Crna Gora bez asfalta

[Alp 2247 Napisano Jul 29, 2014]

Već neko vreme gomilam fajlove i slike sa lokalnih prašnjavih puteva (samo me takvi i interesuju). Taj program ima radni naziv “SRBIJA BEZ ASFALTA”. Znao sam da će toga biti puno, ali potencijali su daleko prevazišli moja očekivanja. U nekim narednim pričama više o tome, a do tada o nekoliko dana prašinarenja kroz Crnu Goru, tako da ću ovaj post (kako bi se držao konteksta čak i po cenu da ispadnem nemaštovit), nazvati “CRNA GORA BEZ ASFALTA”

Masiv Žijevo (na mnogim kartama nepravilno označeno kao “Žijovo”), je jedan od naj-nepoznatijih i najmanje“komercijalan” deo Crnogorskih planina. Po mom mišljenju totalno ne zasluženo. Sa druge strane sam zadovoljan što je tako, čini mi se da dobijam više “mog” u tom prostranstvu.



Gomila vrhova koji prelaze 2.000m, nekoliko malih ali dubokih jezera koje u letnje vreme mame svojom zelenom bojom ali I odbijaju hladnoćom. Bez preterane infra-strukture, nema planinarskih domova, bivaka, hostela I svega onog na šta smo navikli u nekim drugim masivima. Uglavnom ga posećuju planinari I alpinisti navikli na asketske uslove I minimalistički pristup.

Ono čega ima dosta u toj lepoti, su šumski I planinski putevi I staze, sasvim dovoljni za gorštake koji tu žive u letnjem periodu I njihove četvoronožne prijatelje I sluge sa malim I velikim ušima. Ti putevi su često neprohodni za najbolja 4wd vozila, ali prijateljski nastrojena prema lakšim enduro motorima , iliti 1 wd dvo-točkašima sa malo jačim kramponima I većim točkovima.

Na put smo na kraju krenuli bez Exman-a, koga su zavrnuli na poslu, tako da smo Karlo I ja podneli sve vetrove sudbine koji su nas nemilice šibali u ovoj avanturi (o kafanskim iskušenjima da ne govorim).



Iskoristili smo tradicionalni alpinistički kamp koji svake godine u slično vreme organizuju prijatelji iz Podgorice ( http://www.montenegroclimbing.net/), I proveli nekoliko lepih dana na toj planini.

Do Bukumirskog jezera se“opušteno” stiže bilo kojim autom (Bg – Kolašin – Mateševo – Veruša , zadnjih 5km oprezno I polako, ili Bg – Podgorica – Veruša sa juga znatno boljim alidužim putem), ali za nepunih 400 km sa severne strane nemojte planirati ispod 8h. vožnje. Od Bukumirskog jezera običnim autom “ko po jajima” još kojih 500 mdo lokacije kampa.

 

 

Naprotiv, bilo koji enduro ili kros motor, okolo šparta sa veseljem.

Naša prva tura je izgledala ovako: (klikni donji link)

https://docs.google....WQyS1AwTlk/edit(kad se otvori trek, gore desno klikni na “Teren”)

Od Bukumirkog jezera ima malo interesantnog asfalta (uzak I krivudav put), dok se ne spustimo prema dolini Veruše. Odatle prema Širokaru dobrim makadamskim putem po nečemu što povremeno liči na mesečev pejzaž. Taj deo je poznat I kao “katuni Lakovića” ili po starinski “katuni Ljakovića”







Sa sedla se put račva, levo prema Vuče potok-u (tura za sutra), I Komovima, pravo dole prema Rikavačkom jezeru. Mi idemo dole.



Tu je put malo džombav ali se lanagnom vožnjom bez problema siđe do Rikavačkog jezera.









Posle malo kuliranja, idemo dalje prema naselju „Korita“, preko sedla skoro na 1.900 m, opreznijom vožnjom čuvajući gume (bar prvi dan...),











odatle vozimo uglavnom niz brdo

 

sve do naselja „Korita“, gde smo odmorili kod lokalne crkve



i naravno ogladneli pa jel‚te udarili po lokalnim specijalitetima čisto da damo ocenu

Odatle uskim asfaltom prema selu Delaj,nastanjenim uglavnom albanskim življem katoličke vero-ispovesti i fascinantnim polgedom na kanjon Cijevne, inače 500 m. nizvodno graničnom rekom C. Gore i Albanije. Na račvanju te doline (vidi se na slici), postoji put koji ide iz Gusinja (C. Gora), duž CG-A granice skoro do Skadra po atraktivnom terenu injime se može ponovo na sever do doline Teth, alpske doline sa albanske strane Ropojane (inače planirani deo ture za nastavak prašinarenja ovog letagospodnjegJ)



i lepim obeležjem na još lepšem mestu





odatle još malo kombinacijom uski asfalt –makadam do sela Momče i nazad do Bukumirskog jezera.





Ove ture su slikane idiotom, tako da nemojte očekivati bogznakakav kvalitet. Nemam ambicija za umetničkom fotografijom ali kao dokumenat će biti ok.

Nastavak sledi.

[doktor 4761 Napisano Jul 29, 2014]

Fenomanalne slike i predeli!

 

Ako vec hostujes slike, nemoj postavljati thumbove da mora da se klikce na svaku sliku, vec da se odmah postave/otvaraju u normalnoj velicini...(hotlink for forum 1)

[Dominator96 864 Napisano Jul 29, 2014]

Ajoooj miline

[Alp 2247 Napisano Jul 29, 2014]

Hvala, probaću da naučim, ne garantujem za rezultat.

 

Fenomanalne slike i predeli!

 

Ako vec hostujes slike, nemoj postavljati thumbove da mora da se klikce na svaku sliku, vec da se odmah postave/otvaraju u normalnoj velicini...(hotlink for forum 1)

[kosooki 1317 Napisano Jul 29, 2014]

Nije mi dobro kakvi predeli. Moram nekad u buducnosti obezbediti mehanizaciju i vreme za ovakve avanture.

Pratim temu i zavidim, nastavi sa pricom

[TA96 300 Napisano Jul 29, 2014]

Ubavo

[BusMan 2025 Napisano Jul 30, 2014]

ijaooooj

[Alp 2247 Napisano Jul 30, 2014]

Dan 2. Bukumirsko jezero (Žijevo) – Vuče potok – Carine (Komovi) i dolinom nazad. 68 km.

Drugi dan smo u početku vozili istu turu, samo smo na Širokaru nastavili izohipsom levo prema Vuče potok-u.





Nisam znao stanje terena i bilo je pitanje da li ćemo proći sa našim motorima. Ali **beš ga, šta je put ako nema barem malo avanture.

https://docs.google....DFmTGl5U0k/edit (klikni gore desno na teren)

Vidi se jedan od Komova, današnji cilj.



Put je u početku dobar čak sve do nivoa Krivodoljskog katuna, a onda sve lošiji do Vuče potok-a (na mapi piše Vučiji potok, ali ga meštani ne zovu tako), kritičnom mestu današnje vožnje. Ipak mislim da bi dobar 4wd prošao.







Ispostavilo se da sam džabe brinuo, samu uvalu smo prošli bez nekih problema (očekivao sam se balvane, velike nanose peska i zemlje, rupe i svemu što posle kiša treba očekivati na takvim mestima). Kroz samu reku smo oduševljeno projurili, gas uz brdo i zaboravili na fotografisanje.

Žijevo je sad iza nas..

 

Komovi ispred nas..



Čim smo izašli iz rupe, zavrnuli smo desno do Bindža katuna, odakle puca lep pogled na Prokletije (ali o njima drugi put...).

 

 

Karlov mezimac odmara.





Ljudi i stoke je sve manje, letnji katuni ostaju prazni.. Trava i korov caruju

 

I poneki cvetak.



Nazad do sedla i dalje prema Carinama,



gde nas čeka..

 

Slika govori hiljadu reči. Knjaz Nikola, hrabrom plemenu Kuča 1.900 godine.

 

Odatle još par stotina metara uz brdo, prema katunima Carine, čisto da taknemo liniju od 2.000 m.





Nazad do ivice šume i dobrim šumskim putem (kroz nekoliko potoka), do asfalta prema Veruši i dalje prema kampu.

 

 

Al, priči nikad kraja, pa ko ne bi bio gladan.. U tu svrhu čim se dokopasmo sela eto nas u kafani..

 

U alpinističkom kampu nema odmora, sat ranije u steni je bila jedna povreda, pad na leđa u 2. cugu (slomljen lakat i naprsli 2 / 3 lumbalni), pa sam se uključio oko organizacije spašavanja i evakuacije. Sve je na kraju ispalo kako treba, povređeni je spakovan u nosila, heliš je došao taman pred mrak a mi zadovoljni što nismo istog morali da nosimo par sati po kraškim poljima u dolinu.

Naravno uveče vatrica i pivo.

 

Nastaviće se...

 

[karlo 193 Napisano Jul 30, 2014]

Evo još nekoliko sličica drugog dana.

Od baznog kampa, preko Komova, zaključno sa dobrim ribama

[Gliga 4433 Napisano Jul 30, 2014]

Prosle godine sa Vanjom prodjoh dobar deo ove vase ture. Nismo isli skroz do Carine i na kraju smo izbacili deo od Rikavackog jezera do Korita. Sjajni tereni, sjajne fotke. Lepo se podsetiti tih krajeva

[JankoR 471 Napisano Jul 30, 2014]

Pjesma kaze

 

Gledao sam s Koma plava

kako vjetar zamotava

Gledao sam sa vrh Koma

Kuche Marka Miljanova

.....................

.....................

I gledao potok Vuchi

kako teche kako huchi

................

 

Ne kaze se dzabe Kom planina car planina, ko je jednom bio opet ce se vrlo rado vratiti.

lijepe slike i mala ispravka potok je Vuchji ali Kuchi skrate na Vuchi

[Alp 2247 Napisano Jul 31, 2014 (promenjeno)]

Dan 3. Trešnjevik – Štavna – Trešnjevik – pl. Dom na Vranjku (+ vožnja do Zekove Glave)

https://docs.google....Wkzd05KLUk/edit

Ja sam skoro sve terene koje smo u ovom putu vozili već poznavao sa stanovišta hodača / planinara i nekoga koga prvenstveno interesuju visoke stene i tehnički problemi uspona na lokalne vrhove. To je često bilo zimi tako da nisam to gledao očima enduro vozača i otvaralo je neka pitanja.

Većinu ovih staza je moj drug Jone (http://ciklonaut.com/ ), obeležio, markirao i topografski obradio a isti su u lokalu nazvani „Top biking trail“. To je projekat Ministarstva turizma Crne Gore o popularizaciji aktivnosti u prirodi za koje je Crna Gora idealna. Pošto sam malo vozio biciklo sa Jonetom, znam da lako zalazi u terene koje bi ja za biciklo nazvao poteškim, jedino što mi je ostalo je da obeležim isti za moj gps i nada da ćemo moći motorima da prođemo tamo gde su oni eventualno bicikle nosili na leđima.

Bojazan se ispostavila bezrazložna i tehničkih problema skoro da nismo imali. Naveći deo tih trekova su makadamski putevi a nešto malo su i staze i bogaze sa kojima (prvenstveno zahvaljujući upornom Exman-ovom drilu u Miljakovačkoj šumi), nisam imao problema. Karlo duže vozi i ima lakši motor, tako da ni on u osnovi nije imao problema.

Od Trešnjevika (sedlo između Kolašina i Andrijevice na cca 1.600 m), širokim dobro makriranim makadamom prema Štavni, prevoju sa severa ispred Koma Vasojevića. Odatle uz brdo koliko ko može i nazad opet na Trešnjevik pa barem u početku ponovo dobrim makadamom na sever prema Bjelasici do pl. Doma Vranjak.



Zastoj u saobraćaju



Čisto da se malo slikamo.



Dalje dokle se može točkovima.







Nazad prema Bjelasici, Komovi ostaju iza nas



A naša prašnjava radost ispred.



Katuni Krivi do



Kuća ili brod? U stvari je planinarski dom



Na momente malo grublji teren



Planinarski dom Vranjak i domar Veso, čekaju svoje najavljene goste.



Još malo vožnje prema Zekovoj Glavi





Sutrašnji put prema Biogradskoj Gori





Konji gizdavi

 

I u povratku još mali bonus, čisto da opet taknemo 2 soma (2.093 m)



Karlo: ima li ko jači ođe??



Nastaviće se..

 

Promenio Septembar 24, 2018 član Alp
Sredio prikaz slika.

[Alp 2247 Napisano Avgust 1, 2014 (promenjeno)]

Dan 4. Vranjak – Biogradska gora – Vranjak

Dan sa izmešanim osećanjima. Od melema za oči i dušu, preko orijentacionih grešaka koje su nas kaznile asfaltom od skoro 60 km, do trovanja hranom (ko da sam prvi put u planini).

https://docs.google....nclk/edit?pli=1

Gps (čitaj telefon), mi je crko na 20-30 km u povratku na delu koji smo već prošli pa linija nije prekinuta ali definitivno nije neko pouzdano rešenje. Dopunjavamo se tako što drugi (sličan android model), ne koristi dok se ne isprazni predhodni pa se nekako izgura dan od 130 km. Ja uglavnom koristim aplikacije za vožnju bicikla koje su se pokazale dosta dobre. Exman ima "pravi" gps ali on nije tu (i onako ne ume da ga čita), pa nam nije od pomoći.

Prognoza za taj dan nije obećavala, pa smo se spremili i za koju kap kiše. Ako se po jutru dan poznaje..



Najbolji frižider na svetu, u dvorištu doma.



Konji su spremni.



I možemo da krenemo.





Izvor Biogradske reke





Zekova Glava ostaje iza nas





i posle par nedoumica izbijamo na Sisko jezero. Karlo pozira za mis jula.



Posle (malo dužeg), muvanja po stazama u okolini..









.. pravim orijentacijsku grešku (potpuno van treka), povučen jačim putem za koji sam mislio da će me dovesti do Kolašina. Kad sam shvatio gde se nalazim bilo je kasno i komplikovano za povratak. Tucanik, a kasnije asfaltni put nas je odveo u sela prema jugo-istoku (a trebalo je na sevezo-zapad), što je rezultiralo silazskom u Berane i kaznom vožnjom glavnom magistralom okolo do ulazska u nacionalni park Biogradska Gora. Ružno i stresno, bez slika

Konačno no Bigoradskom jezeru, odmor..





i opet srećom na domaći teren







koji nas preko prevoja čudnog naziva (i još bolje lokalne priče),





odveo nazad na poznatu stazu prema Vranjku.



Usput smo svratili do sedla gde vodi staza prema Pešića jezeru,





ali smo od istog odustali jer su počele munje i gromovi da tuku okolo, pa smo se ipak sklonili prema dolini (kako bi nam preživeli CDI-ovi ),



Te večeri sam samo-zadovoljno uz čavrljanje sa austrijskim biciklističkim parom utovario u sebe veću količinu hrane, između ostalog i sir koji nosim u rancu zadnjih 4 dana.

Kakva početnička greška. Kao ubrzana reakcija u svetskim okeanima koja se pokreće vetrom, slanitetom, temperaturom, konfiguraciom dna, karliosivom silom.. tako je moj stomak reagovao munjevito.

Sledećih par sati sam proveo u intimnoj prostoriji gurajući glavu tamo gde inače stavljam dupe. Uz manje prekide seanse, to se ponavljalo nekoliko puta u toku noći ali na kraju sam jutro dočekao potpuno "čist" i delimično oporavljen.

Zadnji put mi se isto desilo u Nepalu 91. godine pri povratku sa Anapurne IV, gde sam čim smo sišli sa brda, posle više od mesec dana bez mesa, navalio na sušeno jakovo meso u lodžu gde smo noćili. U toku noći sam se probudio u hladnom znoju, nekako oteturao do lokalnog rižinog polja (nisam stigao dalje), i na oba otvora istovarao sve iz sebe neko vreme, nedefinisano u vremenu i prostoru. Molio sam boga da se ne onesvestim jer bi me ujutru našli u sopstvenim **vnima. Nadam se da ću sledeći hepening tog tipa sačekati u istom intervalu.

Nastaviće se.

 

Promenio Septembar 24, 2018 član Alp
Sredio prikaz slika

[Alp 2247 Napisano Avgust 4, 2014 (promenjeno)]

Dan 5. Vranjak - Trešnjevik - Žabljak - Ćurevac

Današnji dan smo uglavnom iskoristili za prevoz do Žabljaka i gnezdenje u kampu na Razvršju (3 eu po osobi šator, 6 eu u bungalov kućici). Pošto nam je ostalo vremena, skočili smo do vidikovca Ćurevac na obudu kanjona Tare.

U suprotnom smeru od Bjelasice prema Trešnjeviku..



Karlo.



Kamp u Razvršju (Žabljak)



Od Žabljaka prema vidikovcu Ćurevac prvo vodi asfaltni put koji zađe u lepu četinarsku šumu sa mogućnošću da na vrh dođete pešačkom stazom...



... ako ista nije zagrađena bodljikavom žicom..



...onda se vratite stazom na spomenuti put i njime do mesta gde svi ostali turisti slikaju kanjon Tare.





Karlo: je,s malo strmo‚ al ako se nagneš skroz pozadi...



i već viđena fotka: Savin kuk, Velika Kalica, Šljeme, Pleća, Međedi, Lokvice...



Nastaviće se

 

Promenio Septembar 24, 2018 član Alp
Sredio prikaz slika

[hakala 72 Napisano Avgust 5, 2014]

[Alp 2247 Napisano Avgust 6, 2014 (promenjeno)]

Dan 6. Durmitorski krug + Pivska planina

O Durmitorskom krugu (Žabljak, sedlo, Trsa, kanjon Sušice, Štuoc..), ne bih previše ni pri‚čo ni sliko, većina stvari je već davno pokazana. Prelepi predeli i sigurno najbolje upoznavanje Durmitora kao planine je ova tura. Na žalost, većina (osim nešto malo u Kanjonu Sušice), je asfaltirana pa je tura izgubila "enduro miris", ali sigurno zaslužuje pažnju kao ključna i početna tura u ovom Masivu.
Ono što ću više pokazati su delovi Pivske planine tj, deo platoa severno od Trse i Milogore. Manje posećen (nezasluženo), i sa grubljom putnom mrežom, ko stvoren za naše motore. Tu se izdvajaju dva puta: zapadni (makadamski odličan prema Crkvičkom Polju i dalje u kanjonu Šćepan Polju), i istočni (od Crkvičkog Polja prema Trsi), koji je skoro na žalost asfaltiran pa gubi što se nas tiče na značaju ali se sa njega izdvaja put koji vodi do odličnog vidikovca kanjona Tare, što svakako preporučujem.

 

Sa prevoja Sedlo se put vijugavo spušta do udoline koje se zove "Dobri do", i tu je ranijih godina bilo na stotine ovaca u ispaši. Sada na žalost samo mali deo od ranijih stada.
Levo se odvaja makadamski put, delimično zarasao u korov koji vodi prema dolini Grabovica, odličan za enduro vožnju koji vas vodi prema novom putu Žabljak - Šavnik, ali vi i dalje možete desno od njega da vozite po makadamu. Pre Šavnika skrenete desno prema dolini Komarnica i tamo...., malo sam se zaneo, nije tema, o tome drugi put.
Inače desna barijera u dolini Grabovice je samo gornji deo platna Boljskih Greda, čija 700 m. stena je najmarkantnija sa jugo-zapada (na žalost u letnjem periodu poprilično vruća za penjanje).
Dalje poznatom turom kroz prelepe terene...









prema selu (jaka reč), Trsa odakle se već lepo vide bosanska brda Bioč, Volujak, Maglić (inače uz Zelengoru, prelepi tereni za planinarenje i brdsko biciklo).



Pored kafane u Trsi. Predivan restauiran primerak Dijane, vlasnik mi je sa ponosom pokazivao detalje.



I jedan koji tek čeka (nadam se), totalnu revitalizaciju..



Odatle još malo putem prema pivskom jezeru i desno na plato (još uvek asvalt), prema Milogori gde je skretanje za Nedajno i kanjon Sušice.
Mi nastavljamo pravo.





gde konačno dolazimo do makadama..





Koji povremeno postaje lošiji..



do Crkvičkog Polja, gde se jedan krak nastavlja prema Šćepan Polju a drugi se istočno vraća nazad novo-asfaltiranim putem prema Trsi.

Interesantno je da iako je mesto dosta pasivno, skoro bez ikakvog saobraćaja i turista, sve je uglavnom cakum-pakum. Livade kokošene, dvorišta uređena, đubreta pored puta nigde za videti. U Srbiji su takva mesta urušena i zarasla u korov. Izgleda da ima nešto i u glavi, nije sve u parama.

 

 

Etno naselje Jugoslavija. Nostalgično i picnuto, prijatna atnosfera.



odatle istočnim putem nazad do skretanja za vidikovac kanjona Tare, malo blatnjavo al, prasići to vole..



Karlo: bez kreme za sunce, kreme za bore, marame... pa kako bre?

 

 

nazad kroz kaljugu..

 

na asfalt,



do sela Nedajno i dalje prema kanjonu Sušice



na još jedan (popularniji), vidikovac koji bodi u kanjon Sušice..







gde, na sreću uvatismo i malo makadama.



do dna kanjona, gde je Planinarski dom, dosta dobro posećen za razliku od ostalih kuća u okolini.





dalje nazad prema Žabljaku.







U odnosu na standardnu turu oko Durmitora (oko 80 km), ova je produžena za dodatnih 50 prema Pivskoj planini. Lepo i poučno. Gps nije izdržao do kraja, crko je u kanjonu, ali dovoljno da pokaže veći dao ture.

https://docs.google....1MG8/edit?pli=1

Nastaviće se.

 

Promenio Septembar 24, 2018 član Alp
Sredio prikaz slika

[darmar 37 Napisano Avgust 7, 2014]

Savršeno!

 

 

Baš pred par dana smo u dvoje na motoru odvezli ovaj prsten oko Durmitora,turistički,naravno ...

i cijelo sam vrijeme zagledavao kako bi dobro bilo vratiti se na malom motoru....

 

Sada vidim da ćemo se u to Razvršje vratiti ponovno ... ali na,barem trodnevni ,kamp.

[Alp 2247 Napisano Avgust 8, 2014 (promenjeno)]

Dan 7. Sinjajevina

 

Sinjajevina je ozbiljan planinski masiv istočno od Durmitora. Sa istoka i severo-istoka je omeđena (da ne pobegne), kanjonom Tare a sa juga kanjonom Morače. Otprilike liči na plato cca 15 x 40 km, pun kraških polja, vrtača, udolina usamljenih vrhova visine nešto preko 2.000 m (čak 6 komata). Zbog svog relativno jednoličnog terena, odsustva vode (iako se predpostavlja da su davno njenom površinom tekle reke o čemu govori ogroman broj suvih dolina, njihova razgranatost i različitost), i loše mreže puteva, ostao je u senci svog suseda Durmitora kada se delio turistički kolač.

 

I stvarno, na Sinjajevini možete hodati (ili voziti), satima a da ne vidite živog stvora. Uvek su me fascinirala prostranstva. Kao relativno mlad sam imao prilike da boravim u planinskim masivima Pamira, Tjan-šana, Kavkaza, južnom Sibiru i bio sam zaprepašćen činjenicom da možete satima leteti na visini od 6 ili 8.000 m, a da ispod vas nema naseljenog mesta. Kasnije sam shvatio (za razliku od prenaseljene Evrope i Jugo-istočne Azije), da tu prednost imaju još neki delovi naše planete.

 

U nekim mestima mi se činilo da je vreme davno stalo i da to lokalnom stanovništvu prija. Tako se pojam prostora vezao za pojam vremena putovanja a ne za broj kilometara koji trebaš preći. Moj asocijalni psiho profil je „prazne“ prostore uvek vezivao sa mogućnošću prospekta i razvoja, a sa druge strane sam potajno uživao u njima, udišući specifičan ukus avanture.

 

Sinjajevina po malo miriše na takve terene. Teren je surov, ljudi su čvrsti i gostoljubivi što putniku prija.

 

Krenuli smo preko Vražijeg i Ribljeg jezera, izbegavajući uobičajeni pristup magistralom Žabljak – Đurđevića Tara, odatle smo preko Krša zapalili na Zabojsko jezero, sačekali da prođe lokalno nevreme i drugim trekom (nema ga u prilogu), presekli prema Pašinim vodama i nazad u Žabljak, sve zajedno oko 80 – 90 km.

 

https://docs.google....1JqakNsNnc/edit

 

Vražije

 

 

i Riblje jezero

 

 

po neki lepi detalj davno ljudskom rukom napravljen

 

 

Njegovuđa, centar zbivanja, jutarnja kafica.

 

 

I ostaci soc-realističkih (lokalni živalj kaže srećnijih), vremena.

 

 

Crkva u Krš-u, na žalost zarasla u korov

 

 

 

 

odatle prvo uskim asfaltom

 

 

a onda (na sreću), makadamom dalje u srce masiva.

 

 

 

Malo pretenciozno ali u smislu lokalnog razmišljanja, razumljivo.

 

 

 

 

 

Zabojsko jezero, skriveni dragulj

 

 

Karlo: ja bi ovde pravio vikendicu..

 

 

Kiša piči, mi po kiši pičimo...

 

 

Maestralno izbegavajući lokalna atnosferska pražnjenja (zahvaljujući molitvama "ma neće valjda nas" i "nemoj molim te još malo")..

 

 

 

stigosmo do zemlje tele-tabisa, koja nas skoro suve odvede nazad u Žabljak.

 

 

nastaviće se..

 

Promenio Septembar 24, 2018 član Alp
Sredio prikaz slika

[BorisSimurina 466 Napisano Avgust 9, 2014]

par dana pre vas sam prevezao Sinjevinu od Zabljaka do Kolasina, sa jednim Austrijancem kojeg sam slucajno taj dan sreo na putu. Na zalost sve slike mi se izbrisale sa memorijske kartice pa nemam ni jednu sa tog puta.

[Alp 2247 Napisano Avgust 9, 2014]

Savršeno!

 

 

Baš pred par dana smo u dvoje na motoru odvezli ovaj prsten oko Durmitora,turistički,naravno ...

i cijelo sam vrijeme zagledavao kako bi dobro bilo vratiti se na malom motoru....

 

Čist užitak, ali traži nekoliko dana istraživanja..

[Alp 2247 Napisano Avgust 9, 2014]

Verovatno si ovozio: Žabljak - Bukovica - pa pre Boana preko Sinjajevine na Štitarice. Šteta za fotke.

 

par dana pre vas sam prevezao Sinjevinu od Zabljaka do Kolasina, sa jednim Austrijancem kojeg sam slucajno taj dan sreo na putu. Na zalost sve slike mi se izbrisale sa memorijske kartice pa nemam ni jednu sa tog puta.

[BorisSimurina 466 Napisano Avgust 11, 2014]

Iskren da budem ne znam kako smo isli. Taj dan sam se probudio na Zabljaku i krenuo ka Scepan Polju jel sam hteo da idem Drinom ka Peruccu, tamo sam bio stacioniran, na neki 15 km od Zabljaka sam naisao na austrijanca i tu smo malo popricali i on rece da ide za Albaniju,a za taj dan je planirao da predje Sinjajevinu off road, covek me pozvao i ja sa njim krenuo. Posle me je zvao da idem za Albaniju sa njim ali sam odustao jel je isao preko Kosova.

 

Sad sam se cuo sa njim kaze da ce poslati vise slika, pitacu ga i za put kojim smo isli.

 

 

 

 

 

 

[Alp 2247 Napisano Novembar 27, 2014]

Sad je ovaj puto-sliko-pis bolje rešen sa fotkama.

Hvala administratoru..

[Palja 103 Napisano April 5, 2015]

Šefe mogao si da svratiš na Momče koje je udaljeno nekih pola sata od Bukumurskog jezera tu mi je selo! Drago mi je da sam ovo isčitao taman pred turneju, planiram u maju preko Kolašina i Mojkovca pa pored jezera sve do sela.

Ovde se pune baterije! 

[Alp 2247 Napisano April 6, 2015]

Prošao kroz Momče prvi dan ( https://docs.google.com/file/d/0B1r0o_PBjAb6VXJ3bWQyS1AwTlk/edit?pli=1), lepo ušuškano mesto.

 

Ja sam letos dole na sličnim terenima (Moračke planine, Kapetanovo jezero, kanjon Mrtvice, kanjon Cijevne, Gusinje...), i malo Albanije (Teth i Valbona..).

Dobrodošao...

 

Šefe mogao si da svratiš na Momče koje je udaljeno nekih pola sata od Bukumurskog jezera tu mi je selo! Drago mi je da sam ovo isčitao taman pred turneju, planiram u maju preko Kolašina i Mojkovca pa pored jezera sve do sela.

Ovde se pune baterije!