Odlično! Pogotovo za mene koja volim da fotkam, a ne mogu da zaustavljam celu grupu na svakih pola sata... Jedino mi je falilo društvo uz kafu ili obrok. Imam svoj tempo, nikog ne ubrzavam, nikog ne usporavam... Masu automobila sam pustila da me preteknu, nije mi se vozilo brzo, od 40 do 60 na planini, na magistralama do 80. Trebalo mi je ovo, odmorim mozak od svega.

Pre 10-ak dana stavih pred put OEM Yamaha nosač kofera i nov Givi Riviera 46L monolock. Nosač kupljen kod kolege @Goran1982, u odličnom je stanju. Mislim da mu ne stoji loše (nije preveliki kao što izgleda na fotkama)...

Hvala! E, pa jeste tako... Šteta što nisam ostala još dan, dva, da obiđem Zlatibor, Taru... Neka ostane nešto za drugi put.

Prošlo je nedelju dana, slegli su se utisci, pa reših da otvorim temu za meni posebnu turicu - prva solo vožnja od 2 dana i 550km. E sad, kako da je ne smestim u "Kratke vožnje" kad kolege toliko, čak i više zgaze u danu? Hajdemo ipak, nema veze... Znate da nisam mnogo rečita, al' što volim da fotkam... Kad god bi našla priliku da idem, uvek nešto iskrsne, nađem izgovor da ne odem. Dok sam vozila CBF-a i imala 3 kofera, nisam bila u prilici da putujem, a sad kad mogu sebi da priuštim, nemam kofere. Imam repnu torbu koja je komplikovana za uzimanje i odlaganje stvari, šta ću, kako ću, tražim po oglasima i naletim na OEM Yamaha tipski nosač kofera za FZ6, i to u Nišu kod kolege Gorana sa foruma. Dogovorimo se mi, uzmem ja nosač sa koferom Givi E42, ali poručim novi Givi Riviera 46L koji mi se više sviđao i polako planiram... Pitalo me par ljudi "Ideš sama, da li se plašiš?" Da, plašim se. Šta je najgore što može da se desi? Mogu da ne odem i ostanem kući kao većina vikenda ove i prethodnih godina. Prvobitno mi je bio plan da pregazim tri planine u danu - Radan, Kopaonik i Golija, međutim, bilo bi mi previše, nemam ja tu kondiciju, ostavljam Radan za drugi put. Nedelja 8 ujutru, krećem lagano, moj je teren sve do Prokuplja, nije mi zanimljivo dok malo ne pređem u manje poznate krajeve... Prva pauza u Prokuplju na benzinskoj pumpi, pijem Latte lepši nego na celom putovanju koje me čekalo, a da to nisam još znala. Svaki put prema Kopaoniku išlo se preko Beloljina, Blaca, Brusa i Brzeća. Videh na mapama naše teme "Мото путеви - визуелни водич" da postoji put Kuršumlija - Brzeće, ali nije najbolje ocenjen. Otvorim Google street view, ažurirano ove ili prošle godine, ne izgleda toliko loše ta prva deonica do Merćeza, izgleda da je u međuvremenu sređena. Rešim da rizikujem... Ima na par mesta star asfalt, ali daleko od toga da je loše, jedino mi se ne sviđa što nisam imala signal skoro ceo put do Brzeća (mreža je A1). Saobraćaja skoro da nema, za sat vremena prošlo je par automobila... Stižemo do Brzeća, pa uz Kopaonik lagano, još jedna pauza, nigde se ne žuri. Spuštamo se polako ka Raškoj, već se oseća vrućina... Ali ne dugo, tu je i znak koji sam dugo čekala... Pozitivno me iznenadio veliki broj kolega koji su usporili kad su videli da stojim, verovatno misleći da imam neki problem, a ja sam stalno stajala da fotkam. Ako ovo čita neko od njih, ovom prilikom ih pozdravljam i zahvaljujem se. Mislila sam da je Golija nešto najlepše što ću doživeti tog dana, kad ono, vidi Pešter (gde prvo da gledam)... Put je fantazija, jedino je kroz Sjenicu loše. Već me stiže umor, samo hoću da stignem na odredište. Slepo pratim navigaciju i prvo se zagubim kroz Sjenicu (opet ne gledam znakove), baci me u slepu ulicu, ok, snađem se da izađem. Idem ka Uvcu, ali nisam skroz prostudirala put (što ne liči na mene) i umesto da skrenem levo kod Sjeničkog jezera (pored nekoliko znakova), ja produžim pravo i završim na makadamu. Osoblje iz smeštaja mi je poslalo smernice, ali je umor i previše poverenja u navigaciju odradilo svoje. Nema veze, jedno iskustvo više. Posle nekih 15-20min prašine, makadama i rupa, izlazim na glavni put i stižem na odredište. Dakle - ko planira da ide, prati se put za Sjeničko jezero i ne silazi sa asfalta sve do znaka - skretanje za Etno selo Molitva. Bilo je oko 17:30h, konačno sam stigla. Pogled iz dvorišta je nestvaran. Plan je bio da odem do vidikovca Molitva, ali me makadam umorio, nisam ni pokušala, ostavila sam za ujutru... A tek iz mog bungalova... Nastaviće se...

Ja sam primetila da lakše i brže očistim lanac kako koristim ulje. Sprej ga sve ulepi i nakupi prašinu.

Petrolej i 75w80.

Aj' izvolte.

Nedelja neko? Planiram do Pirota da se pustim, Bigar, Knjaževac i nazad kući preko Gadžin Hana.

FZ se mnogo više šalta, CBF1000 možeš normalno 60-70 i u trećoj i šestoj, dodaš gas i ideš. Ja kad treba sad da se ispalim, vraćam brzinu-dve i gas. CBF ima bolje kočnice, verujem da mu je ABS bolji nego kod FZ (a možda i što je 40 kila teži), nikad mi nisu ublokirali točkovi. Sa ovom mi ponekad blokira zadnji kad je star i klizav asfalt, a možda je i do guma, ne mogu da grešim dušu da kažem da je loš, videću razliku kad mu stavim nove cipelice. FZ fabrički ima mnogo tešku polugu kvačila, odmah sam to rešila zamenom donje poluge od MT07 jer onako ne bi mogla da ga vozim. Zašto sam prodala CBF? Bio mi je mnogo težak za manevrisanje u mestu, ok, znam da ima tehnika, ali posle operacije mi nije bilo svejedno da se rvem sa njim. Trebalo mi je nešto lakše za vožnju, a i nervirali su me cajgeri kao u autu, htela sam kombinaciju digitalnog brzinomera i analognog obrtomera, kao kod CBR. Ja sam mu još u startu izgubila volju sa neispravnim eeprom čipom tj one zajebancije oko resetovanja tripmetra (koje mi je prodavac prećutao, ali sam ja rekla prilikom prodaje), ali eto Peđa ga tako vozi i ne smeta mu. Ja volim da mi svaki dugmić radi, da li je auto ili motor, nebitno. Kod CBF se sedi skroz uspravno, kod FZ si malo nagnutiji napred, ali ništa što će opteretiti kičmu (ja sam 165cm)... Oba motora su odlična, Honda mi ima mnogo lepši rad, ne razlupa se k'o vršalica kad zagreje. Neka me isprave iskusnije kolege, mislim da je vešanje kod FZ bolje, stabilniji mi je na većim brzinama, nema da pliva, nema voblinga (sad natovaren sa koferom ima mrvicu). E da, nedostaju mi oslonci za pete sa CBF-a... Za po gradu ti je FZ kao bicikla, lagan je kao pero. Oba motora imaju odlične fabričke retrovizore, pregledni su kao u autu. Ovo je moje viđenje oba motora, neko ima drugačija iskustva, mišljenja... Ako te nešto konkretno još zanima, pitaj slobodno. Ne mogu svega da se setim.

Baš mi se retko dešava, sve funkcioniše normalno, samo lupne kad se promeni brzina, posle pauze se normalizuje. Ulje mi je možda na 2/3 intervala za zamenu. Udobnost, odlična. Fabričko sedište mi je udobno (možda i nisam merodavna, nekom mršavijem od mene verovatno ne bi bilo ), do 4-5k obrtaja su vibracije skoro pa neprimetne, to je do 70-80km/h. Preko toga se pojave, ali opet podnošljivo za nekog ko je vozio CBR 600. Dakle, sve u granicama normale. Desi se da mi protrne prsti na desnoj nozi, ali povremeno ispružim noge, ustanem, navalim ih na slajdere. Najbolje mi je kad pravim pauze na sat - sat i po, i ne umorim se tim tempom. Ipak sam ja neko ko ne prelazi velike kilometraže. Prvog avgusta sam odvezla Kop sa Ivanom i Bobijem, nisam sela na motor preko 20 dana i onda sednem i spucam 550 gde su većina planinski predeli. Ništa me ne boli, nisam ukočena, što je dobro. Pre tri godine sam posle Kopa sa CBR mogla da snimam reklamu za kosmodisk.

Vratila sam se juče sa puta, solo 550km i 2 dana. Neću da otkrivam detalje, napisaću putopis ovih dana. Motor me služio savršeno, samo u jednom trenutku mi je ulje verovatno pregrejalo pa je bio baš grub menjač (šaltao je normalno, ali je udaralo na promeni brzine), a na tabli je bila temperatura oko 100 stepeni, iako sam bila stalno u pokretu, al' spora. Posle pauze je sve bilo ok. Verovatno da će biti 10w50 za sledeću sezonu. I naravno veličanstvena Golija u povratku...

Ja idem dva dana solo ovog vikenda, čeka me put od 600km. Mogu iduće nedelje 30. avgusta.

Znači ovaj ZVM-X2 će da tera još 20 god.

Odma' dođe. https://maps.app.goo.gl/sF87b96diSqmWwZa7

Tek kad zahladi, nek izgura ovaj, a s' obzirom da nema nigde master link, mislim da je fabrički lanac.

Čekaj da probam prvo da li radi...

Ja uzeh danas u Barelu Oxford-ov alat, deluje kvalitetno.

Jesi razmatrao Hondu CM125?

Vidi sa @abarth_maniac

Петља Брестовац код Лесковца - Гаџин Хан - Оцена: (4/5) - Асфалт: Добар - Саобраћај: Слаб-Умерен - Кривине: Добре - Напомена: Није нов асфалт, али је и даље у добром стању. Пазите се срна и власничких паса који повремено излећу на пут. - Ажурирано: 08/2026 _____________________________________________ Подрум насеље Лесковац - Грделица - Оцена: (4/5) - Асфалт: Добар - Саобраћај: Средњи - Кривине: Добре - Напомена: Пут у солидном стању. Пазите се колотрага између Велике Грабовнице и Ораовице. - Ажурирано: 08/2026 _____________________________________________ Лесковац - Бојник - Оцена: (4/5) - Асфалт: Добар - Саобраћај: Средњи - Кривине: Добре - Напомена: Пут кроз села, ништа посебно, сем што су лепе кривине преко Ђинђушког брда. - Ажурирано: 08/2026 _____________________________________________ Бојник - Брестовац - Оцена: (3/5) - Асфалт: Добар - Саобраћај: Средњи - Кривине: Добре - Напомена: Стар асфалт, али није толико лош. Обратити пажњу на деоницу са оштријим кривинама, пут је узак и дешава се да их секу. - Ажурирано: 08/2026 _____________________________________________ Брестовац - Брестовачко језеро (пут кроз Брестовац, не преко Бублице) - Оцена: (3/5) - Асфалт: Добар - Саобраћај: Средњи - Кривине: Добре - Напомена: Обратити пажњу на дугачку узбрдицу, залећу се мештани села и људи који се враћају са језера, а нема свуда места да се мимоиђу два аутомобила. - Ажурирано: 08/2026

Hvala tebi što se angažuješ da svima nama olakšaš putovanje po Srbiji. Sad kad planiram put gledam tvoju mapu i biram gde ću da prođem.

Медвеђа (између Свилајнца и Деспотовца) - Глоговац - Ћуприја - Оцена: (3/5) - Асфалт: Добар - Саобраћај: Слаб - Кривине: Добре (после Глоговца углавном раван пут са пар оштрих кривина) - Напомена: Део пута има нов асфалт, углавном је стар са закрпама, али без ударних рупа/прелаза. Нема много гужве, прелепи пејзажи испред Глоговца. - Ажурирано: 08/2026

Pazite šta radite u Dino Parku u Svilajncu...

Ja koliko puta vozim i sporije nego što bi trebala, baš zbog takvih. Vozim brzo taman koliko mogu da ukočim ako mi izlete, ili da izbegnem.

Skroz je pogrešno ići tako na siguricu pod pretpostavkom da će onaj drugi da stane na stop, može, i ne mora da znači. Hvala Bogu da se sve dobro završilo...