Evo danas na pumpi mi se drugi put u poslednjih mesec dana desilo da motor nije hteo da zavergla. Prvi put ispred kapije, pre mesec dana, ugasim ga da otvorim kapiju, i kad sam hteo da ga upalim da uđem u dvoriste, ono ništa... Kao da nisam ni stisnuo dugme. Dam kontakt, pumpa odradi, stisnem kvacilo i taster za paljenje, kao i uvek, ali ništa. Ponovim proceduru, i upali normalno. Nisam tome pridavao previse pažnje, jer sam posle toga ceo mesec vozio najnormalnije. I danas na pumpi opet isto.. ali ovog puta sam dva puta morao da dam kontakt i onda je upalio normalno. Sad već moram da reagujem, cim se dva puta desava, ima tu nečega. Pretpostavljam da je neki kontakt u problemu, ili prekidač za paljenje ili kill switch, mada ga ja ne koristim uopšte. Da li je neko imao sličan problem, ima li smisla da naprskam wd ili kontakt sprej direkt u taster za paljenje? Da izbegnem rasturanje ako mogu. Sent from my SM-A515F using Tapatalk

Nismo se razumeli izgleda. Taj zvuk se javio samo jednom, na prvom paljenju posle zamene. I cuo se sekundu- dve. I to je to, nema ga više. Danas malo testirao ulje, presao nekih 100tinak km, i mogu da kažem da ne primećujem neku veliku razliku. Agregat radi isto, u prvu ubacuje isto, jedino je malo mekse saltanje u voznji. Sve u svemu, zadovoljan sam, nisam ni očekivao neku nenormalnu razliku. Ostaje jedino da vidim kako ce se pokazati kod potrosnje ulja..a to ćemo za par hiljada km.. Sent from my SM-A515F using Tapatalk

I meni se sa Ipone Katanom javljala mala potrošnja ulja, nekih 200-300ml od zamene do zamene, videćemo kako će se sada odvijati situacija. To lupkanje koje sam pomenuo nikad do sada nisam čuo, ni na svojim ranijim motorima, ni sa drugim uljima, jedino sad. Pretpostavljam da se to dešava zbog nedovoljnog podmazivanja tih prvih par obrtaja agregata, dok uljna pumpa povuče, dok ulje dobaci do svih delova i napuni filter(njega nismo punili uljem pre ugradnje). A traje bukvalno dve tri sekunde od paljenja agregata.. i posle toga se ne čuje, ma koliko puta ga palim.

Juče zamenio ulje, stalo tačno kao po specifikaciji, oko 2,7l. Nisam imao vremena da nešto previše testiram, ali na prvu loptu, čini mi se da menjač ide mekše, na prvo paljenje po zameni sam čuo neki drugačiji zvuk, kao neko lupkanje, prvih par sekundi, posle se sve smirilo. Nisam primetio neku razliku u radu agregata, ali sam prešao samo par km, do kuće. Danas je u planu malo ozbiljnije testiranje, pa ćemo videti...

Pa tražićemo, nema razloga da ne dobijemo. Bjb moze samo da ima benefite zbog toga. Besplatna reklama i promocija... Sent from my SM-A515F using Tapatalk

Drug, možeš li da uradis neke BJB nalepnice, da se prepoznamo na drumu? Puno puta smo potezali tu priču i sa administracijom, i na kraju uvek ništa. Sent from my SM-A515F using Tapatalk

I da... zaboravio.. i meni se isto desilo da prodavac nema pojma da imaju silkolene ulje, ubeđivao me da nemaju to ulje, rek kad sam mu rekao ko je proizvođač, nasao ga je u sistemu. Sent from my SM-A515F using Tapatalk

Po preporuci, i ja narucio silkolene pro 4 za mog stroma. Razmišljao sta da uzmem, čitao i na forumu, pricao sa kolegama i odluka je pala. U Delmaxu je 1450 dinara , nema ga na stanju u Leskovcu, pa stiže u za dva dana. Uzeo i mann filter u 1.100 din. Do sada koristio Ipone katanu, videćemo kako ce mi se ovo pokazati, iako sa ipone nisam imao problema, namerno sam hteo da promenim, čisto da vidim razliku, jer sam do sada u svim motorima sipao samo ipone. Menjam sledece nedelje, pa javljam utiske. Sent from my SM-A515F using Tapatalk

Lajk za svakoga ko upravo gugla ko je Raduljica...

Pa da, zato kazu da je najveci strah bajkera da mu zena proda motor kad umre, po ceni koliko joj je rekao da ga je platio.. [emoji3][emoji2][emoji846] Sent from my SM-A515F using Tapatalk

Neka ti je sa srećom, puno bezbednih kilometara... imas li jos neku sliku, daj malo detalja, jel sa foruma ili sa oglasa? Kažeš da je iz Leskovca, ne secam se da sam je viđao po gradu.. Ovako na prvu super izgleda... Sent from my SM-A515F using Tapatalk

Super, sad se lakše juri novi motor...

Jel to otišla Honda?

Da li je neko rasturao originalne retrovizore na Stromu mk1? Levi mi se razlabavio u zglobu, pa bih hteo da skinem staklo i zategnem ga. Nema šrafove pozadi, tako da se verovatno staklo drži na nekim žabicama, ne verujem da je zalepljeno. Ako je neko skidao, svaki savet bi mi značio, da ne polomim staklo, onda mi džaba sve..

Vrlo interesantna sprava. Da li samo staneš na nogostupe ili se noga pričvrsti za njega nekim vezovima, kao snowboard ili slično? Ovo bi voleo da probam, nisam ih viđao kod mene u Leskovcu.

Moje iskustvo je da nemam iskustva s policijom. Do sada me nijednom nisu zaustavili na motoru, a vozim više godina, računajuči i skutere od 50cc. Više puta prošao pored patrole koja zaustavlja, iskuliraju me kao da me nema, čak i saobraćajci na motoru. Nije da se žalim, ali ponekad uhvatim sebe da priželjkujem da me zaustave, čisto da prozborimo koju. Uglavnom sam skroz ispravan, čak sam i kupio prvu pomoć sad pred put u CG. Do tada je nisam imao.

Ne mogu da kažem da je to normalno, ali je recimo u najmanju ruku uobičajeno za silvera. To se desavalo i meni, a i na svim ostalim silverima sa kojima sam se sretao. Ja sam probao sve da to resim,montirao čuvene NFS-ove tegiće za korman, promenio gume, menjao mesta nosacu za telefon, proveravao vile, felne, ležajeve....bez uspeha. Meni nije smetalo, nikad nisam imao problema zbog toga, a vozio sam ga skoro 3 sezone.. tako sam ga i prodao... Sent from my SM-A515F using Tapatalk

Kad već pominjete svetla, da li postoji neko stelovanje snopa kod maglenki? Ove moje svetle previše usmereno, bukvalno kad ih uperim u zid, vide se samo dva mala kruga, nemaju širinu opšte. Imaju veliko socivo napred, pokusao sam da ga vrtim, ali ne ide. Pretpostavljam da se na neki način moraju stelovati. O ovom modelu je reč: Sent from my SM-A515F using Tapatalk

Haha, stara dobra Sićevačka... Sent from my SM-A515F using Tapatalk

A što ne vidiš gde je sada ona Honda koju je imao NFS? Reče da si je videla na oglasima. To ti je bar sigurica ako juriš baš taj model. A inače, i ja se slažem sa kolegama da probaš prvo pre kupovine, tih 10 metara što si je vozila ne znače ništa. Moja preporuka ti je za neki putni u srednjoj klasi, ima vremena za litru. Tu imaš puno izbora, a ako baš toliko voliš Hondu, razmotri CBF 600, kao što vozi Jova, samo novije, sa EFI i ABS-om. A uklapa ti se u budžet, čak će i ostati za neko budženje. Npr. Honda Cbf 600 abs WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Honda Cbf 600 abs, 2010. godište, Touring, vozilo prešlo 31000 km, Bavanište. Cena 3.800 € - Motori - Polovni Automobili

Mi smo skinuli samo plastike. Korito sedišta je ostalo, nama nije smetalo, ali bi možda bilo lakše bez njega..

Isti slučaj sam imao i ja na mom silveru. Bukvalno identičan problem, samo što se meni nekako slivalo ulje i u par kapi javljalo da asfaltu kad je parkiran. Vrlo malo je curelo, nisam primetio pad nivoa ulja na meraču, ali je alarm bila kap ulja ispod agregata. Nema šanse da se senzor skine bez skidanja agregata, udara u ram.. Pokušali prvo silikonom, međutim, to nije bilo trajno rešenje. Posle par dana, opet isto.. Na kraju sam kupio nekoliko gumica, pa smo pokušali da navučemo gumicu preko senzora. Mnogo je zeznuto, ima dve krivine, pa su nam dve ili tri gumice pukle, dok najzad nije legla na mesto. Posle toga, problem je rešen, curenja nije bilo..

Poslednji, četvrti dan naše mini avanture počeo je uz prijatne zrake sunca, pa nam je i raspoloženje bilo u tom fazonu. Uz jutarnju kaficu, razmatramo opcije za povratak. Plan je da se vozimo do Skadarskog jezera, kroz kanjon Morače, a za dalje se dogovaramo usput. Pakovanje i uz pozdrav sa domaćinom, sedamo na motore i opuštenim tempom krećemo ka magistrali. Pogled sa magistrale na Sveti Stefan me je oduševio, bolje se vidi odozgo, nego kad si mu bliže. Prošli kroz tunel Sozine, pa lagano do Skadarskog jezera. Kratka pauza u restoranu pored mosta, pa idemo dalje ka Podgorici. Predeli odlični, vožnja kroz vrlete Crne Gore je stvarno za pamćenje, lagani doručak u Podgorici, pre nego što se uputimo dalje, a stvari se drastično popravljaju kada smo stigli do kanjona Morače. Mogu slobodno da kažem da je tih 30 –tak kilometara jedan od najboljih puteva kojima sam vozio, posebno deo kanjona sa podgoričke strane. Asfalt odličan, krivine, predeli, pogled, ja stvarno ne znam šta bih izdvojio, prosto mami osmeh na lice. Put je prilično rasterećen od kada je otvoren novi autoput, tako da nema gužve, pravo uživanje za vožnju. Da možemo, stajali bi na svaki kilometar da se divimo pogledu, ali iz bezbednosnih razloga, stajali smo samo na proširenjima i odmorištima usput. Od Kolašina do Berana ovog puta nismo išli preko Komova i Trešnjevika, jer nas je u dolasku taj put baš umorio,iako je bilo odličan. Oko Rožaja, pa sve do granice, opet radovi, mehanizacija, ali smo i ovog puta prošli maltene bez zadržavanja. Na granici, i jednoj i drugoj bez gužve, vozilo – dva ispred nas, prošli za 5 minuta. U Novi Pazar stižemo taman u vreme ručka, pa se odlučujemo za novopazarske ćevape u nekoj kafanici u centru. Nisam mogao da ne primetim da je Novi Pazar država za sebe, opšte rasulo u saobraćaju, svi jure, koče, seku trake, upadaju ispred vozila u kolonama, motoristi se redom voze bez kacige, turiraju motore, skuteri svi sa nekim akrapima, mivvovima, voze u papučama, užas blagi. Naravno, od Pazara pa do Raške, radovi, radovi i samo radovi. Tamo sam prvi put video neku beličastu smesu kojom je prekriven put, poput neke smole ili cementa, koji se lepi na motor, na patike, na pantalone. Relativno se lako skida, ali se zavlači na neka nepristupačna mesta, na spojeve, čak i unutar proreza na šrafovima.. I posle 3 pranja, nisam uspeo da je skinem skroz sa motora. Kod Raške se odvajamo za Kopaonik, računamo da svratimo do vidikovca i bacimo pogled na dolinu. Uspon do Kopa standardno zanimljiv, ali je ipak zanimljiviji silazak do Brusa.. Nismo se puno zadržavali gore, malo obišli centar, nismo ni sedeli nigde, već odmah paljba na dole. Posle Brusa, vožnja manje više rutinska, Blace,Prokuplje, Žitorađa i lagano do Leskovca. Kućama stižemo oko 10 sati uveče, umorni, ali ne i bez ulova... Sve u svemu, prešao sam tačno 1.308 km i potrošio tačno 51 litar goriva, mereno od čepa do čepa. Na kraju moram da se osvrnem i na glavnog aktera ove priče, moju Suzanu. S obzirom da nam je ovo prva duža zajednička vožnja, vatreno krštenje, po mom mišljenju, u potpunosti je opravdala sva moja očekivanja. Nije štucnula ni jednom, čak ni po onom nenormalnom pljusku prvog dana, a u nekim momentima je uopšte nisam štedeo, tako da sam se i lično uverio u legendarnu pouzdanost V stroma i ovog agregata. Potrošnja goriva oko 3,9 litra, što je manje nego što mi je trošila Honda, a potrošnja ulja je oko nule, možda koji ml, jer mi se nivo ulja u agregatu smanjio možda za 1 mm od malog servisa pre 4000 km. Jedinu zamerku koju imam je udobnost sedišta, jer mi se dešavalo da mi utrne pozadina posle duže vožnje bez pauze, što mi se na Hondi recimo nije dešavalo. To ću verovatno rešiti modifikacijom sedišta koje je svakako u planu za narednu sezonu. Ostala udobnost je skroz u redu, nisam imao probleme sa vratom, leđima, rukama, nogama. Položaj sedenja mi baš odgovara, uspravan je, i osim položaja nogu, i vrlo sličan skuteru. Razmišljam kako bi se na njemu pokazali highway pegs, vidim da ih često montiraju na kreš barove, a ima ih na Aliju za 30 -40 evra. Zaštita od vetra je super, čak i na srednjem podešavanju visine vizira, nisam imao problem ni sa bukom, ni sa vetrom. Lepo se vozi i na niskim obrtajima, a zna i da dobro potegne kad treba, u krivinama prilično stabilan, lepo se obara, kočnice rade svoj posao, ali bi mogle da budu malo bolje, pogotovo zadnja. Zamenio sam kočiona creva za prednju kočnicu teflonskim, ali ne vidim neku razliku. Sve u svemu, prezadovoljan sam motorom, mislim da sam našao savršen primerak, koji zadovoljava sve moje potrebe... zasad.... E pa drugari, to bi bilo to, nadam se da sam vam barem malo ulepšao dan ovim putopisom, znam da meni jesam....

Evo malo sam se igrao..

Dan treći je najzad svanuo kako treba. To je jedna od čari primorja, vreme se menja nenormalno brzo, i može ići iz krajnosti u krajnost u toku jednog dana ili noći. Uz kaficu na jutarnjem suncu dogovaramo se da danas provozamo Bokokotorski zaliv i da odemo do Herceg Novog. I naravno usputno kupanje gde god procenimo da je interesantno. Kako je vreme obećavalo, rešili da putujemo lagano, sa minimalno opreme, bez moto pantalona, jakne i moto patika, koje trpamo u kofere za kasnije. Krenuli oko 9, kupaće gaće i peškiri takođe u kofere i pravac plaža Trsteno, to nam je prva stanica. Plaža ko plaža, korektna, šljunkovita, ništa posebno, nema puno gužve, voda nekako zelenkasto plavkasta, nemam pojma. Iskreno, ne vidim toliku famu oko ove plaže, čitao sam da je svi hvale, ali ja jednostavno ne vidim razoge, ali to sam samo ja... Beach bar je mali, ima samo par stolova, nije bilo mesta, pa nismo ni sedeli.. U principu, ja obožavam široke peščane plaže, sa plavom i tirkiznom vodom, znači sve ono što u CG nema, tako da sam u startu smanjio očekivanja na minimum što se toga tiče. Ionako akcenat ovog putovanja nisu plaže i sunčanje, već vožnja, obilazak novih mesta i druženje. Naravno kupanje je moralo da se desi, prvo na ovom putovanju, bilo je malo talasa, što je meni skroz ok, pa mi je baš prijalo. Posle sat vremena, palimo dalje, sledeća stanica plaža Ploče.. Pri dolasku naišli smo da predusretljivog čuvara parkinga, izgleda da smo mu bili zanimljivi, ili voli motore, pa nas je sproveo odmah do ulaza na plažu, u hladovinu, i bio u blizini sve vreme da nam čuva kacige.. Ovde smo se parkirali samo zbog slikanja. Ova plaža je malo specifična, bukvalno je cela u kamenim pločama, sa ležaljkama i beach barom. Voda je fenmenalna, tirkizno plava, čista, topla, vrhunsko uživanje je bilo osoliti se... Posebno što su tu talasi bili baš veliki, pa smo se valjali kao deca... Uopšte mi se nije izlazilo, mogao sam tamo provesti ceo dan, ali posle sat dva kupanja vreme je za polazak.. Krećemo dalje ka Bokokotorskom zalivu, pa u jednom momentu ozbiljno razmišljamo da li prođemo kroz Škaljare ili Kavač, gledamo s kojima smo u boljim odnosima, pa se rešavamo da je Kavački klan rizičniji, i idemo kroz Škaljare do Kotora, pa šta nam Bog da.. Kotor je prelep, pravi primorski grad, sa ozbiljnom lukom, u koju, baš kad mi stižemo, uplovljava veliki kruzer MSC Armonia, pod Panamskom zastavom. MSC Armonia - MSC Cruise Ship - Cruise Liner - MSC Cruises Fleet WWW.MSCCRUISES.COM MSC Armonia is a ship beyond simple definitions, combining classic cruise liner ambience with luxury modern comforts and resort facilities Ozbiljan kruzer, kasnije smo saznali da je mu je Kotor jedan od glavnih stanica za ukrcavanje putnika. U povratku smo imali prilike i da prisustvujemo ukrcavanju, tada je opsadno stanje u tom delu grada. Policija, izmenjen režim saobraćaja, autobusi, taksi, gužve, opšti haos. Ljudi čekaju u redovima ispred stepenica za ukrcavanje na kruzer. Ja sam to ipak malo drugačije zamišljao, da putnici na kruzer dolaze helikopterima, limuzinama, a ne da se čeka red kao za poludnevnu kartu za Exit.. Ovo su slike sa povratka, jer je tek uplovljavao kad smo stigli... Stari grad u Kotoru je fenomenalan, sagrađen tik pored planine, bukvalno je cela jedna strana starog grada obronak planine, ogroman je, sa puno tavernica, lokala, prodavnica suvenira. Potrudili smo se da ga obiđemo celog, sa svim zidinama, ali nismo išli do vidikovca, jer smo procenili da je uspon iznad naših trenutnih mogućnosti. Da se razumemo, ne zato što su naše trenutne mogućnosti bile male, već zato što je uspon prilično veliki. Posle kafice u restoranu Citadela, sa pogledom na grad, krećemo polako dalje. Vožnja Bokokotorskim zalivom je stvarno nezaboravna, asfalt odličan, nema previše gužve, predeli neverovatni, vozimo na dva metra od mora, jednom rečju fenomenalno. Usput nailazimo na puno malih restorana, plažica sa kupačima, puno malih ribarskih sela, pravi morski doživljaj. Primetio sam da se, pred ribarenja, dosta meštana bave uzgojom školjki, pretpostavljam dagnji, jer sam na svakih par kilometara u moru video one bove i štapove sa mrežma gde se skupljaju školjke. Posle vrlo upečatljive vožnje, gde smo obišli ceo Bokokotorski zaliv, stižemo u Herceg Novi , a stomaci nas podsećaju da je vreme za ručak. Izabrali smo jednu malu konobu na obali, sa domaćinskim ambijentom, a hrana je bila u skladu sa prilikama, riblja čorba, njeguški stek i grčka salata... Izvinjavam se što nisam slikao hranu, znam da to baš i nije normalno u zadnje vreme.... Plaže u Herceg Novom su........ ostaću nedorečen, da se neko ne nađe uvređenim. Ima nekoliko malih plažica sa krupnim kamenjem, a par njih je i izbetonirano, pa se u more ulazi merdevinama skinutim sa obližnjeg bazena. Retko gde ima ležaljki, uglavnom je free zona. Kakve god da su, da bi doneli pravi sud, morali smo da ih testiramo. Fascinanto mi je da kupači odu na plažu koja nije ni šljunkovita, već ima kamenja veličine teniskih loptica, a i veće, stave peškirić i legnu preko njega da se sunčaju. Pokrive se skroz, ali izgleda da im je lepo, jer svi to rade.. Kako??? Zašto??? Probao i ja, naravno, ali posle 5 sec sam se toliko nažuljao da sam otrčao pravo u more. Dok mi je voda stigla do grudi, šutnuo sam i nagazio na najmanje 5 stena koje se nisu videle od vode... A more.....voda prljava, zelena, đubre i trave na sve strane, da li je tako inače ili je sve to zbog onog potopa od juče, ne znam, ali sam što pre morao da otplivam do bova, da bi pobegao od travuljina... Prošetali se do Igala, i na sred šetališta u sred popodneva ide đubretarski kamion i prazni kante. Iza njega smrdi, a ne možeš da se udaljiš od njega, jer staje na svakih par metara da pokupi kante. A u povratku iz Igala, na istom šetalištu, naiđemo na kamion koji crevom pod pritiskom pere ulicu , i kome opet ne možeš pobeći. Razmišljam da im je sigurno cilj da rasteraju šetače, pa dejstvuju u paru, ako pobegneš đubretarima, sigurno nećeš crevu i peračima ulica. Sunce se polako smiruje, mi obišli sve što se imalo obići, odlično ručali , okupali se par puta, pa je vreme da polako krećemo nazad. Sušenje, presvlačenje i sedamo na motore, pa pravac magistrala. Usput se razmišljamo da li da sedamo da trajekt Kamenari - Lepetane, skratilo bi nam put prilično, ali je vožnja magstralom uz obalu toliko dobra, da smo odustali.. Vožnja nazad ništa manje interesantna, lagano kruziramo i uživamo u pogledu, pa u smeštaj dolazimo taman pred mrak. Naravno, večernja šetnja Budvom i neizostavno pivo u starom gradu se podrazumevaju, tako da smo na spavanje otišli puni utisaka. Najzad, dan je prošao po planu, bez ijednog problema i nepredviđene situacije, tako da ohrabreni time, čekamo naredni dan i povratak za Leskovac, od koga puno očekujemo..