Verovatno zavisi od konobara, ali ja sam imao pozitivno iskustvo pre dve nedelje. Valjda zato što nije bilo gužve, ali usluga je bila skroz korektna i brza. Ostao mi u sećanju jedan mali beli haski ili samojed, umiljkivao nam se sve vreme dok smo sedeli, tražio da ga mazimo, a i ispratio nas je do motora kad smo polazili. Zeza se konobarica da je to gazda kafane i da uveseljava goste svaki dan.

Kacigu sam kupio ove godine u Louisu u Beču, nosio je bukvalno dva - tri puta, uvek sa potkapom. Još miriše na novo, apsolutno nema oštećenja niti bilo koji trag korišćenja, ni spolja ni iznutra. Veličina L, jedina razlika u odnosu na novu iz radnje je nosač za gopro koji sam zalepio napred. Kaciga ima pinlock i vrećicu za nošenje. Evo linka ka modelu, tu imate detaljnu specifikaciju, da ja sad ne kopiram ovde. HJC i70 Lonex MC5SF kaciga | Motoland WWW.MOTOLAND.RS I70 je moderna sport-touring kaciga, sastavljena od naprednog HJC-ovog polikarbonatnog materijala. Full-face šk Ovo su slike kad je kupljena, Cena neka bude 150e, mislim da je korektno, s obzirom da je nova, ali sam tolerantan za kolege . Nikako ne mogu da se naviknem na ff kacige, to je i jedini razlog prodaje, može zamena za Shark Evo One 2 ili Scorpion ExoTech, pošto LS2 Valliant2 već imam.

Svaki put kad točim gorivo izračunam potrošnju, to sam počeo da radim od skoro. Trip1 mi je rezervisan za proveru km od sipanja goriva, jer pokazivač na stromu nije nešto previše precizan. Trip2 je za neka namenska merenja kilometraže, mada njega retko koristim. Uvek sipam do čepa, pa mi treba 5 sekundi da izračunam. Standardna vožnja mojim stilom, znači magistrala i lokalni putevi, bez suvozača, brzina 80 - 100 km/h, sa povremenim i kratkim izletima do 150 max, u zavisnosti od raspoloženja i uslova na putu, potrošnja uvek oko 3,8 l. Po gradu vrlo retko, da ne kažem nikad ne vozim, pa nisam ni merio, ali zato na autoputu sa suvozačem i prtljagom, potrošnja ide do 5,5 - 6 litra, u zavisnosti od brzine. U principu mi je neki prosek na autoputu 130 - 140 km/h, to je na nekih 7.000 -7.500 obrtaja u šestoj, tako da je razmljivo da više popije. Sve u svemu, za 650 kubika i skoro 70 hp , ja zadovoljan...

Znam bar 5 ljudi koji su sa probnom bili u inostranstvu (CG, Grčka, Makedonija, Bosna i Hrvatska), od toga sam i ja dva puta bio sa njima u grupi, niko te ne pita da li imaš probnu ili regularnu dozvolu. Nekad i negde čak ni ne traže vozačku uopšte. Dešavalo mi se i da mi ne traže ni pasoš, jednom na Preševu se čak nisam ni zaustavljao ispred kućice, samo mi je policajac mahnuo da prođem. U Bosni mi nisu tražili zeleni karton poslednji put... Sve zavisi da li je carinik-policajac ustao na levu ili desnu nogu tog jutra.. Znači sve može, osim da uđeš u Mkd bez zelenog kartona, to se nikada nije desilo nikome ..

Da ne bi otvarao novu temu, iskoristiću ovu staru, nadam se da mi autor neće zameriti. Dakle, potrebna mi je monokey ploča za centralni kofer, ako neko od kolega ima, a prodao bi je. Ja u stvari već imam nazovi ploču, a u stvari je to komplet onaj zadnji deo sa rukohvatima za suvozača na koji ide kofer. U pitanju je fabrički kofer za Stroma, negde sam pročitao da je Givijev model od 48l, samo brendiran za Suzuki, ali ne mogu da setim oznake. Koliko vidim, u pitanju je monokey kačenje, ako ne grešim. E sad, lepo on i čvrsto stoji, sve je to u redu, ali mi pozicija ne odgovara, previše je napred postavljen, i ima vrlo malo mesta za suvozača, pogotovo zbog onog naslona, koji dodatno smanjuje taj prostor. A plus, ne mogu da skinem sedište dok je kofer na mestu, jer sedište mora malo nazad, pa tek onda gore. Ideja mi je da nabavim drugu ploču, i da je postavim preko postojeće, samo 5 - 10 cm unazad i da tako rešim ovaj problem.Sva ostala rešenja su mi komplikovana, i zahtevaju prepravku, sečenje, varenje postojeće konstrukcije, što svakako želim da izbegnem. Ploča može biti korišćena, ali da je u funkcionalnom stanju i bez oštećenja. Evo ovde se lepo vidi kofer.

Hahah, ma i to što smo poneli nam je bilo previše. Još u vojsci po raznm terenima sam naučio da svako veče operem veš i čarape, obučem rezervne , i tako u krug. Tako smo i radili, znači ono što nosiš na sebi, po rezervni par svega u ranac i kraj. Pa se snalazi kako znaš i umeš. Mali neseser za pribor za ličnu higijenu, i još po neke sitnice.... Mogu da ti kažem da nam ništa nije zafalilo. MI smo laki za održavanje. Ali sa ženom je totalno drugačija priča, tako da te potpuno razumem. Da je ona išla, verovatno bi mi trebala prikolica..

Drugari, hvala svima na pozitivnim reakcijama, ali i na sugestijama. Oko naslova se potpuno slažem s kolegom @viciousdobbie, poznajem dela Laze Lazarevića, zato sam i putopis počeo onom rečenicom, ali mi je taj naslov prvo pao na pamet kad sam razmišljao da li da pišem ovaj putopis. Iako sam sušta suptornost od oca iz pripovetke, poenta mi nije bila analogija sa likovima niti sa radnjom iz pripovetke, stvar je u mojoj glavi mnogo jednostavnija od toga. Prosto sam osetio da je naslov onaj pravi i napisao sam ga na prvu loptu, bez dublje analize njegovog značenja.. Inače, pokazao sam i sinu ovu temu, oduševio se pozitivnim komentarima, kaže, sad mora da se učlani na forum i da dopuni putopis iz svog ugla. NIje baš zadovoljan kako sam ja to sročio, može to i bolje... Došlo vreme da sin drži lekcije ocu.... Strašno...

Uz rizik da neko pomisli da zloupotrebljavam naslov odlične pripovetke, nekako mi je on prvi pao na pamet. Od pre dve godine, kada mi je sin napunio dovoljno godina da mi bude suvozač, vozimo se kad god možemo tu negde po okolini, upoznajem ga sa prelepim predelima južne Srbije, po principu: upoznaj Srbiju da bi je više voleo. Već od ove godine se dogovaramo za neku malo dužu vožnju i druženje, a idealna prilika se stvorila prvog juna, jer tada ženski deo naše porodice leti za Nemačku na 4 dana, što nama ostavlja prostor da zapalimo negde sami. Ovakva prilika se ne dešava često, pa nikako ne ide da je propustimo. Prva ideja je bila crnogorsko primorje, ali sam skapirao da bi to ipak bilo previše za prvu dužu vožnju, pa je na kraju jednoglasno odlučeno da to ipak bude Grčka, i to neko mesto bliže Solunu. Polazak mora biti za tri dana, pa ekspresno rezervišemo smeštaj u Agia Triadi od 01. juna. Znam da to mesto nije ništa posebno, ali je ovde akcenat više na vožnji, avanturi, a malo manje na kupanju i plažama. Još jedna stvar koja je uticala na ovu odluku je i blizina Waterland-a, čuvenog akva parka u Solunu, za koji sam čuo da je jedan od najvećih u Evropi. Kako mi obožavamo akva parkove i obišli smo ih prilično, odmah im šaljem mail, jer vidim da na sajtu još uvek nema datum otvaranja za sezonu 2024. Sutradan stiže odgovor, otvaranje je 01.juna u 10:00 sati. Lepota !!!! Jedna od stvari koja me oduševljava na mom Stromu je neverovatna pouzdanost celog sklopa, pa o tome maltene uopšte nisam ni razmilšljao. Oprao, ga natankao, ranac sa stvarima u zadnji kofer, dokumenta u tank torbu, proverio gume i toliko o spremanju motora za put od oko 1000 km. Rano ujutru odvezao ženu i ćeru na aerodrom u Niš, u povratku iz auta zovem Darka da se budi, opremamo se i u 8 sati krećemo. Vreme idelano, danima je pre polaska bilo grozno vreme, kiše, vetrovi, grad...užas. Ovog puta nas je Bog pogledao i mi sa osmehom na licu izlazimo iz grada. U početku je plan bio da izbegavamo autoput gde god je to moguće, ali usput menjamo odluku i već kod Predejana se uključujemo na autoput ka Preševu. Takođe, plan je bio i da idemo na Prohor, ali opet se predomišljamo i ipak idemo na Preševo, jer smo videli da nema previše gužve. Nije ni da se žurimo, ali bismo voleli da stignemo barem da se jednom okupamo tog dana. Lagano kruziramo autoputem, V2 mašina se veselo vrti na oko 5-6000 obrtaja, komunikacija sa laganom muzikicom u pozadini...pravo uživanje. Dogovorili smo se da otprilike na svakih sat vremena pravimo pauze za sladoled, sokić ili kaficu. Bez žurbe stižemo na mkd granicu, nema previše gužve, mi lagano prolazimo kolonu, stanemo kod par auta ispred prelaza, kulturiška zamolimo mladu curicu u passatu da nas propusti, cura sa osmenom na licu klima glavom i pravi mi mesto ispred nje. Ja joj se zahvaljuem i mislim u sebi, kako ipak ima nade za nas. Kroz Makedoniju idemo autoputem, malo dosadno u početku, ali čim krene odvajanje leve i desne trake, znam da počinje najbolji deo makednoskog autoputa, kroz klisuru gde je put fenomenalan za vožnju. Asfalt je kroz celu Makedoniju prilično lošiji nego u Srbiji, ali nam to ne smeta previše, samo klizimo. Na prvoj naplatnoj rampi stajemo da platimo putarinu, i tu pravim početničku grešku. Imam naviku da stalno pratim stanje podloge, ali me crna boja asfalta malo zavarala. Čim sam spustio nogu na asfalt, nagazim na lokvu ulja koje je tu ostalo od neke kante ispred mene i, iako sam na nogama imao neklizajuće moto patike, ulje je ipak ulje. Krenuo da klizam na desnu stranu, jbg, ko će uzdržati motor od 250 kg sa suvozačem, sreća sin spreman, zapamtio je moje instrukcije za ovakve slučajeve, odmah je sklonio nogu i skočio sa sedišta, i ja sklanjam nogu i puštam motor lagano na bok... Eto malera... mislim u sebi, ako je moralo ovako, bolje što se desilo u mestu. Crash bar odradio svoje, na motoru nema tragova, osim što se ugasio. Posle sam skapirao da ima onaj tip-off senzor i da je sam ugasio motor čim detektuje pad. Sve ok, svi živi i zdravi, osim mog ponosa, putarina plaćena, idemo dalje..sve je to deo avanture. Od tada, pred svaku naplatnu rampu i graniči prelaz, od sina stiže opomena: pazi na ulje... to nam je postala uzrečica za sve vreme ovog putovanja. Stajemo na svaku zaniljivu pumpu i odmorište usput, da ohladimo glave pod kacigama nekim sladoledom.. Grčka granica i drugačija situacija.. gužve ima, nije strašno, ali 4 kolone sa po desetak vozila. Ali ovde policajac reguliše kretanje i usmerava vozila iz jedne kolone u drugu. Poučen iskustvom od prošlog puta, pitam ga da li mogu da zaobiđem kolonu, da ne čekamo u opremi. Kao da sam ga polio vrelom vodom... pa da li si ti normalan, i ti si isto učesnik u saobraćaju, čekaj svoj red, nema pomeranja!!!! Ok druže, ne moraš da se ljutiš, čekam, ne brini, sve ok, hvala ti puno...... Sreća brzo ide, posle 10-15 min, prelazimo granicu i nastavljamo dalje.. Vožnja kroz Grčku standardna, nema previše saobraćaja, motorista koliko hoćeš.. Naravno, opet neka pumpa, kafica, sendvič, sladoled i nastavljamo dalje. Ring road oko Soluna se radi, dve srednje trake su zatvorene, vozi se samo u po dve krajnje trake u oba smera. Tu je inače velika gužva, a sada zbog radova bas ima zagušenja. Sreća, nas to ne dotiče previše, lagano se provlačimo i brzo prelazimo ovu deonicu. Čim smo prešli Solun, znamo da se putovanje bliži kraju i mahinalno dajem po gasu. Oko 15 časova stižemo u smeštaj, taman na vreme za mali odmor i kupanjac na plaži. Prvi deo avanture je gotov, stigli na destinaciju živi i zdravi, stromić, po pravilu, nije ni štucnuo. Pogled sa terase.. Sledi popodne kupanja i uživanja na plaži, uz hladno pivo i šejk. Kako u Agia Triadi nema skoro ništa od sadržaja, uveče se rešimo da posetimo Kalikratiju. Znatno veća i urbanija, mnogo više podseća na standardna grčka letovališta. Motora koliko hoćeš, svi negde jure, turiraju, otvoreni izduvi pucaju, lokalni vozači po pravilu u šorcevima, sa ili bez majica, kaciga na laktu..... Ako vidiš nekog motoristu u opremi, odmah znaš da je turista ili stranac. Sutradan kupanjac ceo dan, plaža korektna, peščana, naš smeštaj ima svoj bar i svoje ležaljke, tako da nismo lutali plažom. Voda malo hladnjikava, ali ništa strašno, ako smo mogli u Dubrovniku da se kupamo za prvi maj, ovde je banja u odnosu na tamo. Drugo veče posećujemo Pereu, i ja skapiram da sam izabrao najmanje i najgore mesto u celoj ovoj solunskoj regiji, ali nije da nam je nešto smetalo. Kad putujemo porodično, onda ženski deo porodice ima neke zahteve i očekivanja od smeštaja, pa se malo više udubimo u traženje. Kad smo Dare i ja u pitanju, spavali bi i u nekom hodniku sa kupatilom, nije nam problem. Treći dan je rezervisan za Waterland, namerno smo odabrali ponedeljak, što se ispostavilo kao odlična ideja. Pakujemo ranac na motor, i već oko 11 sati stižemo u akva park. Poluprazan parking, koji je inače ogroman, obećavao je da nema gužve, pa smo sa osmehom na licu krenuli ka ulazu. Karta je 18 evra po osobi za ceo dan, što i nije tako strašno. Waterland je specifičan akva park, drugačije je koncipiran od svih ostalih akvaparkova koje sam video. Sav je u zelenilu, ima mnogo prirodnog hlada, mnogo više nego suncobrana, travnjaci, drvoredi, razne biljke dominiraju prostorom, u odnosu na pločice kojih ima samo oko bazena i na stazama. Po površini jeste jedan od najvećih u Evropi,ali ne i po sadržaju. Ne kažem da je loš, daleko od toga, fenomenalan je, ali sam očekivao da ima većih i ozbiljnijih atrakcija. Podseća me na ogroman park, gde tu i tamo naiđeš na kompleks bazena sa toboganima. Od sadržaja ima svega: restorane, brzu hranu, sladolede, kafiće, barove, trafike, svašta....Interesantno da su cene skroz korektne, iste kao i bilo gde u gradu, a porcije odlične. Ovo je najatraktivniji tobogan, levak...sa nekim lepim vizuelnim efektima unutra...interesantno. Prilično pažnje posvećuju bezbednosti, rigorozni su kod kontrole visine deteta, pratnji roditelja, insistiraju na poštpvanju svih bezbednosnih procedura, što je i razumljivo kada ima gužve. Sada smo imali maltene tobogane samo za sebe, ali opet mora da se čeka neki minut između spuštanja, dok spasiocu koji je gore,ne jave voki tokijem da može da ide sledeći. Recimo za najzanimljiviju akrakciju, tobogan sa ogromnim levkom sa slike gore, par puta su nas vratili jer je obavezan minimum za vožnju četiri osobe u gumi, a nas je dvojica, pa smo morali da čekamo da dođu još dva čoveka, kako bi popunili sva mesta na gumi. Ne dozvoljavaju ni snimanje akcionom kamerom dok se spuštaš, pa sam morao nekako da zaobiđem pravilo, kao i svaki tipičan Srbin koji iole drži do sebe.. Interesantno je da su 90% spasioca mlade devojke, a od uniforme nose je plave tange i žute majice. Proveli smo ceo dan u akva parku, vreme je proletelo, vozili smo se do besvesti na svim mogućim i nemogućim toboganima, i nije nam bilo dosta. Ostali bi još, da nisu oko pola 7 spasioci počeli da nas gledaju popreko i pakuju se. (Inače akvapark radi do 18 sati) Pazi kad akva park ima i svoj sopstveni zoološki vrt.. Poslednje veče smo ponovo proveli u Perei, gde smo videli kako priroda zna da se poigra sa našim čulima.. To veče smo probali da legnemo malo ranije, znamo da nas sutra čeka povratak, ali san nikako da dođe. Ba baksuz bude veći, nekako nam se provukao neki komarac u toku noći,koji nas je ubio sele noći, što od zujanja, što od ujeda. Posle nekako i delimično prospavane noći, posle laganog doručka, oko 11 krećemo polako za Srbiju. Plan je da svratimo u Veles ili Kumanovo na pastrmajliju, zavisi kada ogladnimo. Vožnja nazad ponovo bez problema, nalo veća gužva na obilaznici oko Soluna, nego kada smo dolazili, ali,i opet,bez zaustavljanja prelazimo ring road i lagano ka Evzoniju. Na granicama bez većih kolona, zadržavamo se po desetak minuta, srećemo puno motorista na putu, više nego kada smo dolazili. Ipak se odlučujemo ručak u Kumanovu, gradu gde prvi put ulazim, a prošao sam 200 puta pored. Parkiramo se u centru i potraga za nekim restoranom.. Pastrmajlija odlična, ogromna, toliko da nismo mogli da ih savladamo cele. Stižemo kući oko 17 sati, umorni , ali sa ogromnim osmehom na licu. Prva zajednička avantura je prošla po planu, bez problema, baterije napunjene, vreme je za povratak u surovu realnost. Ukupno oko 1000 km, potrošnja za litar veća nego inače, oko 5.5l, što je i razumljivo s obzirom da smo uglavnom vozili autoputem, prosečno oko 120 km/h. Evo i jedan kratak filmić, da, pored mentalnog, koji je najvažniji, ostavimo i neki digitalni trag za buduća pokolenja.

Ja bih pazario šator, ako je raspoloživ.

Prava tema u pravo vreme. I ja sad u subotu krećem iz Leskovca za Agia Triadu, bliyu Soluna. Vodim sina kao suvozača, a njemu je prvi malo duži put motorom, do sada smo se vozili uglavnom u lokalu, do 150-200km u danu. Ova doktorova ruta mi deluje vrlo primamljivo. Jeste da se vozi duže, ali će vožnja biti mnogo lepša, tako da ću najverovatnije tako. Ja u principu izbegavam autoput kad god mogu, zbog sina sam mislio da idem najkraćim i najbržim putem, ali bi se smorili 4 sata autoputem.

Brat blizanac mu je kod mene, čisto da znaš..

Proverio sam kod ovih nemaca, jeftinije su za po desetak evra nego kod nas, tako da se ne isplati. A inače, interfejs sajta mi je odmah bio poznat, ima i srpski identičan sajt za gume www.motogume.rs

Ima ih na KP, ali ne znam koliko je pametno poručivati tako. Nijedna zvanična prodavnica koju sam našao nema na stanju.

Jesi na kraju uspeo da kupiš ili ne? Da ih onda uopšte ne zovem, ako je takva situacija.

U planu mi je zamena guma na stromu, trenutno su mi Angel GT na njemu, u dobrom su stanju, nisu istrošene, dobar je i dot, ali mi se zadnja malo ukockastila. Verovatno cu uzeti touring force, ali u setu ih ima jedino u Motoroomu, dimenzije su 110/80/19 i 150/70/17. Gde još gledati, IPG, Baki, X Moto... nema na stanju?

Jesi li ulogovan na svoj nalog u YT aplikaciji?

A da pitam, jel ide i ova Honda uz tv?

Jeste, sve to zavisi od proizvođača tv-a, ali sam ja vrlo često viđao da za starije tv istekne podrška za YT, i više ne može da se pokrene aplikacija. Češće kod kineskih brendova,ali ima i kod japanaca, recimo Toshiba, ali i Philips i LG. Drug pre nekoliko godina kupio Toshibu 3D novu u Grčkoj i posle 2-3 godine kaže mi da neće da otvori YT, traži update aplikacije, a ne može da skine ažuriranje sa marketa. Na kraju se ispostavilo da je prestala podrška YT za taj model i to je to..samo preko browsera može. I kod mene se to isto desilo na starom Vox-u, androidu. Samo što kod mene YT radi , ali ne mogu da se prjavim s mojim nalogom, već mogu da gledam samo neprijavljen, sa reklamama. Podrška kaže: Istekla licenca... Mada vox ima neku budževinu od androida, mislim da je nelicencirana varijanta, skarabudžena samo da radi.... Ovim Aleksinim TV-om menjam taj stari Vox, zato ga i kupujem. Stoji mi napolje, u letnjikovcu, a koristim ga samo za streamnig servise.

Kakav je nosač, zglobni ili ne? Ja gledam da uzmem neki TV za letnjikovac, doduše 32" , ali bi možda mogao da uguram i malo veći. Ovaj bi mi verovatno završio posao. Samo mi je važno da radi wifi i da nije istekla licenca za YT i Netflix, jer bih samo to i koristio, kanali me ne interesuju. Ima li šanse da pošalješ ili mora lično?

Neko je pomenuo reklamu za kacige?? I ja kao česti posetilac ovog lokaliteta, mogu da potvrdim da je pravo uživanje popeti se ovde. Posebno leti, kada je gore temperatura niža i za 10 stepeni u odnosu na vreli asfalt grada. Ne treba zaboraviti ni planinarski dom koji, na žalost nije u funkciji, mada sam jesenas video neke aktivnosti tamo.. ovo malo žuto na slici dole je deo građevinske mašine, a imalo ih je još nekoliko. ne znam koji je plan, ali deluje da se nešto dešava gore. Inače, ima nekoliko vidikovca na tom putu, gde se vidi ceo kanjon, pogled je fantastičan..

Koji je model? Jel pametan ili glup?

Ok, uplatiću ti odmah, nije problem. 064/8656988, pusti mi podatke

Dolazim u nedelju na sajam, pa bi tad svratio ako može.

Pazario bi Givi torbicu ako je raspoloživa.

Da li neko od vas koristi neki nosač za one problematične telefone, tipa noviji Iphone i slično , kojima crkava optička stabilizacija ? Ja i dalje ne smem da ga stavim na nosač, a imam bar 5 razlicitih, uključujući i kineski quad lock. Svi su mi super radili na prošlom telefonu, ali nekako nemam poverenja u njih da stavim novi iPhone. Ima li neko provereni nosač koji koristi duže vreme i nema problem sa tim kvarom? Sent from my iPhone using Tapatalk