1. dan Cetvrtak, 10.6.2021. Ovo je bio jedini dan na putovanju za koji sam unapred imao plan. Opak plan. Izlazim na autoput, pustam muziku, zavrcem gas, palim tempomat i cekam da se upali rezerva. Stajem, sipam gorivo, pusim cigaru. Ponovim ovo par puta i stizem na odrediste, Bohinj. Ustajemo oko 8, pije se kafa, devojka se sprema za posao, a ja imam samo da vratim na motor stvari koje sam sinoc skinuo. Oko 9 smo ispred zgrade i umesto da ona mene isprati na put, ja nju ispracam na posao i ostajem ispred da se napakujem do kraja. Trenutak pun suza. Devojka place sto idem sam, gume placu sto znaju sta ih ceka, a meni dusa place za njima, sto znam da ce od blago kockackastih guma za par dana biti pretvorene u izrazito kockaste. U 9 i neki minut krecem na put stazicom posutom laticama ruza. Ok, nisu latice i nisu ruze, ali nema veze, meni je lepo kao da jesu. Treba mi ovo, treba mi dobra voznja, malo da razbistrim misli i odmorim glavu, a latice ruza mi nisu neophodne. Od Tasmajdana uspevam da stignem cak do polovine Kneza Milosa bez ikakvih problema, a onda se komunikacija javlja i obavestava da je prazna. E kinezu moj dragi, radio si odlicno par godina, gde me sad izdajes. Srecom, u torbici je jos jedna, identicna, pozajmljena od drugara, pa cu samo da stavim nju na prvoj pauzi. Autoputem bratstva i jedinstva hitam ka Hrvatskoj kroz koju sam u proslosti samo tranzitirao. Na ekskurziji nas nisu pustili ni u WC da idemo, racunaju teraju 200 usijanih glava u autobusima, bolje da trpimo do Slovenije. Najveca zabava mi je bila provera je l sve i dalje na motoru ili je nesto otpalo i moje tripovanje da ne vidim dobro. Idem ka nekim oblacima, kise nema, ali malo malo pa mi neki mravi lete u perifernom vidu. Idem malo brze, ali nije bas warp brzina, pa da mi se suzava vid. Kad su se ti mravi jednom prilikom bas namnozili shvatam da prska neka sitna kisica i kapi beze sa vizira. Ok, vidim dobro, sve ok. Ulecem u pljusak, vidim nadvoznjak ispred sebe i resavam da se tu zaustavim. Nisam ni spustio nogu, vidim i pumpu ispred sebe. Trebace mi 20, 30 sekundi do tamo, nije strasno, idemo tamo. Na pola puta do pumpe, kao da je neko ugasio kisu. Od pljuska do toga da nema kapi kise za bukvalno dve sekunde. Sjajno, idemo dalje, nema zaustavljanja! Granicu prelazim bez problema uz caskanje sa granicarom oko toga sta je razlika izmedju MT09 i mog motora. Izgleda da sam tu konacno stigao oblake za kojima jurim, kisa je vec ozbiljnija i ne deluje da cu proleteti kroz nju, pa se odlucujem da stanem na pumpu da doruckujem. Vadim gibanicu. Deo slatkisa koje je devojka ubacila, da mi se nadju, ispadaju iz kofera, pa za kaznu resavam da ih smazem momentalno. Nakon fine pauze, punog stomaka, praznijeg kofera i sa zamenjenom komunikacijom krecem dalje. Voznja je prijatna, sve sam obavio sto je trebalo, samo gorivo nisam sipao. Nakon nekog vremena vidim da bi i to trebalo da resim, pa gledam po Garminu gde je sledeca pumpa. Vidim da je u blizini i bezbrizno nastavljam. Od pumpe na mapi uzivo ni traga ni glasa. Okej, nema veze, ubrzo je druga, imam goriva. Pali se rezerva, ali ja prilazim toj pumpi vrlo brzo. Evo i putokaza, tu je pumpa za 2km. Cek, cek, sta je ovo? Zasto je precrtana pumpa na putokazu? Dok ja razmisljam o tome, stizem do odmorista na kome bageri ruse ono sto je ostalo od pumpe. Uh, ovo mi se vec ne svidja. -Garmine, leba ti, gde je sledeca? -Eto sledece za jos 30km. Ok, od skoro sam u rezervi, ima goriva za do tamo, ne moram cak ni brzinu da smanjujem. 30 kilometara kasnije stizem do pumpe, samo postoji jedna mala zackoljica. Pumpa je sa druge strane autoputa. S moje strane je samo prazno odmoriste na koje stajem da vidim sta cu. E moj Milane, ti sanjas o nekom putesestviju po nedodjijama, a na autoputu u civilizaciji ostajes bez goriva. Do sledece pumpe na autoputu tesko da imam goriva, do najblize van autoputa, opet jako tesko, ne rizikuje mi se. S druge strane, ne pretrcava mi se autoput i ne ostavlja motor ovde u sred nicega, sa gomilom stvari na sebi. Dok sam mozgao sta cu, ljudi sa nasim tablicama koji su bili na parkingu odose dalje, pa ostadoh sam. Pred kraj cigare, ulazi kamion na parking, nase tablice. Moj si! Odem do kamiona, covek stao da doruckuje. -Zdravo zivo, radi li sledeca pumpa ili i nju ruse? -Mislim da je ruse, cek da proverim. -(na radio) Pero, radi li slece pumpa, ona kod *****? -(sa radija) Ma jok, ne radi, mislim da je ruse. -Cuo si, ne radi. Nemas goriva? -Ma nemam, ne radi ni prosla, a neku pre nje sam prosao i evo me ovde bez goriva. Nista, sad cu da pretrcim preko, valjda ce mi prodati 2 litra goriva u flasu, a ti mi molim te gledaj motor dok ja odem po to. -Imas kanister za gorivo? -Ma nemam, kupicu flasu vode, prospem i natocim gorivo. -Ajde s druge strane kamiona, otvoricu ti ja boks odavde, pa uzmi balon tamo. Sa balonom u rukama pretrcavam autoput i preskacem bankine. Sipam gorivo, uzimam dva sokica da se rashladimo moj spasitelj i ja i ubijam se da kasirki objasnim da nisam kupio balon vode, nego da je to moj balon, do skoro prazan, a sada sam ga napunio gorivom. Nazad na odmoristu nisam ni stigao da iskopam noz iz torbice, kamiondzija je vec skocio iz kabine i preklao jednu flasu da napravimo levak. Prozborismo koju, on mi dade sapun i pusti vodu iz kanistera u kamionu da operem ruke i ode dalje. Sa 6 litara u rezervoaru gas do sledece pumpe (ne one koja se takodje rusi, nego pumpe nakon nje). Shvatam da sa mojom idejom o flasi i 2 litra goriva nigde ne bih stigao. Punim rezervoar i nastavaljm dalje. Uskoro stizem i zuti kamion Krusevackih tablica, sviram i masem coveku koji mi je pomogao. On tera za Italiju, a ja dalje svojim putem. Do nekih 50km pre Ljubljane nista zanimljivo. Tada ponovo ulecem u pljusak, stajem pod nadvoznjak, pusim cigaru i gledam gde cu i sta cu. Ispred mene odmoriste ogradjeno, zatvoreno. Na mapi ne vidim drugo. Mnogo me mrzi da vadim kisno odelo. Zapravo, mrzi me da ga posle pakujem u prepun kofer, ali svejedno. Kad se malo primirilo, krecem i planiram da sidjem u prvo selo, da popijem kafu. Nesto nisam imao srece sa pronalazenjem zgodnog mesta, pa se vracam na autoput i stajem na Petrol pumpi u mestu Vodotucine. Sipaj gorivo, uzmi kafu i uzivaj u pogledu. Sa zvucnika na pumpi cepa Indira. Pogledam motor, a on kao da porucuje: "Jesi ti krenuo da se vozis ili da pijes kafe? Aj penji se pa da palimo dalje". Tako i bi. Cas posla sam se obreo na Bledu. Jako je lepo jezero, vec sam ga obisao jednom prilikom, dopalo mi se, ali bih sada na neko malo manje komercijalno, a malo vise prirodno mesto. Ko je bio, verovatno zna ovo mesto. Reci cu samo da sam napravio omanji kolaps da bih napravio ovu fotografiju. Svi su se zaustavljali mislici da mi treba neka pomoc, a odlazili misleci da mi treba samo psihijatrijska pomoc, cim sam tu stao da se slikam. Od Bleda do Bohinja vozim lagano, otvorenog vizira i uzivam u mirisima i prirodi. Prolazi se kroz mala sela, turisticka mesta rekao bih i kroz predivnu prirodu. Prvi pogled na Bohinjsko jezero me odusevljava. Odlucujem da krenem putem oko jezera, da vidim kako izgleda, pa cu kasnije da resavam spavanje. Imam preporuku za odlican kamp, ali ne nosim sator, vec samo vrecu i hammock/lezaljku. Prognoza ne obecava bas, pa nisam siguran sta cu. Iduci putem pored jezera vidim putokaz za Hostel pog Voglom. Ostao mi je naziv u secanju kao najpovoljniji smestaj koji sam video na Bohinju. Koci! Polukruzno, pa u smeru putokaza. Hostel je uz jezero, samo je ta ulicica izmedju hostela i jezera. Deluje kao ok prenociste za jednu noc. Nista fensi, prilicno staro, ali cisto. Za 21 euro dobijam krevet u zajednickoj sobi i dorucak. Zasto to, a ne odvojena soba? Pa zato sto sam u zajednickoj sobi svejedno sam, a zajednicko kupatilo delim samo sa jednim likom koji je negde u hostelu. Sjajno! Placam sobu, uzimam kljuc i odlucujem da odmah produzim dalje oko jezera, dokle moze. Odlazim samo do wc-a. Nakon obavljenog posla pustam vodu, a ono deo vode izlece iz solje i pada mi na patike. Hvala gorotex-u sto radi posao. Ok soljo, 1:0 za tebe, ali sad znam za jadac. Pamtim, pa vratim. Ispred hostela mi prilazi momak koji je tu na odmoru, raspituje se oko motora, odakle sam i kaze da i on vozi motore. Zove me na pice, ali ipak pravimo dogovor da popijemo nesto kada se vratim iz voznjice. Odlazim dalje niz put pored jezera. Kad vise nije moglo motorom, njega ostavljam, vadim klopu i vodu iz kofera i nastavljam dalje peske. Nisam mnogo presao i vec sam nasao idealno mesto za veceru. Klupica sa koje je pogled fenomenalan u svakom pravcu. Narednih par slika su sa mesta gde sam ostavio motor i pogled sa klupci na kojoj sam jeo, ka jezeru i na drugu stranu. Evo i par random slika okolisa: Odusevljen jezerom, pajzazom, time koliko je sve besprekorno cisto, ali i prilicno umoran, odlucujem da se vratim u hostel i konacno smestim. U hostelu je i poveca grupa klinaca koji su tu na nekoj rekreativnoj nastavi ili sta god. Kada sam stigao nazad u hostel, u toku je bila zurka na otvorenom. Naravno, tresti srpska muzika. Uros, bajker slovenac, me ceka za stolom na ulazu. -Sad si parkirao, hocemo sta popiti? Pivo? Nesto zestoko? -A sta mislis o domacoj rakiji, kvalitetnoj? -Idem po casice! Konobarica je oprala aparat za kafu i trenutno riba pod, ali je nekako sarmiram da mi ipak napravi jedan espreso. Na kraju sam se ja branio kako necu kafu, da je ne mucim, a ona navaljivala da nije problem i da ce mi napraviti kafu koju god hocu. Izlazim ispred, Uros ceka sa casicama, spustam kafu i idem do motora po rakiju. Krece neka poznata melodija, vidim da su klinci u transu, ali ne znam o cemu se radi. Krece i refren: "Miki, Milane, bas mi ne das mira...". Vadim telefon da snimim i mislim se: "Hvala vam braco slovenci, niste trebali". Prilazi mi uciteljica i objasnjava nesto oko mog snimanja, kaze da nije ok, otroci su to. Kakvi otoci? Tek planiram u Hrvatsku da vidim njihove otoke. Aha, otroci. Prastrajte uciteljice, ipak sam ja dete bosanke i pandura, treba mi malo vremena da ukapiram. Dogovaramo se da ja kao obrisem snimak i sve je ok. Vazi. Sedam da popijem koju sa Urosem. Ide prica o putovanjima, voznjama, gde ici i sta videti. Obavezna tema je i Korona, kakva je situacija ovde, tamo... Ide prica, ali ide i rakija jos bolje. U 21:15 animator svira fajront za klince. Oni se spremaju da dignu omanji ustanak zbog gasenja muzike i uspevaju da se izbore za bis. Naravno, Miki Milane ponovo tresti, ponovo su svi u transu, a ja zavrsavam cetvrtu rakiju i gledam sve to. Razidjose se otroci u krevet, Uros i ja ostadosmo da pricamo, a nivo rakije u mojoj flasici opada dramaticno brzo. Doslo je vreme da se bezi u sobu. Prijalo bi mi da konacno skinem moto opremu, da se okupam, a valja i videti sta sutra. Imao sam ja u glavi neki inicijalni plan sta bih i kako bih, onako okvirno. Samo taj plan nisam nikome saopstavao, jer sam znao da cu ga menjati, pa ce ljudi samo da se brinu sto ne ide nista po planu. Po tom planu, za sutra sam zamislio da skoknem do Louis-a u Villach-u, pa jos i Mangart i da picim negde juznije od trenutne lokacije. Uros me upucuje i na Vrsic pass. Gledam malo mapu, padaju na pamet nove ideje, dok se tusiram to razradjujem u glavi i menjam plan. Malo se dopisujem sa devojkom, izuzetno zadovoljan odlazim u krevet i padam u san momentalno.

Hajde da pokusam i ja da napisem neki mali putopis. Mnogi koje sam procitao ovde su mi bili inspiracija za voznje, pa mozda i moj bude nekome od pomoci. DOSADNI UVOD Dao sam otkaz, uzeo neiskorisceni odmor i poceo da razmisljam gde bih i sta bih. Poslednja nedelja je planirana za more, prva da se pozavrsavaju neke gluposti, a izmedju bi valjalo uglaviti neku voznju. Devojka nece motorom na more ovaj put, pa hajde onda da se navozam pre toga dok mi dupe ne utrne. Korona, granice, potvrde o vakcinaciji, smaralo me sve to, a ni vremena nema previse, pa sam shvatio da je idealno da odvezem Jadranku. Onda je tu krenulo kalemljenje sta bi jos moglo da se poveze... Aj malo jos odozgo, aj malo jos ispod, aj listaj temu sa dobrim deonicama u okruzenju... Uglavnom, plan je bio da nema nekog plana. Krecem ka Sloveniji, malo se tamo vozikam, pa niz Jadran ka CG. Svaki dan koliko mi se vozi i koliko mi prija. Akcenat na voznji, obilazenja ne previse, a ako padne i neko kupanje, tim bolje. Obzirom da prvi put idem sam na (za mene) duzi put, u krajeve gde nisam isao, a situacija je takva da nisam imao vremena za neku pripremu i istrazivanje, dolazim na genijalnu ideju. Napravim lepo temu ovde, nazovem je Interaktivni putopis, pisem kako putujem, a dobri ljudi mi daju savete sta bi valjalo da obidjem i sta ne bih smeo da ne vidim na putu koji me ceka tog ili sledeceg dana. Posto sam, po obicaju, nabio mnogo stvari u malo vremena, ne stizem to da uradim pre puta. U medjuvremenu shvatam da ni na putu nece bas biti previse vremena za tako nesto, pa zato evo obicnog, neinteraktivnog putopisa. Priprema motora se svela na punjenje Scottoiler-a, on je uvek spreman za put. Moja priprema je bila malo komplikovanija. Hteo sam da mi centralni kofer bude sto prazniji, ali treba vuci patike, papuce, vrecu za spavanje, lezaljku i gomilu gluposti koje ne znam za koji andrak vucem sa sobom, ali i dalje ih vucem. Kupujem i svog najboljeg prijatelja na ovom putovanju, mali tronozac od 350 kinti, da bar imam neku krstenu sliku sa puta. Resio sam da je cetvrtak dan kad polazim, pa sam se u sredu razleteo na sve strane da zavrsim sta treba i spakujem se nakon toga. Uspevam sve da zavrsim i napakujem, stalo je i nesto rakije, pa ajde kod devojke na nocenje i ujutru na put.

COC izdaje proizvodjac, dobijes ga pri kupovini. Ne bi trebalo da ti imas bilo kakva posla nakon kupovine, samo odes i registrujes.

Bas tako, prve dve godine ne radis tehnicki. Trebace ti COC za registraciju ako se ja ne varam i trebalo bi da on ostaje kod tebe, tako da pazi da ti ga ne uzmu (original). Za ovo poslednje nisam 100% siguran, ali mislim da je tako.

Naravno da mozes, sta ce ti motor ako ne ide na tehnicki. Registrujes, tablicu pod misku, pa u Bg po njega.

Slavimo danas godisnjicu druzenja, pa evo meni jedne drage kada sam ga tek doterao kuci. Shared album - Milan Stojkovic - Google Photos PHOTOS.APP.GOO.GL

Ne bi vakuum crevo tu trebalo da pravi razliku, ili otvara ili ne otvara, ne moze da "previse otvori". Aj jedno glupo pitanje, je l sipas njihovo ulje? Je l curi kad je ugasen motor? Tu najvise mirise da je ventil otisao...

Krajnje vreme doslo kad je 75 konja preslabo za lokal i grad...

Pravilo desne strane vazi i ako ima znakova, samo su znakovi stariji od pravila. Na primer bas u ovoj situciji, gde znakovi ne govore da li prednost ima autobus ili automobil. Slicna situacija bi bila i: Ista ova raskrsnica (isti znakovi), kamion ide odakle ide i produzva pravo. Sa desne strane dolazi vozilo koje takodje ide svoje pravo. Oba vozila su na putu sa prvenstvom prolaza, oba produzavaju pravo, putevi im se ukrstaju. Tada se ponovo primenjuje pravilo desne strane (jer postojeci znakovi ne definisu ko od njih ima prednost, odnosno, po znakovima su na "istom nivou" prednosti)

Evo covek lepo objasnio. B A C ekipo, zasto bi A isao pre C?

@feniksnece biti bas tako, malo opreznije sa iznosenjem takvih stavova ukoliko niste sigurni. Neko ce procitati, pa nauciti pogresno.

Delim ovo misljenje. Dodao bih samo da obratite paznju koliko su krute te plastike. Narucio sam sa alija, video da nece da stigne na vreme za dug put, pa uzeo i Oxford. Ta Oxford je izuzetno kruta i ostrih ivica, jako je tesko staviti i skinuti, a ostra ivica mi je cak ostetila gumu rucke. Sa alija je daleko meksa, lakse se savija, ali dovoljan pritisak vrsi da rucka ne prokliza u njoj.

U tom periodu, sa kvalitetnom jaknom, tesko da ces imati potrebu da nosis i termo ulozak i dzemper. Meni majica i termo ulozak zavrsacaju posao i na 10 stepeni. Ako je hladnije, a idem malo duze da se vozim, obucem i aktivni ves.

Iskreno, vise se plasim od onih drndatora motora, nego od lopova. Na nepoznatom terenu stavim disk lock sa alarmom, na mesta gde cesto idem uglavnom ni to. Znam gde parkiram, gde kamera pokriva i dobro je. Vise puta sam ostavljao kljuc u motoru, u bravi kofera ili sedista. Zurim na sastanak, ostane mi ceo dan motor ispred firme, skoro na autobuskoj stanici, sa kljucem u bravi. Ne kazem da je pametno i bezbedno, nego da je sreca kljucna. U startu sam se cimao, juri lanac, katanac, da sve to bude debelo i jako, a onda to batalio i samo disk lock stavim ako mislim da nije bas sjajna lokacija.

Osim kad vrata nemaju okvir za stako, onda se sa spustenim staklom moze izaci na nerealno malom prostoru.

Imam ja Oxford, dve godine ga koristim, nije se raspalo. Priboj-Beograd po pljusku koji se nije smirivao, nije propustilo nigde. Problem koji mi se desio je da je poceo da se odsiva onaj steznik na kraju rukava, ali nista sto se ne moze srediti. Svidja mi se sto se odvojeno kupuju gornji i donji deo, pa moze da se ukombinuje dole crno, gore fluo.

Aerodinamicni

Aj sad cu malo da oduzim, ali evo kakva je situacija kod mene: Gume - prvo fabricke, pa GT2 (sa fabrickim, potrosenim, tresao se korman ako ga pustim na nekih 60 na sat, toga sada nema) Ogibljenje - prvo fabricka podesavanja, pa onda pritegnuto sve za moju tezinu Koferi - bez kofera nije tresao ni na tih 60, ni pri velikim brzinama (ali tako sam probao najmanji broj puta). Najcesce je tu top case, a pokusavao sam i sa sva 3. Vizir - fabricki touring vizir, povecan u svim pravcima, aerodinamican kao trolejbus Na tih 140-160 apsolutno nikakvo tresenje nije postojalo nikada. Da kazem da se javi na preko 180, 190 (pre ce biti 190). Javi se ponekad, ne svaki put i ne zavisi od ovih uslova gore. Znaci javljalo se i sa jednim i sa drugim gumama, nevezano za podesavanje ogibljenja ili kofere. Ok, nije se javilo bez svih kofera, ali to nisam probao dovoljan broj puta da mogu da garantujem da se nece nikad javiti u toj situaciji. Pocne sasvim lagano i malo se pojaca. Ceo motor krene da se mrda levo desno. Medjutim, ne pojacava se dalje. Ne preti da predje u tank slapper ili tako nesto. Desavalo mi se da kad krene da djuska popustim gas, smanjim malo brzinu, pa zavrnem opet i on ne pocne da trese, bude skroz miran. Desavalo se i da pocne ponovo. Obzirom da se tresenje ne pojacava beskoncano, nego bude na nekom nivou, pokusao sam i da nastavim da ubrzavam par puta, da vidim sta ce da se desi. Kad se predje nekih 210 recimo, motor se skroz smiri. Znaci trese recimo od 190-210, ne ceo taj opseg, nego je tu negde izmedji. Jos jednom da ponovim, tresenje se ne javi svaki put, tj cesce ne dodje do toga nego sto dodje. Ja nisam uspeo da uhvatim neku pravilnost u tome kada se desava, a obracao sam paznju na to.

Uh, nije bas tako. Nema voblinga na 140-160 nikako, tu ga drzim na tempomatu i miran je cak i bez diranja kormana. Vobling se javi na preko 180, 190 i ne svaki put. Nisam uspeo da uhvatim od cega zavisi. Desilo mi se cak da krene da mrda, ja pustim gas, spustim do tipa 160, zavrnem opet, a on bude miran skroz. GT, ne znam za stari, sa kracom viljuskom.

Kakva je situacija, ima li treninga? Primate li nove ljude? Rado bih se malo poigrao na poligonu, ovaj kod mene gde sam ponekad vozikao su unistili skroz...

@sasa ns 1 Ja sam na taj motor stavio Road 5, sara ima slican, dijagonalan pravac. Ivice su mi se pojele daleko gore, imale zube kao cirkular, a guma ni blizu granicnika i maksimalne potrosenosti Rebound - kakav je takav je. Jedina zamerka koju sam imao na taj motor je taj zadnji amortizer, prilicno je mekan, los, slabo podnosi tezinu. U sustini, teraj ti tu gumu dok moze, nista joj ne fali. A ako vec vozis 70% u paru, dotegni taj amortizer koliko treba/moze, ako vec nisi.

Osim sto se malo skockala, ne vidim neki problem. Normalno je da se tako razlicito trose na napadnoj ivici sare i ovoj drugoj, kako god da se zove. Ako ce ti biti lakse, sa tim motorom sam mnogo puta kacio patikom/fuzasterom, a zadnja mi nikad nije bila potrosena ni blizu ivice. Nisam bas siguran da li moze da se potrosi do kraja sa preporucenim pritiskom i tezim vozacem (ili jos gore, sa suvozacem), uvek fuzaster zakaci ranije.

Uz papirima koje sam dobio uz bivsi oiler je pisalo kap na minut do 2. Danas sam ugradio na sadasnji motor, pise kap na minut (a kupio sam istu verziju oilera). Definitivno ti je bio previse odvrnut ili je bio neki drugi problem. Potrosio sam oko 50ml do Sitonije i nazad, uz svrckanje po plazama, naravno. U povratku shvatio da je lanac gotov, pa odvrnuo da curi znacajno vise. Podesavao sam ga okvirno kad prestane da prelazi 20 stepeni, pa jos jednom kad potrosim to sto je nasuto i predjem na zimsko ulje. Posle zime kad predjem na crveno i eventualno jos jednom kad bas krenu vece temperature. Imas ove modernije verzije, e-system, ekran, dugmici, podesavanje u voznji. Ja sam skontao da mi ovo radi posao, pa se drzim najjeftinije opcije. Potrosnja ulja mi se slaze sa ovim sto je kolega naveo, mozda koji procenat vise.

Ne prskas lanac posle svake kise, posle svakog pranja. Ja ga operem povremeno, u najprljavijem izdanju mi je cistiji nego posle 200km voznje sa sprejom. Ne pravi onu ogavnu smesu oko prednjeg lancanika. Ako isprska felnu i rep, daleko lakse se ocisti. Louis special (vakuum), koji ima onu bas malu bocu, potraje oko 2k kilometata. Na duzi put ponesem jos malo ulja u najmanjoj mogucoj bocici (uzmem u apoteci). Cak i da lanac traje isto kao i kada se koristi sprej, meni je ta "udobnost" koriscenja vredna.

Onda verujem da su oni promasili Neverovatno mi je da bude ta dimenzija... Na yamaha-motor i yamahamotorsports imaju neke podatke, sad sta je tacno...