DODATNA OPREMA tj kako bacati pare za ono što ne služi ničemu a uz to je i ružno Evo sad malo o tome šta sam sve uzela (preko Temu i AliExpress-a) a veći deo se može svrstati u bačene pare. 1. Torbica za korman CFMoto Torbica je ok kvaliteta, ja sam je našla na akciji za oko 15$ sa poštarinom, moguće da na većim modelima lepo stoji ali je za 300NK prevelika. Jeste lako montiranje, doduše ako je ostavite svi su izgledi da će vam je neko "pozajmiti" jer se lakše skida nego stavlja. Zaklanja jedan deo kontrolne table i uništava kompletnu lepotu. Da, pokriva i potpuno ključ tako da ćete morati da podižete torbicu (bez skidanja) za svaki pristup ključu. 2. Dve bočne torbice za alat Planirala sam da stoje stalno na motociklu i da u njima držim neki alat, sitnice koje retko koristim, zaključane malim katančićima čisto kao pokušaj odbijanja a ne prave zaštite. Torbicama ništa ne fali, jesu taman kao i na slici ali nema šanse da je montirate (bar ne na 300NK) da liči na nešto. Pored toga pričvršćene su čičak trakama koje je lako preseći i ode vaš alat. Naravno, prva pomoć ne staje ni u snovima. Cena im je oko 20$ sa poštarinom. 3. Zaštita za ključ To još i koristim, kvalitetan je taj "oklop", izabrala sam poprilično upadljivu boju i lako pronalazim ključeve. Trenutno je zakačen samo jedan privezak jer ne želim da mi sve leluja tokom vožnje. Komplet je bio malo više od 10$ sa poštarinom. 4. Par pokušaja proširenja ćopave Pošto nema verzije baš za 300NK pokušala sam nekoliko puta i nijednom proširenje nije odgovaralo. Za sada sam odustala dok neko drugi ne pronadje od kog motocikla odgovara i za moju 300-ku 5. Komplet ranac + torbica za nogu Definitivno za sada najskuplja investicija ali i jedina koju koristim svakodnevno. Ranac je bolji nego što sam očekivala, nosim ga u smanjenim dimenzijama, uglavnom na ledjima. Kada se proširi u njega staje full face kaciga. Kačenje na mestu suvozača je jednostavno ali onda ostaju tračice kada ranac nije montiran. Torbica za nogu je dobrog kvaliteta, lepo leži, dovoljnog kapaciteta za ono što vam treba stalno uz sebe. Ranac ima navlaku za kišu ali je do sada nisam probala jer ga uglavnom nosim sa sobom. Ne preporučujem ostavljanje ranca montiranog na suvozačko sedište kada ne vidite svoj motor osim ako ga dodatno ne obezbedite sajlom sa šifrom. Komplet je koštao 36$ na popustu ali sam ga tražila danima jer je redovna cena preko 50$. 6. Sajla sa šifrom - nekoliko različitih modela Kupila sam nekoliko verzija, od klasične sajle sa šifrom (na slici, 14$) do jeftinih verzija samo alkica ili plastičnih sitnih mehanizama (raspon cena 2-5$, krš koji se verovatno otvara spajalicom). Ova crvena izgleda kvalitetno, sajla je na izvlačenje i može se koristiti od privremenog vezivanja kacige do obezbedjivanja ranca ukoliko ostaje na suvozačkom sedištu. Verovatno bi bilo pametnije da sam kupila dve takve sajle nego što sam, sve po par dolara, nakupovala pet krš verzija koje sad stoje. Ali to je ono "jeftinije je uvek na kraju skuplje". 7. Cerada Kupila sam verziju sa Temu-a za samo par dolara i naravno da sam je pri prvom nameštanju pocepala na dva mesta. Definitivno bačene pare. Srećom Pep je trenutno u garaži pa mogu koristiti njegovu Oxford ceradu iako je verzija za skuter sa vizirom i zadnjim koferom. Dodatno što su mi retrovizori podignuti a ranac pozadi, taman se sve uklapa kada samo želim da zaštitim Džoli preko dana ukoliko postoji šansa da udari pljusak. Koliko dana ću imati strpljenja da je vadim, nameštam i vraćam pokazaće vreme. Bilo je tu i još sitnica, stikera, nalepnica, malih katančića, uglavnom gluposti. Srećom pa mi je Džoli toliko lepa u originalu da je za sada sve to u posebnoj kutiji. Gomilu nepotrebnih stvari koje sam kupila a spadaju u moto opremu pokazaću vam u toj temi. Za sada ovoliko za ovaj post.

Znam ali je vreme grozno pa bar da se žalim [emoji23] Sent from my iPhone using Tapatalk

Za one koji brzo zaboravljaju (kao ja) od skora vozim CFMoto 300NK. Fabrički retrovizori su sasvim ok i nisam nikada primetila da vibriraju tokom vožnje. Kada je lepo vreme parkiram Džoli u prolazu ka kući, uskom dvorištu gde pored mene treba da se provuče i junior dva puta krupniji od mene. Svaki put stradaju retrovizori tj. zakačimo ih i posle par dana levi retrovizor se odšrafio. Sad, nije to problem, kupila sam ključ odgovarajuće veličine i mogu ga pred svaku vožnju dodatno učvrstim ali me iskreno mrzi da na vožnju krećem sa četrnaesticom. Zato sam se odlučila da kupim retrovizore koji se mogu podići i pošto nisam baš strpljiva kad je sprovodjenje ideja u delo (što se više puta odrazilo na budžet) uzela sam ono najlakše dostupno - italijanske retrovizore Jax – Lamp 90488. Čučnuli su savršeno, ja oduševljena, prva vožnja - tresu se kao ludi. Da zanemarimo da su manji i da im je potrebno i produženje koje će uskoro stići, mene iritira taj čudni odraz u njima kao da sve drhti. Pitanje - da li postoji nešto kao ublaživač vibracija ili je problem do kvaliteta samih retrovizora (bili su 3.400 par a posle sam videla da Puig retrovizorima cena ide i po 13.000 za komad)? Ako im spasa nema koliko je opasno tako voziti (lepo vidim sav saobraćaj samo malo iritira poskakivanje slike) ili da vraćam originalne i kao majstor Bob krećem sa alatom u svaku vožnju?

Napolju pada kiša, ljubimci su na suvom i sigurnom, Peppermint nema još 100 poruka a trenutno nema ni inspiracije da ubedjuje admine da otključaju bar asocijacije za novajlije, vi se radujete i rastužujete a mi možemo samo da voajerišemo

Džoli Džamper, verni konjić ovoga puta ne Taličnog Toma nego Peppermint

Peppermint je sinoć iznenada i ničim izazvano zaglavila na poslu do kasnih sati i nije proveravala forum [emoji24] Sad ste otišli a ja sam još u pidžami pa se vidimo sledećom prilikom. Inače, mene ne vredi ubedjivati - ako imam prostora idem i bez poziva [emoji23][emoji23][emoji23] Sent from my iPhone using Tapatalk

Što mi niko nije rekao (dobro nije da niste govorili) da kada stane kiša nije pametno odmah pojuriti napolje, Avalski put kao svinje da su se igrale celo jutro, vratila sam se blatnjava i do malopre krpicom briskala Džoli Džamper izvinjavajući joj se što sam je ukrmačila a ne umem da je operem… Sent from my iPhone using Tapatalk

Dobro nam došla!

Dobrodošla!

Kasko osiguranje Na samom početku odlučila sam se da kasko osiguram motocikl. Raspitala sam se i saznala da nove motocikle osigurava Grawe, kontaktirala ih, dobila tri ponude i odlučila se za onu koja mi je najviše odgovarala. Cena motocikla koji sam kupila je 3.990 evra ali su oni računali 4.000 i ovo je ono što sam dobila kao ponudu Objašnjeno mi je da kada im dostavim račun sa kompletnim podacima i ličnu kartu (očitanu ili fotografisanu sa obe strane) završićemo zaključenje ugovora. Kako sam račun dobila na dan kada sam i preuzela motocikl tj tokom prepodneva trčala u MUP i nazad nisam pre preuzimanja motocikla dostavila svu dokumentaciju. Verovali ili ne, ukoliko izvezete motocikl iz salona potrebno je fotografisati ga u Grawe osiguranju, Bulevar Mihajla Pupina 115D, Beograd. Tako da trenutno pokušavam da uklopim obaveze i odvezem se jedan dan do njih pa onda sledi i nastavak sage o kasko osiguranju. Ukoliko želite da preskočite fotografisanje pošaljite račun pre preuzimanja motocikla.

Preuzimanje motocikla u CFMoto servisu tj. centrali u Beogradu Od trenutka uplate celog iznosa bez obzira da li ste keš kupac ili sve završavate sa bankom vaša želja da što pre uzmete svoje motorče raste progresivnom brzinom ili za one što ne vole matematiku želite to prvi dan jako, drugi dan cupkate, treći dan počinjete da sumnjate da je negde zapelo a četvrti dan ste već u svetu paranoje da nikada neće stići taj dan. A realno potrebno je vreme i vaše strpljenje. Svaka čast onome ko ga ima, ja baš i nisam bila od tih iako sam jako lepo glumila smirenost i ponavljala "polako, sve u svoje vreme". Onog dana kada mi je Aleksandar iz CFMoto centrale javio da ipak moramo prebaciti preuzimanje papira za sutradan srušio mi se svet. Do tada sam tri puta već uzimala slobodan dan na poslu i onda se ipak pojavljivala ujutru objašnjavajući kolegama da ni tog dana neće konjče da dogalopira. Iako su me ubedjivali da se sve završi u jednom danu bila sam ubedjena da ću ipak čekati i ceo taj vikend. U petak u 11h trebala sam da dodjem po papire, naravno da sam moju ideju da idem od Banjice preko Braće Jerković proklinjala jer je sam kraj ulice Pavle Savić zatvoren i na samo 20 metara od željenog Miloševog Kladenca morala sam da kružim i gubim se po kozjim stazama još 10 minuta. Sama papirologija u CFMoto se stvarno brzo završi. Na samo minut od servisa i centrale gde se i preuzima motocikl nalazi se agencija za registraciju vozila gde možete završiti sve pripreme za odlazak u MUP, uplatiti sve takse i sama usluga je oko 1000 dinara. Nekada su se nove tablice uzimale u Ljermontovoj a od kada su oni izmešteni zbog renoviranja zgrade sve se završava u SIV-u 3 na Novom Beogradu. U čuvenoj rupi na kraju svih hodnika gde su uvek kilometarski redovi. Prednost pozicije mesta gde je motor je ta što se nalazi na dva minuta od petlje Lasta i što autoputem jako brzo stižete do Novog Beograda, u mom slučaju podzemne garaže novog Merkatora. Kada sam stala u zajednički red za vozačke dozvole i registracije bila sam deveta. Za sledećih 15 minuta pomerili smo se za tri mesta a onda sledećih 15 minuta se ništa nije dogadjalo. Kada sam izgubila sve nade da ću stići sve da završim u tom danu pojavi se jedna gospodja da pita da li neko čeka za registraciju. Bila sam prva u redu kojoj je to trebalo i tako odmah stigla do jednog od tri stola u malom boksu gde se završavaju registracije. Predala sam papire, dodatno su mi tražili i uzeli i odštampani fiskalni račun koji su mi pripremili u CFMoto ali mi napomenuli da je to primerak za mene. Originalni račun i fiskalni isečak su mi ostali. Tablice i potvrdu sam dobila za manje od 6 minuta i rečeno mi je da će dozvola biti gotova za četiri radna dana. Parking u garaži je bio besplatan jer sam se kratko zadržala tako da vam definitivno preporučujem da ostavite automobil u hladu ukoliko vas nije neko drugi dovezao. Odatle sam morala po komšiju sa kojim sam se dogovorila da mi doveze motocikl kući u njegov autoservis na obilaznici blizu restorana 1000 ruža i odatle direktno po moj 300NK. Sve ukupno stigli smo na vreme za preuzimanje. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja o održavanju motocikla spremite se unapred jer brifing je kratak, vaše uzbudjenje ogromno i velike su šanse da ćete pola zaboraviti. Ako se to i dogodi uvek imate mogućnost da naknadno pozovete Aleksandra i on će vam odgovoriti na sva pitanja. Iako sam o tome ranije pisala i jedna napomena koja je mene lično potpuno zatekla - uz motocikl ne dobijate ram za tablicu. Na samom motoru postoji nosač tablice ali je pravljen prema veličini kineskih tablica koje su za nijansu veće i nijedna rupa ne odgovara čak i da se odlučite da vam na licu mesta probuše vašu tablicu što je inače i zabranjeno. Srećom iskopali su neki polovni ram i ušrafili mi tablicu pa smo mogli da krenemo kući. Sve u svemu, ceo posao se stvarno može završiti za jedan dan, naoružajte se strpljenjem i pozitivnom energijom i uskoro će vaš ljubimac biti kod vas. Da ne zaboravim, u rezervoaru inicijalno sipaju 5 litara da bi mogli da probaju motocikl, na kraju nama je to bilo dovoljno i do pumpe u Bulevaru Oslobodjenja na Banjici ali imate na autoputu bar dve pumpe gde možete sipati gorivo (ako idete nazad ka Beogradu). Nadam se da nisam ništa važno zaboravila. Eh, da. Registracija me je izašla oko 21.000 + usluga agencije za uplatu taksi i pripremu papira + gorivo za auto i za motor + ukoliko kupujete na vreme ram za tablicu i prvu pomoć. I jedan slobodan dan na poslu. Ali Džoli je bila kod kuće...

Sledeće o čemu treba da pišem je preuzimanje. I hoću, časna reč. Pokušala sam za vikend da sednem i sročim nešto pametno ali je želja za vožnjom pobedila. Kako sam u sredu ujutru prvi put sela na manuelca bilo je tu malo muke, sada bih već rekla slatkih muka. Do petka smo već više-manje krstarili po kraju, subota ujutru sa malo saobraćaja i idealnim uslovima (pošto smo napolju bili već negde oko šest) omogućila je baš ono što mi je trebalo - prostora da shvatim da je lakše voziti manuelca od mučenog Pepa. I malo me grize savest jer Pep spava (čitaj čami) u garaži a gazdarica mu vitla okolo na Džoli. Ali ta lakoća upravljanja, prosto samostalni prolazak motocikla kroz svaku krivinu, prelazak preko rupa i ležećih, kočenje i ubrzanje - pa ako sam i mislila da postoji nešto kao zavisnost od "vetra u kosi" do srede sam bila u vrtiću a onda su me pustili u predškolsku grupu i ja bih odmah u prvi razred jer se tamo više vozi. Svakako, od četvrtka ću biti na odmoru jer me ubi ovo radno vreme od osam do četiri i tada svi putevi su moji. Dobro, kad odperjam juniora u školu jer ipak treba glumiti normalnost i bar napraviti ručak pre škole nasledniku. Znači, sad preko reda o prvim utiscima novajlije. Bez obzira što ima 150kg motocikl je lagan kao pero. To je doduše uporedjivanje sa Hondom Pantheon koja ima samo 3kg više, rekli su mi mudri ljudi da je na 300NK bolje rasporedjena težina. Lepo ulazi u krivine ako pod krivinama podrazumevamo put od Banjice ka podnožju Avale (bez penjanja na vrh tog dana) pri brzini od 40-50 km/h, znam da je za većinu to samo krivudava stazica ali ja sam poznati štreber koji prolazi kroz sve faze upoznavanja temeljno i realno jako usporeno i dosadno. Za mene predivno koči ali i to uzmite sa rezervom, tj i to je info samo za novajlije a ne za one koji žele da iščačkaju dušu 300NK i dosegnu njene maksimalne kapacitete. Za te informacije vam treba neki pravi bajker . Ima lep odziv gasa, ubrzava super u gradskoj vožnji. Menjač (pošto mi je to prvi menjač na motociklu ko zna kakav je) je super, lako se šaltaju brzine, ima i proklizavajuće kvačilo pa je opuštencija na max. Još uvek smo u fazi upoznavanja kad i koliko gasa je potrebno za idelnu vožnju, pretpostavljam da je teže postići glatkost u prvoj i drugoj pri izuzetno usporenom kretanju ali to nam je na spisku uvežbavanja pa će sve doći vremenom. Sad malo o udobnosti sedišta. Prvi dan sam provela na motoru (iz delova tokom celog dana) oko četiri sata i uveče, da izvinu dame i fina gospoda, dupe nisam osećala. Sledeći dan se manje sedelo ali već u petak posle dva sata nikakav problem. Subota i nedelja po oko tri sata u kontinuitetu i osećaj kao i da nije bilo vožnje. Moj zaključak - sedište je udobno. Pa ako vam nekada budem kukala a vi se setite da mi kažete da sam tvrdila drugačije. Šalu na stranu, u svim recenzijama koje sam pogledala pre kupovine sedište uglavnom ima dobru četvorku za udobnost, čak i peticu za gradsku vožnju. Prelazak preko rupa, neravnina i ležećih se ne oseća iako je to verovatno zbog vešanja a ne sedišta. Ali bubrezi su ti koji donose odluku da li valja ili ne. Vetar se oseća, iskreno da vam kažem i ne znam gde najviše jer je jače bilo oduševljenje vožnjom od razmišljanja, kaciga malo huči ali moram priznati da nisam do kraja spuštala vizir jer nisam do sada ni imala potrebe za tim. Potrošnju nisam proveravala jer je ipak potrebno malo izaći na pravac da bi se stvorila prava slika. TFT displej je pregledan, ima sve informacije koje su mi bile potrebne tokom vožnje, lako sam uspela i da povežem telefon pa mi izlaze pozivi tj info ko me zove. Navigacija postoji preko CFMoto aplikacije ali je nisam probala jer nisam baš bila oduševljena prezentacijom toga na YouTube-u. Visina sedišta je ok za mene, noge su mi skoro skroz na zemlji, nedostaje pola cm da se peta skroz osloni, položaj na fuzasterima mi odgovara a jedino još uvežbavam prebacivanje vrhova prstiju ispod i iznad kvačila jer tu očigledno imam problem sa rotacijom stopala. Za sada povučem stopalo na fuzaster pa vratim prste ili ispod ili iznad, meni funkcioniše ali verovatno postoji razlog zašto se to tako ne uči u školi pa ću pokušati da se od toga odučim pre nego što mi postane navika. Ne znam da li imam kratke ruke ili je samo zbog drugačijeg položaja sedenja, u mom slučaju to je uspravno ali blago nagnuto unapred pa povremeno uhvatim sebe kako se naslanjam na korman što verovatno vrši i pritisak na njega i definitivno nije najbolje rešenje. Verovatno postoji još stvari koje radim "pogrešno" ali se trudim da uočavam te neke nelogičnosti i da proverim šta se da popraviti. Toliko od mene za pet dana vožnje prvi put manuelca. Sebi za hrabrost dajem visoku četvorku; za odvažnost čistu peticu; upornost samo trojku ali tu je nažalost i previsoka ocena za preteranu obazrivost. Svakako sam ponosna na sebe koliko sam napredovala za pet dana ali ovog puta neću ponoviti grešku da pomislim "koji sam ja sebi kralj" jer sam prošli put u tom trenutku zveknula ko bundeva na zemlju. A deo o preuzimanju motora sledi ovih dana...

Dobrodošao na najbolji forum u svemiru (iako neki znaju da ponekad glume da su nadrndani svi će ti pomoći i dobro te savetovati).

Nisam znala da ovo postoji i da mi je iskočilo pre par meseci verovatno bi mi već bilo na nogama . Trenutno mi je 300NK taman po meri, tih pola cm ispod pete da bi celo stopalo bilo skroz oslonjeno se i ne primećuje jer su retko obe noge istovremeno dole. Pošto je plan da se bar dve godine zadržim na ovih 300 kubika nadam se da mi ni u narednom koraku neće trebati nešto specijalno. Ali o tome ću misliti kad za to dodje vreme, sada sam presrećna sa mojim novim konjićem. Petra, imaš pozdrave od instruktora Milivoja, stalno mu dolaze neki novi klinci i novajlije kao ja a on i dalje ima isto strpljenje za svakoga iako po ceo dan ponavlja iste stvari. Koncentracija, opuštenost, pogled. Pre neki dan rekoh jednom njegovom kandidatu na obuci "slušaj Milivoja, sve što kaže je tačno, znao je čak i kako ću prvi put da padnem i lepo me upozorio ali ...".

Svima kažem da su ove godine najlepše, svi smatraju da si samo malo poludeo a ti možeš da punim plućima uživaš u svom neprilagodjavanju

Džoli Džamper je ime dobila po vernom konju Taličnog Toma, jes da sam malo drugih dimenzija u odnosu na njega ali Džoli je moj verni konj kojeg bih i u dnevnu sobu uvodila da se može

Tek sad shvatih da ovde treba dopuna predstavljanja. Pep više nije sam, tu je i Džoli Džamper - CFMoto 300NK; u početnom postu opisani novajlija se svim silama trudi da predje u kategoriju početnika, moto pozdrav je davno u upotrebi a “ovisnost” o dva točka dovedena na max. Iako najviše volimo Voždovac sada više niste “bezbedni” ni na ostalim opštinama, vitlamo koliko nam vreme dozvoljava. I još smo gori kad je nošenje opreme i poštovanje bezbednih procedura u pitanju Sent from my iPhone using Tapatalk

Sad se pitam - da li je to nešto dobro ili nešto loše??? [emoji848] Nije baš da nas stariji vole jer smo po njima divlji a mladji smatraju da smo jako dosadni. A meni nekako odlično u mojim godinama [emoji23][emoji23][emoji23] Sent from my iPhone using Tapatalk

Dobro došao Aleksandre! Svaka čast za izbor novog ljubimca. Kao neko ko je u petak preuzeo svoj 300NK jedna informacija - trenutno pri preuzimanju motocikla ne dobiješ ram za tablicu pa nabavi jedan, nosač koji postoji je predvidjen za kinesku tablicu koja je dosta veća od naših. Bar je tako bilo na mom 300NK. Svakako proveri sa Aleksandrom iz CFMoto da li uz tvoj model ide i ram. I onda uživaj u svakom predjenom kilometru

CIPELE Mnogo sam gledala, birala i realno konačno rešenje je sasvim ok. Uzela sam moto patike Bering Tiger Lady vodootporne crne, broj 39. Dok sam se ja razmišljala koji broj prodale su se 40 i iako mi je u tom trenutku delovalo riskantno uzela sam veličinu koja je po onom čartu veličina taman za mene. Naravno, kada sam ih obula kod kuće, šetajući kao paun, nedovoljno zategnutih pertli, ubiše me prsti. Očaj je rastao sa svakim korakom, znala sam da imaju ojačanje za prste i da se baš neće širiti na tu stranu. Ne znam da li me više bolela pomisao na bačenih 15 hiljada ili činjenica da broja 40 nije bilo u prodaji. Sreća moja pa sam se setila da mi je nekada davno @Alexandra995 napisala da će se patike razgaziti pa sam rešila da budem uporna. Čim sam ih jače tj ispravno zašnirala stvar je postala mnogo bolja. Evo posle par vožnji definitivno su baš moj broj. Od plana da ih kad zahladni nosim i na poslu sam odustala, lakše je poneti lakšu obuću za unutra nego stezati zglob u njima. Što se tiče Bering patika samo preporuke. A sad malo i o svim ostalim promašajima u izboru obuće. Kada je Pep stigao bila sam stegnuta, verovatno i poprilično uplašena. Sedište mi je delovalo preveliko, previsoko. Pod sam dodirivala vrhovima prstiju i potpuno bezveze umislila da su patike ili cipele sa platformom rešenje. Osim što pored neudobnosti takve obuće nisam dobila ni na visini a vala ni na bezbednosti trebalo mi je po jedno sedanje na skuter u svakom uzaludno kupljenom paru da shvatim da sam kreten. Onda sam kupila adidas patike za planinarenje koje su imale fantastičan djon, neophodnu čvrstinu ali su jako plitke tj nisu moto patike. Zaštita - nula. Vozim i dalje u njima kratke relacije kao što su kuća - posao - kuća (2+2km ukupno) ali sam znala da moram uzeti nešto ozbiljnije ako mislim da se vozim. Tako je i došlo do kupovine pravih moto patika. Lekcija "jeftino je na kraju skuplje" je i ovde ponovo potvrdjena. Pored toga kako su prolazili dani sa Pepom, predjeni kilometri i opuštanje imala sam utisak da mi i noge rastu i sada nemam nikakvih problema u istoj onoj obući koja me je izludjivala u prvim danima. Tako reći, patkica štrika sve u šesnaest kada krene unazad. Sigurna sam ja da se to Pep malo spustio da mi pomogne

Verovala sam da ću ovaj serijal završiti u par dana a sve se razvuklo. Ali nikad nije kasno za nastavak. Ostale su nam cipele, moto pantalone, kišno odelo, i biće i jedan deo za ono što nije baš garderoba ali nosićete ih na sebi: ranac, torbica za pojas ili nogu, fluo prsluk ili tregeri i ako se setim još nečega. Petra, što se tiče letnjeg aktivnog veša nisam do sada imala sreću da nadjem nešto kvalitetno a povoljno. Moram da priznam da sam u jednom od naleta kupovine gluposti na AliExpress-u uzela dve navodno odlične majice ali kada je posle mesec dana paket stigao razočarenje je bilo na max. Obična sintetička majica dugih rukava na poprilično velike rupe ili ajmo reći otvore. Oprane eno ih čame u ormanu i deo su kolekcije "impulsivnih kupovina" kako reče Andrej. Nažalost, tamo nisu same

Ajmo redom, prvo kredit. Bar kad su motocikli CFMoto u pitanju, pri čemu pretpostavljam da je priča slična i sa drugim markama, i kada pričamo o kreditu Raiffeisen banke postoje dve opcije: kredit bez učešća koji ima veću kamatu ali može da se uzme i kada nemate para (pod pretpostavkom da vam je kreditna sposobnost ok a istorija čista, ovo za istoriju se odnosi na kreditni biro a ne na život ) i kredit sa učešćem od 30% koji može biti u dinarima ili u evrima a kamata je svakako fiksna. Malo je povoljniji kredit indeksiran u evrima jer mu je kamata manja ali treba preuzeti rizik da neće biti zvanične inflacije. Rok otplate možete sami birati, maksimalan je 84 meseci. Pošto sam ja uzimala CFMoto 300NK koji je trenutno na akciji 3.990 evra izmedju dve opcije, obe na najduži vremenski period tj 84 meseci, - kredit bez učešća - rata 67 e - kredit sa učešćem 30 % tj 1.200 evra u dinarima i ratom od oko 42 evra odlučila sam se za drugu. To je opcija u evrima jer mi je tako rata bila manja pri čemu treba uzeti u obzir da za dve godine, Bože zdravlja, idem u penziju pa ću od otpremnine isplatiti ceo kredit. Svako ima neku svoju priču, svoju računicu i najbolje je sve prilagoditi svojim potrebama. Jedini savet koji sam primenila, pri čemu sam ga pročitala ovde na forumu, je da planirana rata ne sme biti veća od polovine sume koju ste planirali da izdvajate mesečno za motocikl. Jer uvek nešto iskrsne, verovali ili ne. Nakon izbora modela u CFMoto salonu oni kontaktiraju banku i već nakon dan, dva usledi prvi poziv. Odmah nakon toga kontaktiraju vas iz banke mejlom, pošalju spisak dokumentacije koju je potrebno prikupiti i srećom sve može da se radi za početak bez odlaska u banku. S obzirom da je u nedelji kada sam ja to počela da rešavam napolju bilo i preko 40 stepeni online opcija je delovala super. Deo na koji nisam računala je bila sezona godišnjih odmora koja je ove godine dovela do ogromnih kašnjenja u Raiffeisen banci. Ceo postupak se uobičajeno rešava u slučaju kredita bez učešća za tri dana dok ako izaberete kredit sa učešćem dve stvari utiču na brzinu postupka. Direktna uplata učešća u samom salonu omogućava vam trenutnu rezervaciju vašeg motocikla i početak njegovog sklapanja u servisu a ukoliko se odlučite za uplatu na račun potrebno je sačekati sledeće jutro da knjigovodstvo proknjiži uplatu. Svakako to je trenutak kada kreće postupak odobravanja kredita u banci. Do sada je bila praksa da završe za dan, dva ali ja sam upala u period kada im je za to trebalo (iako je dokumentacija bila potpuna) 9 radnih dana ili u mom slučaju ukupno 13 dana čekanja da jave da je kredit odobren. Kad odobre već sutradan možete otići u ekspozituru koju odaberete i nakon zamorne papirologije, čak i pre nego što iz banke stignete kući, zovu vas iz salona da vam čestitaju što ste postali ponosni vlasnik novog motocikla. Kao savet, posle celokupnog izuzetno dugog iskustva čekanja, mogu vam reći da je brža verzija da izaberete da skupljenu dokumentaciju sami odnesete u ekspozituru jer je oni sve brže unesu u sistem. Bar u sezoni godišnjih odmora jer je tada sektor koji to radi elektronskim putem preopterećen pa će vam sigurno nekoliko dana propasti u čekanju da samo unesu vaš predmet u obradu. Ukoliko se odlučite za kupovinu u vreme bez praznika, godišnjih odmora i sezonskih bolesti postoji velika verovatnoća da ćete ceo postupak do prve vožnje završiti i za tri, četiri dana. Ja nisam bila te sreće. Takodje, imate opciju životnog osiguranja kredita. Praktično to znači da ukoliko se desi da tokom kredita, daleko bilo, umrete iz bilo kojeg razloga naslednici nemaju nikakve obaveze otplaćivanja kredita do kraja već to preuzima osiguravajuća kuća. Mesečno ta opcija me je koštala manje od pet evra i odlučila sam se za nju jer mi je junior tek upisao četvrtu godinu srednje škole. Nekome će delovati morbidno ali ja pored ovog kredita imam i još jedan poprilično veliki kojim sam rešila stambeno pitanje i najmanje što bih volela je gomila briga bačenih na pleća naslednika. Dok sam tu pobrinuću se da sve funkcioniše ali nisam potpuni gospodar svog života. Svakako, suma je mala, ne osetim je mesečno a meni daje tupavi privid bezbedne budućnosti za klinca. Za one koji ne vole da puno čitaju ovo je sigurno bilo predugo objašnjenje i izvinjavam se što ste se smorili, za one koji se lome da li uzeti motocikl na kredit ili ne može bar dati uvid sa čim će se suočiti ukoliko sebi kažu "da". Uskoro sledi deo o preuzimanju motocikla sa svim zamkama koje vas čekaju. a verujte mi, ima ih poprilično.

Dužna sam vam nastavak sage ali prvo da se pohvalim - Džoli Džamper (verni konj Taličnog Toma) je stigla u petak. Doduše na mišiće i uz poprilično stresa koji se nastavio i za vikend (jer lanac nije bio dotegnut) ali osmeh ne silazi sa face. Slika sa asfalta još nema ali utisaka je pregršt. Oduševljena sam, za mojih 168cm je taman po meri (doduše još bar 2cm da sam višlja bilo bi idealno ali možda mi se noge produže kad prodju ove vrućine). Sva iskustva sa uzimanjem kredita, preuzimanjem motocikla, registracijom za beogradjane u hodniku strave na Novom Beogradu (privremeno preseljena Ljermontova), kasko osiguranjem zajedno sa prvim utiscima iz vožnje stižu tokom ove nedelje. Bili su ovo za mene stresni dani jer pored toga što je sve što je moglo da kasni u vezi motocikla - kasnilo, "obradovala" me i ozbiljna infekcija koju je pokupio moj labrador pa sam trenutno svake noći "dežurna" i dajem mu po malecku količinu hrane i svežu vodu da bi spavao sledeća tri sata. Čim malo dodjem do sna pišem sve jer mi se čini da bih se spasila mnogih odlaganja i stresova da sam znala unapred bar deo toga što može da krene naopako - uključujući i to da uz motor ne ide ram za tablicu tako da je valjda do kuće držiš u zubima ako ti nije full face kaciga (na kraju su me spasili divni majstori iz CFMoto servisa jer su iskopali negde neki stari ram).

Mislim da se tek privikavam da imam motor [emoji23][emoji23][emoji23] i borim protiv predrasuda da je posle pedesete kasno za nove početke. Od trenutka kada sam kupila Pepa slušam samo čuvenu rečenicu “ne divljaj”. Doduše u poslednje vreme često i “ti si definitivno luda, ajd skuter ali gde sad i motor”. Instruktor iz autoškole gde sam obnavljala znanje rekao mi je da je moj glavni problem to što ne verujem da umem svašta nešto. Trudiću se i dalje, možda jednom iz novajlije predjem i u početnike [emoji23][emoji23][emoji23]. Kupila sam i kišno odelo, moto duboke patike, moto pantalone i još po nešto ali nikako da sednem i napišem i te delove. Airbag prsluk mi je ogromna želja ali trenutno sam milioniti put bankrotirala u poslednjih godinu dana a sinoć ne ubodoh sedmicu. Sent from my iPhone using Tapatalk

Dobrodošla [emoji256][emoji2509] Sent from my iPhone using Tapatalk