To ti kažem - popalim sve i nema razmišljanja

Ali 3 kamere... Jedino da sve vežem na mikrofone, da ih potrpam u kacigu i da vičem - START RECORDING!!!

Sve sam se nadao da neće biti baš tako ali jebi ga... Kada je krenuo sneg na Grossu da mi pada sam mislio da me neko zajebava. Još tromb da rešim pa mogu ponovo. Taman 30. treba opet da idem u Minhen

To je tek priča za sebe. Zato sam svako veče po povratku u hotel vadio po sećanju neke zanimljive delove, i znam da sam mnogo toga ispreskakao ali nema šanse da gledam sve detaljno - verovatno bi mi trebalo mesec dana da završim. Sreća pa mi žena nije bila tu celu subotu pa sam uspeo sve nekako da završim na brzinu, inače bi se i ovo odužilo u nedogled

Vidiš to za kodeke nisam znao. Jebi ga, bojim se da ovde nemam izbora. Bar za duže vožnje.

Ma jok, šefica mi poznaje i ženu. Generalno mi je mnogo bolje da budem prijatelj sa njom.

A vidiš, ubeđen sam da sam namenski stavio Giau zato što je ProMaster rekao da je must see. Ali jeste jedan od lepših prevoja - Giau, kasnije Fedaia a onda Sella Ronda je najlepši deo za vožnju.

Sa Neom je situacija kao iz filma poslednja ekskurzija - jednom sam ga povratio ali mu je očigledno bilo suđeno. Što se 1080p tiče, jednostavno je previše podataka. Kartice su mi 2x512 i 1x256gb. Jedna Insta360 snima u 5.7k i to je oko 13h snimka, DJI na kacigi u 1080p što dozvoljava samo 18h snimka u 1080 a zadnji insta sa 256gb snima u 4k i daje oko 10h snimka. Sve u svemu, kada se to sakupi, ovo je količina podataka od ovih par dana: Pritom su mi bagovale kamere od hladnoće a i raskačinjale su se baterije, pa nije čak ni sve snimljeno svim kamerama. Inače bi bilo još podataka. Ukratko - ne može bolje od 1080. Mnogo je veći problem što YT ubija kvalitet snimka. Integralni snimci na laptopu su mnogo boljeg kvaliteta.

Grossglockner

Neka te služi bar kao što i mene služi!

Pa da krenemo... Firma u kojoj radim po pravilu organizuje globalne sastanke prodaje dva puta godišnje. Obično su ti sastanci negde u bavarskim Alpima, pa već nekoliko godina pokušavam da uklopim odlazak motorom. Ali nekako se uvek ne uklapa ili vreme ili vremenska prognoza ili lokacija... Ove godine je lokacija - Minhen. Grad odakle je firma u kojoj radim. Poslužiće svrsi. Moram samo da razjasnim da idem u Minhen mnogo češće od sastanaka prodaje, ali se kod ovakvih sastanaka planira odsustvo tokom cele nedelje, pa uz vikende mogu da spojim lepo sa korisnim. E sad, službeni put ima svoje prednosti - npr. firma mi plaća veći deo ove zajebancije ali ima i mane. Pre svega što sam uslovljen kada i gde treba da budem, pa i planiranje mora da bude u skladu sa poslovnim obavezama. Pre nekoliko nedelja je trebalo da idem u Izrael, baš u nedelji u kojoj su bili u intenzivnom ratu sa Iranom pa mi je let otkazan. Jedan od korisnika mi je, na otkazivanje sastanaka, odgovorio jevrejskom poslovicom - Čovek planira, Bog se smeje. I ta poslovica će me pratiti i pre a i tokom puta. Prva informacija je bila da će sastanak trajati od utorka 8. do četvrtka 10. a okupljanje na lokaciji i povratak sa lokacije su planirani za ponedeljak i petak. U skladu sa tim sam napravio dosta ambiciozan plan još u martu i rezervisao hotel u Canzzeiju. Plan je bio da krenem u nedelju ranom zorom - u 3 ujutru pa onda: Prvi dan - Beograd - Ljubljana auto putem, pa onda Logatec, Idrija, Tolmin, Bovec do Mangarta gde sam računao da neću imati vremena da se popnem, passo di predil, passo Sella Nevea, passo de la Mauria, passo Tre Crocci, passo Giau, passo Campolongo, passo Gardena, passo Sella pa Canzzei uz mogućnost skraćivanja na nekoliko mesta ukoliko ne budem mogao da izdržim. Google Maps WWW.GOOGLE.COM Drugi dan je trebalo da izgleda ovako nekako: Passo di Costalunga, passo Nigra, Bolzano, passo di Pennes, passo Giovo, passo del Rombo koji se pretvara u Timmelsjoch Pass prelaskom granice pa na drugi najviši put u Evropi - Rettenbachferner Gletscher, Imst, Fernpasshöhe Pass, Kochel am see pa Minhen. Google Maps WWW.GOOGLE.COM Ali, u skladu sa gorenavedenom poslovicom, pre samo 2 nedelje dobijam informaciju da je okupljanje za sastanak ustvari u utorak sa trajanjem do četvrtka. Otkazujem rezervisani hotel i odlučujem da uzmem slobodan dan u ponedeljak i malo razlabavim plan. Pravim konačan plan: Prvi dan, nedelja 6.7. - Beograd - Logatec auto putem pa onda Idrija, Tolmin, Mangart, passo di Predil, passo Sella Nevea i spavanje u Tolmezzu. Krećem oko 4 ujutru. Putem do Ljubljane sam vozio jedno 100 puta do sada i prosto ne znam da li je to dobro ili nije - znam ga napamet i faktički ni ne razmišljam o vožnji. U svakom slučaju uz jedno sipanje goriva i stajanje da bih skinuo mikrofon koji je ostao zakačen za kofer i nekom magijom nije spao, stižem do Logateca oko 9 ujutru, odakle kreće ustvari lep deo dana. Kvalitetan magistralni put vodi uz dolinu reke Idrijice a onda Soče pa Koritnice skroz do Mangarta. O ovom putu mogu samo da kažem reči hvale. I prelepa priroda i kvalitetan asfalt i dobre krivine. Slovenija je prelepa. Rečitije kolege su opisivale Mangart dosta do sada, pa neću zalaziti u detalje. Lepo je popeti se i videti, ali ne mislim da bih bio uskraćen i da sam preskočio. Prvi dan je planiran relativno lagano pa računam da je dobro potrošeno vreme i 10€ za ulaznicu. Sa Mangarta se spuštam ka graničnom prelazu sa Italijom i usput se susrećem sa detinjstvom. Jedan deo godišnjeg odmora 1987. godine smo proveli u Bovecu a usput smo obilazili malo i Italiju i Austriju. Tada je nastala ova slika: Stariji brat gazi lava a ja ga jašem. Izgleda da sam i tada bio predodređen da jašem metalne objekte Sada stoji ograda ispred spomenika, a i da je nema - imao sam već šta da jašem. Prelazim granicu i odmah izbijam na passo di Predil. Relativno nizak i neinteresantan planinski prevoj koji izbija na jezero Predil i to je najverovatnije najlepša karakteristika ovog dela puta. Dalje put vodi na prevoj Sella Nevea. Takođe ne preterano impresivan prevoj. Jedina zanimljiva karakteristika je nekoliko tunela koji se nalaze u sred serpentina, mada je priroda zaista lepa. Stižem u Tolmezzo taman zajedno sa pljuskom. Saznajem da će mi soba biti dostupna tek od 4, pa se raspakujem ispred hotela i pravim kafu. Tolmezzo je inače simpatičan gradić. Deluje življe nego što bi se očekivalo od tako malog mesta i pun je turista. Arhitektonski mi je zanimljiv pošto ne liči na Germanske gradove, kao većina njegovih kolega u ovom regionu već je više u nekom specifičnom italijanskom stilu. Večeram picu uz solidno lokalno pivo i završavam dan. Drugi dan je planiran da bude najbolji deo celog puta. Ali ne kreće baš tako... Ovako je izgledalo jutro: Shared album - Vuk P - Google Photos PHOTOS.APP.GOO.GL Tap to view! Motor sam stavio u natkrivenu "garažu" a pošto je to ipak Italija, verovatno bi bio manje mokar da sam ga ostavio na otvorenom. Motor nije toliki problem, ali jastuče koje držim na sedištu je natopljeno. Stavljam kesu preko i lagano krećem. Kad ono - napolju pijačni dan. Ulica je zatvorena za saobraćaj. Pritom su dole pločice koje se klizaju kao led po kiši. Provlačim se nekako i izlazim iz grada a kiša me prati do prvog sledećeg prevoja - Mauria. Iako kreću da se naziru Dolomiti uz prelepo zelenilo i nekoliko preslatkih gradića ovaj prevoj zaista nije nešto impresivan. Ulazim u gradić Lozzo di Cadore odakle nastavljam ka prevoju Tre Croci. Ovde već počinju pravi Dolomiti i prevoji kakve očekujem. Sledeći prevoj je čuveni Giau. Vozački zaista jako lep sa dobrim krivinama. Radni dan je pa nije prevelika gužva - sve ide po planu. Nastavljam dalje ka Marmoladi. To je najviša planina na Dolomitima pored koje prolazi prevoj Fedaia sa jezerom Lago di Fedaia. Na ovom jezeru je snimana početna scena iz filma Dobar posao u Italiji, a na krošnji jednog jako visokog bora na tom jezeru je ostao moj dron na večnom počinku. Iz nekog razloga mi je, vozački, ovaj prevoj ostavio najbolji utisak. Nekako su mi najbolje legle krivine i put... A možda sam jednostavno bio energetski u najboljem delu dana. Nastavljam dalje na čuvenu Sella Rondu. Sella Ronda je krug koji čine 4 planinska prevoja - passo Sella, passo Gardena, passo Campolongo i passo Pordoi. Odlučujem da obrnem ceo krug, i ovde sam našao i društvo za vožnju. Svojevremeno sam čitao neki tekst gde sam zapamtio rečenicu: British and Dutch riders are the friendliest, Swiss and Austrian riders are (perhaps unsurprisingly) the most skilled, and Italian riders are the least sane. Iako sam tražio, u skladu sa ovim, Italijane i Austrijance da se vozamo, najbolje sam se uklapao i najlepše vozao sa Švabama. Vraćam se u Canzzei i nastavljam put Bolzana. Usput prolazim dva manje interesantna prevoja - passo Costalunga i passo Nigra, koji na nemačkom ima zanimljiv naziv Nigerpass. Prolazim Bolzano i krećem da se penjem na passo di Pennes. Zanimljivo je da ovde počinju Centralni Alpi koji su dosta zeleniji i manje kršni od krečnjačkih Dolomita. Meni lično i dosta lepši. Mislim da mi je ovo bila najviša tačka dana - 2211m. Ostao je samo još jedan prevoj do smeštaja - Passo di Monte Giovo i tu me je uhvatio prvi veći pljusak. Nije strašno, stižem do hotela i stavljam opremu da se suši. Ovo je pogled iz hotela 12 prevoja u danu, skoro pa idealno vreme, bez gužve... Ako izuzmemo početak i odbegli dron, dan je bio skoro savršen. Ovako je otprilike izgledala mapa dana Google Maps WWW.GOOGLE.COM Međutim... na jednoj od lokacija na nozi gde su mi proširene vene kreće da se javlja bol. Mesto je toplo, osetljivo na dodir i same vene su blago natečene. Jebeni tromb. Samo mi je to trebalo. Pratiću, pa ću tražiti neku hitnu pomoć ako krene da se pogoršava. Ujutru se budim - noga boli ali nije otekla, osim oko upaljenih vena. Boja kože je ista na obe noge, ne trne... Verovatno je tromboza površinskih vena. Da je dobro - nije ali ne bi trebalo ni da je opasno po život. Bar ne odmah. Nastavljam dalje, danas me put vodi do Minhena a plan je nešto opušteniji: - Passo del Rombo - Drugi najviši put u Evropi - Rettenbach gletscher - Prevoj Fernpass - Garmisch-Partenkirchen - Kochel am See - Minhen U 2:30 bi trebalo da budem na sastanku u firmi pa krećem oko 8 ujutru. Čovek planira - Bog se smeje... Jutro: Prelepim predelima se krećem ka savršenom prevoju del Rombo. Kao što sam rekao, Centralni Alpi su mi lepši od Dolomita pa je i ovaj prevoj u skladu sa tim - prelep. A i standard je dobar Zapamtite ove slike pošto su poslednje koje sam uhvatio tog dana. Spuštam se do Soldena. Skrećem levo ka tim glečerima - nisam došao ni do naplatne rampe a temperatura je već pala na 3 stepena. Ulazim u ozbiljnu maglu i zaključujem da danas nije dobar dan da se penjem gore. Biće dana... Okrećem se i spuštam nazad pa nastavljam po planu ka Imstu. Nešto posle Soldena kreće pljusak koji će me pratiti do Minhena. Ozbiljan, odvratan, natapajući pljusak. Prolazim Imst i nastavljam ka prevoju Fernpass. U jednom momentu sve staje. Gledam na navigaciji - kolona nekih 5-10km. Jebeni sudar a ja stojim na putu pod jakim pljuskom. Pravim odluku da nađem alternativni put. Vraćam se na Imst pa onda na prevoj Hahntennjoch pa na put 198 pa 179. Prelepa priroda i prelepi putevi. Odvratno vreme, ja natopljen i nervozan ne uživam ni u čemu. Sa puta 179 ulazim u Nemačku na Autobahn 7. Da mi je neko rekao da ću se radovati autoputu na motoru, ne bih mu verovao, ali je bilo tako. Čovek planira - Bog se smeje... Zatežem gas u nadi da ću stići na odredište pre nego što umrem od hipotermije. Gas po mokrom putu dok pljušti kiša deluje u ovom momentu kao sasvim legitiman način da prekratim muke. Mislim da mi se nije desilo od kad sam bio klinac (tipa na onoj slici gore) da su mi zubi cvokotali koliko mi je bilo hladno. A bio sam decembarska klasa u vojsci. Javljam u firmi da neću stići na sastanak (mada sam mogao vremenski ali nisam hteo) i idem direktno u hotel da probam da se ogrejem. Ovo je otprilike mapa trećeg dana: Google Maps WWW.GOOGLE.COM Potpuno neverovatno - nisam se razboleo. Noga boli malo jače ali i dalje nije otekla i koža je iste boje. Kako su mi gume već bile pred kraj, šaljem mejlove vulkanizerima koje sam našao da rade motore da probam da dogovorim zamenu. Dobio sam samo jedan odgovor: Izdržaće gume do kuće... Sa mojom šeficom sam u jako dobrim, prijateljskim, odnosima pa joj sutradan (sreda) objašnjavam situaciju sa nogom - čisto da zna ako krenem da se gušim da uputi hitnu pomoć na problem sa trombom. Ko zna, taj minut može da mi spasi život. Ona naravno pizdi, insistira da odem u bolnicu da me pregledaju - ubeđujem je da je sve ok, ali mi se sve vreme mrštila do povratka kući. Ovo nisam napisao da pomislite kako sam hrabri veliki dečko već je bitno za nastavak priče. Ko nije imao priliku da prisustvuje tim sales sastancima nije svestan kakve su to bahanalije i opijanja. Ja generalno slabo pijem pa obično za veče uzmem 2-3 piva i dosta mi je, ali većina kolega većinu vremena preteruje. U četvrtak smo imali jednu od tih večera a moja šefica se solidno napila. Hteo sam da je vratim u hotel, ali je insistirala da se pridruži grupi koja je išla dalje u bar. Jebi ga, ja imam da jašem motor sutra ceo dan, ne interesuje me da glavim duže nego što treba. Ustajem oko 7, pakujem preostale stvari u motor i spremam se da krenem. Koleginica me vidi iz restorana i ubedi da ostanem na doručku. Onda dolaze i neki menadžeri i svi k'o za kurac žele da pričaju sa mnom. U jednom momentu dobijam informaciju da je šefica sinoć pri povratku pala na stepenice i slomila ruku. To je to što se planova tiče, moram da sačekam da vidim kako je. Jebi ga, nije dobro ali šta da se radi. Pukla joj je ruka pri ramenu na dva mesta i zveknula je vilicu u stepenik. Dobro su je zakrpili u hitnoj i dozvolili joj da leti za Holandiju. Krećem iz hotela oko 10. Kao što smo već zaključili - Čovek planira - Bog se smeje. Danas ne planiram ništa. Idem ka Grossglockneru uz očekivanje da ću prespavati negde oko Klagenfurta. Vreme je ok, suvo uz povremene pljuskove. Izlazim iz Minhena autoputem pa se onda isključujem ka Austriji lokalnim putevima. Ulazim u Austriju i opet vozim prelepim predelima. Vreme je oblačno ali prijatno. Penjem se na prevoj Gerlospass do mesta Wald im Pinzgau gde ipak oblačim kišnu jaknu. Kako se približavam Grossglockneru postaje sve hladnije (logično) i kiša kreće da pada sve jače (sa mojom srećom - takođe logično). Vidim da mi magli kaciga. Skidam vizir - kad ono, pukla mi je žabica koja drži pinlock. Skidam ga i nastavljam bez. Probaću da stanem u Louis u Villachu pa ću kupiti. Penjem se na Gross, bez ikakvog posebnog uživanja. Na Bikers pointu (Edelweißspitze) temperatura pada skoro do nule a kiša se pretvara u sneg. Naravno da sam želeo da se popnem i na Wilhelm Swarovski Observation Point ali... nemam nerava više za planinarenje. Da me interesuje zajebancija po ovakvom vremenu, došao bih za zimski sastanak u decembru ili januaru a ne u julu. Nastavljam dalje. Za razliku od puta ka Minhenu, ovde me je sačekala temperatura od solidnih 15ak stepeni sa manjim naznakama sunca čim sam se spustio sa planine. Uspevam da se prosušim. Međutim uskoro opet ulazim u pljusak koji ne planira da prestane. Navigacija me vodi na autoput kod Spitalla - ne bunim se. Iz kiše nikako ne izlazim pa odlučujem da batalim Villach. Idem dalje bez pinlocka. Ulazim u Sloveniju, kiša taman staje kod skretanja za Bled. Stajem u kafić da se ogrejem. Dok sam popio čaj - sustigao me je onaj oblak. Opet kroz pljusak skoro do Ljubljane. Idem kući, ne mogu više da se zajebavam ni sa vremenom ni sa pinlockovima ni sa nogom... Inače, kada voda probije kroz zimske vodootporne rukavice, a grejači ručica su na maksimumu, i kada se tako vozi nekoliko sati - ruka ovako izgleda kada se skinu rukavice: I to je to. Autoput je bio u skladu sa očekivanjima od julskog petka - pun gasterbajtera u svim trakama. Ono na šta ranije nisam obratio pažnju je da SVI drkaju telefone dok voze. Iz kola se ne vidi kao sa motora. Nisam ni ja cvećka, vozim huliganski - obilazim sve sa svih strana. Jebi ga, da sam vozio po pravilima verovatno još ne bih stigao. Na zagrebačkoj obilaznici je faktički sve vreme stajala kolona pa sam se provlačio, što mi je uštedelo jedno sat vremena u odnosu na put kolima. Na našoj granici sam čekao 10ak kola ispred mene (večito pitanje ubacivanja) a onda me policajac pita jel' kamera snima? Znam da je zabranjeno ali ne mogu da kažem da se nešto potresam previše oko tih pravila - svakako me ne interesuju snimci sa granica pa ih obično ni ne gledam. Krenem da gasim kameru, a ispostavilo se da čovek isto vozi motore pa da razmišlja kakvu kameru da stavi. Kada je video moj setup - oduševio se pa smo onda pričali par minuta o tome šta i kako. Dalje do kuće nije bilo nekih bitnijih događaja osim debila koji je uleteo u kružni tok u blokovima kao da ne postojim. 2700km sam prešao da me debil ubije ispred kuće. Ovo je mapa poslednjeg dana: Google Maps WWW.GOOGLE.COM Danas sam uradio dopler, ispostavilo se da jeste tromboza površinskih vena. Pošto je u ovom gradu izgleda nemoguće naći vaskularca koji radi vikendom, sačekaće do ponedeljka ali ne očekujem ozbiljnije probleme. Kolega radiolog je isto motociklista, pa me je detaljno pregledao - verovatno ću preteći još malo. I na kraju savet za sve kolege. Ako imate proširene vene - pre dužih vožnji uzmite aspirin. Ja sam znao za avion, i pre letova sam uvek pio, ali za motor mi nije padalo na pamet. Što se servisnih informacija tiče - ukupna kilometraža oko 2670km. Prvi dan sam proveo oko 9 sati u putu. Drugi dan oko 10 (12 passova!) Treći dan oko 7 Povratak je trajao ukupno nešto manje od 13 sati. Relive mi više nije radio nego što jeste. Ne znam koji mu je kurac ali sam sada otkazao pretplatu. Neću kačiti polovične izveštaje da se ne bih nervirao za džabe. Valjda sam sve napisao šta sam želeo. Ako se setim nečega - dodaću. I na kraju - filmići po danima sa izvučenim momentima: Prvi dan: Drugi dan: Treći dan: Povratak: Nove gume sam poručio kod nas. Ove su za kantu

Zašto se ograničavati sa jednom kamerom? Pišem putopis, biće valjda za sat-dva

6gb kažeš? Amateri. Ovo su moja 4 dana

Put sam upravo odradio. A naznaka lokacija se krije na slici Nadam se da ću uspeti sutra da završim filmiće pa da ispišem sve. Ovo je samo tizer

Uskoro...

https://photos.app.goo.gl/NJJBT6qzsg4qHw258

Može poruka da bude i suptilnija a jasnija. Da se skupi 100-200 motora i samo da prođu pored stanice gde drže motore uz dosta buke. Neko sa iole pameti bi shvatio šta mu je činiti.

Jasno. Ali je meni i 6GT izdržala 10000 Mada vidim da tvoja ima i izraženije bore od moje. Ne znam kako ti ne smeta kada je hladna.

Meni lično Angel GT2 više odgovara, bar za moju vožnju.

Često je tako ali ne uvek. Ovde nije to slučaj, ista je cena, a svakako sipaš sam, samo plaćaš unutra nakon sipanja.

Može za sve što zahteva izjašnjavanje što ne ide kod sudije ako se prihvati. Zanimljivo, poziv je stigao direktno korisniku lizinga - firmi umesto vlasniku vozila - lizing kući

Ne mora za svaku kaznu da se šalje ko je vozio. Mandatne kazne mogu da se podmire bez izjave ukoliko se prihvata odgovornost. Ovo sam saznao juče na ličnom primeru.

Super, izgleda da si iskoristio dobro vreme. Ja krećem u nedelju i izgleda da će me pratiti kiša od ponedeljka.

@Darko Mihajlovic Kada krećeš?

Šta kaže u prvom stavu tog člana?