Prvi put na drugom kontinentu

[Pauk 613 Napisano Jun 20, 2018]

Pratim, odlicno.

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 20, 2018]

03. dan, 03.06.2018.

 

Planirana ruta za 03. dan: Istanbul. Kilometri i kilometri obilaska Istanbula! 

 

Za dan u kom se nećemo voziti motorima, planirali smo da obiđemo što više moguće. Posle doručka u hotelu krećemo kroz prelepi i veliki Guhlane park, Sulejmanovo dvorište, koji se nalazi odmah pored Topkapi palate, koja je bila glavna rezidencija svim osmanslijskim vladarima dugi niz godina. Pored Sultanove rezidencije nalazio se i harem, ali ovog puta nismo ulazili u sam kompleks koji je inače pod zaštitom Uneska. Šetnjom kroz park, primećujemo kako je sve sređeno, čisto i koliko pažnje polažu na očuvanje zelenila u centru Istanbula, a ujedno i zamišljamo kako je sve to izgledalo nekih 500 godina ranije...

 

 

 

 

 

 

Nakon Gulhane parka i Topkapi palate plan je da odemo ka Eninonu luci, gde smo se raspitali za krstarenje Bosforom. Krstarenje počinje za par sati, tako da imamo slobodnih 3-4 sata te peške prelazimo Galata most i da idemo kroz istanbulsku Knez Mihalovu, ulicu Ištiklal, koja vodi do Trga Taksim.

Kada smo stigli do vrha, vozimo se nazad malim tramvajem koji vozi samo od početka Ištiklala do Taksima i nazad. Umorni od šetnje, pravimo pauzu za tursku kafu i nargile u jednom autentičnom turskom lokalu.

 

 

 

 

 

 

 

Dalje nastavljamo ka Galata kuli. Ne penjemo se na kulu jer ljudi padaju sa nje od vrućine , tako da se samo slikamo ispred i nastavljamo peške nazad preko Galata mosta ka luci gde nas uskoro očekuje početak krstarenja. U putu ka luci u jednoj od prodavnica kupujemo mali stiker turske zastave koji smo zalepili za kofer.  

 

 

 

 

 

 

 

Ima dosta privatnih i skupljih krstarenja, a mi smo se odlučili za jeftiniju varijantu, koja maltene služi kao prevozno sredstvo građanima Istanbula ali i turistima da vide Istanbul sa Bosfora. Cena karte je bila 12 lira po osobi tj. malo više od 2 eur po osobi, što je morate priznati jako jeftino, s obzirom da je krstarenje trajalo nepuna 2 sata.

 

U toku krstarenja najveću pažnju privlači Dolmabahce palata, koja je bila nova rezidencija vladara nakon Topkapi palate i koja je sagrađena po uzoru na zapadno evropske dvorce. Sa vode se mogu videti i nove moderne zgrade u pozadini koje nekako štrče iz cele panorame starog dela Istanbula.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Neki smo uživali u krstarenju, a neki su i zaspali

 

 

 

Posle krstarenja odlazimo na večeru i veče provodimo u kafiću pored hotela uz čaj i nargile. Ono što nismo uspeli da posetimo u Istanbulu je kafić Pjer Loti, ali valja nešto i ostaviti, pa imati razlog više da se vratimo u ovaj predivni grad.

 

Priprema se ruta za izlazak iz Istanbula ka Ankari. Navigacija uporno pokazuje da se ide kroz EurAsia tunel, koji kako na sajtu piše je zabranjen za motocikle. Vlasnik prodavnice preko puta hotela me ubeđuje da idemo najbližim putem, za koji sam smatrao da je sigurno kolaps ponedeljkom jutro, tj. preko Galata mosta, Bešiktaša i na prvi bosforski most gde ćemo se uključiti na auto put i preko kojeg ćemo i zvanično ući u Aziju. Na kraju pravim rutu kako me je Turčin savetovao. Ionako smo planirali da ćemo izlaziti nekoliko sati...pa šta nam Bog da! 

 

 

 

 

[Satelis 15776 Napisano Jun 20, 2018]

Bravo Sale, bravo Nikola i vasim curama.....lep putopis, samo tako nastavi.

Zanimljivo mi je sto imate relativno malo km pod dupetom, do "juce" vozili skutere......kao da je neko kliknuo prekidac, dobri motori, natovareni, ozbiljan put pred vama prodjoste 

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 21, 2018]

Hvala Dare!

 

[Singularitet 2495 Napisano Jun 21, 2018]

Sjajno, sjajno! Dobra volja, dobro društvo, mirna glava...

[king_julien 2567 Napisano Jun 21, 2018]

Ja sam iskreno ocaran opisima i slikama.

Kolega ja se izvinjavam stvarno na spamu, zanima me samo jel niste hteli motorima da obilazite grad zbog guzve i nepoznavanja ili vam je bilo lakse gradskim prevozom?

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 21, 2018]

Nije spam, zato i sluze putopisi da se razmene iskustva sa putovanja. Zato i volim da ih citam, a posle ovakvih putovanja osecam obavezu i da ih napisem.

Sto se tice obilaska...
Bili smo smesteni bas na dobrom mestu, tako da smo mogli vecinu mesta i da obidjemo peske. A sam javni prevoz je veoma lak za koriscenje, plus koga god smo pitali svi su nam rado pomogli. Verujem da moze i motorom da se obidje, ali mislim da je po tim malim ulicicama problem parking a i stvarno voze kao divljaci, bas opreznost mora da bude na 110%. 

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 21, 2018]

04. dan, 04.06.2018.

 

Planirana ruta za 04. dan: Istanbul – Ankara, okvirno oko 460 km.

 

Doručak u hotelu služe od 07h, makar su nam tako rekli. Ustajemo dovoljno pre toga, da se spremimo i snesemo stvari pre 07h, kako bi što ranije krenuli i izbegli istanbulsku gužvu ponedeljkom ujutru. Doručak je malo kasnio, izgleda da nisu računali da će neko ustati baš tako rano.

 

U međuvremenu, Saša i ja odlazimo po motore koji su nekih 100 metara udaljeni od hotela. Meni se tu dešava nezgoda, tj. povreda kolena koju vučem od ranije. Prilikom prebacivanja desne noge preko motora, nezgodno uvijam levu nogu i levo koleno mi izleće.

 

Bol je jak kao nikada do sada, nogu ne mogu da pomerim, tj. ostaje mi nekako zaglavljena taman za položaj u kome ću voziti. Obliva me hladan znoj jer znam da moramo da nastavimo put, a doktora ne planiram da posetim, pogotovu ne u Istanbulu. Saša mi pomaže da spustim motor sa centralnog štendera i polako ga odvezem ispred hotela. Naravno da sam se iznervirao, a opet trudim se da ne prikažem nervozu da ne bih sekirao suvozača Julijanu, a i ostatak ekipe.

 

Odmah uzimam brufen da popijem i tada od uspavanog člana posluge u hotelu umesto hladne vode dobijam čašu vrele vode. Nategnem celu čašu na eks i naravno momentalno ispljunem sve po podu i usput zaradim opekotine u ustima.  Baš me krenulo od jutros...

 

Do 08h krećemo iz hotela, psihički spremni za gužvu. Prelazimo Galata most, prolazimo kroz Bešiktaš i uključujemo se već posle samo 10ak minuta na prvi prsten, tj. prvi bosforski most.

 

 

 

I evo je Azija, na par metara ispred nas.

 

 

Prešli smo 120km od smeštaja za manje od sat i po. Stajemo na Shell pumpu na pauzu za kafu i komentarišemo kako nismo videli ni „g“ od istanbulske gužve! 

 

Inače, krenuli smo ponovo auto-putem jer mi je kolega sa foruma rekao da magistrala D100 može biti jako naporna na azijskoj strani, jer je maltene velika industrijska zona i da su česti semafori. Mi smo svakako planirali isključenje sa auto puta, jer ćemo do Ankare ići ovom rutom:

 

 

Nakon samo 40 km od pauze, isključujemo se na magistralni put D140. Kakvo je samo osveženje silazak sa auto puta. Predeli postaju sve lepši, a krivine sve bolje. Kako se penjemo uzbrdo, priroda postaje sve zelenija. Predeli nas podsećaju na naše planine. Propuštamo priliku par puta da stanemo i da se slikamo, tako da sledeću pauzu pravimo na nekih 200 km od jutros u podnožju te planine. Radujemo se ako će ovakav put biti narednih 260 km koji nas očekuju.

 

 

 

 

 

 

 

Već posle nekoliko desetina kilometara, priroda se totalno menja, kao da smo na drugoj planeti. Uživamo u nestvarnim i prelepim predelima i komentarišemo kako nam je drago što smo se odlučili za baš ovaj put do Ankare. Slike naravno ne mogu da prenesu pogled ljudskog oka, lepotu i prostranstvo prirode ispred nas.

 

 

 

 

 

 

 

 

Inače, na poslednjim slikama nije auto put, već njihov, običan i odličan magistralni put!!! Gotovo svi besplatni magistralni putevi kojima ćemo se kretati do kraja putovanja po TR su na nivou naših autoputeva, dakle dve trake i zaustavna. Razlika je što ovi putevi imaju česte raskrsnice i uključenja sa strane. Ispostavilo se da do kraja puta kroz TR nismo naišli ni na jednu rupu, niti smo imali bilo kakvu zamerku na sam kvalitet puta.

 

Na ulasku u Ankaru stajemo ponovo na Shell pumpu, sipamo gorivo kako ujutru ne bi gubili vreme na putu ka centralnoj Kapadokiji, koja nam je bila jedan od primarnih ciljeva.

 

Stižemo u hotel već oko 15.00h. Da smo znali da ćemo ovako lako izbeći gužvu kroz Istanbul, i da ćemo tako brzo stići u Ankaru, još danas bi nastavili ka Goremeu ali nema veze, tu smo gde smo, osvežavamo se i krećemo u obilazak.

 

 

 

Plan je prvo da odemo na ručak, pa nakon toga da posetimo Atataturkov mauzolej koji je jedan od simbola Ankare. Odlazimo u Gencilik park, tj. park Mladosti. Nakon šetnje sedamo u jedan od mnogobrojnih restorana. Naručujemo tradicionalna turska jela, led za koleno i opet ostajemo bez piva, samo sokići.

 

 

 

 

 

 

 

Nakon jela krećemo peške par kilometara ka mauzoleju. Stižemo do ulaza gde je nažalost gotovo radno vreme za taj dan...ostaje nam samo da se okrenemo i vratimo nazad.

 

 

 

Inače, Ankara, veliki grad od preko 5 miliona stanovnika, nije ostavio nikakav utisak na nas. Nekako je za razliku od Istanbula veštački grad, ali nemamo pravo da sudimo jer smo proveli u njemu samo jedno popodne. Makar su smeštaj sa doručkom, podzemnom garažom i ljubazno osoblje opravdali naša očekivanja!

 

U povratku iz parka odlučujemo da nađemo market i popijemo makar po jedno pivo.

Nažalost, i dalje ne uspevamo da ga pronađemo tako da je to veče na repertoaru domaća rakija koju sam poneo iz Čačka.

 

 

[PaPaja 1182 Napisano Jun 21, 2018]

super vam je ovo, moramo da isplaniramo za sledecu godinu

 

kad nema piva i rakija je dobra...

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 21, 2018]

Za sve info, stojim na raspolaganju.

[abarth_maniac 5957 Napisano Jun 22, 2018]

Ja sam u Istanbulu našao Fosters u nekoj maloj radnji. Pre 2 godine 6 € limenka. Zanimljivo mi je bilo sto je tih malih prodavnica bilo u ulici na svakih 100m i nije mi bilo jasno zasto!?
Shvatio sam kad sam otisao da kupim jos po jednu limenku sebi i kolegi (bahatili smo se ) kad ono neeema! Za sat vremena koliko smo ispili po jedno pivo, svi frizideri prazni, u svim prodavnicama! Vidis turcina koji istrcava iz kuce cim padne mrak, u najblizu prodavnicu, kupi 15-20 piva i trci nazad u kucu. Piju kao smukovi, samo se kriju kao zmija noge. Valjda ovaj njihov bog ima kokošije slepilo, pa kad padne noc onda mogu da piju a da ih niko ne osudi.
Sto se tice obilaska, mi smo shvatili da je motorom NEMOGUĆE obici ga, pa smo isto peske sve.

Jedva cekam nastavak!

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 22, 2018]

U Istanbulu preko dana nismo nasli nigde, tj. drugi dan u jednom kaficu je bilo oko 45 lira, tj. 9 eura otprilike, tako da nam se nije ni pilo pivo... 
 

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 22, 2018]

05. dan, 05.06.2018.

 

Planirana ruta za 05. dan: Ankara – Tuz Golu – Derinkuyu – Goreme, okvirno oko 370 km

 

 

Po default-u ustajemo rano, kako bi što pre stigli na krajnje odredište i ako je danas po planu nešto manja kilometraža nego do sada. Doručak u hotelu je odličan, do sada najbolji, ali kako nam fali prva dobra jutarnja kafa, nakon samo par kilometara zaleta pravimo pauzu u restoranu pored puta, gde naručujemo tursku „kahvezi“. 

 

Sedamo odmah blizu parkinga, jer odatle vidimo i motore i kacige i kamere na kacigama. Međutim, konobar uporno i rukama i nogama pokušava da nam objasni da bi trebalo da sednemo malo dalje, i kada smo na kraju popustili, bilo nam je jasno da je želeo da nam uz kafu servira i prelepi pogled na lokalno jezero „Mogan“.

 

 

 

 

Nakon kratke pauze nastavljamo nekih 100-injak km ka drugom najvećem jezeru u Turskoj, Tuz Golu. Inače, to je slano jezero koje podmiruje nekih 70-80% turskih potreba za solju. Ubrzo nailazimo na skretanje sa magistrale na put koji vodi do parkinga odakle može da se dođe peške do samog jezera, pa koristimo priliku da svratimo i da se slikamo. Tu se nalaze i mnoge prodavnice suvenira i različitih proizvoda od soli, a između ostalog i muzej soli.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

S obzirom da nije moglo da se priđe motorima do samog jezera, dogovaramo se da ako se ukaže prilika u nastavku puta stanemo još koji put. Kako je Iva ranije saznala, jezero zbog algi koje se pojavljuju u julu dobija roze boju, a kako je sad jun, ne nadamo se mnogo. Nakon 50ak km, nailazimo na deo jezera koji je jarko roze/crveno boje u daljini, pa stajemo na parking pored puta da ovekovečimo momenat. Zamislite beskrajno belo jezero, sa nijansama roze boje. Nestvarna priroda koja nas je dodatno oduševila.  

 

 

 

 

 

 

 

 

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 22, 2018]

Sledeći stanica  je podzemni grad Derinkuyu. Od jezera do tamo imamo nekih 140 km. U Aksaray-u skrećemo levo ka Nevshehiru, a ispred Nevshehira desno novom deonicom puta od 10km. Ubrzo stižemo u centar grada Derinkuyu gde se raspitujemo gde se nalazi podzemni grad. Čim smo videli autobus na parkingu, znali smo da smo na dobrom mestu. Prilazi nam gospodin i nudi da nam bude vodič, što mi prihvatamo. Objašnjava nam celokupnu istoriju mesta. Ukratko, podzemni grad je nastao u 07. i 08. veku pre nove ere, kasnije proširen za vreme vizantijskog carstva i korišćen čak do 1964. godine. Vodičev deda je čak živeo u podzemnom gradu, što zvuči fascinantno kada se nalazite na licu mesta i vidite uslove života.

 

Najveći je otkopani i otvoren podzemni grad koji je poznat turistima. Lokalno stanovništvo ga je koristilo kao sklonište od loših vremenskih uslova, ali pogotovu za vreme raznih ratova u toku istorije. Grad je povezan tunelima, gde je moglo da se smesti oko 20.000 ljudi. Imali su prostorije za stoku, za pravljenje vina, škole, kolevke za bebe, duboke ventilacione otvore preko 50 metara dubine. Sami tuneli, tj. grad je bio do nekih 60 metara dubine ispod zemlje, tj. 10 spratova, dok je za posetioce otvoreno 8 spratova, dokle smo se mi i spuštali uskim i strmim stazama i stepenicama. Tuneli i spratovi su bili zatvarani ogromnim kamenovima. Tu provodimo sigurno nekih 1.5-2 sata. Izlazimo oduševljeni...prosto neverovatno gde su ljudi živeli, tj. borili se za život...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon Derinkuyu, vraćamo se nazad ka Nevshehiru i Goremeu, nekih 40 km udaljenih. Stomaci nam alarmiraju da je vreme za klopu, tako da čim smo stigli u Goreme prvo idemo na ručak, pa onda u smeštaj.

 

Klopamo odličnu piletinu, junetinu, kofte tj. ćufte, koje najviše liče na faširane šnicle. Pravi turski specijaliteti...

 

 

 

 

 

 

U celom Goremeu gotovo svi hoteli su smešteni u tzv. pećinama. Naš hotel je jedan od tih. Smeštaj nas naravno oduševljava, sve je u skladu sa okolinom...

 

 

 

 

 

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 22, 2018]

Jedan od simbola, ako ne i najveći je vožnja balonima u Goremeu. S obzirom da nas sutradan čeka put od nekih 570 km, Saša i ja se dogovaramo da preskočimo let, a devojke će ići. U hotelu nam organizuju čitav aranžman. Plan je da ustanu oko 3.45h ujutru, dolaze po njih u 04.15h, oko 05h počinje let i oko 08h su nazad u hotelu. Mi ćemo kasnije izaći sve to da slikamo i nakon leta i doručka idemo dalje.

 

Nakon prvog susreta sa gradom, malo je reći da smo oduševljeni! Priroda oko nas je nestvarna i jedva čekamo da krenemo u šetnju ka vidikovcima oko grada. Jednoglasno se slažemo da je ovo najbolji dan putovanja, sve je savršeno! Kapadokija nas je totalno očarala i zadivila! Kada uz zalazak sunca dodamo i naše lepše polovine, motore, a naravno i naše žene, dobijamo odlične fotke.  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Veče provodimo u prelepom kafiću uz turski „Elma cayi“ (Elma čaj, čaj od jabuke) i nargile. Sumiramo celokupan dan, srećni i zadovoljni. Ranije idemo na odmaranje, jer devojke ustaju dosta rano, a i sutra nas čeka do sada najveća kilometraža, koja nas ne obeshrabruje, jer smo od sutra zvanično u hotelu na odmoru.

 

 

[Sveta 5. 1984 Napisano Jun 22, 2018]

Lepo isplanirana tura

[Nenadbg88 1512 Napisano Jun 22, 2018]

Fantastično. Čitam I uživam kao da sam tamo. Bravo.

Poslato sa WAS-LX1 uz pomoć Tapatoka

[sremac72 61 Napisano Jun 23, 2018]

PRIRUDA mnogo dobro. Mnogo vam je lepo, ajde dalje

[king_julien 2567 Napisano Jun 23, 2018]

12 hours ago, nikvuksa said:

Jedan od simbola, ako ne i najveći je vožnja balonima u Goremeu

Kolega jel je voznja balonima ogranicena u odredjenim mesecima ili bilo kad, kad je mogucnost za let moguc?

I ako nije tajna koliko kosta cena aranzamana leta za jednu osobu.

P.s. samo tako nastavi sa pisanjem odlicno je!!!

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 23, 2018]

Hvala svima! Više o vožnji balonima u sledećem danu putopisa.

 

 

[AcimZvornik 34 Napisano Jun 23, 2018]

Odlicnooo


Sent from my iPhone using Tapatalk

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 24, 2018]

06. dan, 06.06.2018.

 

Planirana ruta za 06. dan: Goreme – Antalija, okvirno oko 570 km.

 

Alarm zvoni u 03.45h...čujem Julijanu da se sprema i odlazi, a ja nastavljam da odmaram. Poželeo sam joj prijatan let i lep provod.  
S obzirom da u sobi koja je deo pećine nemam prozor, nemam ni predstavu o vremenu, da li je svanulo i slično. Uglavnom, ispred 06h čujem lupanje na vratima, nemam pojma šta se dešava. Saša se probudio pre mene i ustao da vidi...devojke se vratile...

 

Tog jutra vetar se razduvao žestoko, koji je doneo neke neočekivane oblake. Ali nisu oblaci bili problem, već sam vetar. Aplikacija koju je organizator pratio je uporno pokazivala crvenu zastavicu, iako su baloni već do pola bili naduvani i spremni za poletanje. Nažalost, let je otkazan...svi putnici tog jutra se vidno razočarani vraćaju u hotele, kao i naše supruge. Nažalost, u Goremeu ne ostajemo više dana da bi pokušali ponovo sutradan, već nakon par sati nastavljamo dalje, ka Antaliji.

 

 

 

 

Inače, letovi balonima se održavaju gotovo cele godine, čak i po snegu i po kiši. Kako nam je rečeno, jedino je vetar taj koji odlaže letove. Cena najma leta balonom je 110 eur po osobi, ali to je bila cena koju smo mi dobili „danas za sutra“. Inače na internetu se mogu naći informacije da su prosečne cene oko 150 eur po osobi, a opet imalo je nagoveštaja da može da se iscenka i za manje od 100 eur, ali ne na tako kratak vremenski period. U cenu je uračunat dolazak te agencije u hotel po putnika, osiguranje za svakog učesnika, sertifikat nakon završenog leta, doručak pre i posle leta i šampanjac za uspešno završen let. Nažalost, devojkama je novac bio vraćen. Ako ništa drugo, ostaje nam motiv više da se vratimo u čarobni Goreme.  

 

 

 

Krećemo iz Goremea tek oko 09.30h. U startu očekujemo da će put biti monoton, jer do Konije nekih 250km vozimo maltene pravolinijski. Nakon toga bi trebalo da krenemo uzbrdo u planine, pa očekujemo i nekih 200km planinskog puta, i onda nam ostaje magistrale uz more 100-injak km.

 

Magistralom kojom je inače ograničenje najčešće 82kmh (da, 82 kmh je zvanično ograničenje na većem delu magistrala), vozimo 100-120kmh i uzdamo se da će nam neko signalizirati ukoliko bude policije.

 

Inače, za ceo put kroz TR nismo imali susret sa policijom sem na pomenutom putu od Istanbula ka Ankari, kada su nas zaustavili sa sve puškom u rukama i tražili nam da ugasimo svetla na motorima. Jedva im objasnismo da su automatska tj. stalno uključena i onda su nas pustili.

 

Ubrzo posle Konije počinjemo da se penjemo. Put odličan, predeli prelepi, krivina na krivinu. Posle nekog vremena stajemo pored puta da se slikamo na kratko i napravimo kratku pauzu jer već neko vreme nema pumpe ili bilo kakvog drugog odmorišta.

 

Po oznakama pored puta možemo primetiti koliki je sneg zimi, iako odatle do mora je manje od 100km.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sledeću pauzu pravimo na prvoj pumpi na koju smo naišli. Sišli smo sa nekih 1800 metara nadmorske visine na oko 400m i na samo par desetina kilometara smo od magistrale koja ide uz more. Tu primećujemo da mi zadnji točak tj. kočnica čudno škripucka iako zadnju kočnicu maltene nisam pipnuo, ali opravdavamo da su stavljene nove pločice nekih 200km pre polaska na put, pa prelazimo preko toga. 

 

Od trenutka kada smo se uključili na magistralni put D400, vozimo u koloni maltene. Neverovatna gužva iako smo nekih 100km od Antalije. Kako prilazimo Antaliji gužva je sve veća, a proprocionalo tome veća je i vrućina. 

 

 

Tih poslednjih 100km smo prelazili oko 2 i po sata. Kada smo ugledali tablu hotela, dižemo pesnice u vis, i sviramo kao da smo u svadbenoj koloni. Osećamo se ispunjeno i srećno ali i totalno izmoreno od gužve i sunca koje je peklo kao nijedan dan do tada. Komentarišemo da je svu onu gužvu koju nam je Istanbul oprostio, Antalija naplatila duplo.

 

 

 

 

 

 

Ubrzo se prijavljujemo u davno rezervisani hotel. Večera počinje za sat vremena, tako da odmah odlazimo na osveženje, raspakivanje i na klopu.

 

Narednih 6 dana po prvi put u našim životima ćemo uživati u čarima „all inclusive-a“. Odmor može da počne...

 

 

 

 

 

 

[bokilic 6101 Napisano Jun 24, 2018]

lepo,

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 24, 2018]

07-11.06.2018.

 

07-11. dan, Antalija, kilometara bez  

 

Za ovih 5 dana nema šta puno da se priča. Kao što sam ranije rekao, prvi put smo u all inclusive aranžmanu i samim tim baš ništa nam ne fali. Pri hotelu imamo zatvoreni bazen, otvoreni bazen, teretanu, saunu, tursko kupatilo, privatnu plažu, razne zanimacije u toku dana i večeri i slično. O hrani tek ne treba trošiti reči. Doručak, užina, ručak, užina, večera, kasna večera, šank koji radi ceo dan, hrana pored bazena, na plaži i slično. I naravno alkohol, pivo, turska rakija i ostalo. Ovde se Ramazan ne poštuje.  

 

Ukratko, mi se njima nismo isplatili tih 6 dana nikako! Pusti Srbi... 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Inače, Antalija je milionski grad, tačnije 1.300.000 stanovnika a kažu sa turistima i preko 2 miliona. Jedno veče smo otišli do starog grada, ali je toliko bilo vruće i sparno da smo napravili najmanji mogući krug i vratili se u hotel.

 

Dane smo provodili zanimajući se na plaži i bazenu. Pored bazena ima i tobogan koji mi kao da nismo videli u životu.  

Takođe smo igrali razne igrice koje hotel organizuje i slično. Svake večeri je bio različit zabavni program, akrobate, kolumbijski plesači, tursko veče, itd.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dva dana pre polaska iz Antalije odlazimo da sipamo gorivo, malo speremo mušice sa vizira, proverimo ulje, opšte stanje motora i slično. Još jedan dan smo tu i prekosutra već krećemo ka Pamukalama i Kušadasiju.

 

 

[nikvuksa 1688 Napisano Jun 25, 2018]

Idemo dalje na sledeću stranu...