Није Рековац него Бечевица

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 26, 2014]

Како смо се сви нашли на овом месту и овом тренутку? Сви некако различити на своје начине. Градови различити, нарави такође, наше жене, мотори, професије којима се бавимо, наши животи, све потпуно другачије, а опет се препознасмо у моторашком свету. Сами себи бирамо сличне људе и мотористе. Не може баш сваки са сваким. У почетку то буде мало стидљиво, јер ипак је потрбено време да би неке ствари легле и сјединиле се приликом упознавања и дружења. Кад је мене обузео и счепао моторашки вирус, по старе дане, нисам ни сањао где ћу и шта ћу са мотором све проћи и обићи и колико добрих и дивних људи упознати. Човек и не сања где ће га неки животни избори одвести. Требало је прећи хиљаде километара и упознати много људи и предела и наћи се баш сада на овом месту, где ће човек себи улепшати живот и уткати проживљене тренутке негде унутар себе, који остају трајно забележени. Љубав и поштовање не могу испарити, остану залепљени и трају. Одкуда ја у Бечевици?. Село мени до сада непознато. Шта ме је довелу у њега? Па, нешто што човек гаји и носи у себи, што га зближи и учврсти са неки сличним њему, што се да препознати у неки животним околностима ,у контакту са неким другим људима и што га одведе баш тамо где треба у одређеном тренутку. Мени је овај одлазак и заказано дружење од два дана, у овом селу, представљало нешто посебно слатко и мило и испунило ме потпуно, као да се радило о одласку на најлепше светске плаже и мора. Радовао сам се зезању и виђању са људима које сам упознао, зближио и посебно заволео и све то захваљујући моторашкој љубави. Коцкице и нити за ову врсту дружења су се полако слагале и плеле. Почело је доласком Богија у Ваљево код доктора за сређивање мотора, па и Тонија, кад је видео Жељкову викендицу поред реке Градац и како Ваљевци умеју да угосте и направе праву малу уживанцију.

Један диван, вредан, поштен и честит млад човек из Крагујевца, решио је да направи једно мало окупљање и дружење неке одрђене моторашке екипе са различитих страна и градова. Морам одмах да му се захвалим. Првобитна замисао је била да се ово организује у селу Рековац, али је касније померено за село Бечевицу. Договорен је термин за 4. И 5. Окторбар 2014 год. Пеђин отац, брат и неколико пријатеља, који су осмислили целу идеју, враћају веру у љубав, традицију и поштовање свих хришћанских врлина које су почеле лагано да изчезавају из начих живота и да још увек има оваквих дивних и несебичних људи у нашем ближем и даљем окружењу.

Кад сам сазнао да ће брат Боги доћи у Ваљево на три дана како би свој мотор предао у стручне руке мајстора и доктора за моторашке проблеме, Ивице Матијаша, ја сам решио да узмем пар дана одмора и проведем га у дружењу и припремама за одлазак у Бечевицу. Изненада у петак 3.окторбра стиже и брат Тони да ужива у лепотама града Ваљева и реке Градац. Екипа из Ваљева у саставу Деки, Жељко, Ивица и ја била је спремна да се отисне у дводневну авантуру у село Бечевицу заједно са пристиглим гостима. Брат Милан из Обреновца се најавио да стижеу суботу ујутру и да креће заједно са свима нама. Били смо сви срећни и задовољни што смо се овде овако окупили и што креће из Ваљева седам мотора. Било је баш лепо видети ову моторашку колону. Тони и Боги су спавали у брвнари поред реке Градац. Дуго у ноћ су остали уз чашицу разговора, што им није сметало да стигну на време и буду орни и спремни за путешествије.

Субота 4 октобар 2014 године у 9 и 30 било је заказано окупљање и покрет. Сви су били тачни.

Устајем и уживам у јутарњем погледу са терсасе мог стана. Све је спремно за покрет. Машина се пали и загрева. Чика Мики срећан и задовољан.

 

 

 

 

 

 

 

 

Стиже брат Милан из Обреновца и крећемо према месту окупљања. Улице мог града.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Милкс и ја стижемо први на зборно место, једина полукружна раскрсница у Ваљеву. Чекамо остале.

 

 

 

 

(Powered by frubar.net)

 

Стижу Тони, Боги и Жељко.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Овде Тони објашњава како су он и Боги провели ноћ у Жељковој брвнари. Шта ли су радили?

 

 

Стиже и Деки на црвеној неуништивој и сјајној бембари.

 

 

За њим одмах долази и Ивица доктор мајстор за моторашке проблеме.

 

 

 

 

Покрет је тачно у заказано време. Сви спремни и орни за стругање асфалта. Правац је преко Дивчибара, Тометног поља, Јежевице до Пожеге па према Чачку кроз Овачар Каблар клисуру.

 

 

 

 

 

Пуш пауза на Каони. Деки, Тони и Ивица су баш цепали асвалт по кривинама. Били су неустрашиви и неухватљиви за нас остале. За њима се „димио“ асфалт.

 

 

 

thumb.jpg[/img][/url]

 

 

 

 

 

 

 

 

После паузе и удисања свежег планинског , ваздуха машине су се покренуле у правцу центра Дивчибара где су кривине и пут добри за возикање. Идемо преко Душковаца и Јежевице према Пожеги. Природа је сјајна као и време, које пружа потпуну уживанцију у комбинацији са брујањем наших радосних машина.

 

 

 

 

 

 

(Powered by frubar.net)

На неким местима се јесен стидљиво појавила. Умирује својом златно жутом боју околину. То за нас и наше љубимце не важи, ми смо још увек у летњем моторашком несташлуку. Немирлук нас не напушта.

 

 

 

 

 

(Powered by frubar.net)

 

Опет пауза пушачка у Пожеги. Много су напорни и неваљали ови моторашки пушачи. Таман се увозамо, они стају и уживају у дуванском диму, а ми остали цупкамо и гледамо како им је лепо.

Дувански моторашки неваљалци:

Тони

Боги

 

Милкс

 

Ево нас осталих пристојних непушача мотораша. Неколицни продаваца из оближњих радњи смо били прилично занимљиви.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Возимо Овчар Каблар клисуру, неко оштрије неко умереније. Неки су били прегласни у тунелима са старим и новим аспусима од БИГ-а. Пробали своје издуве да ли раде како треба. То ми остали знамо како су звучали а и остали учесници у саобраћају.

 

 

 

 

 

Изненада стајемо. Радови на путу, а баш смо се занели у оштрењу и фајтању кривина.

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 26, 2014]

Стижемо у Чачак и не идемо у центар, већ га обилазимо. Већина је била нeсташна у обилажењу и пробијању кроз саобраћајну гужванцију.

 

 

 

 

 

 

Мени су били најлепши моји пријатељи мотораши који су возили испред мене. Лепо ми је било да их посматрам како вијугају путем. Возимо према Книћу и Гружанском језеру. Све је накако лепо и села и путеви и небо иљуди

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Полако се приближавамо Пеђиној кући у селу Бечевици. Возимо сви лагано и дисциплиновано. Опет нас околина изненађује својом лепотом и шареноликошћу. Једва чекам да стигнемо и почнемо са дружењем и уживањем.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Скрећемо са главног пута на макадам који води до Пеђине куће. Стигли смо. Ту је одбор за дочек. Дивни и вредни људи. Улазак моторша у двориште и паркирање машина.

 

 

 

 

 

 

 

 

Мотори се распакују, ћаска се, ствари се смештају по собама, проналазе се кревети за предстојећу ноћ. Уживанција почиње.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Улазимо у двориште где се спрема клопа. Почиње да се пијуцка и једуцка. Све је било савршено.

 

Пасуљ. Савршен. Нисам јео у животу бољи. Два препуна тањира сам смазао. Мајстор је био Пеђин брат Неша. Хвала ти брате Нешо до неба.

 

Главни „кривац“ за изврстан роштиљ. Др. Аца, мајстор над мајсторима, са пуно љубави и стрпљења окретао, померао, у диму се патио и на крају дотерао укус, да прсте поједеш и заситио све нас.

 

 

 

Дошао је и мали Бошко, да посети тату и његове другаре мотораше да се и он мало зеза и смеје са осталим мотористима. Поносни и срећни тата Пеђа и будући мотораш Бошко разгледју моторе и шеткају се.

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 26, 2014]

Служимо се пићем, храном, разговорм, смехом. Забава почиње.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

После клопе, мало дружење поред мотора и размена знања и незнања из моторашке области. Мало се позирало и испробавало седење на туђим моторима..

Чика Мики стари чопераш. Прва љубав се не брише, остаје за увек

 

[/ur

 

 

 

Испробавање Тонијеве Хонде. Да ли ми можда одовара овакав мотор.?

 

 

 

И остали су пробали како им стоје други мотори.

 

 

 

 

 

 

 

Наставља се посматрање љубимаца и препричавање моторашких згода и незгода.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ево мало и детаља о изгледу околине и дворишта, где смо били смештени.

 

 

 

 

 

 

 

 

У неко доба пристижу Доктор (Дарко) из Краљева и Дебељан (Дарко) из Неготина. Дебељан је донео балон белог дoмаћег белог вина и флашу црног. Све је нестало великом брзином. Стомаци су били одмах напуњени.

 

 

 

 

 

 

 

Ноћ се полако увукла у наше село, постало је мало свежије, па смо се повукли у кућу. Настављене су активности које су упражњаване и по дану.

 

 

 

 

 

 

 

Неки су остали напољу да спреме вечеру, а неки да тамане домаће бело и сметају вредним моторашима роштиљџијама.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Роштиљ је био спреман да на кратко преузме територију постављеног стола у односу на постојеће чаше, флаше, вино, пиво по неку чашу обичне и киселе воде. Лепо смо напунии наше напаћене и већ помало уморне стомаке од целодневне активности.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Дружење је потрајало до 3 сата после поноћи. Неки су отишли мало раније на спавање а неколико нас је остало баш дуго расправљајући о филзофским питањима из моторашког живота, као на пример о скот ојлерима, дискусија је била поприлично дуга и напорна и поучна, нарочито после попијених хиљаде хектолитара разних текућина што умеју лепо да изобличе мождане вијуге и наше сиве ћелије, тако да је све отишло у шаљивом и духовитом правцу. Слатко смо се сви смејали.

Један наш напаћени и уморни брат је први отишао на спавање. Заспао је одмах као беба, али је касније и спао са душека на патос, баш као права беба. Пред зору се вратио тамо где је требао да лежи целу ноћ.

 

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 26, 2014]

Недеља ујутру. Неки су спавали и баш се наспавали а некo није могао целу ноћ да ока склопи од хорског хркања неколицине уморне моторашке браће. Цела кућа се орила а чуло је се и у дворишту. Ноћни концерт за памћење. Први је устао домаћин брат Пеђа, а Чика Мики је већ био на ногама јер је целу ноћ шетао и ослушкивао да неко можда не фалшира у оном ноћном хорском моторашком концерту.

Неки још спавају.

 

 

 

 

 

 

Полако устају и остали мотораши. Пеђа кува кафе.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Недељно јутро је било тмурно али пријатно за вожњу. Јутарњи обилазак дворишта и љубимаца који су спавали на отвореном и непокривени. Срећом нико није озебао, сви су упалили на прву.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Приметили смо да нам фали један наш напаћени брат мотораш. Нема га нигде. Није спавао у кући, није спавао у колима ни у дворишту. Потрага је трајала кратко. Ево где је брат пронађен, слама, врећа и полупразна чаша вина. Нисмо га будили. Касније је сам успео да се пробуди и стигне на доручак.

 

[/ur

 

 

 

Чека се доручак и примењује се јутарња терапија за лечење последица од претходног дана и ноћи.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Стиже и доручак. Пеђин отац и брат нам доносе буреке и јогурт, као да смо им најближа фамилија а не неки „неваљали“, „несташни“ и“досадни“ мотораши. Предивни људи. Свака им част. За респект и поштовање.

 

 

 

 

 

 

 

 

Доручак је завршен. Треба се паковати са пуним стомацима. Дружење и уживање у Бечевици је завршено. Идемо даље. План је био да се оде до Борча и посети црква, па онда на венчање нашег напаћеног брата Рође мотораша, па онда сви својим правцима, натраг у своје градове.

Пакујемо се и згревамо наше машине.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Крећемо. Напуштамо двориште. Машине брује и брундају свака на свој начин, а ми уживамо у тим поклоњеним звуцима. Бечевица „одзвања“. Одлазе мотораши.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Приближавамо се сеоском насељу Борач, где се налази мала црква из 14 века, посвећена Св. Архангелу Михаилу, подно Борачког крша и остатака средњовековног Борачког града. У селу је снимана серија „Мој рођак са села“

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Свраћамо на кафу у локални кафић, како би још мало уживали у околини и добрим људима и подсећањима на претходни дан и ноћ. Слатко смо се смејали.

 

 

 

 

 

 

Стижемо и на Рођино венчање. Мало смо га чекали паркирани испред цркве. Сви су били изненађени и одушевљени моторашком посетом овако свечаном чину. Пожелели смо Рођи пуно среће и љубави, слоге, деце и да настави да се возика, ако му буде дозвољено.

 

 

 

 

 

 

 

[mikica djuric 319 Napisano Octobar 26, 2014]

У Барама се растајемо са Пеђом и Богијем који одлазе у Крагујевац, односно Пожаревац. Ми остали возимо у правцу Горњег Милановца и Ибарске магистрале.

 

 

 

 

 

Паркирамо се и правимо пуш паузу у Љигу, где се поздрављамо са Милксом и Тонијем који настављају Ибарском до Обреновца и Београда. Ваљевска екипа скреће лево па преко моста, правац Ваљево преко бање Врујци и Мионице.

 

 

 

 

 

Стижемо у наш град, весели и насмејани. Задовољни оним што нам је љубав према моторима пружила.

 

 

 

 

 

 

Деки

 

Ивица

 

 

 

Жељко

 

 

Микица

 

 

 

После ова два дана проведена са дивним људима у прелепој природи протканој мирисима наших села помешаних са мирисима наших љубимаца, захвалан сам још једном Господу што мене и моје моторашке пријатеље, врати безбедно својим градовима и породицама.

[lalajko 1910 Napisano Octobar 26, 2014]

Bravo Mikice, uzivali ste za sve pare! Hvala ti na ovom putopisu!

[smiljke 315 Napisano Octobar 27, 2014]

Svaka čast Mikice! Čitajući ovaj putopis, imao sam utisak kao da sam sa vama.

[Јаџа 30 Napisano Octobar 27, 2014]

Екстра.....

[ŠekiKG 4330 Napisano Octobar 27, 2014]

Lepa, bre, ova Šumadija! A i društvo izgleda vrhunsko.

[kilimandzaro 38 Napisano Octobar 27, 2014]

Sjajan putopis, svaka cast... Vidi se da ste uzivali

[Dallape 220 Napisano Octobar 27, 2014]

Dakle UZIVANCIJA je na nivou, mogli ste da se javite pa da se vidimo u Kragujevcu. Veliki pozdrv celoj ekipi!!!! :zdravo:

[radeyamaha 148 Napisano Octobar 27, 2014]

ovo je pisao neko ko je baš obrazovan , čestitam svaka čast.

[milx 127 Napisano Octobar 27, 2014]

ODLICNO MIKI!!! SVAKA CAST!!! :takoje: BILO MI JE ZADOVOLJSTVO PROVESTI SA VAMA DVA PRELEPA DANA!!! :takoje:

[acim 656 Napisano Octobar 27, 2014]

Niste svratili do Tominog sela?

[doktor 4606 Napisano Octobar 28, 2014]

Miki, uzitak je bio na nivou, a ocekujem i na prolece slicno druzenje.

[Жарић 1148 Napisano Octobar 29, 2014]

Ovo je Srbija ustvari,siromasna ali prebogata.

Lepo mi,kad mi ovako pocne dan.

[Komsa 1831 Napisano Octobar 29, 2014]

Evo nekog ko zna da ,u slici i reči, pretoči lep događaj i svima nam približi čari i prave vrednosti postojanja.

p.s. Sada znam gde ti je kuća, skoro sam pio pivo pored reke , a i ne voziš džabe zelenu lepoticu

[zlaya 238 Napisano Octobar 31, 2014]

Svaka cast!