca, tj. navedem ga na misao da ce ovo biti jedan ozbiljan, opsiran, evropski putopis poput velikih putnika i putopisaca sa ovog foruma. Tako da je mozda najbolje da ovo bude „uvod“ i sto pre predjemo na stvar.

Jedan pametan, ujedno i iskusan putnik je ovde izlozio definiciju pakovanja, koja se svodi na to da se pakovali 7 dana, 7 sati ili sat, stvar se svodi na to da cemo svakako uvek nesto zaboraviti, manje ili vise neophodno, i uvek poneti sa sobom nesto sto ce netaknuto obilaziti sva mesta koja smo sami resili da vidimo, sa cime se upotpunosti slazem. Znajuci to, pakovanje ostavljam za noc ili jutro pred polazak, dok svoju nezniju polovinu pustam da se sama izbori sa jednim koferom i stvarima koje odokativno, fizicki, matematicki ne mogu stati u tri, ali vremena ima, formula mozda na googlu i neka se bori. Najveci problem svima je predstavljala pegla, koju svi mi ovde dobro znamo da nema ni potrebe, ni mesta, ni sanse da se ponese ali iz njenog ugla to je sprava bez koje zivot nema nikakvog smisla. Bilans na kraju, svakako pegle bez. Za sve je bilo potrebno malo vise nerava jer joj je ovo prvi motor, prvo pakovanje, prvo putovanje, prva kaciga…

[jorga83 112 Napisano Februar 24, 2019]

Prvi dan

 

Valjevo_Sarajevo_Mostar

Nekako natovarismo nasu xrv750, mada po meni i bolje od ocekivanog i krenusmo krajem aprila 2018 god ka Drini. Sto se motora tice, standardno je u dobrom stanju i svojom pouzdanoscu na dosadasnjim putesestvijama mi je dozvolila taj luksuz da bar o njoj mnogo ne mislim. Samo stvari osnovne, vise ritualne nego neophodne, provera ulja, guma, signalizacije, mazanje lanca i igranka moze da pocne. E sad, ne znam kako ostali, ja u prvim kilometrima vise dnevnih putovanja funkcionisem prilicno bez veze. To znaci da mi sam polazak prolazi u nekom sivom, polu svesnom stanju koje izaziva milion bezpotrebnih misli, u ovom slucaju tipa, da li sam sve poneo, ako nisam, sta nisam, da li je trebalo bas danas krenuti, da li bas na ovu stranu, tezak osecaj odgovornosti koji izaziva saputnica iza, pokusaj da tu nelagodnost odgovornosti na silu odbacim, da li je bolje bilo sam poci… Zbog svih tih varnica uopste ne uspevam da pratim put, okolinu i sve ostalo na nacin na koji to treba raditi da bi se u voznji uzivalo, zbog cega i vozimo dvotockase. Tu borbu dobijam tek negde oko Bratunca i u Bosni za mene putovanje moze da pocne. Samo sto je putovanje pocelo pocinje predeo koji kod mene spada u kategoriju olako prihvacenih puteva samo zbog njihove blizine, tj. nalaze se u komsiluku i iz tog razloga, po meni, takva lepota se ne shvata dovoljno ozbiljno. Romanija ostavlja jak utisak i prilikom hiljaditog vidjanja, i moto i onaj drugi utisak. Posto sve sto je lepo kratko traje, veoma brzo stizemo u Sarajevo. O Sarajevu necu mnogo trositi slova, verovatno je i vecina bila vise puta, nismo se dugo zadrzavali, cuvene cevape nismo jeli jer nismo bili gladni, malo obisli Bascarsiju osvezili se vocnom salatom i polako polukruzno. Primetio sam samo da dosta progrsivno ulazu i razvijaju turizam, jer svakim odlaskom tamo vidim da su trotoari sve tesniji. U dolasku, kod znaka na odvajanju sa magistrale za Sarajevo je stajala patrola milicije, koja je tu bila i u povratku, a da bi nastavili za Mostar moram im bukvalno pred nosem preci preko dve pune linije. Polako prilazim, okrenuti su mi ledjima tako da im raspolozenje ne mogu proceniti, a da vozim u nezeljenom smeru samo da bih nasao isprekidanu liniju izgleda da mi nije ni u dnk ni u podnevlju. Odlucujem se za jedino, malo „mangupsko“ resenje i stajem da ih pitam za pravac ka Mostaru, oni me najljubaznije uputise preko te dve pune, ja im se jos ljubaznije zahvalih i tako resismo sve u dve reci. Od Sarajeva do Mostara naravno ignorisemo autoput i gazimo sjajnim putem uz Neretvu, koji pored sjajne reke prolazi kroz jednako fascinantnu prirodu, tako da su nam se kacige vrtele levo desno,poput gledalaca na teniskom mecu. Negde oko vremena za rucak stizemo u Mostar, taman na cevapcice koje smo u Sarajevu lobovali. Smestaj smo bukirali kada smo bili u Sarajevu,i smatrali da je taj segment dnevnih obaveza olako i uspesno resen. Ali ne lezi vraze. Pred ulazak u Mostar u navigaciju kucam adresu smestaja,i navigacija nas dovodi u polusrusenu ulicu prepunu nekih uskih pesackih prolaza koji se uvijaju izmedju zidina kuca,tj. dvorista. Shvatamo da se navigacija nije snasla, nalazimo smestaj po imenu „old brigde“ uz pomoc prolaznika i penjemo se ka kuci koja slabo lici na onu sa bukinga. Nikog nema, zovem broj koji sam nasao na vratima i cujno zbunjena zena mi preko telefona kaze da nema pojma ni o kakvim gostima, ni o kakvom bookingu, ni o cemu. Vracamo se do motora da nastavimo listati mozak sta i kako dalje, u tom listanju valjda smo radniku necega u toj ulici delovali kao da nam je neophodna pomoc i prilazi ponuditi je. Kada smo mu izneli problematiku mekano se nasmeja i kroz taj smeh nam rece da samo u toj ulici ima bar 15 kuca koje nude smestaj pod nazivom „old bridge“. Nekako, svo troje, protumacismo adresu sa sajta i covek nas nekako provuce do kuce za koju misli da se nalazi na toj adresi,sto uopste nije bilo lako jer je zavucena kao da je pravljena za stek. Zakljucanu kapiju otkljucava i otvara devojka koja nas gleda kao da vidi Colu i Brenu. Kada smo joj objasnili problematiku nemo proguta knedlu, rece da mora do kuce da proveri i brze bolje nam opet zakljuca kapiju. Posle nekih 15min opet otkljucava i sada vec ne bas toliko zaprepascena sto nas vidi, ali cini mi se ipak opet izenandjena, nam se izvinjava sto nisu pratili buking, posto je za to zaduzena sestra, a nije tu, ona za raspremanje, majka za zakljucavanje, otac za odnose sa javnoscu i tako do cetvrtog kolena, nisu odgovorili na rezervaciju itd itd, moli nas da ako hocemo ostavimo stvari i negde ubijemo sat vremena dok ona,majka i sestra ne obave svoj posao. Prlicno nevoljno pristajemo na to,jer je tumaranje po Mostaru pre pranja i presvlacenja,po strasnoj vrucini, nesto sto smo poslednje zeleli. Taj sat smo ubili tako sto smo otisli do mosta tj. ispod, legli na neki zidic i malo sumirali dan, malo pokusavali da procenimo koliko ljudi dnevno na mostu napravi selfi. Sada  nas je u smestaju docekala majka, koja nam je odmah nagovestila da je blago pripita, ali ipak jako ljubazno, uz ukljucen repeat, par puta objasnjavala gde se desila greska. Sve resavamo uz obostrani osmeh i brzinski obavljamo neophodno jer je vec sumrak i ukoliko nesto ne pojedem necu biti sposoban ni za taj osmeh. Na putu do cevapa shvatamo Mostar i slazem se sam sa sobom da most, tj. stari grad zaista ima tezinu i da se prosto oseca da je svaki kamen, ploca dobro i temeljno nabijena istorijom, samim tim sve izgleda nesvakidasnje. Za razliku od tog dela, smatram da onaj drugi, „obican“, deo ne zasluzuje da se naslanja na stari jer deluje prilicno lose, sivo, neartikulisano. Vozi se iskljucivo bez kacige, po malo je prljavo,ulice su izgleda bile u nekoj fazi renoviranja,mozda i nisu,uglavnom  , po meni, lose.

[jorga83 112 Napisano Februar 24, 2019]

Drugi dan

 

Mostar_Dubrovnik_Herceg Novi

Budim se jako rano, trema je ucinla svoje, budim nezniju polovinu i pokusavam joj objasniti sta sledi i zasto se tako ponasam. Trema jer za koji kilometar nas ceka, opravdano cuvena, jadranska magistrala. kao pred prvi sastanak sa idealizovanom, dugogodisnjom simpatilom, tremu izaziva milion pitanja, sta joj reci,kako gledati, da li priznati, gde ici… Granicu prelazimo, ja uz put pokusavam savladati tremu, tako da se tog dela do nje i ne secam narocito. Na navigaciji se pojavljuje natpis „jadranska magistrala“ ja uzimam pluca puna vazduha i speman sam. Priprema nas dobar asfalt, fina priroda, a pravi uvod prave polja mandarina na uscu Neretve. Plantaza  zaista impozantno izgleda i stajemo na jednom prosirenju samo da bi je bolje zapamtili. Ubrzo ,bogatiji za jedno spontano poznanstvo hitamo pravo ka Jadranu koji se ubrzo pojavljuje i prava igranka moze da pocne. Plavetnilo jadrana sa jedne strane, prosarano zelenio sa druge, ostrva cisto da razgibaju oci, asfalt sjajan, krivine jos sjajnije.. Polako  me nervoza spopada jer ne znam sta raditi,kako voziti. Ako zategnem sajlu gasa zao mi je sto ne mogu razgledati okolinu kako zasluzuje, ako smirim kraljicu zao mi je sto takav put ne koristim kako dolikuje, ako stajemo precesto bzvz seckam idilu, a ako ne steta sto necemo sve upiti kako treba, vremena za dva puta nema. Pokusavam naci sredinu i kez. Parcence bosne sa granicama se nalazi tu cisto da fraza „savrsenstvo nepostoji“ bude potvrdjena. U Neumu smo popili kafu, pomirisali more, slozili se o stanju prethodnih kilometara i nastavili dalje. Dubrovnik se pojavljuje onako kao neki bisercic koga je more izbacilo na obalu i docekuje nas kao i svaki turisticki gigant bez obira na godisnje doba, strahovitom guzvom.

Na dubrovackom multinacionalnom skupu dominiraju kinezi,nemci, enklezi, ostali se manje vise infiltriraju poput nas. Cak su u celu tu guzvu uspeli da smeste i neki maraton koji prolazi kroz dubrovnik, tako da su sve  izmesali i usarenili do maximuma. Cini mi se motora ima vise nego stanovnika i obzirom na guzvu sve je uredno uredjeno,parkinzi za kola, motore, barke, camce, sve se radi na tome da guzva bude dobro organizovana samim tim da izgleda manja. Spartamo gore, dole, levo, desno, pijemo kafu na rivi i picimo na krajnje odrediste za taj dan, za mene mali Dubtovnik, Herceg Novi. Na granici podugacka kolona, mimo obicaja stajemo u red, gasim masinu i lagano klizimo,iz razloga sto imam osecaj da ce mi prijati malo mira, taman da dan saberem i oduzmem. Neznija strana poput saobracajca iz nekog zbuna mi rukama pokazuje kako i kuda da prolazim ne znajuci da stojim sa razlogom, gledam je, vecam da li da joj objasnjavam ili ne, ipak odlucujem samo da joj kazem da smo skoro stigli i da. nema potrebe zuriti. U medjuvremenu mi prilaze na druzbu jedan slovenac i jedan poljak, obojica na bmw, slovenac gt1600, poljak 1200rt, tako da su mi sigurno duplo skratili kolonu sagama o bmw. Kada sam im pred kraj hvalospeva rekao da prema bmw osecam jako veliko postovanje, ali nista vece nego prema ostalim proizvodjacima pogledase me kao da sam im probusio gumu i ipak nastavise ali u slabijem ritmu. U Herceg Novi stizemo taman da se stignemo okupati malo u moru, pojesti picu i popiti koje pivo na plazi, odlican zavrsetak jos boljeg dana. Ovaj put za smestaj nismo angazovali booking, vec smo to obavili preko lokalnog stanovnistva, i bio je sasvim zadovoljavajuc za to sto je nama potrebno.

[jorga83 112 Napisano Februar 24, 2019]

Treci dan

 

Herceg novi_Zabljak

Sto se treceg dana tice necu vas mnogo gnjeciti, deonica je kratka,nista se specijalno nije desilo, a i siguran sam da je vecina prosla ovim putem vise puta nego nekom ulicom u vlastitom gradu. Jedino mogu spomenuti da smo se uspentrali do Njgusevog mauzoleja, nisam nikada pre bio tako da samo mesto u prvi mah izgleda filmski, pogled je najdalji moguc, sve je onako surovo pa cak i one stepenice pre samog mauzoleja. Medjutim, na mene nije ostavilo pretarno jak utisak, sve je ok, ali jednostavno nemam zelju opet otici tamo, zasto je tako ne znam, prosto tako je. Dolaskom na Zabljak pojavila se zelja da negde pojedemo pravi, dobar pasulj. Seli smo u restoran koji je na oko delovao kadar ispuniti nasu zelju, a da , a pre samog sedaanja sa trotoara pitali imali ga, da ne bi bila mosa. Sedamo, narucujemo Niksicko,pasulji neke salate. Dok nam konobar sipao Niksicko ubi se hvaleci ostala jela, pasulja ima ali ovo ostalo je mnogo bolje. Kada je donosio escajg prica sam sa sobom da pasulja ima, nije frka, ali ovo ostalo je strava. Kada je donosio salate kaze da je pasulj tu, nije problem, ali je neverovatno da pored takve ostale hrane mi hocemo bas taj pasulj. I na kraju nas je uspeo ubediti, poseta se svela na salaticu, po Niksicko i paljba, na zalost u cemu je bio stos verovatno nikada necemo saznati. Smestaj smo nasli opet preko sajta i ovaj put nije bio omaske, sjajna kuca na obroncima durmitora, cista, sa odlicnim domacinima, sve za 5, cak i garaza.

[jorga83 112 Napisano Februar 24, 2019]

Cetvrti dan

 

Zabljak_Valjevo

 

Dan lep i ruzan, i srecan i tuzan... Dan povratka kuci uvek odvaja osecaj, ruzan jer se jednostavno putovanje zavrsava, a lep jer se taj dan vracamo kuci, sto meni uvek daje dozu zadovoljstva, valjda sam nostalgicar, na bilo kakav nacin. Ujutru cekamo malo da se asfalt otopi, posto je sinoc oko 0 bilo i hitamo da napravimo prsten. Sve je delovalo dobro par kilometara, a onda je sneg pored puta pistajao sve ucestaliji. Stadosmo na jednom prosirenju da doruckujemo i tu nalecemo na lokalce koji nam predlozise polukruzno jer su koji kilometar dalje snezni nanosi na putu i tuda necemo uspeti. Dobro, nije mi zao, blizu je, bice prstenova. Vracamo se u smestaj, pakovanje i pravac sumadija. Milion puta prodjeni, ali i dalje ne izlizani, jako lepi predeli oko tare, pravo opustanje, sve lepo a poznato. U glavi se spremam da verovatno poslednji put na ovom putovanju malo energicnije potrosim gume i hondu, jer nam sledi deonica oko Kokinog Broda i steta bi bilo da kada smo vec tu ne ispostujemo je kako zasluzuje. Ali, neko ko je tu, uz svakog putnika, na svakom putovanju, nece dozvoliti da sve olako prodje. Marfi. Uvek tu, pitanje samo kakvog raspolozenja, mi smo ovaj put imali srece, nismo mu bili zanimljivi mnogo. Prilikom obilazenja jednog kamiona primecujem da nije to to,kako se obilazenje blizi kraju xrv sve vise gubi snagu i na kraju staje i gasi se. Goriva ima ali nacin na koji je izdahnula govori o cemu se moze raditi. Blizu kuce smo, odokativno znam sta moze biti, mesta panici nema i paznju mi odvlaci reakcija sa sedista pozadi. Partija saha pocinje,jer u tom momentu me jedino moze poremetiti panicna reakcija od pozadi, na koju bih ja reagovao jos nervoznije, a na tu moju verovatno histerija i eto mata. "Sta je bilo? Ne znam, videcemo... Sta cemo sada? Sredicu.." Na svu srecu, tu je iskrena reakcija sa njene strane, a samim tim i partija zavrsena. Posto honda kada staje zna gde treba stati, iz tehnickog pregleda, ispred kog smo stali izlazi covek da ponudi pomoc, posto vidi da skracujem rukave. Odlicno, vec u prilasku vidim kako ce fantasticno posluziti kao tampon za istresanje osetljivije polovine, a meni samim tim omoguciti da uzivam u saniranju kraljice. Tako i biva, dok je ona njega tesila da cu ja to caskom, da stalno tu nesto cackam, da odlicno znam sta radim jer je poznajem, ja vidim da je rele koji sam vezao na pumpu goriva da bi platine bile rasterecenije crkao. Iz coska zadnjeg kofera vadim drugi, kacim ga i taman kada se vec pravi dovoljno velika guzva da ispostujemo onu srpsku "jedan radi a trojica gledaju", palim je, zahvaljujem se gospodinu na, za mene, izuzetno velikoj pomoci i nastavljamo, ja sa osmehom, ona sa zebnjom. Pred samim Valjevom, negde oko Debelog Brda ocekivano ali zapravo iznenada snalazi me prilicno truo i smrdljiv osecaj. I  ako rodjen i odrastao u Valjevu, dete sam bivse Juge, tj. najdeblje korenje vucem iz u putopisu pomenutih zemalja, u nedostatku Makedonije. Sudbina ,splet okolnosti ili kako ja to najvise volim zvati, igra slucaja je bila takva da su mi obojica deda vojna lica i tako spartajuci bivsom su se sasvim slucajno usidrili bas ovde. Mislio sam da krecem na ovaj krug bez ikakvih ocekivanja, ali neka su ipak izgleda postojala, bar ako nista vise, da se u tim zemljama ne osecam kao stranac, cak i vise nego negde gde je to  normalno. Za smestaj, razgovor, kaficu, rakijicu se nisam imao kome obratiti jer je prosto situacija takva da nisam znao kome, ni gde, a ni kako, cak i uslucaju susreta sa najrodjenijima prvo bih morao pristupiti ubedjivanju u samopostojanje. Tako da eto, ovo malo putovanje ce ostati upamceno po osecaju na sopstvenoj kozi jednog velikog raspada.

Ukoliko vam se ovaj, mozda vise zivopis nego putopis, nije dopao, izvinjavam se na utrosenom vremenu, ako pak jeste, drago mi je da sam vam bar jedan sat napravio zanimljivijim…

Vidimo se na drumu

[kaligula1 1134 Napisano Februar 24, 2019]

Super

Poslato sa WAS-LX1 uz pomoć Tapatoka

[Satelis 15872 Napisano Februar 24, 2019]

Pre sat vremena, jorga83 je napisao:

ja vidim da je rele koji sam vezao na pumpu goriva da bi platine bile rasterecenije crkao

Odlican putopis, uzivao citiajuci i prisecajuci se kako bese prosle godine, hvala!

 

OFF topic

cemu jos jedan rele, zar nema fabricki rele za pumpu goriva?

[jorga83 112 Napisano Februar 24, 2019]

Nisam 100% siguran ima li rele ili pobudu dobija sa cdi,uglavnom bez ovog koji sam stavio platine varnice lepo,sa njim nema nikakve varnice,samo skljocaju,kao da umesto njih skoro ceo posao obavlja vezani rele.

[Satelis 15872 Napisano Februar 24, 2019]

El. b. pumpom upravlja ecu preko relea, tako je kod vecine, mozda je kod tebe drugacije.

Ako imas el. semu tvog motocikla.... baci pogled pa ces znati kako ide napajanje b. pumpe.

pozzzzz i jos jedared, odlican putopis 

[eduardo 210 Napisano Februar 25, 2019]

Lepo lepo, uživah.

[dtesic 372 Napisano Februar 25, 2019]

evo foto od letos da kompletirate album.

Poz Teša Mladenovac

hvala

[zor@n 376 Napisano Februar 25, 2019]

Odlično. 

[jorga83 112 Napisano Februar 25, 2019]

Hvala,drago mi je da su pozitivni utisci,tako da mozda bude jos nesto kada se skupi materijal. Samo ja sam bio u vodi,voda je bila hladnjikava ali ipak od drine toplija. Sto se kvara tice,nista opasno,cisto da zacini zajebanciju

[nastasovic 89 Napisano Februar 25, 2019]

bravo.samo napred.ajde ove godine jos jedan putopis.

[Petar zr 10 Napisano Februar 26, 2019]

Lepa tura,lepo opisano i uslikano.

[knez71 18 Napisano Februar 26, 2019]

Druze hvala ti jer si putovanje preneo u sliku i reci,uzivao sam u putopisu,jer i ja sam dete Yuge.

I tuda svuda ja se ne osecam strancem,oni su moji ili ako bolje zvuci ja sam njihov.

Putuj i uzivaj.......

[mikica djuric 319 Napisano Februar 27, 2019]

Поздрав за Ваљевца од Ваљевца. Ово ти је одлично! Лепо си се навозао и уживао!

[jorga83 112 Napisano Februar 27, 2019]

Hvala zemo,pozdrav

[Vroc-Kapo 1950 Napisano Mart 2, 2019]

Lipo napisano, malo pobrckano, ali meni pase. Fala lipa. 

[jorga83 112 Napisano Mart 2, 2019]

Hvala svima,nema na cemu

[cikapostar 21 Napisano Mart 2, 2019]

Lepo.Volim ove putopise iz bivse Juge.Pozdrav.