Poydrav i dobrodošao !

Pozdrav i dobrodošao

Potpisala, osim ravnopravnosti tu je i bezbednost. Uzmi karticu, gurni karticu u džep, posle skini rukavice, izvadi karticu, izvadi pare, uzmi kusur i gurni ga negde, stavi rukavice,… pa svima dosadi da te čekaju dok sede u svojim klimatizovanim kočijama. Realno za sve učesnike u saobraćaju je bolje da osmisle i tag za motocikl jer ipak uskoro stižu i ti leteći automobili pa da prvo reše nas [emoji2957] Sent from my iPhone using Tapatalk

Kako mene to nervira da čovek ne poveruje. Imam koleginicu u firmi, zajaše škodom levu traku u Bulevaru oslobodjenja (Beograd) i lagano 40km/h od Autokomande do Trošarine (oko 4,5 km). I džabe joj svi pričamo da leva traka nije za vozikanje, ona ne odustaje od stava da je u delovima ulice ograničenje zbog škola toliko i da i tako niko ne sme da vozi brže. Trajalo je to godinama dok joj jednom s ledja nije naišao saobraćajac na motoru. Ijao, postao je u trenu moj idol [emoji23][emoji23][emoji23] Sad se ona duri ali vozi desnom trakom i dalje tvrdeći da je ona u pravu [emoji43][emoji94] Sent from my iPhone using Tapatalk

Sad se osećam krivom [emoji23][emoji23][emoji23], oni bre mučenici satima na suncu, mušterije histerične kad zakasne, niko ih ne pušta… Kad sam u kolima pomerim se, propustim ih, njihova je muka sigurno veća od moje [emoji854]. Kad naručujem uvek ih častim duplo u odnosu na one što dodju kolima. Jedino sam prestala da se nadam da će mi odgovoriti [emoji6] Sent from my iPhone using Tapatalk

Dobrodošao

Ponovo vozim od početka ove sezone, kupila sam skuter verovatno malo pretežak za mene (ali uz trud će to biti ok), pored toga sam levoruka i nekako imam sigurnost samo ako mi je leva ruka na upravljaču (ovih dana planiram da idem na poligon i vežbam puštanje kormana u za mene kontrolisanim uslovima dok strah ne nestane). Ipak, svaki put kad pored mene prodje dvotočkaš klimnem glavom. Prvi odgovor sam dobila u pomalo smešnoj situaciji - u jednosmernoj ulici uz levi ivičnjak taman se parkirao motocikl i vozač je verovatno po automatizmu pogledao ko ide. Ja sam klimnula a on sa zemlje odgovorio isto glavom. Jedva sam se suzdržala da stanem, vratim se i izljubim čoveka. Do kraja dana sam bila ko hajpovana, svima sam objašnjavala kako sam konačno dobila "odgovor". Tačno je da često pored prodju Glovo i Wolt dostave i iskreno nikad od njih nisam dobila nazad bar to klimanje kacigom ali ne odustajem. Kultura se nosi iz kuće, ovog puta sa mog sedišta, i sigurna sam da ćemo "odgovora"dobiti još mnogo puta. Pozz iz Beograda

Strpljen - spašen jeste istina ali se kod žena teško primenjuje. Hvala na brzim odgovorima, poslušaću savet i ostaviti "rane junačke", uvek mogu da tvrdim da sam to zaradila u borbi sa zmajevima

Jesenas sam kupila Shark kacigu (Skwal i3 LINIK AYK siva mat) i nekoliko puta je ostavljala u fabričkom koferu Honde Pantheon. Kasno sam primetila da na poklopcu kofera postoje tri šrafa i da ako ispod kacige ostavim fluo prsluk kaciga se podigne taman toliko milimetara da šrafovi dodiruju vrh. Oštećenja se vide na slici, naravno da nisu strašna ali me poprilično iritiraju tako da neprekidno razmišljam kako ih ili popraviti ili sakriti. Ne želim da stvar još više pogoršam amaterskim pokušajima pa tražim stručnu pomoć. Da li uopšte išta dirati, lepiti stiker preko ili se jednostavno pomiriti sa činjenicom da nismo ni mi savršeni i bez ožiljaka pa da ne moraju drugačije ni da nam budu kacige?

Shark kaciga Skwal i3 LINIK AYK siva mat, kupljena jesenas ali nošena tek od proleća, meni preudobna iako imam i naočare, da li je bučna ne znam da ocenim jer mi je prva full face kaciga, kupila sam je jer ima ugradjena svetla, napred bela koja mogu da stalno svetle ili se gase i pale i nazad crvena sa opcijama da se pale kad usporavam, da blinkaju ili da svetle stalno. Pošto pored nje nosim i fluo prsluk i usput još uvek vozim kao puž pretpostavljam da sam poprilično uočljiva

Juče registrovala (predala agenciji papire) Hondu Pantheon 150 2003. godište. Radila prenos, porez (930,00), tehnički, registracija, polisa bez popusta jer mi je prvi motor (reče mi tačnu cifru ali nisam zapamtila, svakako više od 4.000,00), nova saobraćajna, usluga, odlazak advokata u MUP umesto mene (2.500,00) sve ukupno oko 17.500,00. Osećam se kao srećan čovek kad vidim vaše cifre iako sam se nadala manjem zbiru

Potrebno mi je puno snage da udjem u svaku ovu temu crne hronike ali sam tu pročitala gomilu saveta, analiza i rešenja kako izbeći lošu reakciju. Iako sam zvanično povratnik u svet motociklizma posle više od 30 godina samo četvorotočkaša i uzimajući u obzir iskustva i iz tih mladih godina sebe doživljavam kao ogromnog početnika. Kao osoba koja ove jeseni puni 53 godine znam da nikad neću doživeti ni deseti deo situacija kroz koje su mnogi od vas prolazili. Mislila sam da je to nenadoknadivo i pitala se da li treba da odustanem. A onda sam čitajući ovde sve vas shvatila da i ne treba da doživim neku situaciju da bih izvukla pouku. Jer je uvek pitanje hoću li biti tu kad je shvatim.Iz tog razloga jako mi znače vaše poruke u kojima analizirate ili situaciju iz naslova teme ili neka svoja iskustva. Ne znam da li će mi to pomoći u narednim godinama (jer ne odustajem) ali znam da sam na mnoga pitanja tipa “šta ako…” ovde dobila odgovor. Čitanjem ovog foruma se možda ne postaje bolji vozač ali se sigurno postaje pametniji vozač. A to je na neki čudan način bar put u istom pravcu. Sent from my iPhone using Tapatalk

Posle sam se vratila da proverim da nije bilo slučajno ulja ali nije bilo ni mokro. Moguće da sam blago dodala gas u tom trenutku jer se sve dogodilo izmedju dva skretanja. Da se bar sećam šta sam uradila [emoji848]. Podloga je takva da tu škripe i automobilske gume koliko god polako neko vozio. Sent from my iPhone using Tapatalk

Pretpostavljam da moje pitanje u stvari ima veze sa podlogom u podzemnoj garaži Voždovih kapija. Pošto vidjam puno motocikala parkiranih po svim delovima garaže nadam se da će post pročitati neko ko je silazio u tu garažu. Danas sam se preturila na stranu tokom skretanja, vozila sam jako polako jer sam realno još početnik u povratku na dva točka, ne mogu čak ni da objasnim šta se dogodilo a bila sam na zemlji. Odmah u startu su me upozorili da je podloga u garaži jako klizava (što realno i jeste čak i kad ideš peške), da se to zove štampani beton i da kad vozila nanesu samo malo vlage spolja postaje gore od leda. Zato jako pazim, mesto mi je u novom delu garaže i imam tri skoro spojene krivine (levo - levo - desno) na kojima se vozim sporije od pešaka. Početkom maja sam zamenila i gume jer su prethodne bile, pa recimo, suviše ćelave za početnika. Nisam se povredila, nisam čak ni ogrebala Pepa, iskreno nisam se ni uplašila. Uspela sam da uspravim skuter sama iako ima 150kg a bila sam ubedjena da to ne umem. Iskreno, voziću se ja i dalje ali mi treba savet nekoga ko zna o kakvoj podlozi je reč da mi kaže šta ne smem da uradim tj šta sam uopšte uradila. U krivine stvarno ulazim kao puž, brzinu više kontrolišem oduzimanjem gasa nego kočnicom, često i spustim unutrašnju nogu iako znam da od toga treba da se odviknem. Da znam šta sam pogrešila to bih izbegavala i sve bi bilo ok. Ovako ne znam ni šta se dogodilo. Ako nisam izabrala pravo mesto za pitanje molim administratora da ga prebaci, meni još nije dozvoljeno da pišem u opštim temama. Sent from my iPhone using Tapatalk

Dobrodošao!

Lepa "draga" Uživaj punim plućima a ostali nek se pomire sa sudbinom

PetraBG - jeste instruktor iz Formula 7 autoškole - samo je jedan Milivoje koji ima strpljenja za sve Još ne mogu da odgovaram na komentare a ne znam kako da naznačim drugačije kome odgovaram

Moj Pep - Honda Pantheon 150 (2003)

Pozdrav i dobrodošao!

Pozdrav od još jedne koja se leči "nepravim" motorom. Kriza je kriza pa nebitno da li je srednja ili teen a dvotočkaš je svakako na dva točka bio skuter ili ne. Doduše i ja kad razmišljam o budućnosti planiram da kupim "pravi" motor - navukli smo traume jer nemamo "nožnu" kočnicu pa dok stojimo na uzbrdici ne možemo da mlatimo rukama

Veliki pozdrav! Ime mi je Ela, imam 53 godine, živim na Voždovcu i nakon preko 30 godina samo na četiri točka rešila sam da se vratim dvotočkašima. Od oktobra sam ponosna vlasnica Honde Pantheon 150, 2003 godište ali vozim se tek od početka ove sezone. Početne probleme sa skuterom koji ima 150kg i sedištem koje bi svaki višegodišnji motociklista nazvao možda i niskim a za mene je bio najviši vrh prevazišla sam uz pomoć dodatnih časova u autoškoli i saveta istruktora Milivoja. Sada polako krstarimo po Banjici i Voždovcu, ulazimo u rutinu i nadam se da ćemo uskoro moj Pep (kao i svaki bumer morala sam odmah da dam ime svom skuteru) i ja biti spremni i za neko druženje. Do tada se nadam da će vam i obično klimanje kacigom preneti moje oduševljenje kada sretnem kolegu na putu iako još nema "hrabrosti" za pravi motociklistički pozdrav. Lagano i strpljivo i sve će se postići. Vidimo se