Jedna ispravka, kaciga je veličine XL, a ne L, pogrešio sam u objavi, a sad ne mogu da editujem naslov.. Evo slike :

110e za kolege, da mi ne stoji bezveze..

Drug i kolega prodaje ovaj skuter, u odličnom je stanju, vrlo malo vožen, tek ga je registrovao. NIje na forumu, pa da mu pomognem malo u prodaji. Skuter vredi, vrlo često se vozimo zajedno, znam da je lepo održavan.. Juri neku Hondu NC, pa gleda da proda skuter što pre... Piaggio X10 350 WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Piaggio X10 350, 2012. godište, Scooter, vozilo prešlo 21800 km, Leskovac. Cena 3.200 € - Motori - Polovni Automobili

Evo malo materijala sa našeg putovanja, dok ne napišem putopis... Nazvao sam ga vožnja ispod oblaka, jer je bukvalno tako i bilo...

Može i samo konzola bez naloga i igara za 210e, Naravno i sve ono što ide uz konzolu..

Jeste, prevoj smo omašili, daleko od toga je onaj deo ka Sebešu bio loš, naprotiv, lepo si rekao, ozbiljne krivine. Baš tu na raskrsnici, kod table, pričali smo sa dvojicom motorista iz Poljske, koji su išli iz pravca Novaci, i oni su nam rekli da su prema Novacima prevoji i najviša tačka, a levo se vozi pored jezera, međutim kažu nam da kiša lije otuda i video sam da su skroz mokri, pa smo se najviše zbog toga predomislili. Ali svakako smo pokisli i na putu do Sebeša, tako da.......

Prognoza ti ne važi gore. I mi smo gledali prognozu, bilo je skroz sunčano, do 30 stepeni, pa smo završili sa kišom i sa 14 stepeni na TA. Bili smo svedoci kako se tamo vreme menja u sekundi, kad smo krenuli na prvi uspon na TF bilo je oblačno i maglovito, bukvalno gledaš oblake iznad sebe, imaš utisak da možeš da ih dohvatiš rukom. U sekundi se promenilo, pa je ceo uspon bilo lepo i sunčano, skroz do vrha. Dok smo šetali oko jezera na vrhu, takva se magla spustila, da nismo znali kako da se vratimo do motora. Trajala je 5 minuta, dok oblak nije prošao, posle ponovo sunčano i vedro... Neverovatno

Ja bio pre desetak dana. Možeš ga preleteti za sat vremena, to je tačno, ali veruj mi da ćeš hteti da ostaneš mnogo duže. Toliko je nesvakidašnje, da prosto mami... još ako hoćeš da se voziš čamcem, panoramskim točkom, vreme proleti.

Mi smo ovde napravili grešku, tj. propust, jer smo na TA krenuli iz Petrosanija, i došli negde na polovinu puta, i krenuli ka Sebešu, tako da smo promašili glavni deo puta, ka Novacima. Bilo loše vreme celo jutro, neka kiša nas je pratila, hladno, već smo isplanirali Turdu i rudnik soli, pa smo odlučili da malo skratimo TA, ali smo izabrali pogrešnu polovinu puta da provozamo... Nema veze, imaćemo razlog više da odemo ponovo.. Dok kod TF narednog dana nije bilo greške, fenomenalan doživljaj, idealno vreme......

Može. Sent from my iPhone using Tapatalk

Kolege, sin rešio da konzolu menja za gaming desktop, pa je prodajemo. U pitanju je odlična konzola sa dva original kontrolera, i još ponešto od opreme (nožice, brzi dual punjač...) Sve je u stanju nove konzole, kontroleri super, sve šljaka kako treba. Uz konzolu dajemo i 9 igara na disku, i uzdogovor, mogu ustupiti i nalog sa preko 150 digitalnih igara koje smo kupovali od proverenih prodavaca. PsPlus je istekao, pa neke od digitalnih igara se ne mogu igrati dok se ne obnovi, ali sve one kupljene naslove možete igrati bez problema. Ne mogu praviti spisak igara, mrzi me.. koga interesuje neka pita. Igre na disku imate na slikama.. Cena je 300e sa igrama koje sve vrede barem 150evra (mi ih ukupno platili mnogo više- samo NFS Heat plaćena oko 40e) Za kolege može dogovor. Kontakt ovde, pp ili na tel. 064/8656988

Jedna od najomiljenijih fotografija ove godine....

Kad smo već kod toga, neka preporuka za smeštaj u Perosani i Sebeš? Ima na bookingu smeštaja, nije problem, cene od 35-50e, ali bilo koja preporuka kolega iz prve ruke znači puno.. Planirana noćenja su 8.avg u Petrosani, 9.avg u Sebeš. Kako beše, da li treba vinjeta u RO za motor? Za auto sam kupovao na graničnom prelazu,pretpostavljam da mora i za motore.

Jeste, opuštenije je sa tri noćenja.. Kad si bio? P.S. Po nicku pretpostavljam da si mi kolega i po struci, a ne samo po motorima...

Evo i neke moje ideje za obilazak TA i TF. Pošto prvi put idem u Rumuniju motorom, svaki predlog i sugestija su dobrodošli. Krenuo bih 08. avgusta i spakovao bih celo putovanje od oko 1400 km u tri dana. Prvi dan polazak iz Leskovca, preko Targu Jiu do Petrosanija, gde bih noćio. Čuo sam da je taj potez od Targu Jiu-Petrosani fenomenalan za vožnju. Drugi dan ima dve varijante, jedan je sa obilaskom rudnika soli u Turdi: A varijanta B je bez rudnika. Kako u oba slučaja noćim u Sebešu, tu odluku mogu da donesem na licu mesta, zavisi kako se odvija taj dan. I treći dan je TA i povratak nazad. Jeste malo nategnuto, ali mislim da je skroz izvodljivo..

Verovatno zavisi od konobara, ali ja sam imao pozitivno iskustvo pre dve nedelje. Valjda zato što nije bilo gužve, ali usluga je bila skroz korektna i brza. Ostao mi u sećanju jedan mali beli haski ili samojed, umiljkivao nam se sve vreme dok smo sedeli, tražio da ga mazimo, a i ispratio nas je do motora kad smo polazili. Zeza se konobarica da je to gazda kafane i da uveseljava goste svaki dan.

Kacigu sam kupio ove godine u Louisu u Beču, nosio je bukvalno dva - tri puta, uvek sa potkapom. Još miriše na novo, apsolutno nema oštećenja niti bilo koji trag korišćenja, ni spolja ni iznutra. Veličina L, jedina razlika u odnosu na novu iz radnje je nosač za gopro koji sam zalepio napred. Kaciga ima pinlock i vrećicu za nošenje. Evo linka ka modelu, tu imate detaljnu specifikaciju, da ja sad ne kopiram ovde. HJC i70 Lonex MC5SF kaciga | Motoland WWW.MOTOLAND.RS I70 je moderna sport-touring kaciga, sastavljena od naprednog HJC-ovog polikarbonatnog materijala. Full-face šk Ovo su slike kad je kupljena, Cena neka bude 150e, mislim da je korektno, s obzirom da je nova, ali sam tolerantan za kolege . Nikako ne mogu da se naviknem na ff kacige, to je i jedini razlog prodaje, može zamena za Shark Evo One 2 ili Scorpion ExoTech, pošto LS2 Valliant2 već imam.

Svaki put kad točim gorivo izračunam potrošnju, to sam počeo da radim od skoro. Trip1 mi je rezervisan za proveru km od sipanja goriva, jer pokazivač na stromu nije nešto previše precizan. Trip2 je za neka namenska merenja kilometraže, mada njega retko koristim. Uvek sipam do čepa, pa mi treba 5 sekundi da izračunam. Standardna vožnja mojim stilom, znači magistrala i lokalni putevi, bez suvozača, brzina 80 - 100 km/h, sa povremenim i kratkim izletima do 150 max, u zavisnosti od raspoloženja i uslova na putu, potrošnja uvek oko 3,8 l. Po gradu vrlo retko, da ne kažem nikad ne vozim, pa nisam ni merio, ali zato na autoputu sa suvozačem i prtljagom, potrošnja ide do 5,5 - 6 litra, u zavisnosti od brzine. U principu mi je neki prosek na autoputu 130 - 140 km/h, to je na nekih 7.000 -7.500 obrtaja u šestoj, tako da je razmljivo da više popije. Sve u svemu, za 650 kubika i skoro 70 hp , ja zadovoljan...

Znam bar 5 ljudi koji su sa probnom bili u inostranstvu (CG, Grčka, Makedonija, Bosna i Hrvatska), od toga sam i ja dva puta bio sa njima u grupi, niko te ne pita da li imaš probnu ili regularnu dozvolu. Nekad i negde čak ni ne traže vozačku uopšte. Dešavalo mi se i da mi ne traže ni pasoš, jednom na Preševu se čak nisam ni zaustavljao ispred kućice, samo mi je policajac mahnuo da prođem. U Bosni mi nisu tražili zeleni karton poslednji put... Sve zavisi da li je carinik-policajac ustao na levu ili desnu nogu tog jutra.. Znači sve može, osim da uđeš u Mkd bez zelenog kartona, to se nikada nije desilo nikome ..

Da ne bi otvarao novu temu, iskoristiću ovu staru, nadam se da mi autor neće zameriti. Dakle, potrebna mi je monokey ploča za centralni kofer, ako neko od kolega ima, a prodao bi je. Ja u stvari već imam nazovi ploču, a u stvari je to komplet onaj zadnji deo sa rukohvatima za suvozača na koji ide kofer. U pitanju je fabrički kofer za Stroma, negde sam pročitao da je Givijev model od 48l, samo brendiran za Suzuki, ali ne mogu da setim oznake. Koliko vidim, u pitanju je monokey kačenje, ako ne grešim. E sad, lepo on i čvrsto stoji, sve je to u redu, ali mi pozicija ne odgovara, previše je napred postavljen, i ima vrlo malo mesta za suvozača, pogotovo zbog onog naslona, koji dodatno smanjuje taj prostor. A plus, ne mogu da skinem sedište dok je kofer na mestu, jer sedište mora malo nazad, pa tek onda gore. Ideja mi je da nabavim drugu ploču, i da je postavim preko postojeće, samo 5 - 10 cm unazad i da tako rešim ovaj problem.Sva ostala rešenja su mi komplikovana, i zahtevaju prepravku, sečenje, varenje postojeće konstrukcije, što svakako želim da izbegnem. Ploča može biti korišćena, ali da je u funkcionalnom stanju i bez oštećenja. Evo ovde se lepo vidi kofer.

Hahah, ma i to što smo poneli nam je bilo previše. Još u vojsci po raznm terenima sam naučio da svako veče operem veš i čarape, obučem rezervne , i tako u krug. Tako smo i radili, znači ono što nosiš na sebi, po rezervni par svega u ranac i kraj. Pa se snalazi kako znaš i umeš. Mali neseser za pribor za ličnu higijenu, i još po neke sitnice.... Mogu da ti kažem da nam ništa nije zafalilo. MI smo laki za održavanje. Ali sa ženom je totalno drugačija priča, tako da te potpuno razumem. Da je ona išla, verovatno bi mi trebala prikolica..

Drugari, hvala svima na pozitivnim reakcijama, ali i na sugestijama. Oko naslova se potpuno slažem s kolegom @viciousdobbie, poznajem dela Laze Lazarevića, zato sam i putopis počeo onom rečenicom, ali mi je taj naslov prvo pao na pamet kad sam razmišljao da li da pišem ovaj putopis. Iako sam sušta suptornost od oca iz pripovetke, poenta mi nije bila analogija sa likovima niti sa radnjom iz pripovetke, stvar je u mojoj glavi mnogo jednostavnija od toga. Prosto sam osetio da je naslov onaj pravi i napisao sam ga na prvu loptu, bez dublje analize njegovog značenja.. Inače, pokazao sam i sinu ovu temu, oduševio se pozitivnim komentarima, kaže, sad mora da se učlani na forum i da dopuni putopis iz svog ugla. NIje baš zadovoljan kako sam ja to sročio, može to i bolje... Došlo vreme da sin drži lekcije ocu.... Strašno...

Uz rizik da neko pomisli da zloupotrebljavam naslov odlične pripovetke, nekako mi je on prvi pao na pamet. Od pre dve godine, kada mi je sin napunio dovoljno godina da mi bude suvozač, vozimo se kad god možemo tu negde po okolini, upoznajem ga sa prelepim predelima južne Srbije, po principu: upoznaj Srbiju da bi je više voleo. Već od ove godine se dogovaramo za neku malo dužu vožnju i druženje, a idealna prilika se stvorila prvog juna, jer tada ženski deo naše porodice leti za Nemačku na 4 dana, što nama ostavlja prostor da zapalimo negde sami. Ovakva prilika se ne dešava često, pa nikako ne ide da je propustimo. Prva ideja je bila crnogorsko primorje, ali sam skapirao da bi to ipak bilo previše za prvu dužu vožnju, pa je na kraju jednoglasno odlučeno da to ipak bude Grčka, i to neko mesto bliže Solunu. Polazak mora biti za tri dana, pa ekspresno rezervišemo smeštaj u Agia Triadi od 01. juna. Znam da to mesto nije ništa posebno, ali je ovde akcenat više na vožnji, avanturi, a malo manje na kupanju i plažama. Još jedna stvar koja je uticala na ovu odluku je i blizina Waterland-a, čuvenog akva parka u Solunu, za koji sam čuo da je jedan od najvećih u Evropi. Kako mi obožavamo akva parkove i obišli smo ih prilično, odmah im šaljem mail, jer vidim da na sajtu još uvek nema datum otvaranja za sezonu 2024. Sutradan stiže odgovor, otvaranje je 01.juna u 10:00 sati. Lepota !!!! Jedna od stvari koja me oduševljava na mom Stromu je neverovatna pouzdanost celog sklopa, pa o tome maltene uopšte nisam ni razmilšljao. Oprao, ga natankao, ranac sa stvarima u zadnji kofer, dokumenta u tank torbu, proverio gume i toliko o spremanju motora za put od oko 1000 km. Rano ujutru odvezao ženu i ćeru na aerodrom u Niš, u povratku iz auta zovem Darka da se budi, opremamo se i u 8 sati krećemo. Vreme idelano, danima je pre polaska bilo grozno vreme, kiše, vetrovi, grad...užas. Ovog puta nas je Bog pogledao i mi sa osmehom na licu izlazimo iz grada. U početku je plan bio da izbegavamo autoput gde god je to moguće, ali usput menjamo odluku i već kod Predejana se uključujemo na autoput ka Preševu. Takođe, plan je bio i da idemo na Prohor, ali opet se predomišljamo i ipak idemo na Preševo, jer smo videli da nema previše gužve. Nije ni da se žurimo, ali bismo voleli da stignemo barem da se jednom okupamo tog dana. Lagano kruziramo autoputem, V2 mašina se veselo vrti na oko 5-6000 obrtaja, komunikacija sa laganom muzikicom u pozadini...pravo uživanje. Dogovorili smo se da otprilike na svakih sat vremena pravimo pauze za sladoled, sokić ili kaficu. Bez žurbe stižemo na mkd granicu, nema previše gužve, mi lagano prolazimo kolonu, stanemo kod par auta ispred prelaza, kulturiška zamolimo mladu curicu u passatu da nas propusti, cura sa osmenom na licu klima glavom i pravi mi mesto ispred nje. Ja joj se zahvaljuem i mislim u sebi, kako ipak ima nade za nas. Kroz Makedoniju idemo autoputem, malo dosadno u početku, ali čim krene odvajanje leve i desne trake, znam da počinje najbolji deo makednoskog autoputa, kroz klisuru gde je put fenomenalan za vožnju. Asfalt je kroz celu Makedoniju prilično lošiji nego u Srbiji, ali nam to ne smeta previše, samo klizimo. Na prvoj naplatnoj rampi stajemo da platimo putarinu, i tu pravim početničku grešku. Imam naviku da stalno pratim stanje podloge, ali me crna boja asfalta malo zavarala. Čim sam spustio nogu na asfalt, nagazim na lokvu ulja koje je tu ostalo od neke kante ispred mene i, iako sam na nogama imao neklizajuće moto patike, ulje je ipak ulje. Krenuo da klizam na desnu stranu, jbg, ko će uzdržati motor od 250 kg sa suvozačem, sreća sin spreman, zapamtio je moje instrukcije za ovakve slučajeve, odmah je sklonio nogu i skočio sa sedišta, i ja sklanjam nogu i puštam motor lagano na bok... Eto malera... mislim u sebi, ako je moralo ovako, bolje što se desilo u mestu. Crash bar odradio svoje, na motoru nema tragova, osim što se ugasio. Posle sam skapirao da ima onaj tip-off senzor i da je sam ugasio motor čim detektuje pad. Sve ok, svi živi i zdravi, osim mog ponosa, putarina plaćena, idemo dalje..sve je to deo avanture. Od tada, pred svaku naplatnu rampu i graniči prelaz, od sina stiže opomena: pazi na ulje... to nam je postala uzrečica za sve vreme ovog putovanja. Stajemo na svaku zaniljivu pumpu i odmorište usput, da ohladimo glave pod kacigama nekim sladoledom.. Grčka granica i drugačija situacija.. gužve ima, nije strašno, ali 4 kolone sa po desetak vozila. Ali ovde policajac reguliše kretanje i usmerava vozila iz jedne kolone u drugu. Poučen iskustvom od prošlog puta, pitam ga da li mogu da zaobiđem kolonu, da ne čekamo u opremi. Kao da sam ga polio vrelom vodom... pa da li si ti normalan, i ti si isto učesnik u saobraćaju, čekaj svoj red, nema pomeranja!!!! Ok druže, ne moraš da se ljutiš, čekam, ne brini, sve ok, hvala ti puno...... Sreća brzo ide, posle 10-15 min, prelazimo granicu i nastavljamo dalje.. Vožnja kroz Grčku standardna, nema previše saobraćaja, motorista koliko hoćeš.. Naravno, opet neka pumpa, kafica, sendvič, sladoled i nastavljamo dalje. Ring road oko Soluna se radi, dve srednje trake su zatvorene, vozi se samo u po dve krajnje trake u oba smera. Tu je inače velika gužva, a sada zbog radova bas ima zagušenja. Sreća, nas to ne dotiče previše, lagano se provlačimo i brzo prelazimo ovu deonicu. Čim smo prešli Solun, znamo da se putovanje bliži kraju i mahinalno dajem po gasu. Oko 15 časova stižemo u smeštaj, taman na vreme za mali odmor i kupanjac na plaži. Prvi deo avanture je gotov, stigli na destinaciju živi i zdravi, stromić, po pravilu, nije ni štucnuo. Pogled sa terase.. Sledi popodne kupanja i uživanja na plaži, uz hladno pivo i šejk. Kako u Agia Triadi nema skoro ništa od sadržaja, uveče se rešimo da posetimo Kalikratiju. Znatno veća i urbanija, mnogo više podseća na standardna grčka letovališta. Motora koliko hoćeš, svi negde jure, turiraju, otvoreni izduvi pucaju, lokalni vozači po pravilu u šorcevima, sa ili bez majica, kaciga na laktu..... Ako vidiš nekog motoristu u opremi, odmah znaš da je turista ili stranac. Sutradan kupanjac ceo dan, plaža korektna, peščana, naš smeštaj ima svoj bar i svoje ležaljke, tako da nismo lutali plažom. Voda malo hladnjikava, ali ništa strašno, ako smo mogli u Dubrovniku da se kupamo za prvi maj, ovde je banja u odnosu na tamo. Drugo veče posećujemo Pereu, i ja skapiram da sam izabrao najmanje i najgore mesto u celoj ovoj solunskoj regiji, ali nije da nam je nešto smetalo. Kad putujemo porodično, onda ženski deo porodice ima neke zahteve i očekivanja od smeštaja, pa se malo više udubimo u traženje. Kad smo Dare i ja u pitanju, spavali bi i u nekom hodniku sa kupatilom, nije nam problem. Treći dan je rezervisan za Waterland, namerno smo odabrali ponedeljak, što se ispostavilo kao odlična ideja. Pakujemo ranac na motor, i već oko 11 sati stižemo u akva park. Poluprazan parking, koji je inače ogroman, obećavao je da nema gužve, pa smo sa osmehom na licu krenuli ka ulazu. Karta je 18 evra po osobi za ceo dan, što i nije tako strašno. Waterland je specifičan akva park, drugačije je koncipiran od svih ostalih akvaparkova koje sam video. Sav je u zelenilu, ima mnogo prirodnog hlada, mnogo više nego suncobrana, travnjaci, drvoredi, razne biljke dominiraju prostorom, u odnosu na pločice kojih ima samo oko bazena i na stazama. Po površini jeste jedan od najvećih u Evropi,ali ne i po sadržaju. Ne kažem da je loš, daleko od toga, fenomenalan je, ali sam očekivao da ima većih i ozbiljnijih atrakcija. Podseća me na ogroman park, gde tu i tamo naiđeš na kompleks bazena sa toboganima. Od sadržaja ima svega: restorane, brzu hranu, sladolede, kafiće, barove, trafike, svašta....Interesantno da su cene skroz korektne, iste kao i bilo gde u gradu, a porcije odlične. Ovo je najatraktivniji tobogan, levak...sa nekim lepim vizuelnim efektima unutra...interesantno. Prilično pažnje posvećuju bezbednosti, rigorozni su kod kontrole visine deteta, pratnji roditelja, insistiraju na poštpvanju svih bezbednosnih procedura, što je i razumljivo kada ima gužve. Sada smo imali maltene tobogane samo za sebe, ali opet mora da se čeka neki minut između spuštanja, dok spasiocu koji je gore,ne jave voki tokijem da može da ide sledeći. Recimo za najzanimljiviju akrakciju, tobogan sa ogromnim levkom sa slike gore, par puta su nas vratili jer je obavezan minimum za vožnju četiri osobe u gumi, a nas je dvojica, pa smo morali da čekamo da dođu još dva čoveka, kako bi popunili sva mesta na gumi. Ne dozvoljavaju ni snimanje akcionom kamerom dok se spuštaš, pa sam morao nekako da zaobiđem pravilo, kao i svaki tipičan Srbin koji iole drži do sebe.. Interesantno je da su 90% spasioca mlade devojke, a od uniforme nose je plave tange i žute majice. Proveli smo ceo dan u akva parku, vreme je proletelo, vozili smo se do besvesti na svim mogućim i nemogućim toboganima, i nije nam bilo dosta. Ostali bi još, da nisu oko pola 7 spasioci počeli da nas gledaju popreko i pakuju se. (Inače akvapark radi do 18 sati) Pazi kad akva park ima i svoj sopstveni zoološki vrt.. Poslednje veče smo ponovo proveli u Perei, gde smo videli kako priroda zna da se poigra sa našim čulima.. To veče smo probali da legnemo malo ranije, znamo da nas sutra čeka povratak, ali san nikako da dođe. Ba baksuz bude veći, nekako nam se provukao neki komarac u toku noći,koji nas je ubio sele noći, što od zujanja, što od ujeda. Posle nekako i delimično prospavane noći, posle laganog doručka, oko 11 krećemo polako za Srbiju. Plan je da svratimo u Veles ili Kumanovo na pastrmajliju, zavisi kada ogladnimo. Vožnja nazad ponovo bez problema, nalo veća gužva na obilaznici oko Soluna, nego kada smo dolazili, ali,i opet,bez zaustavljanja prelazimo ring road i lagano ka Evzoniju. Na granicama bez većih kolona, zadržavamo se po desetak minuta, srećemo puno motorista na putu, više nego kada smo dolazili. Ipak se odlučujemo ručak u Kumanovu, gradu gde prvi put ulazim, a prošao sam 200 puta pored. Parkiramo se u centru i potraga za nekim restoranom.. Pastrmajlija odlična, ogromna, toliko da nismo mogli da ih savladamo cele. Stižemo kući oko 17 sati, umorni , ali sa ogromnim osmehom na licu. Prva zajednička avantura je prošla po planu, bez problema, baterije napunjene, vreme je za povratak u surovu realnost. Ukupno oko 1000 km, potrošnja za litar veća nego inače, oko 5.5l, što je i razumljivo s obzirom da smo uglavnom vozili autoputem, prosečno oko 120 km/h. Evo i jedan kratak filmić, da, pored mentalnog, koji je najvažniji, ostavimo i neki digitalni trag za buduća pokolenja.

Ja bih pazario šator, ako je raspoloživ.