Fiksirane kamere u Beogradu, kao ni bilo gde drugo u Srbiji, se još uvek ne koriste za kažnjavanje za prebrzu vožnju. Ne znam u čemu je fora, ali znam da se kamere koriste samo za vožnju žutom trakom i prolazak kroz crveno (a možda i žuto). @Skittles & b2man - s obzirom da sam uslikan prvog dana rada kamera na Brankovom mostu u žutoj traci, dobio sam fotografiju mojih kola, i mislim da je odgovor za vas vrlo jednostavan - po kvalitetu fotografije koja mi je stigla, rekao bih da ne postoje nikakve šanse da se jasno vidi registarska oznaka motora. Ne mogu da tvrdim, ali tako izgleda.

U bre... A ja naivan mislio da je Dunav ozbiljna kuća... Kad sam ja imao udes u novembru prošle godine, advokat mi je rekao da ćemo za odštetu morati da sačekamo presudu, iako se uopšte nije postavljalo pitanje ko j kriv, medjutim, ljudi iz Takovo osiguranja (tamo je bio osiguran ovaj koji me je udario), su prvu ponudu poslali čim su dobili policijski zapisnik o udesu, tj. nisu čekali nikakve formalnosti. Malo smo se preganjali oko cifre, ali je sve završeno za manje od 3 meseca...

Ovo nije tačno za slučaj koji sam ja opisao. Naime, to se možda odnosi na slučaj kad neko bude krivično osuđen, a oštećeni se naplatio od osiguranja. Slučaj koji sam ja opisao daje mogućnost da se povuče krivična prijava protiv optuženog u zamenu za nešto para koje će platiti oštećenom ili u humanitarne svrhe (po želji oštećenog) i nema nikakve veze sa novcem od osiguranja - ovo sam direktno pitao tužioca, i dobio ovakav odgovor. Ovo o načinu naplate je verovatno presudilo da se odreknem mogućnosti naplate od njega (u mom slučaju je bio muškarac). Kao što rekoh, to što je on platio 30,000 din nekoj ustanovi (a jeste baš toliko), nije imalo nikakve veze sa naplatom odštete od osiguranja. Ovo su i meni mnogi rekli, i tako sam i ja uradio. Medjutim, ono što je interesantno, ja nisam imao nikakvu predstavu o tome koliko para mogu da očekujem. Štaviše, mene je advokat pitao šta da traži. Rekao sam da, najblaže rečeno nemam predstavu, i prepustio sam njemu i to (u pitanju je stari porodični prijatelj pa imam veliko poverenje). Kako nikad nigde i ni od koga nisam čuo koliko novca je dobio od osiguranja, po savetu advokata sam prihvatio konačnih 460,000 din (ovo je samo za moje povrede i "pretrpljeni strah", vozilo je naplatila firma), jer, kako mi je rekao, po uobičajenoj sudskoj praksi, maksimum koji bih mogao da očekujem ako ih tužim je oko 600,000, ali to onda mora na sud... Ne znam da li sam pogrešio, ali i to je bilo više nego što sam ja očekivao (ovo je odgovor i na to da li je meni bilo dovoljno ovo od osiguranja, ali uz napomenu, da sam pre toga odustao od para od ovog što me je udario), a nadam se da će nekome dobro doći da zna kako sam ja prošao (u ovom slučaju mohikancu, i to za skoro identične povrede). P.S. meni je advokat uzeo značajno manje od 20%, ali ne mogu reći da znam da li je to njegova standardna tarifa, ili sam imao "prijateljski popust"

Sve zavisi od toga da li si kriv ili ne. Ne znam kako ćeš proći po tom pitanju - relativno je komplikovana situacija, i ne bih dalje na tu temu. Ono što je sigurno - platićeš kaznu za neregistrovano vozilo verovatno 15-20,000 din, i sigurno će ti biti izrečena zabrana barem 30 dana. Ako se ustanovi da je ona kriva za udes, imaš pravo na nadoknadu materijalne i nematerijalne štete (za povrede i pretrpljeni strah). Ti se naplaćuješ od njenog osiguranja (Nadam se da je ona registrovana?), i tu ti savetujem da uzmeš advokata - uzeće ti neki procenat, ali će ti verovatno izvući više para nego što bi ti sam mogao. S obzirom da si imao i ozbiljnu povredu, ako ona bude proglašena krivom, protiv nje se podiže i krivična prijava, i tu ima jedna caka - tebe će da pozovu na prvo saslušanje, i ako je gospodji to prvi put, tebi će da ponude nekoliko opcija - pridružuješ se krivičnoj tužbi (pa u slučaju da je osude možeš u parničnom postupku da tražiš i od nje neku odštetu koja nema nikakve veze sa onim od osiguranja); druga opcija je da nećeš krivično da je goniš, ali tražiš da ti isplati neku odštetu, i treća opcija je da je ne goniš, i ne tražiš pare, a onda joj sud nudi da uplati nešto para u neke humanitarne svrhe, i ako uplati, odbacuje se krivična tužba (ja sam išao na ovo poslednje - 'bem li ga što... ). P.S. nisam pravnik, samo sam relativno skoro imao takvo iskustvo (link )

Stvarno lepo... Tati svaka čast!

Slažem se - ja sam tek sad 'registrovao' ovo, i naravno, odmah potpisao, shareovao na fb, postavio na moj blog...

Heh... Kao ne-bajker moram da primetim da mi se nikad, da ponovim - NIKAD, nije desilo da mi bajker blicne! Možda se vaše "uvek blicam" odnosi na blicanje bajkerima? I da, ja uvek blicam, osim ako što neko već reče kad vidim da mi u susret ide manijak - tad se u stvari ponadam da mu niko neće ni blicnuti, a da će baš njega plavci da snime...

Uff... S obzirom da imam prijateljske (nekomercijalne) veze sa Infoteam-om (relativno redovno pijem kafu sa ponekima od njih) da dodam i ja ponešto... SCG Route nije savršena, i nikad neće ni biti. Ja lično stalno šaljem track logove za šta god - da li su u pitanju greške na postojećim putevima, ili nešto što uopšte nije ucrtano mi nije bitno. Spadam u kategoriju "poverljivih" - moje logove ubacuju u mapu bez provere. Znaju me, bio sam s njima par puta kad su snimali neke terene, i u praksi se uverio šta i kako je njima potrebno da bi uneli snimljeno stanje na mapu, i znaju da kad im ja nešto pošaljem to stvarno jeste tako. E sad, nije neka nauka snimiti track log i poslati ga uz neki prateći tekst koji bi njima bio jasan. Muka je kako znati šta je od toga dobronamerno, i šta stvarno treba uneti. Sve što dobiju od nepoznatih ljudi, oni prosto moraju da provere. S obzirom na količinu podataka koje dobijaju, to uopšte nije tako jednostavno. I meni se dešavalo da pošaljem neke ispravke, a da ne udju u prvi sledeći update mape. I sad postoje dve ispravke koje sam poslao ali nisu ušle u mapu 2.60. Prosto, pored gomile ispravki koje stalno unose, u nekom trenutku mora da se seče i kaže - OK, to je to, ovo ide u ovaj update, ostalo u neki kasniji. Takodje, nije važno hronološki šta ste poslali. Važno je kad je njima to u planu provere. Naravno, ne morate da im šaljete ništa... S druge strane, moram da navedem primer šta su njihovi konkurenti pre par godina uradili. Elem, Tom Tom je lansirao IQRoute. Cela ideja se zasnivala na komunikaciji sa korisnicima. Sistem pravljenja/proračunavanja rute je bio zamišljen da izvlači podatke iz logova koje šalju korisnici. Uzimao je u obzir sve parametre - doba dana, dan u nedelji, datum, predjenu trasu, brzinu kretanja i tek onda na osnovu svih tih podataka proračunavao rutu. To je konkretno značilo da ste za put od jedne do druge tačke mogli da dobijete drugačiju rutu u zavisnosti da li idete praznikom, radnim danom u špicu, ili kasno uveče, poneljkom ili nedeljom... I sve to, jer su računali da će korisnici slati svoje podatke ako svi imaju neke koristi od toga. (http://www.tomtom.com/whytomtom/topic.php?topic=5&subject=3 ) Eh, taj truli zapad... Tražili su da im platim uredjaj, mapu, i sad još traže da im šaljem nešto kako bi taj uredjaj i mapa dobro radili... pih...

Ovo moram da podržim - skoro sam pazario Dakotu, i jedina razlika u odnosu na Oregon je veličina ekrana, a nisam 'teo da dam 120 EUR za 1cm dijagonale ekrana BTW, najjeftiniji Oregon 450 koji sam našao u evropskim zemljama iz kojih mogu lako da ga dobijem je koštao 270 EUR (doduše, od ovog bi bio odbijen VAT). Dakotu 20 sam platio 150 EUR...

Divota

Kako ste dosadni...

Lorde, evo i tebi jedan + Hvala, hvala

Nije lako sažvakati sve što smo sve prošli tih dana. Ponešto sam sigurno izostavio. Ono što sigurno nisam uspeo je da opišem toplinu naših domaćina. Iskreno se nadam da ćemo se često viđati. I, u stvari... Sjajno je ovako nešto uraditi mesecima nakon "akcije". Nekako ponovo ćovek sve preživi. Pogotovo u mom slučaju - pišem ovo dok mi se ekipa lomata džipovima po snegom zatrpanom Pešteru, a ja imam još koji mesec mirovanja pred sobom...

...i tu smo. Nakon razgledanja, vreme je i da se nešto prezalogaji... Ovog kamenja sigurno nije još mnogo ostalo Mrak je pao i pre nego što smo izašli na asfalt. Mi smo u stvari već krenuli kući. Jeste da je podaleko, ali šta je tu je. Kad stignemo kućama biće to skoro već 24 sata u kolima. Mnogo, ali nema veze. Nije da smo navikli, ali nije bilo ni strašno. Negde oko Prilepa stajemo na poslednju zajedničku kafu. Pozdravljamo se, sedamo u kola, i razlaz.

Neko proglašava kratku pauzu. Stajemo, i kad smo hteli da krenemo Saletov Jeep otkazuje poslušnost. Simptomi identični onima kod Goše - auto jednostavno ne reaguje ni na šta. Nakon kraćeg ispitivanja, i dijagnoza je ista - crk'o akumulator. Sale je vidno iznerviran, i već pomalo povisuje ton. Ni na koga konkretno, već onako, nervozno. Goša stupa na scenu pomalo neobičnim pitanjem: Što se nerviraš? Je l' nekad neko ostavljen na terenu? Iako potpuno nepotrebno (to se valjda podrazumeva) nekoliko glasova možda i nesvesno odgovara "nije". Goša: E pa vreme je! Po pokretanju Jeepovog motora krećemo dalje, i ubrzo nailazimo na interesantne znakove Stajemo pored jedne česme I opet uzbrdo... Na jednom mestu poveliko stado ovaca nam je na putu. Ovde ih je 700, a ovaj čobanin čuva njih 2,500!!! Približavamo se... Još malo...

Posle nešto više od sat vremena vožnje asfaltom, opet prašina Prvi pogleda na Kajmakčalan Interesantno za celu ovu avanturu je to da u Makedoniji planine uglavnom imaju samo jedan put. Odnosno, za razliku od uobičajenih "kružnih" trasa u Srbiji, ovde smo se uvek istim putem penjali i vraćali. Možda još interesantnije je da smo po planinama sreli neuporedivo više ljudi nego što je slučaj po Srbiji, a da je kvalitet puteva dosta, dosta lošiji.

Stižemo na 2,601 mnv visoki vrh Pelister. Makedonski alpinista Dimitar Ilievksi čije telo je posle 20 godina pronadjeno na usponu ka Mont Everestu Lule kuva kafu za sve, i posle nje, krećemo nizbrdo. Daleko je Kajmakčalan.

DAN PETI Za doručak - jaja sa slaninom i čorba. Ovo sa čorbom ujutro je izgleda prilično uobičajeno u Makedoniji. Kako ja i inače retko doručkujem, prošetao sam malo okolo Planinari samo pristižu Odlična prilika da malo zagledam Damjanovu Nivu Još od pentranja po kamenjaru Solunske Glave primetio sam da ovo i nije baš obična Niva. Kad sam pitao Damjana da li je nešto prerađivao na njoj, imao sam šta i čuti - ubačen drugi reduktor sa odnosom 4.1:1 (Wrangler Rubicon ima 4:1), i na obe osovine Torsen diferencijali sa preloadom...na Nivi... Još jedna zajednička fotografija, i krećemo. Prašina i dalje Ovo nije poziranje - čovek stvarno vozi Gaziku iz '68. Stao je da nas propusti

Idemo na Galičicu Stajemo na vidikovcu Koritski rid Već smo shvatili da Makedonija ima isti problem sa đubretom kao i Srbija. Opšta nekultura je sveprisutna, i ovakva tabla meni privlači pažnju Nažalost, kao i kod nas, ovakve akcije nisu preterano uspešne. Idemo još malo asfaltom I onda skrećemo put Galičice Jezero Uspon nije ni malo naivan - u 2,5 km savlađujemo 500 metara visinske razlike Galičica ima zaista jedinstvenu panoramu. Elem, pogledate na istok, vidi se Prespansko jezero Na jugu Vlado ima malo problema A na zapadu Ohridsko jezero Došlo je vreme i za prve zajedničke fotografije. Sale, Goša i ja nameštamo fotoaparate na 10 sec, i trčimo da se namestimo Sale je zakasnio, i idemo ponovo... Nakon uspelog zajedničkog poziranja, još malo škljocamo okolo, i opet pokret... Silazimo prema Prespanskom jezeru. Interesantno da iako jako blizu Ohridskog jezera, i barem jednako lepo, na ovom jezeru turizam praktično ne postoji. Domaćini su nam rekli da pored jezera nema skoro ništa, a mi smo videli samo nekoliko napuštenih i zapuštenih građevina i kampova. Imamo još dosta do planinarskog doma na Pelisteru, i usput nas hvata mrak. Dok se penjemo uz Pelistar tenziju dižu SMS-ovi od moje Dragane - Đoković igra polufinale US Opena sa Federerom i gubi. 0:1, 0:2... Stižemo neki minut posle 9. Dom se nalazi odmah pored Golemog ezera. ", 2,200 mnv. Nikad nisam spavao tako visoko. Izvlačimo najneophodnije stvari, a ubrzo je poslužen i pasulj sa kobasicom. Đoković izjednačuje na 2:2, i raspoloženje se popravlja. Makedonci ne prenose tenis. U 22:59 stiže SMS - 5 4 za fed a nole servira ma za srcku Konacno, u 23:13 stiže konačan rezultat - 7:5 za Noleta. Možemo na spavanje.

Ipak, pre Svetog Nauma svraćamo do Muzeja na vodi u Zalivu kostiju - rekonstrukcija naselja starog preko 3,000 godina uradjena prema pronadjenim ostacima i na osnovu naučnih istraživanja. Na obali je muzej sa više desetina autentičnih eksponata A na brdašcu iznad zaliva takođe rekonstruisani, ostaci rimskog utvrđenja Mikov grad Goca je ranije pričala kako joj je neobično to što ni u špicu sezone, kad su svi smeštajni kapaciteti puni, na plažama nema gužve. Sve postaje jasnije sad kad znamo da postoji 30 kilometara plaža U Sveti Naum stižemo nešto pre 3. Izvori Sveti Naum u stvari izbacuju vodu koja potiče iz Prespanskog jezera. Na mestu gde voda ulazi u jezero svetlucaju milioni novčića Evo još... Dok sam slikao ovu zgradu, dvojica momaka prokomentarisaše 'ovaj slika'. Namestiše se, ja okinuh, i oni odoše... Prilično neočekivano u dvorištu manastira Neke čudne pare

Ove iskopine će po završetku radova biti prekrivene, i pokrivene staklom po kojem moći da se hoda... Krenusmo prema kolima, kad kod kapije... Ovi i dalje ponavljaju istu scenu!!!! Neko vreme bili smo fini i čekali. A, kad je režiser stvarno preterao, jednostavno smo prilikom prekida snimanja krenuli, i prošli. Pravac plaža. No comment Goša vrši smotru Na plaži, neki su se brčkali Neki prosto uživali u skokovima A Krste demonstrirao zavidno umeće Posle osvežavanja, idemo ka Svetom Naumu. Ovakvo sušenje kupaćeg kostima je privlačilo pažnju

DAN CETVRTI Jutro u Ohridu Komšija od preko puta Idemo na doručak Krste je sinoć predložio da za danas promenimo plan. Umesto planiranog celodnevnog off-road-a, predložio je obilazak starog dela Ohrida, kupanje u jezeru, obilazak Svetog Nauma, a od off-a, penjanje na Galičicu, i vožnja do planinarskog doma na Pelisteru. Predlog prihvaćen. U kola, krenusmo ka starom delu Ohrida, kad na kapiji, Bugari streljaju Nemam pojam kakav film u stvari prave, ali režiser se mnogo uživeo. Prilikom svakog ponavljanja scene jedan nesretnik je trčao da metlom obriše tragove prethodnog pokušaja koji se ionako nisu videli. Onaj jadni konj je 'sto puta' morao da prodje kroz kapiju jer jednom mikrofon nije uhvatio škripu kapije, pa nije bilo dovoljno prašine u vazduhu, pa je bilo previše... a jadni osetljivi režiser sa maramicom preko usta je trčkarao okolo i svima govorio šta da rade... Posle jednog od pokušaja, rešiše da nas puste da prođemo. Doduše ne samo nas, nego sad veću poveliku gomilu ljudi koja je želela da uđe u stari grad. Interesantno da je ovim nesretnicima spuštenih pantalona koje 'oće da streljaju rečeno da mogu da se obuku tek kad smo mi već praktično prošli. Samuilova tvrđava

Za danas je ostalo još da odemo do Kozičina - selo odakle Tanja 'vuče korene'. Kao dete tu je dolazila kod bake, ali nije bila poslednjih trideset godina. Usput, požari i dalje tinjaju Našli smo Tanjinu kuću. Čak naišli i na neke njene rođake, ali meni je stvarno bilo malo bezveze da ja slikam njene uspomene, pa iz Kozičine nemam slika, osim pored jednog malog izvora Krećemo put konačnog cilja za danas - Ohrid. Jezero na vidiku Smeštamo se u apartmanima kod Joceta. U sobama malo prijatno iznenađenje Naoko beznačajna sitnica, ali neverovatno koliko topline daje ovako nešto. Večera je planirana u restoranu 'Biljanini izvori' na drugom kraju grada. Danijel i Lela odlučuju da prošetaju do tamo, i budući da naravno ni ovde nisam bio, idem s njima. Ohrid uglavnom podseća na primorske gradiće duž Jadranske obale - mešavina stare gradnje i novih 'neonskih' građevina i lokala. I ovde je neki moto skup Četrdesetak minuta šetnje, i poslednji stižemo u restoran Jelo na tanjiru koji Ljubiša posmatra se zove Devojački san (bukvalno tako piše u jelovniku) Naš večerašnji domaćin Joce se pokazuje i kao sjajan animator, i uskoro su naše dame na nogama Okolina restorana Biljana i njeno platno

Sledeća stanica - Manastir Sveto Preobraženije - Zrze Manastir datira iz devetog veka, s tim da iskopine pokazuju da su naseobine ovde postojale još u bronzano doba. Brojne pećine su verovatno pružale dobro utočište. U toku je temeljna rekonstrukcija celog manastira U dvorištu manstira je nekoliko veoma pitomih mačaka. Goca, inače vetrinar, nas obaveštava da su čak i mačke sve - mužjaci. S obzirom na jučerašnji zaista naporan dan, domaćini su za danas planirali nešto lakše. To još uvek ne isključuje prašinu Nešto slučajno, usput Idemo do pećine Pešna Prvi pogled na ulaz u pećinu, i odmah mi je nešto bilo čudno Ispred pećine, objekat neočekivanog imena. Odavde idemo peške. Ova tabla ne pomaže da shvatim ono što sam malopre video Iza jedne krivine, konačno ugledasmo ulaz u pećinu. Konačno shvatam - ogromna je! Ova slika donekle prikazuje veličinu ulaza Izgleda jasno... Ali, ovo je stvarno ogromno - zidine sa desne strane su ostaci rimskog utvrdjenja Svi ljudi na donjoj slici su unutar pećine!! Svi ljudi na donjoj slici su duboko unutar pećine!!! Neverovatno! Preko puta Božjeg raja je kafana Dedo Ilija. Mislim da je neko pobrkao imena

DAN TRECI Ujutro izlazim na terasu da malo bolje pogledam gde smo mi to došli. Iza restorana je ribnjak pun zlatne pastrmke. Do tad nisam ni čuo da postoji Ljubiša mi se pridružuje, i posle jednog neopreznog koraka upada u kanal ispred ribnjaka. Pukom srećom, ništa nije polomio I ovaj mališa se čudi Iz udaljenog ćoška sve nas posmatra... Pogled preko ograde otkriva jedno iznenađenje 'Plašljiv kao srna' za ovo maleno ne važi Još mi nije jasno da su mokre čarape jedina posledica Ljubišinog pada Samo što je Ljubiša navukao suve čarape, sledi komanda za pokret. Neće moći. Gošin Jeep nas podseća da je još juče 'teo da crkne, i sad ni makac. Opet, srećom ima ljudi koji se razumeju u kola, i imaju odgovarajući alat Ljubiša je pokušao da objasni Goši 'de da ga udari, ali Goša ne pušta kameru iz ruku. Tu su već morali da se uključe i Damjan i Lule i... Skinuše alternator, akumulator, anlaser (je l' ima još nešto na 'a' što može da crkne?), pozabaviše se jedno dva sata. Konačan rezultat - sredjeni alternator i anlaser, akumulator je definitivno crkao. Damjan ima rezervni, pade trgovina, i možemo da krenemo. U Makedoniji su tih dana na sve strane goreli manji i veći šumski požari. Tragovi su vidljivi i ovde. Solunska Glava ostaje iza nas Opet prašina Pelagonija je puna duvanskih polja