Glasam za Ralju jer onda u povratku ne moram opet preko reke a i Džoli zna sama da nadje put do kuće. Uz to ne možete da me ostavite kad ubrzate "samo" na 150km/h "jer morate da obilazite" kao neki u povratku sa dedamrazijade

Otprilike je to spisak problema. Najviše me mučilo što su me ubedili u salonu da je sedište taman visine za mene a u stvari je ne toliko previsoko koliko široko pa sam se dosta dugo mučila sa dohvatanjem zemlje i prevrtala se u mestu na stranu. Prešla sam malo više od 4.000km, što je poprilično malo da bi bilo kvarova.

Možda premalo očekujem od novog motora ali meni ovo i ne deluje toliko strašno, jeste svaki put u nezgodno vreme pošto je servis u Vrčinu ali imala sam baš duge periode samo sa sipanjem goriva i podmazivanjem lanca. Doduše štedela sam i čuvala Džoli pa je možda i zato toliko potrajalo do prvih problema ali i dalje je važeće da se nisam manje stresnom ni nadala. I kad razmislim uvek završim u servisu kad je hladno - možda stvarno 300NK nije za "polarne uslove" a ja sam "nenormalni bajker" koji vozi ispod 10 stepeni

Proveriću danas kad dodjem kući ali poznavajući uputstvo teško da išta piše o tome

Evo mene opet ovde. Svašta nešto se izdešavalo od poslednjeg pisanja u ovoj temi, više-manje dosta toga je razbacano po forumu pa ajd sad kad je hladno i pogled kroz prozor i nije neki da sve lepo sastavim na jednom mestu. Pokušaću da se setim hronološki šta se sve menjalo tokom ovog perioda ali ne zamerite "staramajci" što zaboravlja. Krajem marta zamalo da pazarim CF Moto T-Box koji je u tom trenutku bio 30k ali me preseljenje servisa u Vrčin sprečilo u toj nameri u tom trenutku a dok se nova prilika ukazala pare su potrošene. U aprilu se uveliko vozilo, pokušavala sam da se uključim u Asocijacije ali na kraju sam odustala. Ok, to nema baš veze sa temom ali velike su šanse da navuče gomilu komentara u temu . Tokom proleća drugari su mi podesili amortizer da kada sednem motor još malo "potone", kupila sam dublje letnje čizme i ubacila u njih petu od 5cm. Nije bilo kraja mojoj sreći kada sam konačno mogla normalno da spustim obe noge na zemlju. Potpuno druga dimenzija moje Džoli i našeg druženja. U julu sam još uvek imala izlete tipa upadanja u suprotnu traku u krivini i valjda je samo Bog spašavao Džoli od sudara (a time i mene) ali je bilo sve više kilometara u točkovima, sigurnosti i osećaja sreće. U jednom trenutku kupujem bočne torbe ubedjena da će to stajati samo kada ih namestim na suvozačko sedište. Naravno one udaraju u migavce i sve sluti na katastrofu. Drugari se trude na naprave privremeni nosač da ne odlomim sve i iako je to delovalo poprilično pristojno vrlo brzo shvatam da to nije zgodno za način kako ja koristim motocikl i sve skidam a torbe idu dalje onome ko može bolje da ih iskoristi. Tu odlučujem da definitivno uložim u nosač kod Sebe i Givi kofer ali realizacija sna će doći dosta kasnije. U avgustu vožnja do sela pored Kragujevca i nazad u istom danu, za mene u tom trenutku potpuni rekord a za Džoli dokazivanje na pravcu i u obilaženjima. Tu već počinjem da se ozbiljno pitam treba li mi jači motor za ono u čemu uživam, nije to toliko brzina koliko malo više snage kada je potrebna. Ne želim da neko pogrešno shvati, 300NK je prava mala zujalica, ide kao metak i predivna je za vožnju u gradu i gužvi. Možeš da se provučeš, prodješ i tamo gde "veliki" ostanu zaglavljeni, nije preteška za nekoga ko pre samo par meseci nije mogao ni da čučne koliko je zapustio svoju kondiciju. Problem su pravci gde ti treba čitava večnost da dostigneš >100km/h, nedostatak snage kada se iza autobusa nameste dvojica koji nemaju hrabrosti u preglednim krivinama da krenu u obilaženje i to je ono što malo kvari osećaj potpune slobode na vozikanju kroz Šumadiju. U istom tom periodu stiže i gomila "noviteta" na Džoli: šipkica za sve i svašta sa Temu-a (ona je szajala duže pa je zbog sunca umesto crne dobila ovu čudnu zlatnu boju), na njoj usb punjač sa displejom napona, maglenke sa prekidačem žuto - belo svetlo, beli zeka kao dokaz da budala sa zelenim repićem vozi motor, deflektor na aftermarket viziru, zakrivljeno ogledalo u dnu vizira (nije na slici jer je zalepljeno dan kasnije) i ono najlepše - Seba nosač top case-a i Givi kofer B360N2 Monolock 39L. Iako su vam tada obećani detalji o svakoj stavci ovde ispade da sam slagala kao i za one čokoladne bananice svojevremeno. Evo par fotografija opet (postavljene su tada u temi Šta ste danas uradili na svom motociklu) Nekako tokom svih vožnji tokom leta otkrila sam da je Džoli precizna kao sat jer tačno na 100km/h počinju blage vibracije na fuzasterima. Na 115km/h deluje da će se sve raspasti a Džoli ispustiti dušu. Tu otprilike i kreću rasprave da li je do motocikla ili do mene. Ne pomažu moje tvrdnje da je to samo kinez i da se delovi čekaju i po tri meseca pa da je stalno vozim sa 2/3 snage da nešto ne crkne jer bih onda ja premrla bez dva točka. I danas nisam sigurna da li sam tada bila u pravu ali posle nekoliko rasprava rešavam kao da malo pojačam to ispitivanje granica Džoli. U oktobru idemo na Divčibare, vožnja kao iz snova, Džoli prede kao mače, sve za desetku. U toku te vožnje mi se prvi put dogodilo da nakon kratke pauze u povratku stanemo na parking na deset minuta pauze i kada krenemo da mi Džoli prestane da očitava temperaturu uz fleškanje one sličice ispod skale. Lagala bih da kažem da me nije oblio hladan znoj ali kažem sebi da sam sa tri iskusna bajkera na putu i da će čak i da nešto crkne neko to znati da osposobi do kuće. Stajemo, konsultacije i rešenje - ugasi/upali motor. Popravljeno!!! Sve opet radi normalno i put do kuće je prava pesma. Tada nisam ni znala da je to početak mog upoznavanja sa senzorom temperature rashladne tečnosti i ventilatora sa kojim ću se poduže družiti. a lepo su u ovoj mojoj tebi o tome pisali par meseci pre toga . Nažalost, sutrašnje jutro nije krenulo kako sam se nadala, drugara sa vožnje na Divčibare tokom odlaska na posao sobalio je sa motora klinac praveći iznenada polukružno preko dve trake, pune linije, belo obojenog ostrva bacivši ga par metara. Hitna, uvidjaj, gledanje zverke koja je samo juče grabila kilometra ispred mene, stalno razmenjivanje poruka kroz koje hitne službe ga šetaju, osećanja koja ste verovatno više manje svi doživeli ako duže vozite ali za mene su bila šok. Preispitivanje iza toga o smislu svega, kako voziti ako mogu da te pokrše i kad skroz ispravno voziš, umem li ja to i dalje, želim li uopšte... Srećom, dva dana kasnije, drugar kog znam preko 30 godina ali sa kojim nikada nisam vozila do tada, zove me na vožnju samo do Zelenog Čaira. Dovoljno daleka lokacija a opet ni previše kilometara u stanju panike. Shvatam da je Džoli i dalje tu, da smo sinhronizovane i da sve ima smisla. Opet smo na točkovima iako sledećih mesec dana obeležavaju kupovina Schubert C5 kacige, moto pantalona sa svim štitnicima, Bering C-protect airbag prsluka, sve u svemu počinjem da ličim na kiborga na motorčetu koji jedva nosi sve te kilograme dodatne opreme navučene na ludu gazdaricu. Otprilike u to doba počinje sve češće da se dogadja da kada spustim ćopavu motor se ne nagne dovoljno da mogu da sidjem preko fuzastera, kreće besomučno traženje skroz ravnog mesta za parkiranje jer pogrešan nagib u milimetrima ne dozvoljava parkiranje. Još uvek nekada se ćopava otvori sasvim normalno i zato i ne shvatam predstojeće probleme. Pred kraj novembra jedno jutro na 3 stepena Džoli jedva uspeva da upali u dvorištu i tom prilikom pali grešku za servis ali ne očitava nijedno upozorenje. Tokom dana izlazim na kratko sa posla, pri polasku greške nema ali na povratku se ponovo pali. Dogovaram se sa servisom i odlazim dva dana kasnije pri kraju njihovog radnog vremena da utvrdimo šta je jer od drugog paljenja greške pali se i ventilator nakon desetak sekundi i ne gasi tokom vožnje. Nema očitavanja temperature i sličica pored skale opet flešuje. U servisu stavljaju Džoli na kompjuter, nema prijavljenih kvarova samo jedno očitavanje temperature koja nije očekivana. Procena je da je sve poremetilo hladno vreme (nije 300NK za polarne uslove) i teško paljenje ujutru, poništavaju grešku i šalju me kući uz napomenu da ako se ponovi dodjem da mi zamene mape. Naravno, dva dana kasnije opet se pali greška. Odmah za sledeću nedelju najavljujem godišnji odmor rešena da problem isteram na čistac i spremim se za sve vožnje tokom predstojeće zime. Od prvih problema Džoli je noću parkirana u garaži pa noćni polarni uslovi ne utiču na vožnje. Tokom te dve nedelje iamo nekoliko odlazaka u Vrčin u servis, poništena je ista greška, ipak kasnije zamenjen senzor temperature, probna vožnja tokom koje na 75km odjednom opet pali grešku, opet Vrčin po magli i tada zamena mape što, verovali ili ne, dovodi do rešenja tog problema. Ostatak odmora koristim za par vožnji u okolini Beograda, verovatno najviše pod uticajem skorašnjih problema ne udaljavam se više od 100km od kuće. Spremamo se za dedamrazijadu, kitim Džoli, na poslu me proglašavaju za ludaka godine... Prvo odlazak u prihvatilište, onda i dedamrazijada. Adrenalin ma max, sve konačno radi kako treba. Ali iskusni bi rekli kakav danak neiskustvu. Čim pomisliš da sve radi kako treba očekuj sačekušu iza ćoška. Tokom jutarnjeg parkiranja redara na dedamrazijadi ne uspevam nikako da namestim ćopavu da motor stoji nagnut, na kraju mi pronalaze poziciju sa nagibom terena pa nekako silazim. U Sremčici parkiram se na skroz ravnom kod magacina i to nekako prolazi. Medjutim dolaskom pred restoran na Adi shvatam da od parkiranja nema ništa. Pomažu mi da sidjem dok pridržavaju Džoli i utvrde brzinski da mi se olabavio šraf ćopave. Od straha da je mogla da otpadne do sreće da su svi tu i da će naći rešenje. Vadi se alat, drži motocikl kao u profi servisu, zateže sve i onda sledi hladan tuš - to je samo privremeno rešenje jer kako sam tada shvatila neki lim samo što nije pukao. Gubim volju za opuštenim druženjem, počinje da me boli glava, smrzla sam se tokom dočekivanja motora pred Crkvom ujutru, sve je to dovoljno da relativno brzo odlazim kući. U garaži parkiram Džoli uz zid tako da ako čak i pukne ćopava motor ne padne. U glavi premotavam sve predstojeće vožnje tokom praznika na kojima sam htela da budem ali računam da mi niko neće popravljati ćopavu tri dana pred novu godinu. U ponedeljak zovem servis i potvrdjuje se dijagnoza sa dedamrazijade - biće potrebno varenje. Tačnije prvo pitanje nakon mog opisa šta se dogadja je bilo da li silazim i penjem se na motor preko fuzastera. Na moj potvrdan odgovor dobijam objašnjenje da ćopava na 300NK nije predvidjena da nosi teret veći od motora u nagnutom položaju + gorivo rezervoara + oko 5kg u koferu. Doduše, objašnjenje je da nijedan motocikl to ne može da izdrži i da ako se ne snadjem da mi to neko zavari tokom praznika dodjem prvi radni dan i uradiće oni. To ne utiče na garanciju jer nije pitanje kvara nego načina korišćenja motocikla koje nije u skladu sa predvidjenim protokolima proizvodjača. Dakle, zbogom novogodišnja vožnjo. Ipak, valjda Gospod ponekad pogleda i nas ludake, javlja se drugar i kaže da doteram što pre motor da utvrdimo šta tačno treba da se vari i dogovoriće mi popravku još isto popodne. Brzinski iskukam raniji izlazak sa posla i odletim tamo. Utvrdimo da ćopava ima hod levo - desno što i ostavlja motor u previše uspravljenom položaju. Drugar skida feder, odšrafljuje ćopavu, vršimo pregled svih jezičaka (dva na ćopavoj i jedan na motoru). Sve deluje netaknuto, čak i jezičci na ćopavoj stoje paralelno iako očigledno razmaknuto u odnosu na fiksni deo za koji su pričvršćeni. Drugar stavlja podlošku, vraća ćopavu ali utvrdjujemo da je podloška trebala na drugu stranu. Ponovo sve skida, premešta podlošku, namešta, vraća feder i cvrc - ćopava stoji i ne mrda ni na jednu stranu. Znači nema otvaranja, nema zatvaranja. Srećom utvdjujemo da samo treba drugačije namestiti feder i konačno sve koliko toliko funkcioniše. Znači, ćopava je upotrebljiva, otvara se jako teško ali stoji skoro kao kad je Džoli bila nova. Kod zatvaranja nema onog automatskog zatvaranja čim je malo gurneš nego je potrebno vršiti pritisak do potpunog zatvaranja. Nisam oduševljena ali daj šta daš, bar mogu na sve vožnje a možda se i naviknem. I eto tako je kod nas trenutno, čekamo tradicionalnu novogodišnju vožnju i nadamo se da će nas problemi zaobilaziti u narednom periodu. Džoli je na početku "zabave" bila na nekih 4000km tako da nam uskoro sledi i onaj servis na 5000. Verovatno ću tada pitati koliko košta nova ćopava ukoliko utvrdimo da je problem samo u ušicama na njoj. Pod pretpostavkom da uopšte imaju na stanju ćopavu za 300NK i da neće trebati da se čeka par meseci za transport.

I posle mi neko kaže teraj to do maksimuma. Pa raspao bi se još pre godinu dana. Sve dok sam ga vozila kao baba sa kraćom nogom koja ne može da dohvati gas a ide samo do pijace - bilo je sve ok. Malo opuštenija vožnja i problemi se redjaju svakih mesec dana. A "staramajka" sve kraća sa živcima...

Nisam ćopavu popravljala u servisu jer su na kolektivnom godišnjem, radjeno je u "kućnoj radinosti". Materijal deluje skroz ok, čak i ušice stoje paralelno, samo se ćopava sada (pre ubacivanja podloške) klati a ranije nije. Jedino opterećenje na nju je bilo moje penjanje i silazak preko fuzastera od samog početka (motor je nov kupljen u septembru 2024). Motor ima 150kg, ja oko 60, nisam očekivala da će to predstavljati problem. Rečeno mi je iz servisa da bi i potpuno nova ćopava uz korišćenje fuzastera na taj način brzo opet popustila. To je ono što me više zabrinjava.

Prošli put sam im dolazila svaki drugi dan tako da mislim da me nisu slagali. Nažalost, očigledno da ćopava na 300NK nije pravljena da izdrži penjenje preko fuzastera. Zašto je to tako ne znam ali kad se pogleda pažljivo materijal nema oštećenja, samo su se ušice razmakle, ako uspevam da vam dočaram ovako amaterski. Ok su u servisu, rade sa onim što imaju i stvarno se trude. E sad, koliko imaju to verovatno samo oni znaju a mi ponekad saznamo fragmente kad natrčimo na neku "dečiju bolest".

Tako su i mene učili ali eto - reče čovek koji je glavni u CF Moto servisu da ni BMW 1200GS ne bi mene izdržao

Juče "popravljena" ćopava. Iako su mi u servisu rekli da sigurno treba da se vari, da to nije do garancije nego do načina korišćenja motora jer ćopava nije predvidjena da izdrži težinu vozača ukoliko se penje preko fuzastera, da mi slobodno neko zavari a ako se ne snadjem uradiće oni (nije definisao cenu te usluge, doduše nisam ni pitala jer mi je rekao da će čak i posle toga ako nastavim da se penjem preko fuzastera opet pući negde) na kraju je rešeno bez varenja. Skinuta ćopava, pregledani svi "pipci", sve čvrsto i stabilno i nigde nema oštećenja. Ona dva na samoj ćopavoj koja obuhvataju jedan na motociklu su se malo razdvojili (ne zamerite ali pokušavam da budem korektna prema proizvodjaču i servisu jer mi je motocikl još u garanciji pa ko zna kada će mi stvarno zatrebati ) i onda je bilo prostora da se ćopava klati levo-desno. Dugoročno to bi verovatno i dovelo do pucanja nečega. Stavljena podloška, sve vraćeno, ćopava sad čvrsta. Ono što malo kvari sreću je da feder više ne radi kao što je ranije radio tj on drži da se ćopava ne otvori kad ne treba ali je ne vraća onako automatski pri podizanju i samo otvaranje je podosta teže nego ranije. Nadam se da ću se navići jer mi je malo suludo da kupujem novu ćopavu samo zbog toga.

1.Severian 2.Džim 3.Peppermint 4. (ćopava popravljena a ja odledjena od subote, dobro danas opet zaledjena ali sad to sve ide lakše) Sent from my iPhone using Tapatalk

Možda od tog zračenja @Atorn postane normalan u Asocijacijama pa mogu da se vratim tamo

Misija uspela [emoji848] Sent from my iPhone using Tapatalk

Čime lepite na primer mašnu na Givi kofer? Sve sam probala, selotejp, izolir, amerikan traku, kineske obostrano lepljive pločice… površina je klizava i ništa se ne lepi na nju [emoji24][emoji24][emoji24] Sent from my iPhone using Tapatalk

Danas smo Džoli i ja obišli klupicu, sedeli su na njoj neki momci koji su došli kvadovima, nije moglo da se pridje da je pozdravimo ali smo joj mahali iz daljine Po onim uzanim putićima ima osušenog blata, traktori zuje okolo i nanose novo vlažno blato, malo kratko parče koje je inače razrovano a kuda vodi navigacija samo u dolasku ima i dosta blata. Ipak uživanje u oba smera ako zanemarimo opet paljenje lampice za servis tako da sve preporuke još uvek za destinaciju.

Šta drugo da kažem nego - vrišti F dijagnoza i kad pogledaš Džoli ali i kad sretneš gazdaricu [emoji1787] (uzmite u obzir da se mučena Džoli tu ništa ne pita [emoji854])

Danas, u servisu CF Moto Guevara, tamo daleko u Vrčinu, zameniše mi ipak neki senzor temperature (ili nešto što je zvučalo slično tome ). Nadam se da sam posle dva odlaska, prošle i ove nedelje, rešila paljenje lampice za servis i uključivanje ventilatora nakon par sekundi nakon kontakta. Danas je radila sasvim ok, sutra je ganjam ceo dan pa ćemo videti. Pored toga, Džoli je dobila i Carpuride, gazdarica nabudžila tamo gde su mogle žice da se provuku da sve nakačim na usb punjač što i nije rešenje kada pada kiša pa svakako slede ozbiljniji radovi. Dobila sam dozvolu od čoveka zaduženog u servisu za garanciju da iskoristim dva šrafa koja nose malu plastičnu zaštitu originalne table (verovatno su tu zašrafljeni i migavci) za montažu nekog normalnijeg nosača pa će valjda i carpuride iza/ispred vizira a iznad table kad izaberem nešto na Temu-u.

Juče su mi zamenili mapu u CF Moto, sada Džoli radi kao avion, dobro ajd sad više je ranije ličilo na avion jer je palila ventilator 5 sekundi nakon paljenja, sada samo bruji kao pčelica Ponovo na pravim točkovima posle par dana četvorotočkaša i opet osmeh na licu

već sam krenula da vidim i možda nešto uzmem kad ono - popust samo za četvorotočkaše, mi sa "dva točka manjka", kako me nazva jedan kolega, ne znamo šta je crni petak

1.Xnikolax 2. RankoBg87 3. Milomir 4. Skittles 5. Sharky 6. Павловићи 7. Biker Boy 8. Tumbe 9.Sashac & Duska 10. Peppermint

Dobro došao Uroše na najbolji forum. Ovde ćeš da dobiješ milion dobrih saveta, par totalno otkačenih (realno brzo ćeš da ukapiraš od kojih tačno članova ), vremenom ćeš shvatiti da forum nekako diše kao jedno biće i uglavnom se sve svodi na istu stvar - prvo oprema (to si rekao da pametno rešavaš u startu), onda ideja za šta ćeš koristiti motor (tu ti i nemaš mnogo prostora jer su R motori tvoja ljubav i iako će mnogi predlagati drugo ovde se pre svega poštuje lični stav ukoliko je čvrst kao što deluje da je kod tebe), a onda dolazimo na veoma važan deo a to je vežba, vežba i vežba. Imaš prednost da imaš iskusne bajkere u okruženju, odmagaće ti izbor motora, na tvojoj strani je korišćenje mozga (bar tako deluje iz tvojih dosadašnjih postova, nema ljutiš, dodju ovde neki koji mozak ne uključe, traže potvrdu svog mišljenja i nadure se i odu ako to ne dobiju). Razmisli ozbiljno da upišeš i kurs bezbedne vožnje na proleće, mislim da ćeš tamo dobiti dosta praktičnih saveta kako da iskoristiš maksimalno svoj R motor tokom svakodnevnog vežbanja. A svaka nedelja kada ne vežbaš vraća te par koraka unazad. Želja da zimu, čekajući opremu i motocikl, provedeš u planiranju tura je skroz očekivana. Svi smo prošli kroz to. Džabe ti mi sad pričamo da ćeš sve što sada zamisliš još tri puta promeniti dok kreneš u te ture, tebi treba sada nešto da ti zabavi mozak i samo tuci po pitanjima, dobićeš i direktne predloge ali i linkove ka postojećim temama. Čitaj, analiziraj, maštaj na max. Treba zimu pregurati. Lično nemam šta da ti predložim jer ne poznajem toliko ni puteve ni mesta koja možeš obići, moj jedini savet je da maštaš kao da je ceo svet tvoj i da se ne obazireš na kilometre, uvek se sve može podeliti na par dana jer bar po Srbiji možeš pronaći jeftina prenoćišta. Naravno ukoliko uopšte imaš vremena za takve avanture. Takodje ćeš boravkom ovde shvatiti da su moji tekstovi uvek predugački ( hvala kolegama koji su to još davno primetili ) i da se jako često dokačim pravila "života" na forumu. Tako da evo i tebi saveta jer mi deluje da to još nisi uradio (ako jesi izvinjavam se). Otvori temu u sekciji predstavljanja novih članova, postoji kratko uputstvo šta treba tu pisati ali raspiši se tamo i o svojoj ljubavi o R motorima i većina će i pre deljenja saveta imati o tebi ispravnu sliku u glavi. Pored toga, videćeš koliko je zanimljivo za godinu, dve kad odeš tamo i pročitaš kako si sebe opisao, šta si tada mislio i čemu se nadao. Želim ti puno srećnih momenata tokom planiranja ove zime i milion bezbednih kilometara kada nam se pridružiš na putevima.

Hvala što misliš na mene, jedino ako Marko misli da je CF Moto 300NK enduro motor (a nije ni e od enduro) pa hoće da se menja

Kad imaš skoro 55 godina, voziš auto od 18, ozbiljno dvotočkaše od 52, kreneš onako po pravilima, skuter 50cc, 150cc, onda prvi manuelac od 300cc, svaki dan kad nema snega si na motoru peklo ili ne peklo, padalo ili ne padalo, po magli, mraku, minusu, dok se topi asfalt, prodješ sve moguće beogradske gužve, provlačenja, izmicanja, voziš koliko možeš i relacije od par stotina kilometara, izvežbaš da miliš, bežiš, penješ se, guraš uzbrdo i nizbrdo, osetiš se jedno sa svojim motociklom onda mi to ne deluje tako brzo. Posebno jer si vremenski i ograničen na još možda 10-15 godina vožnje dok se neki pametnjaković na produženju dozvole ne doseti da u stvari posle 65-te i ne treba produžavati A kategoriju. Da nisam bila možda previše obazriva kupila bih kao i većina ovde svoj prvi motor od 600cc i niko ne bi smatrao da nisam spremna i za 1000. Ne ljutim se na vaše upozoravajuće komentare, izrečeni su sa najboljom namerom i potkovani iskustvom vožnje ponekad i 20 godina. Jedna sitnica ostaje - nije isto kad na motocikl prvi put sedneš sa 20 i sa 52, iskustvo saobraćaja je tu a nedostaje samo tehnika upravljanja dvotočkašem. Ako posvećeno vežbaš ona se može naučiti za dve godine. Ostaje ono što meni stalno mora biti pred očima a to je da moji refleksi nisu kao nekoga od 30 i da ni moj stil vožnje zato ne sme biti takav. A ako ćemo iskreno, mislim da od svih motora sa niskim sedenjem FZ6 nekako najviše odgovara baš mojim godinama, gradji, iskustvu i stilu vožnje. Mirniji na niskim obrtajima a zverko kad treba. Ukoliko prodaja sada propadne ostaje da se vozim na Džoli dok se ne skupi dovoljno da u garažu uteram i FZ6. Kada će to biti - verovatno onda kada za to bude pravo vreme. Do tada je moje da mislima teram sneg i uživam u svakoj vožnji onih preostalih 345 dana godišnje

Prihvatila bih je i ja ali je budući vlasnik u poslednjih godinu dana napravio neke tupave kombinacije sa parama finansijera tj svog oca i sad je uslov za novo ulaganje prvo razrešenje prethodne dve gluposti a meni to ne deluje da će da ide brzo. A moram priznati da sam na strani finansijera jer kada ćemo nečemu naučiti svoju decu nego odmah u startu i na nečemu što dovoljno žele da prihvate i odgovornost za svoje nepromišljene i brzoplete odluke

@andrej. delimično si u pravu, ne znam kakva je situacija sa Voge servisnom mrežom ali kad je u pitanju CF Moto (da me ne shvate pogrešno, motor je super i radi kao sat) postoji legenda da se na delove čeka i po četiri meseca jer je lager mali a kinezima nismo prioritetno tržište. Da ne ulazim u tu temu sada, od trenutka kupovine u konstantnom strahu sam da teranjem Džoli do njenog skoro maksimuma ne ode neki bezvezni deo, ona je u garanciji i ja sam osudjena na čekanje. Kako ne znam kako bih preživela 4 meseca bez dvotočkaša priznajem da je poprilično štedim. Čim počne da urla kao da je nešto boli ja oduzimam gas, kad cela tabla počne da flešuje na velikom broju obrtaja mene preseče, tačno na 100 km/h fuzasteri kreću da vibriraju a na 117 km/h (što i nije nešto nenormalno na autoputu) sve deluje da je pred raspadom. I onda mi svi otrče na internet i kažu da je po specifikacijama maksimalna brzina 139 km/h. Nekako nemam želju da otkrijem šta bi se sve raspalo da Džoli dostigne tu brzinu. Šaltanje nije problem jer ako nešto volim to je da menjam brzine, slušam njen zvuk i vršila sam sve moguće eksperimente da ubodem kad može da povuče. I dobijala sam samo fleš ekrana što mi rekoše da i nije tako dobro za Džoli ili ostajanje ispod željene brzine u preticanju. Ne kažem da ne može da se vozi i uživa, naravno da može ali to nije ono što očekujem od svog motocikla. Što se tiče onog dela "taman sam sve namestila kako sam želela i sada treba sve to ispočetka" skroz ste u pravu. Očaj je na max. Svakoj sitnici sam se radovala, cupkala čekajući da dodje i da je namestimo, sada je skoro sve tu i ja razmišljam o prodaji. Postoji opcija da je zadržim za gradske vožnje a da kupim još jedan motocikl za nešto što bih ja nazvala putovanjima ali to je moguće tek za godinu i po dana kada nakon odlaska u penziju (za manje od godinu dana) legnu penzije koje se čekaju oko 6 meseci. Pre mesec dana sam čak i donela odluku da se strpim toliko, probam da uživam u tome što imam i sačekam malo (iako meni deluje malo više). Onda je uletela ponuda od poznanika da kupi Džoli za 4.000e. Znam da to svima deluje kao previše za godinu i po star motor sa predjenih 4000 km posebno kada uzmemo u obzir da je i nov toliko. Kad kažem da Džoli ima Seba nosač kofera, Givi kofer star četiri meseca, vizir sa dodatkom (koji je za taj model skoro nemoguće pronaći), maglenke u dve boje, izvučen USB punjač, uradjen prvi servis, kasko osiguranje sa mesečnom ratom od 1500 dinara, proširenje ćopave (koje je takodje nadjeno posle 6 neuspelih kupovina zbog specifičnih dimenzija oslanjajućeg dela) ne uzimajući u obzir sve poštarine, troškove pri kupovinama delova koji nisu odgovarali i bačenim živcima onaj ko je kroz sve prošao shvata o čemu pričam. Lepa je ideja koju većina ima - ti si se mučila i nervirala a ja ću sada sve to da pokupim za džabe i ti još treba da si srećna što hoću da ti dam i manje od cene samog motora. Samo meni ona ne završava posao pa i nije opcija, Zato i nisam dala oglas jer nemam živaca i vremena da slušam izgovore "pa to je polovan motor", "ko zna kako si ga ti vozila", "i tako je glupo kupovati od ženske osobe motor", "za te pare mogu da kupim skroz nov". E pa kupi ga, čekaj nedeljama na isporuku, satima u MUP-u za tablicu, juri se sa GRAWE kasko osiguranjem, čekaj na termin kod Sebe, traži Givi kofer, naručuj opremu i juri se sa poštarima, nemam nikakav problem sa tim. Samo me zaobidji da je sve to džabe i da je normalno da sam ja to odradila za tebe a ti ćeš sada da se po*ereš na sve to. Žao mi je što to tako opisujem ali to jeste pravo stanje stvari kada je prodaja sredjenog motocikla u pitanju. Na kraju se svakako osećaš kao ovca. Nažalost, ponuda je trenutno u stanju mirovanja što blokira i moju dalju kupovinu FZ6. Nisam odustala, čekam samo konstrukciju koja će mi doneti ono što želim - na neki način zamenu sredjenog novog slabijeg motora za sredjen jači mnogo stariji motor. Ok, kinez za japanca. Nikada nisam ni rekla da i ja nešto ne dobijam zamenom. Samo ili ću iz nje izaći kao čovek ili je neće ni biti. Imam Džoli, mogu sačekati godinu i po i imati oba motocikla. Definitivno je FZ6 S2 moja najveća želja, osim 1,68m imam i 65kg, snagu i gipkost na skali od 1-10 je u mom slučaju možda bedna dvojka sa tendencijom da ću do proleća stići do trojke, bilo mi je teško da se prilagodim i na 150kg koliko ima Džoli (ne u vožnji nego u uparkiravanju i isparkiravanju u dvorištu jer predjemo Džoli i ja preko 20m svaki dan po nekoliko puta unazad na blagoj uzbrdici na prolazu širokom toliko da sam morala da promenim retrovizore kako bih ih sklapala). Visoko sedenje (nažalost sve od 800), teži motori, otpada skoro sve što mi se svidja. I pre nego što kažete sve je stvar tehnike podsetite se da ste uglavnom muškog pola, imate drugačiju gradju i snagu, mladji ste većinom bar 20 godina, pretežno u kondiciji i ne isparkiravate svaki dan svoje motocikle nogicama unazad preko 20m. Dobronamerne savete i ideje sam uvek raspoložena da čujem.