Barel, bez trunke razmisljanja. Da ja skuplji u Barelu, opet bih tamo otisao. Jedina pozitivna stvar u Platneru je bio Vuk, koji je sada u Barelu. U Barelu svaki put pozitivno iskustvo, ljubazni, usluzni, trude se da pomognu kako god mogu. Svi, od ljudi u Beogradu, do Maneta. U Platneru nezainteresovani, neogranizovani. Jednom su se nesto malo ukljucili da mi pomognu, ovo ostalo, uzas. Jedini razlog sto sam ih posecivao je bio sto je Vuk serviser.

Po Beogradu, da nesto zavrsim - kaciga, rukavuce, bas retko bez jakne. Ako sam bez jakne, onda budem i u sorcu, ali to je izuzetno retko i vozim bas lagano. Nije mi bas prijatno. Van grada ili bilo kakva voznja za uzitak - duboke moto patike i pantalone obavezno uz sve to.

I meni se cini da je tako. Ko prolazi, nek obrati paznju, fleka je i dalje tu. Da li je ulje, ne znam, zaobisao sam. Ceo potez je bio zatvoren kada sam isao ka Rudniku. U povratku, sacekao me svez sudar bukvalno par stotina metara pre (ka Ralji) , 2 motora i auto. Srecom, mislim da nisu za ovu temu.

Kolega, upali Passata, veruj mi... Ja sam samo jednom dosao u Ksamil na kupanje, prevelika je guzva za moj ukus. Ne morate daleko, one 3 vezane plaze na putu ka Sarandi su odlicne, a nisu daleko. Guzva je (bar prosle godine) neuporedivo manja nego u samom Ksamilu. (Pulebardha Beach, Shpella e Pëllumbave, Plazhi i Pasqyrave) Nekako mi je Jonsko more za svrljanje po razlicitim plazama, jer su uglavnom male i lepe. To tu mi dodje kao Lefkada, nema smisla doci na letovanje i ne mrdnuti s jedne plaze/iz jednog mesta.

7. dan Sreda, 16.6.2021. Tetka voli da popije kafu na miru pre posla, sto mi savrseno odgovara. I ja volim da razvucem jutarnju kafu i da me niko ne dira dok je pijem. Ustajanje oko 7, sa soljom i paklom na terasu i uzivancija. Malo smo se zapricali, pa je na kraju morala da javi da ce da zakasni na posao. Iako sam insistirao da cu da krecem, nisam mogao da odem bez dorucka. Tek oko 10 sam krenuo iz Tivta. Plan koji sam napravio je da za pocetak obidjem krug oko Boke, posto sam to sinoc propustio. Onda bih verovatno skoknuo nazad trajektom, da ustedim vreme, pa svratio i do Budve, da se vidim sa tecom. Tu je poslom, nema sta da radi trenutno, pa sto da mu ne pravim drustvo malo. Odustao sam od odlaska ka Adi Bojani, koji cu djavo tamo, sve je ravno ko tepsija. Nadjoh ovde preporuke za Petrovacko brdo, pa cu preko njega i Skadarskog jezera na Hani i Hotit i cuveni SH20. Kada sam prosao Lepetane, ubrzo sam dosao na prilicno uzak put. U startu mi je bilo interesantno, vozi se uz samu vodu, prilicno sporo, pa moze da se razgleda. Taj osecaj me nije dugo drzao. Vozi se previse sporo. Necu ja do druge strane stici letnji dan do podne. Kad stignem auto, muka ziva da ga obidjem. Ako ga ne obidjem, svaki cas stajemo da se on mimoidje sa nekim. Kada ga obidjem, pa nema nikoga ispred mene, malo ubrzam. Posle vise prepadanja od strane lokalaca koji kao da voze Veliku nagradu Boke Kotorske i izlecu iz krivine kao da su sigurni da nema nikoga, bilo mi je dosta. Gde se izlazi s ovog puta? Izgleda da se izlazi tek kod Kotora. Osim sto mi se uvrtela pesma WhoSee-a u glavu (...Moze na Muo, moze Prcanj i Stoliv...), nista specijalno nisam dobio sto sam krenuo ovuda. Mozda bih dobio da sam imao malo vise strpljenja, ali to nije bio slucaj. Kod Kotora bezi desno, kroz tunel, pa pravac Budva. Kroz tunel greskom, ali ajde... ABS mi se to prepodne upalio vise puta nego za ostatak zivota. Razmazili su me oni putevi kojima sam vozio, pa mi je ovaj crnogorski asfalt klizav kao led. U Budvi stajem na Eko pumpu da se natankam. Caskam sa Poljakom na GS-u koji ubrzo odlazi. Staje pored i pumpadzija, po obicaju odbijam pomoc, uvek sam sipam. Utom, komentarise on: "Gde ce ovaj?". Covek ide nekim krsem u rikverc, pravo ka meni i motoru. Vuce se, vidim da gleda da ne udari u motor, ali ide previse blizu za moj ukus. Prestao sam da sipam i gledam sta radi. Stoji pored i pumpadzija i cudi se. Batica se nabio bukvalno na 3cm od mog desnog kofera, bocno. Valjda je video da ga gledamo obojica krajnje zacudjeno... -Brzo cu ja, samo da sipam i idem. -(vadim pistolj iz rezervoara i dizem u vis) Pa covece, ja sipam, nisam stao ovde da odmorim. -Nema veze, onda cu ja da sipam kad ti zavrsis. -Pa ne mozes da sipas dok ja ne platim svoj racun. -Onda cu da sipam cim ti platis, da te ne cekam da se sklonis. -Tesko. Poklopac od rezervoara ti je na 3cm od mog kofera, ne mozes uopste da otvoris rezervoar. -Pa ajde onda ti pomeri, pa cu ja da sipam. -Covece, ne mogu da pomerim motor, nagnut je na stranu, naslonjen na nozicu, a ne mogu da ga ispravim od tvog automobila. Pola pumpe ti je prazno, ne znam sta si se nabio ovde pored mene. -Ma ajde, pusti auto, vidis da je sav izgreban, slobodno ti ispravi motor i teraj. -Aman covece, bas me briga za tvoj auto, necu da derem lakiran kofer o tvoj auto. -Ma ajde, zajedno cemo da ga pomerimo, nista auto ne smeta. Odustao sam... Cim sam napunio rezervoar pomerio sam motor 2 metra dalje, da ne razmisljam sta ce ovom ludaku pasti na pamet. Bocna nozica je napravila brazdu u betonu. Jebem ti ludaka... Nek se pumpadzija ganja sad s njim. Skoknuo sam do Splendida, pokupio tecu, pa smo se vratili u Budvu, na pice. Malo smo i prosetali, da on nesto zavrsi, a meni je bilo definitivno dosta primorija. Barem u moto opremi. Kuvam se i hocu sto pre u brda i planine. Ostavio sam tecu i produzio ka Petrovcu. Stao samo za sliku pored Svetog Stefana. Preporuka za Petrovacko brdo nije bila losa. Tamo stajem da se pozdravim sa Jadranom za ovu godinu. Dalje idem preko Skadarskog jezera. Ocekivao sam nesto lepo, a ono zaista ni na sta ne lici. Tvrdjava (Lesendro) na jezeru je zarasla, sva u korovu. Bukvalno nije bilo vredno ni zaustavljanja, a kamo li slikanja. Jedino sto je bilo interesanto je neko mesto gde su bili neki radovi, cini mi se u blizini jezera. Oguljen je asfalt, nasut onaj crni tecni djavo koji sipaju pre asfaltiranja, propustaju se vozila naizmenicno. Na mestu gde pocinje oljusten deo majstori bacaju asfalt lopatom. Valjda koriste automobile koji prolaze da im to utabaju, pa izmedju svaka 2 automobila bace po lopatu, dve. Naravno da bezim u travu i jedva prolazim tuda. Jos mi se cuei sto ne proteram motor preko njihove sveze bacene gomilice asfalta. Na celom potezu se na gume lepe kamencici, pa onda zvece o hladnjak... Hvala bogu na gustom stitniku hladnjaka koji je na motoru. Vec sam zamisljao kako ce mi trebati vise sati da oribam sranje koje ce mi napraviti ovih par stotina metara... Pre Podgorice sam se odvojio desno. Garmin ima svezu mapu, ali ne lici na ono sto ja uzivo vidim. Batalio sam navigaciju i terao na osecaj. Ulice se rade, nije obelezno, ali uz pomoc mestana uspevam da izbijem gde sam zamislio. Skrecem desno na glavni put i vrlo brzo stizem na granicni prelaz. Kao i uvek, preticem kolonu i dolazim blizu kucice, u hladovinu. Sacekao sam da prodje neki auto i onda uleteo. -Dobar dan. -Dobar dan. A sto si ti pretekao celu kolonu? -Malo mi je vruce da stojim tamo na suncu na 38 stepeni, u crnoj jakni i sa crnom kacigom. -Pa ti onda kupi auto sa klimom! Mislio sam da se covek zeza, pa se nasmejao i rekao da ja ipak vise volim motorom. -E pa onda cemo da pisemo jednu prekrsajnu kaznu. To ti je 55 evra, pa ti drugi put opet obilazi kolonu. A? Sta mislis o tome? -Pa ja bih ipak ako moze bez toga. -Pa ne moze. Svi ovde cekaju lepo u kolima, a ti pretices celu kolonu. -... -Parkiraj motor tamo sa strane, skini se i donesi sva dokumenta. Dobrih 15 sekudni sam razmisljao sta da mu kazem. Da li da prezalim tih usranih 55e i da mu kazem da mi se napase? Svakako izlazim iz CG i sto se mene tice, ne moram vise ni da se vracam. Aj da se skinem, pa da vidimo gde ce ovo da nas odvede... Za to vreme, njemu je na salter dosao sledeci automobil. Mene je neka devojka pozvala kod nje na salter, uzela pasos, zveknula pecat i vratila ga nazad. Ocima mi je pokazala nesto u fazonu: "Pusti budalu", pozelela srecan put i ja izadjoh bez kazne, ali i bez da nahranim pravicnog granicara. Razgovor je skracen, ali odnos na granici tu i bilo gde po Evropi... Sto je veca banana od drzave, to vece ludilo na granici glume. Po Evropi se ponasaju kao da si gospodin koji je dosao na granicu, a ovde kao da si marva, a oni neka silna vlast. Albansku stranu sam prosao bez ikakvih problema i nepotrebnih komentara. Nisam ni 50 metara prosao, stao sam da se stado koza malo skloni s puta. Odmah je i odvajanje za SH20, pa ajde da vidimo i to cudo. Zadrzao sam se neki minut da napravim par slika. Naisao je momak mojih godina u automobilu i zaustavio se pored. Sta li sad ovaj hoce jbt... Momak pita jesam li mozda u nekom problemu, je l mi treba pomoc. Zahvaljujem se i objasnjavam da ne treba. Bas prijatno iznenadjenje... SH20 svakako nije razocarao. Nema zive duse, na nekim delovima cini mi se ni biljke, ali je zato put odlican. Krivine, podloga, sve je kako treba. Sreo sam samo par manjih grupa motora. Ugavnom Poljaka i kao da im je obavezno da idu u grupi od 4 motora. Ponovo je bilo delova na kojima sam pozeleo da imam krampone i neki drugi motor, pa da malo izadjem i na kamenjar. Medjutim, par lepih krivina i ljubav prema Trejseru se ponovo rasplamsa. Ko dolazi da odveze samo SH20, kao i ja, nek racuna da pumpi na tom potezu nema. Jedan kombi autobus sam obisao jedno 7 puta. Stanem negde da nesto slikam, a on me obidje, pa se opet jurimo. Svirnemo jedan drugom kao pozdrav do sledeceg preticanja. Cini mi se da i sad cujem karakteristicnu melodiju njegove sirene. Negde pred kraj puta stajem na parking nekog restorancica. Grupa od, gle cuda, 4 poljaka se pakuje. Pitam ih koliko ima do granice, kazu mozda oko 5km. Punim flasicu vodom koja pici iz neke cevke, odlicna, hladna. Nailazi i kombi, svira, dolazi zena iz restorana da pokupi dostavu namirnica. Iskren da budem, nemam ideju gde im je najbliza civilizacija, ali ne deluje kao da postoji bilo sta u blizini. Kombi ponovo svira pri polasku. Izgleda da je bas ponosan sa svoju sirenu. Tih 5km koliko su Poljaci mislili da ima sam vozio jedno 20 minuta. Kakvih crnih 5km... Stizem na granicni prelaz. Drveni kiosk i brodsko uze na putu, to je granicni prelaz. Stoje vec 4 neka druga Poljaka, ali nekako daleko od kucice. Kazu da cekaju pasose... Ok, ja cu moj da odnesem sam, u odnosu na njih, ja sam ovde domaci, brzo cu proci valjda. Nesto mi Poljaci merkaju motor sa cudjenjem, ovaj jedan valjda objasnjava da je to Tracer. Valjda nije dostojan njihovih ljutih masina, pa i ne znaju sta je uopste. Medjutim, evo granicara... -Hello -Hello. Je l moze srpski ili inglis? -Srpski? Srpski? A crnogorski ne razumes? -Ma razumem, naravno, moze i crnogorski. -A hrvatski ne razumes? -Razumem, moze i to. -Pa koliko ja treba jezika da znam da bih radio ovde na granici? -... -Dodje Crnogorac, hoce crnogorski. Dodje Hrvat, hoce hrvatski. Dodje Bosnjak, hoce bosnjacki. Sad dodjes ti, ti hoces Srpski. Hahah, pa koliko ja jezika treba da znam? -Hah, ma moze i crnogorski i bosanski i hrvatski i srpski, svejedno. -Pa je l razumes ti te jezike? -Razumem. -Ja ne znam kako vi imate toliko jezika, a svi se razumete. -Hahah, evo, ne znam ni ja, verujte. Dobar neki granicar, zajebant. Pokusao je ovu uidurmu da objasni i Poljacima, ali na srpskom (hrvatskom/crnogorskom/bosanskom), pa su ga slabije razumeli i bledo gledali. Pustio je njih da prodju, proverio moja dokumenta i raspitivao se kako je u Srbiji, kako se zivi u Beogradu. Sjajan lik zaista. Stizem i na crnogorsku stranu. Nosim pasos na salter na drvenom kiosku. -Je l ulaz ili izlaz? -Molim? -Ulaz ili izlaz? -Ulazim u Crnu Goru ako to pitate. Posle gledanja pasosa... -Ajde da mi otvoris bagaz. -Sta da uradim? -Da mi otvoris bagaz, za vidim sta nosis. -Dobro, koji cete kofer? -Jedan po jedan, a kreni od kog hoces. Nikad me niko nije smarao da otvaram kofere na motoru, ali ajde... Otvaram centralni kofer koji je napakovan unutra kao kula od karata. Ako se bilo sta pomeri, sve ce da se raspe. Izvolte! Gura covek prst unutra, jasno mu je da ce da napravi haos ako bilo sta pomeri. -Sta ti je ovo? A ovo? A ovo? Imas li nesto interesantno unutra? -Imam. Eto 3 gutljaja rakije u flasici. -Ma to me ne zanima. Imas li neke narkotike? -Nemam. -Ma nikad se to ne zna, danas svi nesto nose. -Nemam zaista nista... Posle jos malo njuskanja, konacno odustaje i pusta me da prodjem. Oooo brate mili, da l ce svaki granicar danas da me zeza nesto i zadrzava... Ubrzo stizem i prestizem poljake Poljake, sad mi se vec zuri kuci, a i galdan sam. Brzo su odustali od toga da me prate. Ne znam je l se i dalje cude kakav je to motorcic kojim putujem... Ocekujem od drugara poruku sa preporukom gde jesti u Beranama. Ipak stizem brze ja do tamo nego poruka do mene, pa samo stajem na glavnom putu da popusim cigaru i vidim gde cu dalje. Opcije su Rozaje, Novi Pazar, Raska, Kraljevo ili Bjelo Polje, Prijepolje, Kokin Brod, Zlatibor... Ovo drugo znam da je fino, prolazio sam mnogo puta, znam da cu da ga sprzim cas posla. Ova prva opcija, ko zna da li sam ikada tu prosao. Nije da cu nesto da vidim, uhvatice me mrak, ali... Novi Pazar. Cevapi. Ma tamo idem! Preporuka za Berane nije stigla na vreme, ali za cevape u Pazaru jeste. Put ka tamo? Au majko sveta... Kao da su Slovenci pokrali sve saobracajne znake Crnogorcima. Kod ovih prvih svaka neravnina na putu obelezena, a ovde nista nije obelezeno. U jednom od tunela, pravac, taman zavrnuh malo da cujem trocilindricnu melodiju, kad vidim da auto u daljini koci. Sta radi ovaj? Ludak ce ladno da stane u sred tunela!? Kocim i bezim u levu traku i tek tad shvatam da su majstori oljustili sloj asfalta na pola neosvetljenog tunela, a nigde znak nisu stavili. Naravno da ni van tunela tako nesto nije obelezeno, ali se barem vidi. Zbog odrona i radova put se na vise mesta koristi naizmenicno, semafori to regulisu. Treba li da naglasavam da niko ne jebe semafore 2%? Koji divlji zapad, majko mila. Jedva sam docekao nasu granicu. Tu se zapricah sa nekim kamiondzijom, dopada mu se motor, a inace vozi na kamionu Fiate iz Kragujevca u CG. Vozio je i neke GS-ove, pa mu je zanimljiva moto prica. Fino sam se ohladio po ovim brdima, pa se vracam u normalnu jaknu, letnju pakujem u kofer. Cekacu red dok to obavim i popusim cigaru, pa cu da uletim na salter, vec cu biti neko vreme blizu kucice. Bas iz pravca kucice cujem besan zenski glas... -Gospodine! Gospodine! Vratite se u vozilo! Gledam oko sebe, samo smo kamiondzija i ja van vozila. -Ko? Je l ja? -Da gospodine! Vratite se u vozilo smesta! -Paaa... evo me pored mog vozila... -Kako pored? -Lepo, evo naslonjen sam na svoje vozilo. -Ma kako ste naslonjeni!? (dize se na prste da vidi preko automobila i valjda tada ugleda motor) -Hmh! Dobro! Vratila se u kucicu nesto gundajuci sebi u bradu... Kamiondzija se ubio od smeha, ja sam presvukao jaknu, pa presao granicu i dalje svojim putem. Pravac Novi Pazar, Kod Jonuza na cevape. Parkiram u blizini i cim sam usao pesacku zonu, tu je i lokal. Ne znam sto pade konobaru na pamet da mi nudi pola porcije, ali nije ni bitno, svakako uzimam celu. Ne da sam se najeo... Cevapi su bili vrhunski, Koka Kola pomaze da ih svarim, a ja se mislim sta dalje. Proslo je pola 9, ima klackanja do Beograda... Mogu i u Prokuplje, da tamo prespavam, blize mi je. Doduse, to znaci da cu i dobar deo sutrasnjeg dana izgubiti. Dok ustanem, popijem kafu, jedem, ispricam se sa familijom... Ma jok bre, to je to, dosao je i taj trenutak... Kad stignem, stignem. Da nadjem pumpu, napunim rezervoar i pravac Beograd. Tako i bi... Zao mi je sto taj deo puta vozim nocu, ali bice prilike da se provoza i danju. Ovo je vec blizu kuce, sve ovo moze da se vozi svaki vikend. Setio sam se i da imam jos jedan set cepica za usi, pa aj da ih stavim. Bio sam sokiran koliko mi je to znacilo, bukvalno mi je bilo 5 puta lakse da vozim, samo zbog te tisine. Put od Raske je stvarno odlican za voznju, samo me taj mrak muci i spusta mi prosecnu brzinu. Onda sam se uhvatio sa nekim BMW-om peticom i to je bila savrsena simbioza. Vozi covek za sve pare, ja ga pratim na taman tolikoj razdaljini da mu ne smetaju moji farovi, a da on meni osvetljava sta me ceka. Kad zaglavi iza nekoga, ja ih prestignem, dam mu znak kad moze on da prestigne i cepamo dalje. Kako smo se skontali tako dobro, ne znam ni sam, ali mi je mnogo vremena ustedeo. Od Kraljeva ka Cacku trazim pumpu da popijem kafu. Prva ne radi, sledeca je toliko mala da mi deluje da nema aparat za kafu, onda opet jedna koja ne radi i eto ga, bingo, veliki Mol, ima kafu sigurno. Malo me to vraca u zivot, ali sam vec propisno umoran. Napravio sam malo duzu pauzu. Samo jos da se sprzi autoputem, izdrzacu. Ispred naplatne rampe sam stao da zapalim cigaru i da prodje malo vremena. Sta ja znam mere li prosecnu brzinu za motor ili ne, ovako bar nece biti paprena kazna. Sleteo sam se na Novi Beograd jako brzo i stao ispred zgrade nesto posle 1. Uneo kofere u stan i to je to. Konacno ne moram da se raspakujem, konacno moj krevet. Kilometrazu vidite (Trip 1), bilo je ovo sasvim finih 7 dana voznje. Utisci i zakljuci mozda u nekom sledecem postu..

Tako je, tako je. Bravo! Doduse ne visi sa rucke, nego iz bravice sedista, ali to nije ni bitno. Sve sam lepo obezbedio, uvezao, proverio i otisao bezbrizno u setnju. Tek kada sam se vratio do motora, krenuo sam da se pipam po dzepovima, nema kljuca. Ok, imam rezervni, doduse u torbici na motoru. Zajedno sa nozem kojim bih isekao tu torbicu ako se nesto nepredvidjeno desi... Kad, eto kljuca u bravici, ceka me... Kreten...

To samo nagadjas ili...? Jesam, ali jakna je vezana sajlom. Kaciga katancem za tank torbu, a ona ne moze da se skine dok se ne otvori. Polako, bice dana za megdana Trajekt Lepetane - Kamenari sam iskoristio samo da ustedim vreme, ali ostala je ideja da se obidje Boka... Hvala na dopuni, tacno tako, tu smo stali! Kao klinac sam mrzeo istoriju, pa sam mnogo toga propustio. Sad se trudim da to koliko toliko nadoknadim. Dubrovnik cu svakako ponovo posetiti i bolje se pripremiti. Sada nije bilo ni dovoljno vremena, a i nisam bas bio presrecan da setam po gradu previse u moto opremi. Po Splitu nisam vozio motor, ali ovo puteva sto sam video je stvarno san snova. Svaka cast!

6. dan Utorak, 15.6.2021. Kako smo se dogovorili, tako i bi. Ustali smo, popili kafu na terasi, malo procaskali o motorima i voznjama. Saznao sam i u cemu je tajna asfalta na magistrali, stavljaju (cini mi se) granitni kamen. Otisli smo do Kastela, doruckovali, malo se jos podruzili sa familijom, a i jos sam ih upoznao. Posle toga, pravo na motore. Naravno da sam zaboravio da se slikam sa svima, iako su mi kuci zapretili da se ne vracam bez slika. Po dogovoru, idemo zajedno do Makarske. Ujak vozi bas kako treba, ne gnjavi, ne divlja, mogu da gledam malo okolo, a da se manje koncentrisem na put. Samo pratim njega i sta on radi. Kamera smo prosli ko zna koliko, ali s njim mi nije bio potreban Radarbot, zna ih sve napamet. Na putu ka Makarskoj smo stali na jedan lep vidikovac, kom se na zalost ne secam imena. Odatle puca pogled na Brac i Hvar. Do Makarske nije bilo jos puno, tamo smo stali na pumpu, pa se spustili na rivu da popijemo kafu. Tu se rastajemo, on na kruznom toku okrece nazad ka Splitu, a ja produzavam ka Dubrovniku. Obzirom da sam se javio familiji u Tivtu, dogovorio da se vidimo, za danas mi je u planu samo da se malo prosnjuvam po Dubrovniku i da picim u Crnu Goru. Magistrala jeste dobra, nista joj ne fali, ali onaj deo od juce je ipak pobednicki. Pre prelaska u Bosnu, vidim da Hrvati zavrsavaju most kojim ce se s kopna preci na Klek, pa dalje ka Dubrovniku. Tako nece morati da se ulazi u Bosnu na putu za Dubrovnik. Pojma nisam imao o tome... Obzirom da nije gotov, a moj Tracer ne ume da skace, ja cepam starim putem. Na granicnom prelazu me granicar obavestava da je zabranjeno pusenje na granicnom prelazu i da moze da mi pise kaznu. Nije da bas kapiram smisao, ali ajde, idem do kante da ugasim i bacim cigaru. Svratio bih na brzinu u Neum, da vidim na sta to lici. Ne daj Boze neke nove Korone ili sedmog talasa, cetrnaestog pika, da vidim moze li se tu letovati. Moze i kafa da se popije, sto da ne. Krecem da se spustam s magistrale i nailazim na radove. Ok, aj nazad, pa u neku drugu ulicu nizbrdo. U toj drugoj me je sacekala patrola koja mi rece da ni tuda ne mogu da prodjem. Objasnili su mi kako da sidjem do mora sa jedno 64 skretanja, ali to je bilo previse da moj mozak obradi. Zajebi, ako zagusti, opet cu u Albaniju, raj za male pare. Neum cu videti nekom drugom prilikom. Vratio sam se na magistralu i nisu mi 3 misli prosle kroz glavu, eto mene na izlasku iz Bosne. Dobro, sta da se radi, sipace se gorivo u Hrvatskoj. Ono sto mi je malo bolo oci je da su na svim putokazima nazivi mesta na cirilici bili prezvrljani. Kad vec nisam popio kafu, moze i RedBull, kad je vec na akciji. Dok kuliram na pumpi, po meni se pentra i jedan mali, cupavi drugar. Prebrz za slikanje nazalost, ne moze da stigne telefon da ga fokusira kako treba. Oko Dubrovnika je vec bilo interesantnih krivina, bilo je prilika da se fino zavrne gas. Obzirom da ponovo ne stojim dobro s vremenom, plan je da se spustim motorm do starog grada, tu negde parkiram i onda odem da prosetam. Nalazim parking na samom ulazu u stari grad, jeste da pise da je samo za rezidente, ali nema veze. Ponovo, dupe uza zid. Vadim lance i katance, vezujem i zakljucavam sve sto ostaje na motoru, zakljucavam korman, stavljam i palim alarm. Propustio sam samo jednu malu sitnicu... Ko prvi primeti zajeb na slici, placam pice. Prosetacu se starim gradom, zidinama nisam planirao, a ni cena od blizu 30e mi nije pomogla da se predomislim. Lepo je zaista, ali nesto ti gradovi kod mene ne izazivaju neko odusevljenje kao kod drugih ljudi. Grad ko grad. Ok, na obali, ima neki drugi fazon, ali opet, nije jedini takav koji sam video na ovom putu. Po starom dobrom receptu, nakon toga pravim i krug motorom, da vidim i nesto siru sliku.. Kud potrosih svo vreme, ajde onda i 10 minuta da se popnem na brdo Srdj, iznad Dubrovnika, da vidim kakav je pogled. Sunce mi nije islo na ruku za neke dobre fotografije, a ni put do gore nije bas idealan, ali zasto se ne popeti, ko ima vremena. Fin je pogled. Ja sam se zadrzao koliko da bacim pogled i napravim neku sliku. Zurno sam se sleteo do Crne Gore i sa granice se javio da ubrzo stizem. Moj plan da odem u neki smestaj i da se posle vidimo je tu pao u vodu. Tetka to ne dozvoljava ni pod tackom razno, sestre prave palacinke za veceru, tako da insistira da idem pravo kod njih. Vidim da ni za planirani krug oko Boke nema vremena, prekasno ce biti, pa hajde onda na trajekt. -Dobar dan, koliko je za mene i motor i kad krece trajekt? -Krece svakog trenutka bukvalno. Ti ne placas, a motor placa 3 (ili mozda 2) evra. Mislim se: "da placa, ne bi bio problem, nego moram ja za njega da platim..." Ukrcao sam se i aj polako na drugu stranu... Asfalt ni prici onome u Hrvatskoj (ili bilo gde, gde sam vozio na ovom putu). No, naravno da je lokalac na T-maxu morao da pokaze ko je glavni baja i da me pretekne sa spoljasnje strane, a onda se iskljuci posle nepunih 100 metara. Iskljuci = izleti s puta, jedva se zaustavivsi pre nego sto zvekne u neku gradjevinu. Do Tivta meni nista zanimljivo. Tamo nisam bio bar jedno 15 godina i bas mi je bilo drago sto prepoznajem neke delove. U potrazi za marketom prolazim i pored zgrade gde je tetka nekada zivela i mesta gde je bila neka picerija koju sam obozavao kao klinac. Od marketa do tetkinog stana ima jedno 300 metara, a na pola puta i neka vanredna policijska kontrola. Njih jedno 10, naravno da me zaustavljaju. -Dobro vece, dokumenta. Gde ides? -Idem jos 100 metara odavde, kod familije u goste. -Odakle ides? ... -Sta nosis u koferima? ... -Da nemas nesto nelegalno kod sebe? ... -Jesi li privodjen? Osudjivan? -Sigurno ides kod familije? -Covece, vidis da nosim kesu s poklonima na sred zadnjeg sedista. Da li stvarno mislis da sam krenuo na neki put ovako? Sa vinom, bombonjerom i cokoladama na zadnjem sedistu, koji samo cekaju da se prevrnu odatle u prvoj krivini. Dodje i neki stariji inspektor, pa me pustise bez prevelike gnjavaze... Popili smo pice, kafu, sedeli na terasi. Sestre su napravile fenomenalne pohovane palacinke. Iako oni rade sutra, a ja planiram da se uputim kuci, ostali smo da pricamo do kasno u noc.

5. dan Ponedeljak, 14.6.2021. Jednog od prethodnih dana sam shvatio da bi bilo pametno da moju voznju skratim za jedan dan. Plan je bio da se vratim u cetvrtak, sto bi verovatno bilo cetvrtak noc. U petak noc treba krenuti na more, pa mi to deluje previse tesno. Uz kafu na terasi pravim i plan za ostatak putovanja. Obzirom da sam putovanje skratio za dan, nesto se mora izbaciti iz generalnog plana. Prethodne dane da menjam ne mogu. CG i Albaniju da izbacujem i nema nekog smisla, to svakako preletim cas posla, a vec sam se najavio familiji u CG. Jbg, izgleda da ce Hrvatska morati bas da se preleti. Ostrva ispadaju iz kombinacije, a ni od kupanja nema nista. Svakako cu za neki dan na more. Danas se ide do Splita i tamo nocim. Sutra do Tivta, a prekosutra pravac veliki smrdljivi grad. Kuda, ne znam tacno. Danasnja voznja je srz ovog putovanja. Senj, Karlobag, Stari grad. Ovo sve ostalo je bilo nakalemljeno, usputno obilazenje. Umesto letnje jakne, trudim se da nabijem debelu jaknu u kofer. Kad se izvadi ledjni protektor i jakna lepo "slozi", to ispada lakse nego sto sam ocekivao. Nisam puno psovao... Ni jaknu, ni kofer, ni Japanca sto ga je napravio, ni dizajnera sto je stavio da se centralni kofer otvara na sredini, umesto da imam normalan poklopac i dole rupetinu. Uglavnom, stalo je sve. Vucem i torbu u koju sam mislio da popakujem ono sto bih kupio u Louis-u, da sam zapravo otisao tamo, ali u ovoj situaciji je ne zelim na zadnjem sedistu, neka je sklopljena u koferu. Posle kafe i pakovanja krecem ka Senju, pa cu negde vec stati da jedem. Na putu ka tamo sam video putokaz za Krcki most i nisam mogao da odolim. Daj bar preko mosta da predjem, pa cu da cepam dalje. Skrecem ka mostu, ali nalecem na ogromnu kolonu. Stranci na motorima ne obilaze, a ja nemam vremena da se pravim fin, pa kad god mogu, vozim u kontra smeru i obilazim tu kolonu. Kada sam prisao sasvim blizu vidim da radi samo jedna traka na mostu, da su na drugoj u toku radovi. Da li da prelazim uopste? Zaglavicu se negde... Ali ovde nema mesta ni za jednu finu sliku... Ma ajde... Presao sam most, kod semafora odmah stao, okrenuo motor i bio na celu kolone za povratak nazad. Dosta, ispunih sebi zelju. Naravno da sam zatvorenu traku iskoristio da stanem i napravim par slika u povratku. Produzavam zurno ka Senju i ne mogu da iscekam tu deonicu koja mi predstoji. Kad sam stigao u Senj, spustio se skroz do mora, parkiram, da sednem negde na kafu i dorucak. Bistro Kod tri mornara, guzva je, sigurno je dobro mesto. Na ulici, izmedju mene i bistroa, guzvica i par automobila. Aha, Ferari, zato je guzva. Ode Ferari, dodje McLaren Senna, 911 RS3... Okrenem se okolo, a ono na parkingu samo vriste egzoticne boje egzoticnih automobila. Sta je ovo? Bacio sam pogled par minuta i otisao u restoran. Docekuje me konobar za kog sam bio ubedjen da je Bosanac, ali posle, kada sam cuo kako menja dijalekte i naglaske, vise pojma nisam imao sta je. Smesta me za sto u cosku baste i brzo mi postaje jasno da je restoran zapravo pun vlasnika onih besnih automobila. Zasto ovo pisem? Zato sto vecu ekipu seljaka ja u zivotu nisam video. To se dernja, urla, mlati, seta okolo, gadja cevapima. Objasnjava mi konobar da su Holandjani, dosli u Split, pa im je to organizovan izlet. Valjda da provozaju i oni tu deonicu kojoj se ja radujem. Mi, koji nismo iz te ekipe, samo se smo pogletkivali i cudili sta se to desava. Hrane na tanjirima koliko je ostalo, nije ni bitno, ali na podu je bilo bar za omanju kasarnu. Escajga i pepeljara takodje. Konobari ih jure da naplate, a oni se zajebavaju oko toga ko ce to da plati. Ako predju za sto pored, da popricaju sa nekim, urlaju na konobara da im prenese tanjir. Posto su odlazili u grupama, naravno, svi do jednog saltajuci tek u crvenom, grmelo je u Senju do pred kraj mog omleta. Sta li je njima u glavama? Da li su svesni da postoje jos neki ljudi oko njih ili su ubedjeni da su sami na svetu ili da je sve to njihovo igraliste? Ne zbog zvuka motora, to mi ne smeta... Da li se ovih par njih koji su dosli najnovijim M3, M4 ili RS6 osecaju kao bednici u ovoj ekipi? Koliko god voleo automobile, da mi je neko tu ponudio da se menjamo, kljuc za kljuc, siguran sam da bih odbio. Ovo sam dosao da vozim, pa da vidimo kako izgleda. Krecem iz Senja... Suncan dan, toplo, nema guzve. Podloga kakvu nisam nigde video. Preko 100km puta, sve uz more, bez ozbiljnijeg pravca. Eto, ne znam sta vise da kazem... Savrsenstvo! Imao sam bas srece, ne znam da li sam 10 vozila pretekao na celom potezu. Na tim kratkim pravcima koji postoje sam uglavnom pustao gas, da malo bacim pogled i okolo, na Rab i Pag, a po krivinama... Pa, vozilo se. U jednom trenutku sam mislio da sam pregrejao gume i da pocinju da klizaju, ali nije bilo tako. Naisao sam na deo gde su sveze uradjene one trakice od katrana kojima popunjavaju pukotine (zmije ili kako ih vec ljudi zovu). Koliko inace put drzi dobro, toliko je to klizavo za nepoverovati. Srecom, to parce je bilo bas kratko. Ne znam da li ovde postoji uopste pojam "skockana guma", ne znam kako do toga da dodje. Ovu deonicu treba voziti barem jednom godisnje, kao neki vid terapije. Negde pre Zadra stajem na pumpu. Malo da predahnem, dopunim gorivo i meni i motoru. Prodavac me savetuje da za iste novce koliko bih dao za mali RedBull, mogu da uzmem i veliki, na akciji je. Super, hvala! Izlazim da pomerim motor, napravila se guzva. Masem kolegi da moze da dodje na moje mesto da sipa. Samo sam gurnuo motor malo dalje i otisao u hlad. On silazi, gleda moj motor, gume... -Pa lepo si se ti provozao izlgeda?! -Da znas da jesam! -Sad cu da dodjem, samo da platim. Popricasmo 10ak minuta, super momak. Kuka i on na katran i to koliko je klizav. Raspitao sam se za Morske orgulje i odlucio da definitivno tamo svracam. Ubrzo sam krenuo i to je bila moja sledeca stanica. Nazalost, nije bilo vremena da se nesto ozbiljnije obilazi Zadar. Prosao sam krug motorom, parkirao u blizini orgulja, po starom receptu, tablica uz zid. Da ne cackam mecku bezveze... Meni jako lepo mesto. Zvuk izlazi iz rupa u plocniku, a proizvodi ga pomeranje mora. Toliko opustajuce da mi je doslo da se skinem u kupaci i zalegnem na plocnik do kraja dana. Ljudi se tu i kupaju, skacu s plocnika u more. Pored je Pozdrav suncu. Krugovi u plocniku su Sunce i planete Suncevog sistema. To su solarni paneli, a nocu sijaju, sto na zalost nisam video. Svejedno, sveukupni utisak mi je bio bas odlican. S vremenom ne stojim bas najbolje, pa odatle idem pravo za Split, ne svracam vise nigde. Magistralom, razume se. Ni tom putu nista ne fali, ali posle ovoga sto sam danas prosao, verujem da ce mi biti potrebna dobra pauza da bi mi nesto drugo bilo tako zanimljivo. Moram i da se zahvalim Radarbot-u, ko zna koliko stotina evra kazni mi je spasao na ovom delu puta. Stajem ispred Trogira, da vidim na mapi gde ima neki market, a i da se javim da stizem. Telefon se tu konacno ispraznio, ali stigao sam sve da uradim sto treba. Od Trogira ka Kastelima mi deluje kao da privlacim paznju malo vise nego inace. Dosta ljudi me je gledalo iz kola, daleko vise nego inace, ali nista neprijatno se nije desilo. U jednom od Kastela imam familiju, pa sam se tamo uputio. Dobar deo familije nisam nikada ni upoznao, pa je ovo prilika za to. Izmedju ostalih, i ujaka, koji takodje vozi motore, ceo zivot. Vec je krenuo skuterom ka glavnom putu, da me saceka, jer me nema. Ostavljam motor u garazi, pa na veceru u kucu. Posle vecere idemo kod njega, u Split, pa malo i do grada. Dosao sam kasnije nego sto sam zeleo, pa nismo bas imali previse vremena. Doduse, u dobrom drustvu, uvek je malo vremena. Sa njim i njegovom suprugom sam skoknuo do grada, popili smo pivo, pricali, prosetali Dioklecianovom palatom. Bilo je pravo uzivanje cuti nesto o nekom gradu na ovom putovanju, do tada sam uglavnom sam guglao i citao. Pice, iz nekog razloga, ne moze da se plati karticom, da znate. Popizdeo sam, em me goste ljudi, em ne mogu ni pice da platim... Bilo mi je izuzetno prijatno sa njima svima, srecan sam sto sam upoznao rodjake koje, eto, za mojih skoro 30 godina nikada nisam video. Hvala ratovima i svim propratnim sranjima... Dogovor je da ujutru odemo na marendu u Kastel, pa cemo ujak i ja zajedno motorima do Makarske. Ja cu dalje ka Tivtu, a on nazad na posao.

Plominka definitvno ide medju najlepse puteve na kojima sam vozio, a i bice posecena ponovo definitivno. Verujem da ljudi tamo ginu, ali ne zbog loseg puta, nego naprotiv, bas vuce da se zavrne gas, a siguran i da je omiljeno mesto lokalnih motociklista.

Ako pitas za Barsu i za svrckanje po turistickom delu grada, Yego (i slicni) je zakon. Elektricni skuter, izgleda kao Vespa. Ako se ne varam, cena je bila 25 centi za minut voznje. Na mapi vidis gde ti je najblizi, otkljucas ga iz aplikacije, iz kofera uzmes kacige i jednokratne kapice za ispod kacige i gas. Stignes gde hoces i batalis ga tu. Kad ti treba opet, uzmes neki drugi, najblizi. Skuteri na periferiji znaju da budu na nekoj "akciji", pa ako ga ostavljas u centralnoj zoni (obelezeno na mapi), vozis ga 15 minuta za dzabe. Ja se sit navozah prosle godine, za neke smesne novce. Vise sam se vozio za dz nego sto sam placao.

4. dan Nedelja, 13.6.2021. Nesto pre 5 me bude galebovi nenormalnom bukom koju prave. Svice i sve izgleda daleko lepse i vedrije nego sinoc. Palim cigaru dok se morske letece seronje smire i vadim telefon da vidim sta cu danas. Sutra treba da budem u Splitu, pa da napravim neki plan. U medjuvremenu se pojavljuju i pecarosi, svaki cas dolazi novi. Razmisljam kako bih im se rado prikljucio, odavno nisam pecao. Napravio sam plan za danas. Spucacu pravo ka Rijeci, malo se uljuditi, pa nazad uz obalu, da prodjem deo magistrale koji preskacem. Rijeka mi je i super polazna tacka za sutra. Senj, Karlobag, Starigrad cu voziti u ponedeljak i to mi savrseno odgovara. Pre svega toga, negde ce da se popije kafa. Super, sad mogu da nastavim da spavam, taman su se i galebovi razisli. Oko 9 se budim, setam malo okolo i vracam se u lezaljku da se ljuljuskam. Gledam pecarose, u hladu sam, bas mi je nesto fino i ne ide mi se. Samo mi kafa fali. Komunalci me ne diraju, smaraju samo jednog pecarosa sto je ostavio auto malo budalasto. Razmrdavam ruku, jer kad sam se probudio uzasno je bolela i nisam bas mogao da je pomeram. Pakovanje i pravac Protoroz na kafu. Izgleda kao pravo mondensko mesto, nije ni cudo sto Slovenci ne letuju ovde. Malo sam se provozao okolo, pa stao kod plaze, da popijem kafu uz more. Izgledam kao s Marsa da sam pao, ceo u moto opremi, a okolo ljudi u kupacim. Zakljucavam sve na motoru, a na Bohinju sam ostavljao i novcanik i pasos u otvorenoj torbici, bez da razmisljam da ce to neko da dira. Sedam u kafe Bungalov, staljam telefon na punjac i pijuckam kafu. Gledam oko sebe. Momak na plazi ima ritual rasklapanja lezaljki gde koristi i ruke i noge. Ponavlja to kao masina, identicno svaki put. Konobar ima malo naporan glas i ponavlja: "Prosim" jedno 387 puta za vreme mog pijenja espresa. Ljudi okolo kao da svi nesto poziraju, slabo se smeju. Nista to meni ne prija bas, mnogo sam se lepse osecao na Bohinju. Sve mi je ovo previse fensi za mene sada. Mogu ja i ovde da se uklopim, nije problem, ali ne danas. Rezervisem apartman Hajdo u Rijeci i picim tamo. Bese mi neprijatno sto sam zenu telefonom pitao moze li na srpskom ili cemo engleski. Tako sam navikao po Sloveniji, a ovde to moze da se shvati i kao provokacija. 30e, dvosoban stan, sasvim fino opremljen, iznad grada, bezbedan parking. Jedino je malo zeznutije doci gore, ima dosta nagiba, ali nista strasno. Preporucujem ga, jer je zaista mir, dobar pogled i moze bezbedno da se ostavi motor. Kupanje, raspakivanje, kafa na terasi i lagani dorucak u 2 popodne. Obzirom da sam bio skuvan, oblacim se laganije i krecem dalje. Zapravo, nazad. Opatiju sam "obisao" motorom, provrteo se malo tamo vamo. Dopada mi se, svraticu nekad kad bude prilika, da je obidjem kako treba. Od Opatije ka Plominu... Sta je bre ovo? Kakav je ovo put? Je l uopste moguce ovde proklizati nekako? Ne forsiram bas previse, od opreme nosim samo letnju jaknu i rukavice, ali ovo bre drzi kao da sam zalepljen za put. Cak i kad se opustim i pomislim da vozim malo brze nego sto bi trebalo, naleti neki lokalac u brisucem letu i samo sto me ne pita: "je l ti to zaglavila rucica gasa, pa ne mozes da zavrnes". Neverovatan put, lepi su i prizori, ali podloga je ono sto me najvise odusevljava. Stajem kod hotela Flanona, deluje kao bajkersko mesto, ima vise motora na parkingu. Pauza samo za cigaru. Gledam novu, plavu RS660. Zaista prelep motor. Nekada mi bude zao sto sam ovoliki, pa ne mogu da se spakujem na tako nesto, a da mi bude udobno. Pogledam moje gume i skontam da su takve bile samo posle Navaka i nikad vise. A nisam forsirao previse, zaista... Dobio sam preporuku za aplikaciju Radarbot. Zaista radi savrseno. Kamere koje su postavljene nisu uvek obelezene znakom i izuzetno su tesko uocljive (male i na vrhu bandere za osvetljenje). Sada je nisam upalio, pa pitam lokalce ima li jos kamera na putu ka Puli, Rovinju. -Ima ih u ***** i *****, a imas i pokretnih radara. -Vi bas znate za sta zivite ovde! -Sto? -Pa kakav vam je ovo put, drzi kao lud, a prizori fenomenalni. -Pa za sta ste ratovali ako nemate dobre ceste? ??? E jbg druze... Odoh ja dalje. Ubacila se tu u razgovor i neka suvozacica i jos par kolega, sa malo normalnijim komentarima o Srbiji, valjda da ne ostane gorak ukus u ustima zbog budale. Stizem u Pulu, pravo pred amfiteatar, koji je gotovo prazan. Kupujem kartu, obilazim ga, malo svrckam po gradu peske, malo se vozikam motorom. Nemam previse vremena, hocu i Rovinj da vidim. Put do tamo je prilicno dosadan, ali je zato grad jako zanimljiv. Motor sam ostavio na parkingu za motore, guzicom (tablicom) uz zid, pa ne brinem previse. Peske setam po starom gradu, razgledam, slikam sve i svasta. Morski leteci seronja nije bas saradjivao za dobru fotku, ali zato macan jeste. Upija poslednje zrake sunca koje samo sto nije zaslo. Posle dobre setnje, valja i nesto dobro pojesti. Spustam se na rivu, setam tamo jos malo i birkam gde mi se svidja da sednem. Srecem i komsije iz ulaza, pa se zadrzavam malo sa njima. Pogadjaju da sam dosao motorom i preporucuju sta jos da vidim, ali ja za to nemam vremena. Napokon se odlucujem gde cu i pravim odlican izbor. Konobar je iz Beograda, pa malo cavrljam i sa njim. Preporucuje mi tunu, sveza je i dobra je porcija ako sam gladan. Kako nisam covece! Moze tuna, a moze i belo vino, jedno 3dl. Klopa je bila zaista vrhunska. Ostaje mi samo jos da se vratim u Rijeku. Putem kojim sam dosao navigacija kaze 2 sata, ali ako izadjem na neki autoput, skoro 40 minuta manje. Dugo sam se premisljao sta cu. Ne ide mi se na autoput, vozi mi se opet tamo ka Opatiji, ali umoran sam, bas je kasno, noc je. Svakako cu iza ponoci doci u stan. Ma ajde na autoput, nek to bude vecernji cheat. E tom odlukom vec nisam bio nimalo srecan. Autoput samo u startu ima normalne trake. Posle su radovi, a nakon toga deo gde uopste nije izgradjena druga traka. Onda dolaze neke tunelcine, na prilicno velikoj visini. Ne secam se detalja, ali se secam da sam putarinu platio oko 5e i gorko se kajao sto sam krenuo tuda. Solidno sam se i smrznuo. Ruka je malo popustila tokom dana, sto je lepsa deonica za voznju, to manje boli. Morao sam i komsijska vrata da ovekovecim, zaista su ljudi sa puno stila. Ne, nije forografija losa, vrata jesu roze. Sa terase se javljam kuci i uzivam u svezini. Obavestavam i devojku da me u krevetu ceka jedna zanosna plavusa, hrvatica, pa da nemam vise vremena da se dopisujem sa njom. Moram u krevet, da ne zaspi. Mislio sam da ce nastati haos kad joj to napisem, a zapravo bese veci kad sam joj poslao sliku

Malo mi je lakse sto sad znam da ovo moje nije bila jedina prepreka, pa svakako ne bih stigao na vrh.

Jesam, apsolutno mi nista nije falilo. Sa majmunarijama sam zavrsio, tako da ce naredni dani biti malo kraci. Ako uopste neko i cita ovo i dalje, posle ovog mog davljenja u ova 2 dana...

3. dan Subota, 12.6.2021. DRUGI DEO Da li da se skidam i pobacam dole opremu, bar da se rashladim malo? Sta mi je ovo trebalo? Sta se budalesam ovde sam, u sred nicega, sa natovarenim motorm i klasicnom asfalt gumom? Ali kako ona dva Ceha proterase one motore? Utom, eto onog Forda sa pocetka uspona, ide odozdo. Pa to mi reci! Masem coveku, on parkira i prilazi. Rekao sam mu da proveri ispod tockova, da nije neki kamen ili grana, ali tvrdio je da nema nista. Jedva mrdnusmo motor zajedno. Cim smo ga pomerili iz mesta, prvih 15ak cm, sasvim lagano smo ga odvukli skroz nazad. I dalje mi nije jasno sta je drzalo taj motor u mestu. Zahvalih mu se jedno 100 puta, on okrenu kamionet i ode. Nisam puno izrovario brdo, nemam cime, poprecne sare nemam na srednjoj trecini gume. Okej, aj sad dok se ohladim da ispusim neku i razmislim malo. Zakljucujem da se ovde CBR600F nije mogao proterati, nema sanse. Ko zna o kojih 6km su oni pricali. Mozda je to 6km od raskrsnice gde smo skrenuli uzbrdo. Cikica je popeo BMW-a, visok je, ima cupave gume. A sta ja radim? Sto pokusavam ovo? Ako pokusavam, sto ne stisnem petlju i uzletim gore? Jbg, zao mi je da lomatam motor. Aj da vidimo koje su jos opcije... Izmedju snega i zida ne moze. Izmedju snega i zemlje ne moze. Kroz sneg... Pa svakako da ne moze. Uzimam odvaljeno parce potpornog zida i razvaljujem sneg na samom pocetku, pa cu odatle da se popnem na zemlju. Tu je uspon daleko kraci, a i ne moram mnogo snega da ocistim. Sediste cu da spustim na donji polozaj, bicu mnogo sigurniji ako opet bude povuci potegni. Fino ovo deluje. Ajde da nateram motor tu, da vidim kako mi se cini, da li jos da cistim, da li deluje izvodljivo. Hmm, pa ovo nije strasno. Prednji tocak je gore, samo zadnji da uzleti. Zemlja je dole, nece biti auspuhu nista ako zakaci. Ma aj da probam ovako, iz mesta, nije strasno. Kako to samo ne lici na mene... Obicno sam strpljiv i temeljan, barem kada je bilo sta vezano za motor u pitanju. Dodajem gas, popustam kvacilo, motor se mrducka, ali nikako da krene. Jos malo gasa, malo manje kvacila i zadnji tocak hvata ostatke snega. Motor baca guzicu u desno, a korman dovrsava moj fino naceti zglob. Okej, to je to od mene. Ajmo nazad. Ili mozda ne? Pa sta te sad drzi kog djavola? Sneg se nagomilao iza zadnjeg tocka i ne mogu da ga predjem. Aj ljuljuskaj napred nazad dok ne prejasem taj sneg. Iscupaj prednji tocak posle. Mangarte, pobedio si. Doci cu ja neki drugi put. Evo dokle sam ovaj put dogurao: Zvoni mi telefon, zove me ujak kog treba da upoznam u Splitu, da vidi kad stizem. Signal je slab i ne cujemo se (a racunao sam da cu zvati Vozzi ako zapne :D) Ubacujem u drugu i kotrljam se nizbrdo. Bio je to sigurno najnevoljniji spust sa Mangarta ikada. Levu ruku koja me boli drzim u krilu, desnom kocim pomalo ako motorno nije dovoljno. U tunelu vidim priliku za savrsenu sliku, ali toliko sam bezvoljan da me mrzi da podesim telefon da dobijem sta zelim. Zavrsio sam s prevojima za danas, idemo na more. Put prema Kobaridu je super, ali nesto mi ne popravlja volju. Tamo nailazim na kafanu pored puta i sedam da popijem kafu. Na izlazu iz wc-a shvatam da ne mogu da pritisnem kvaku levom rukom. Sve osim da je naslonim na korman je prilicno bolno. Shvatam i zasto mi je motor izrazito neudoban, nisam vratio sediste u gornji polozaj. Javljam se ujaku, pravimo dogovor, javaljam se kuci i produzavam dalje. Izbegavam da koristim kvacilo. Put od Kobarida preko Nove Gorice, ka Koperu je, pogadjate, odlican. Oko Nove Gorice ima nesto vise naseljenih mesta nego sto bih zeleo, ali nista strasno. Ostatak puta to nadoknadjuje. Deluje mi kao da su ogranicenja daleko "kraca" nego kod nas. Ogranicenje pocinje bukvalno kod prve kuce i zavrsava se kod poslednje. Od Nove Gorice sam isao prema Braniku, Stanjelu, pa ka A1. Koga bude interesovalo, lako ce da vidi na mapi. Negde u okolini mesta Sezana sam pozeleo da nesto jedem, u nekom selu, nesto domacinski. Vidim neku gostionicu i stajem pored. Deluje zatvoreno. Dolazi vlasnica i objasnjava da zbog Korone uopste ne otvaraju, bez obzira sto nije zabranjeno. Mogu da probam u sledecem mestu, mozda radi tamo. Sledece mesto je zahtevalo da se iskljucim s puta, a to vec nisam zeleo. Stize poruka od devojke, citam na navigaciji: "Sta mislis o zenskom imenu Vida?". Ubih se od smeha ispod kacige, ne znam otkud takvo pitanje, odakle joj Vida pade na pamet, ali nebitno. Ne znam zasto, ali bas me je fino nasmejalo u jako tmurnom trenutku. Na autoputu ukljucujem telefon da se puni, ali vidim da nesto gubi kontakt. Glupavi kineski adapter za upaljac uticnicu. Nisam vam pricao kako se TraceR vozi u R polozaju? Dupe skroz pozadi, noge mogu i na zadnje fuzastere, na korman idu laktovi, a ruke oko table. Vozim ponekad tako na autoputu, cisto da promenim polozaj. Sada, vozim tako da bih drzao glupavi adapter u uticnici. Pred Koper autoput ide kroz tunel, pa posle ide neki most/vijadukt i odatle se vec vidi more. Svaki put kad idem negde i prvi put vidim more, to probudi kod mene neku cudnu emociju. Vec imam plan, idem negde uz more da pojedem picu i popijem pivo. Picerija koju sam izabrao na mapi ne izgleda tako lepo, pa pravim jos jedan krug da bih se vratio u centar svih desavanja. Sedam u piceriju Caprizza. Mlad konobarcic, ali bas profi. Procitao me savrseno. Pice su nazvane po horoskopskim znacima, ali meni kozorog, moj znak, nikako ne odgovara. Treba mi nesto bogatije, pa biram picu koju mi i konobar preporucuje. Uz toceno lokalno pivo, savrseno. Sad je sve kul, samo jos smestaj da resim. Molim konobara da mi malo dopuni telefon u lokalu, a posle toga otvaram booking. Prvi rezultat nerealno dobar. 5e za ceo stan u Koperu. Ni ne gledam detalje, odmah idem da rezervisem. Dok to radim, stize mi obavestenje da smestaj vise nije dostupan. Ahhh... Aj opet pretraga, kad ono opet dostupno. Rezervisem! Sjajno! Sad da zavrsim pice na miru. -Dobro vece, rezervisao sam upravo smestaj kod vas, pa samo da vidim gde mogu da uzmem kljuceve. -Ne, ne, to je neka greska. -Nije greska, malopre sam rezervisao. -Ne, to sam ja nesto eksperimentisala na bookingu, rezervacija ti ne vazi. -Kako ne vazi? Stigla mi je potvrda o rezervaciji, skinut mi je novac sa kartice. -Ma nista ti to ne vazi, ja sam puna. -Ok, a sta cemo sa tim sto mi je vec naplacen smestaj? -Ne znam ja to nista, to ti vidi sa booking-om. -Pa taj novac ide vama, a ne bookingu. -Ne znam ja, vidi ti sa njima. E napases mi se i ti i booking. Gde da nadjem sad smestaj u 11 uvece? Pitam konobara za savet, ali slaba vajda, vikend je. Gledam ostale opcije na booking-u, ali kasno je, jedino da trazim neki hotel koji ima recepciju koja radi 24h. Najjeftiniji koji pronalazim je preko 50e. To bih nekako i progutao, ali on je negde kod Postojne, 50 i kusur kilometara od mene. E to me vec mrzi. Da platim preko 50e, vozim se preko 50km, samo da bih legao, ustao ujutru i otisao? E pa nema sanse! Ajmo u kamp. Odlucujem se za kamp Belvedere, koji je posle Izole. Izlazim na autoput i idem ka tamo. Goriva mi nestaje, a pumpa ne radi. Stizem u kamp i idem prvo u izvidnicu. Sve je nesto ogradjeno, uredjeno, delovi zabranjeni za motore, da ne prave buku. WC na karticu. Tamo gde je uredjeno, nema 2 normalna drveta da ja okacim moju lezaljku, tamo gde nije uredjeno, neko siprazje je, pa ne mogu ni tu. Bazam po kampu sa lampom kao nocni cuvar. Nije po mraku bas najlakse naci mesto. Na kraju odlazim na recepciju kampa, valjda znaju gde u kampu ima dva drveta na rastojanju od 3 do 6 metara. -Dobro vece, ja bih nocas u kamp ako je moguce. -Nije moguce, primamo goste do 10 uvece. -Paa... ja nemam prikolicu, sator, imam samo lezaljku, treba mi 3 minuta da se namestim i legnem. -Zao mi je, ali primamo goste do 10. Svakako je potrebna i najava, ne mogu vam pomoci. -Znate li da li neki drugi kamp u blizini radi? -Rade svi, ali primaju goste do 10. -To mi onda bas i ne pomaze. Radi li neka pumpa u blizini? -Radi na putu ka Koperu. -Sad sam tu prosao, ne radi. Mogu li bar vodu da natocim kod vas? -Uh, pa ne znam bas... Nisam siguran da li radi... -Da li radi sta tacno??? -Paa... Cesma... Nema veze, natocicemo. Kakva cesma sunce ti tvoje, restoran unutra fensi kao u hotelu sa 5 zvezdica, okupalo se 10 ljudi od kad sam ja usao u kamp, a ti mi pricas da ne znas radi li cesma. Jebala te voda i cesma i kamp i svi gosti koje si primio do 10. Ne mogu da shvatim da je nekome problem da natoci flasicu vode ili pokaze gde ja da natocim. Vracam se u Koper da bar gorivo natocim. Pronalazim samousluznu pumpu i punim rezervoar. Gledam po mapi obalu, nigde krstene plaze, obale, mesta gde bi se moglo malo dremnuti na divljaka. Dajem i devojci zadatak da trazi bilo sta, bilo kakav smestaj, samo da nije bogu iza tregera. Da bar malo skratim... Obilazim par lokacija koje su na mapi delovale ok za spavanje na divljaka, ali ne pronalazim apsolutno nista prihvatljivo. Sedim na gradskoj autobuskoj stanici, grickam brusnice iz kofera i razmisljam kako sam dotakao dno zivota. Malopre klopa u fensi restoranu, a sad nemam gde da spavam. Iz inata odbijam da odem u hotel. Sasvim slucajno vidim u Izoli idealno mesto. Ako nisu posekli to drvece, to je moje mesto za nocas. Pakuj se na motor i pici opet tamo. Pronalazim to mesto, nema zive duse, blizu mora. Odlicno! To je moj hotel za nocas. Postavljam lezaljku i vrecu, stvari vezujem sajlom za motor. Kljuc i telefon u dzep, ostalo je po koferima. Kod mene su jos i rakija i cigare, da se zalije zavrsetak ovog dana. Dana punog uspona i padova, srecom, bez pravih padova. Okrecem se tako da mi ne smeta neka svetiljka u blizini, a da me ujutru sunce probudi. Obzirom da je uveliko proslo 2, da ne ostanem ovde do podne da spavam. Zaspao sam momentalno.

3. dan Subota, 12.6.2021. PRVI DEO Alarm je navijen nesto kasnije nego prethodni dan, valja malo i odmoriti. Volim da na miru popijem kafu kad ustanem, a ne znam da li sam mogao na boljem mestu da je pijem. Mir, tisina, nigde nikoga. Lagano na dorucak, pa pakovanje kofera i smisljanje sta cu i kuda cu danas. Usput svracam do toaleta, postavljam konacnih 2:1 za mene, na gostujucem terenu. Soljo... Cao, zdravo, dovidjenja! Vidi se da je vikend. Dok kacim kofere na motor vidim da momci izbacuju desetine kajaka, spremaju one SUP daske (stvarno ne znam kako se to zove na srpskom) i ima dosta vise ljudi okolo. Ipak odustajem od veslanja, nemam toliko vremena, a i nije mi gust kao sto bi dan ranije bio, kada nije bilo zive duse. Uros, momak od pre neko vece, pijucka pivo ispred smestaja. Pozdravljamo se, a ja odlucujem da poslusam njegov savet i idem na prevoj Vrsic. Plan je (okvirno) da ponovo odem ka Kranjskoj gori, odatle na Vrsic, pa dole ka Bovecu i onda na Mangart. Tako, jer se u Italiju ne moze, iako sam vakcinisan. (ko misli da je i cipovan, nek ne brine, ne naplacuju roming) Oko Bleda neuporedivo vise automobila nego juce, kao da su svi pohitali na jezera. Idem u kontra smeru u odnosu na guzvu i radujem se zbog toga. Najcesce kad idem u kontra smeru u odnosu na sve ostale, ispadne nesto jako fino na kraju. Obzirom da sam isao istim putem, samo sam potvrdio sebi da bih lagano dosao u Sloveniju i obilazio svako selo, jedno po jedno. Svuda sam video nesto interesantno. Nije da sam video bas pola sveta, ali solidno toga sam obisao. Nigde nisam pozeleo da zivim. Za Sloveniju ne znam sta bih rekao. Ako bih morao odavde, isao bih tamo. Da ne davim previse, ali ta pozicija, blizu mora, blizu Alpa, briga o prirodi, uredjenost.... Slovenija, moze! Na istoj pumpi sam i gorivo sipao, pa kad je sve tako isto kao juce, racunam da ce i dan biti jednako dobar. Od Kranjske gore, pored Pisnice, ka Vrsicu. Kasno sam krenuo, tek oko pola 11, pa nisam imao vremena da se zadrzavam, iako mi je bilo jako interesantno. Posle svega nekoliko serpentina nalecem na simpaticno mesto. Kameni zidic, stepenice i u dubini, medju drvecem, vidi se neka gradjevina. Da li da se zaustavljam, da li da produzim? Ma ajde bre, pa nije sve samo u zavrtanju gasa. Ooo, kako bih se samo prevario da se nisam zaustavio. Gradjevina je Ruska kapela. Postoji i tabla sa malim objasnjenjem koje je meni bilo jako zanimljivo. Ukratko: Za vreme Prvog svetskog rada, taj region je bio izuzetno znacajan. Austrijanci su dovukli vise od 10 000 zarobljenika, Rusa, da izgrade put preko planine, prevoj kojim se vozim. 1916. godine vise od 100 zarobjenika i nekoliko austrijskih cuvara biva zatrpano lavinom. U znak secanje na poginule, preziveli Rusi su izgradili kapelu 1917. godine. Uspon nastavljam prilicno lagano, nije bas za brzu voznju. Same serpentine nisu asfaltirane, kaldrma je. Izmedju krivina je ok asfalt, ali avaj, krivine... Pred kraj uspona izlazim na jako lepu cistinu, sa prosirenjem za parkiranje i piknik stolovima. Tu nastaje i meni najlepsa fotografija ovog putovanja. Hvala tronozcu! Ubzo se stize i na vrh prevoja gde pravim pauzu, slikam, setam po snegu. Upoznajem imenjaka na Stromu, kasnije Alesa na MT-10 i jos par ljudi koji su tuda peske prolazili. Svima im je bilo interesantno da vide samo jedan motor sa SRB tablicama, a meni bese interesantno da su svi oni sluzili vojsku u Srbiji. Spust ka Bovecu je vec daleko bolji, nema kaldrme. Ko voli da forsira brdo (a ko ne voli), preporucujem da ide u kontra smeru u odnosu na moj prolaz ovim prevojem. Meni je ovako odgovaralo zbog odlaska na Mangart. Nesto pre Boveca idem desno ka Mangartu. Put? Odlican. Priroda? Jos bolja. Ide se uz reke Soca i Koritnica, obe imaju neku nestvarnu boju. Meni se bas nesto vozi, pa preticem solidan broj kolega. U jednom trenutku, poznati Ducati koznjak. Ekipica Svajcaraca sa Gross-a, lagano idu na isto mesto gde i ja. Pozdrav u toku voznje i gas uz brdo. Krece kisa, a nailazim na ganc novu deonicu, delom cak bez linija. Obilaze me dvojica Slovenaca koji bas fino forsiraju, pa ajde da im se malo prikljucim. Pratio sam ih dokle sam smeo, pa ipak popustio gas. Srce puno. Navigacija me generalno prilicno nervira. Dosla je s motorom, pa ajde neka je tu, ali je koristim samo kad moram. Zapamtio sam da treba da skrenem desno na prvoj raskrsnici i to je onda finalni uspon na vrh. Fino sam se vec popeo i eto mene na nekoj raskrsnici. Gledam desno, stoji znak da je zatvoren put. Ljudi se slikaju pored znaka. Ok, znaci nije to to, ko zna koji je to put, verovatno na sledecoj treba desno. Odlazim levo i ubrzo se nalazim u cudu. Tabla, Italijanska zastava. Cekaj bre, gledao sam dobro mapu, moze odavde da se izadje na vrh bez da se ulazi u Italiju. Sta je sad ovo? Pa ja ne mogu u Italiju da udjem! Dok ja palim navigaciju da vidim gde sam, stizem i na granicni prelaz. Usporavam, gledam okolo, nigde zive duse. Aj mozda je uskoro to skretanje za vrh, mozda mapa nije dobra ili je ovo neki prelaz od ko zna kad. Vrlo brzo mi postaje jasno da nije bas tako, definitivno sam u Italiji i definitivno sam prosao skretanje za vrh Mangarta. Ok, kad je vec tako, ajmo dole do jezera Lago del Predil. Trazim nacin da doteram motor do same vode, ali ne vidim mesto. Odlazim do kraja jezera, gde se reka uliva u njega i na puteljku pored asfalta vidim znak za zabranjen saobracaj i lanac koji otkacen lezi na podu. Ok, znaci to je put do vode. Malo tamo, malo vamo, ali motor se do jezera doterati ne moze. Ostavljam ga da ima fin pogled, a ja cu peske. Nesto bih gricnuo, a posto sam u Italiji, odlucujem se za bruskete. Pogrickam to, popijem Shark, zapalim neku i pogledam na mapi gde je kog djavola taj uspon na Mangart. Sjajno! Htedoh do vode, ali mi se teren isprecio. Ok, pregazicemo reku, nije frka. Medjutim, voda bese malo dublja od mojih patika, pa sam i od toga odustao. Nema veze, pogled je i odavde odlican. Nisam stigao ni da se opustim kao covek, a ono eto oblaka iz pravca Italije. Nisu me granicari zaustavili, a sad ce oblaci da me oteraju. Tako i bi. E kad nisam do sad oblacio odelo, necu vala ni sad. Aj u sedlo, pa bezi gore. Pobegoh do granicnog prelaza i tu sam odlucio da se sakrijem. Sedi jedan kolega Slovenac sa uglancanim Z1000SX. Tek ga je ofarbao. Ne planira da mrda dok ne prestane kisa, makar do sutra sedeo. Zasto ga je ofarbao, probacu da citiram: -Ma bio na moru i tamo domacini hteli da ih vozim. Vozio ih sve, na kraju hoce i baba da je vozim. Ja joj kazem da nije to za nju, to je brz motor, ali ona zapela, hoce, pa hoce. Popne se baba na motor i ajde. Prva krivina, ja i motor desno, baba levo. Druga krivina, mi levo, baba desno, jedva prodjem. Treca krivina, ponovo kontra i padosmo mi, ode motor pod bankinu. Dalje je kukao sta je sve pokrsio po motoru, a ja pokusao da doznam sta bi s babom. Uglavnom, baba je imala 70 i kusur i po njegovim recima, povredila se samo malo ispod sise, nista strasno. Zanimljiv covek skroz. Ubrzo stade jos jedan kolega sa suprugom, raspituje se moze li se u Austriju, a ja doznajem da nema policije na usponu na Mangart. Jesam li spomenuo da je onaj zatvoreni put zapravo taj gde trebam ici? Nisam? E pa to je to. Resio sam da probam, pa sta bude. Kod samog znaka stoji nov Ford Ranger. Stajem pored, prozborismo koju, covek se necka, a ja odoh uzbrdo. Sta je najore sto moze da se desi? Zvacu Vozzi da dodje po mene. Imam vode, grickalica, rakije. Ma samo gas. Rampa na koju su me upozorili je podignuta. Put prilicno nikakav. Pored toga sto je uzak, vlazan je, vecim delom pokriven strokom s drveca. Prilicno je klizavo, pa prebacujem motor u mod gde je manje osetljiv na gasu i nastavljam uzbrdo. Nailazim na gomilicu snega koja se srucila s brda, ali pored verovatno moze proci i auto, a ne motor. Sta? Zbog ove stroke i gomilice je zatvoreno? Hahah, pa juce sam bio sam na Grossu, a danas cu sam na Mangartu! Vrhunski! Nailazim na jedan auto koji se spusta. Momak nema pojma engleski, ali devojka pored kaze da misli da motor moze da prodje. Sjajno! Nailazim i na 2 motora, Monster i mislim CBR600F. -Can I get to the top? -6 kilometers, end. -??? 6km from here? 6 km from top? -Yes. 6 kilometers, end, no more. Sta god... Gde ste vi proterali ta 2 motora, procice i Tracer sigurno. Serpentinu posle toga, nema dalje. Sneg celom sirom puta. Srucio se sa brda, velika gomila, prilicno ledena. Silazim s motora, merkam onaj sneg i zemlju pored, kad eto motora odozgo. Cikica na F800GS, stade pred spust niz brdo. Pitam ga treba li mu pomoc, odmahuje. Par sekundi se skanjerao, spusti onaj motor kao od sale i ode niz brdo. Grana je uz ivicnjak. Ocigledno se ljudi ovde pentraju motorima. Na slici deluje malo brdo, ali uspon je fino duzi od motora. Pritom prilicno strm. Pa ako su ona dvojica prosli onim motorima, prolazim i ja sigurno. Ako Akrap malo zakaci zemlju, oprostice mi, ipak sam ga dovukao u domovinu da rice. Ajmo, gas! Samo sto je prednji tocak presao vrh, motor se ugusi i ugasi. Hvatam prednju, ali ne uspeva da me zadrzi, klizim nazad. Jedva prstima dohvatam pod, batrgam se, samo da ne padnem. To toliko dugo traje, da ja vec postajem siguran da cu pasti i razmisljam kako bi bolje bilo da se preturim na levo, da bar lakse podignem motor. U jednom trenutku sam stao. Na jednoj nozi, ali stabilno. Spustam nekako motor jos u rikverc, da oba tocka budu na betonu. Tek tu desnom nogom ne mogu da dohvatim pod. Fali mi cirka jos jedna potkolenica. Silazim sa motora i cimam ga u rikverc na ravniji teren. Ok, kako je moglo biti, ovo nije tako strasno. Pocinjem da osecam bol u zglobu leve ruke, pojma nemam od cega. Verovatno sam nesto malo previse cimnuo u tom batrganju. Sklanjam se pored i gledam. Aha, jasno mi je! Pa motor je u B modu, zato se ugasio, trebao sam vise gasa dati! Da li kofere da skinem? Mogu da ih vezem ovde sajlom, nece to niko da dira. Bice motor laksi, ali manje opterecenje na zadnjem tocku... Ma jok bre, kad su oni prosli, prolazim i ja. Samo da prebacim u standardni mod, malo vise gasa i izlazim lagano. Iz zaleta bi to bilo kao od sale, ali nema veze, moze i ovako, da ne lupam motor bezveze. Idemo, drugi pokusaj! Penjem prednji tocak na ivicnjak lagano, onda dodajem gas ostrije da uzletim uz brdo. Ponovo, kad je prednji presao vrh, problem. Ovog puta zadnji proklizava po zemlji. O jebem ti gumu kad nema jednu saru popreko. Lepo sam razmisljao da menjam motor za Teneru, pa uzleteo bih ovde, ne bih ni osetio. Opet borba nizbrdo, u rikverc. Opet stade motor. Opet silazi i cimaj nazad. Cimam ja, ali on ne mrda. Granu sam sutno u stranu, ne vidim da ima bilo sta ispod tockova, ali dzaba, ja ne mogu da ga pomerim milimetar u rikverc. Ako se ne vidi sa slike, krivina ima dobar nagib, pa je asfalt meni uzbrdo (kad guram u rikverc). Leva ruka me ubija. Drzeci korman ne mogu da ga mrdnem. Prebacujem desnu ruku pozadi, a koristicu kvacilo da zaustavim motor ako uspem da ga mrdnem u rikverc, da se ne vrati napred. Ne. Nece. Bukvalno ga cimam celom tezinom tela i ne mogu da ga mrdnem. Naravno da ne moze da se spusti na copavu. Naslanjam ga na butinu, da malo odmorim. Mokar sam skroz. Gledam mogu li bar kofere da skinem odavde, iz mesta, ali tesko. Posebno sa ovom rukom koja boli. Ostajem tu, da uzmem malo vazduha, malo odmorim i da vidim sta mi je ciniti. Motor kao da je zavaren za asfalt i nece ni ni da mrdne.

2. dan Petak, 11.6.2021. DRUGI DEO Fusch deluje kao simpaticno turisticko mesto/selo. Ono sto mene vec ozbiljno brine su vrlo ruzni oblaci koji se navlace iznad mene. Kasno je popodne, ne bih voleo da prelazim Gross u to doba po nekoj oluji, a nikako ne bih voleo ni da se vracam nekim okolnim putevima do Bohinja gde mi je smestaj i sve stvari. Tocim do cepa i ulazim da platim. Kasirka ne zna engleski, a ja nemacki, ali se snalazimo nekako. -(sa vrata pumpe) Sta's popit? -Molim? -Sta's popit? O's pivo? -A ti si nas? -Iz Hrvatske sam, vidim Bg table, pa da popijemo nesto. -Pa to je to, nas si! Ajde samo da platim i eto me. Mato, covek iz Hr, negde na Granici sa Srb. Insistira da popijem nesto na njegov racun. Ne moram alkohol ako vozim, moze i kafa, sok. Ljubazno ga odbijam, pravdam se da nemam vremena, da se oblaci navlace, a valja mi preci preko planincuga i vratiti se u Sloveniju. Mozemo da popusimo po jednu, pa cu ja da idem dalje. Ubrzo prilazi jos jedan stariji gospodin, takodje iz Hrvatske, kasnije saznajem da je tu 30 godina, vozi bager/buldozer ili tako nesto. Objasnjava mi da oblaci koje gledam ne treba da me brinu, nece oni na Gross. Pokazuje mi na koju stranu da gledam, to sto je tamo ce doci meni na put. Jedna cigara se pretvorila u dve, tri. Prica se razvukla. Slusam kako mu je tamo, kakvi su uslovi, plata, kako se zivi. Pricamo i o situaciji u Srbiji i Hrvatskoj. Simpatican covek jako. Nudi mi i smestaj kod njega u hotelu u kom radi. Sledeci put, samo da mu se javim, on ce da pretera motor preko rampe i nazad peske, a ja mogu onda besplatno da se vozim na Gross-u (ima nekakvu propusnicu za Gross). Rekao bih da mu je izuzetno milo sto ima nekoga da poprica "na nasem". Ako budete u prolazu, svratite do Mate, radi u hotelu Romerhof u blizini pumpe ili piju pivo na pumpi. Prolazim ponovo rampu i penjem se na prevoj. Sada vise ni biciklista nema. Palim grejace rucica, ali posle svake serpentine ulazim u jos vecu hladnocu. Motor kaze da je 8 stepeni, ali se termometar pored kojeg stajem ne slaze. Nesto mi se ne zadrzava ovde iako je prelepo. Vreme i nadmorsku visinu vidite na ekranima. Kapi na viziru su bile samo najava. Krece kisa. Ok, nije pljusak, nije oluja, ali ni kisa na ovoj temperaturi nije bas najprijatnija. Molim boga da me iza tunela ceka lepse vreme. Optimisticno. Obzirom da nije bilo tako, stajem samo iza tunela za jos jednu fotografiju i bezim brze bolje na drugu stranu, da krenem da se spustam u toplije krajeve. Naravno da me mrzi da vadim i oblacim kisno odelo. Na 4 stepena, na mokrom, krivudavom putu, bezati od kise nije bas najlaksa stvar na svetu. Ono sto me raduje je to sto mi deluje vedrije u pravcu u kom idem. Negde na pola spusta, kisa se vec drasticno smanjila, temperatura polako skace, a ja vidim stariju zenu na sred puta. Pored je parkiran auto sa dvoje male dece. Pokazuje mi da usporim ili stanem. Racunam da je u nekom problemu, pa se zaustavljam pored nje i otvaram kacigu. -*$#% #$*%# *#$%#* %$$* -Engish? -Ja, ja, english! Moment! Vrti se zena okolo, gleda po planincugama, po nebu. U jednom trenutku uperi prst u vrh neke planincuge. Okrecem se. Planina... Lepa je. Nebo. Prosarano oblacima... -Aha! Rain? -(tisina) -Rain? Thunderstorm? Kisa? Il plu? -Nain! Rain nain! Pa sta je onda jebo ga ti, sta ima na vr' tog brda. Okrecem se, gledam, ne kapiram. Uskliknu nesto zena i postavi prste na celo kao rogove. -Aaaa... Muuuu? -Ja, ja! Muuuuuu! Ja! Hahah! Nasmejasmo se oboje, pokaza mi rukom da usporim i krenuh dalje. Iza prve krivine pojavi se i Muuu. Ne jedan Muuu, nego jedno 30 komada. Stadoh uz bankinu da cenjeni Muuu prodje. Mozda ce bas njihovo mleko biti u cokoladi koju cu jesti za koji dan, pa daj da ih ne traumiram. Telefon je i dalje bio podesen da slika sa tajmerom, pa umesto krda, uhvatih samo par poslednjih komada i ljupku pastiricu (menadzerku krda?). Muuuovi su ostavili trag za sobom. To nisam nigde na putu video. Mora da neko ide i cisti za njima. Za te pare, pa i ne cistili ga. Vozim kroz to minsko polje, zagrevam se i susim polako. Izasao sam iz oblaka, sunce me obasjalo, tako da je sada sve ok. Moja ideja o Louis-u je odavno pala u vodu. Ne da ne stizem da ga obidjem, nego sam kratak bar nekoliko sati. Nema veze, nije mi zao, dan je bio perfektan. Palim navigaciju, kucam Bohinj i podizem tempo voznje. Prija mi temperatura, malo razgledam, malo presabiram utiske po glavi, a ispod kacige pici koncert Smaka. Euforija slabi, glad je nadjacava, pa kapiram da bi valjalo nesto pojesti. Nesto mi se ne dopadaju restorani pored kojih prolazim, iako svaki drugi ima Bikers Welcome znak ispred. Previse mi je to fensi za moje trenutno izdanje, a i ne bih se previse zadrzavao. One usputne kafanice, kao brze hrane, uglavnom ne rade. Stomak bi i da ispustim tecnost i natocim novu, pa stajem na neko prosirenje i udaljavam se od puta par desetina metara. Vadim energetsko pice iz kofera, palim cigaru. To je dovoljno, puno je secera, drzace me do Slovenije. Ubrzo se iz sume pojavljuje mladji par sa psom. Pita me covek kako sam zadovoljan motorom, odmerise me oboje i odose odakle su dosli. Kapiram da sam na njihovoj zemlji, pa su dosli da vide sta ja tu radim, ali odakle im da sam ja tu, ne znam. Tamo odakle su oni dosli se nista ne vidi od sume... Jasno mi je da se ne vracam putem kojim sam dosao, paralelno sa granicom sa IT, ali nema veze. Ok je put, magistrala ko magistrala, taman da vidim nesto novo. Odjednom, eto mene na ulazu u neko vece mesto, grad. Garmine, brate, sta cemo mi u gradu? Sta radimo na semaforu? Pa semafore imamo i kuci, nismo ovde zato dosli. Moras li me zajebati svaki put kad ne uzmem da proverim sta si ti zamislio? Zavlacim se u grad i gledam koliki je, hocu li ga skoro napustiti, opasno me usporava. Najednom, poznat miris. Retrovizor, nema nikog. Koci! Gledam oko sebe, par lokala iza otkrivam izvor mirisa. Kebap. Idemoo! Kakav secer, daj da zderem. Veliki kebap i baklava sa pistacima nestvarnom brzinom nestaju sa tanjira. Turcin me gleda vidno sokiran. Pocinje kisa, ali sto se mene tice, sad mogu i sekire da padaju, ne tangira me uopste. Sedam ispred lokala da zapalim i gledam okolo. Na mapi vidim da sam u gradu Spital (an der Drau). Mesto lepo, ali pomalo cudno, kao da su se nasi gastosi skupili. Nemacki automobili, felna 8 jota, zakucan do poda i ti fazoni... Lonci im fale uglavnom, ali im vati snage ozvucenja ne fale. Ovaj parkiran pored mene je bio jedan od manje ekstremnih primeraka. Sad kad mi je sve potaman, mogu da nastavim. Hajde da kazemo da je to bilo nesto brze od ogranicenja. Ponovo idem na Korensko Sedlo, ponegde me malo prati kisa i tera da vozim nesto blize ogranicenju, ali sve je ok. Kroz Sloveniju mi se kaci neki stariji RS6 na dupe i ne zeli da se skloni odatle. Aj onda cu ja da se sklonim. Hoces djavola, lokalac, zna svaku krivinu. Preticemo se par puta, ali kao da ne zeli da se skloni ili da vodi voznju. Dosta divljanja, meni farovi ne prate krivinu, nemam bas toliko sigurnosti po mraku. Dajem mu migavac i usporavam toliko da mu bude jasno da treba da me pretekne i produzi svojim putem. Pozdravlja me covek i ode. Nesto pre Bleda shvatam da mogu da izadjem na autoput i ustedim neki minut. Iako sam rekao da smo zavrsili sa autoputevima, opravdavam svoj postupak umorom i izlecem na autoput. Time sebi kupujem vreme za jos jednu pus pauzu. Uvek pokusavam da stignem najkasnije u ono vreme koje mi je navigacija inicijalno pokazala. Pus pauze kompenzujem brzom voznjom. Pravim jednu nocnu fotografiju na Bledu i produzavam do mog hostela. U sobu po rakiju, pa nazad na klupu pored motora. Cigara, rakijica, miris tek ugasenog, vrelog motora. Skoro je ponoc. Bio je ovo jedan dug dan. Lepo smo se proveli i jedan i drugi. Sabiram utiske po glavi i mozgam sta cu sutra. Danas sam dobio mnogo, tek cu kasnije postati svestan koliko. Bio sam gotovo sam na Grossglockner-u, po super vremenu. Ona kisa predvece je bila samo opomena da ne jedem govna i ne trazim previse. Ceo dan se vozikam i sad bih bas jos jednom da se spustim i popnem. Ajde mali, bezi kuci, dodji drugi dan. Potapsao sam motor i otisao da se spremim za spavanje. Wc solja je videla svoju sansu, umoran sam, nisam na oprezu. Spremila se da ponovo bljucne malo vode, ovaj put po mojim nogama u papucama. U poslednjem momentu odskacem od zemlje i izbegavam napad. Prc! Pa gde si posla?! Vidimo se mi ujutru...

Ako nista drugo, bice meni drago da mogu da se podsetim svega, prilicno detaljno Pisem upravo drugi deo drugog dana, bice uskoro.

Ovo pisanje zahteva vise vremena nego sto sam mislio, pa ostavljam drugi dan nedovrsen. Kad uhvatim vremena, zavrsicu ga. Ako previse davim sa opisima i sporednim stvarima ili fotografijama, pisite...

2. dan Petak, 11.6.2021. PRVI DEO Budi me alarm nesto pre 8, silazim po kafu i izlazim napolje. Prognoza nije bila tacna, svanuo je prilicno ok dan, oblacno jeste, ali nema kise. Meni dovoljno. Jezero je kao staklo, nema ni najmanjeg talasa. Uzivam u pogledu, pijuckam kafu i cekam da klinci zavrse dorucak, pa da idem ja da jedem. I dalje vrtim po glavi sta cu i kako cu danas. Bohinj je ostavio previse jak utisak na mene, rado bih ostao ovde na odmoru, ali krenuo sam da se vozim. Peo bih se na Vogel, setao okolo, a najradije uzeo kajak i malo veslao po ovoj divoti. Hostel ima u ponudi iznajmljivanje svega i svacega i organizovanje kojekakvih tura. Kapiram da cu ovde morati da se vratim sa devojkom, na jedan lep odmor, pa odlucujem da ipak picim da se vozim motorom. Ono sto nisam planirao, a sinoc mi pade na pamet je da skoknem malo na Grossglockner. Tu je, blizu, sto da ne. Louis, pa pravac na Gross, ostanem jos jednu noc ovde, svakako mi je prelepo, a posle cu dalje po planu. Mozda mi to otvori i prostor za sat vremena veslanja sutra ujutru. To je to, to je plan. Svracam na recepciju da produzim ostanak za jos jednu noc i upucujem se ka wc-u. U mecu protiv wc solje dajem prvi gol, rezultat je Solja 1 - Milan 1. Silazim u restoran da popasem sta je ostalo posle buljuka dece i popunim neke formulare za ulazak u Austriju. To ne prolazi bas slavno. Stavio sam da dolazim iz Srbije i bio odbijen. Stavio posle toga da dolazim iz Slovenije i to je kao proslo. Svakako picim na granicu, pa sta bude, bude. Sa autoputevima sam zavrsio (barem tako mislim), planiram put magistralom ka Kranjskoj Gori, pa preko Korenskog Sedla u Austriju. Put je prelep, krajolici fenomenalni, Slovenija me sve vise odusevljava. Lepa mi je bila cak i voznja autoputem, a ovo je vec vrhunski. Svako selo je uredjeno, cisto, uredno, a najcesce ima i svoju zicaru. 30 kuca i zicara. Stajem samo na pumpu po gorivo i neko energetsko pice. Penjem se ka granicnom prelazu i vidim da nema zive duse. Iz kucice izlazi momak u, rekao bih, vojnoj uniformi. Maksimalno ljubazno pita za test na Kovid. Govorim mu da ga nemam, ali da sam vakcinisan i pruzam mu potvrdu. Prostudirao je za 20ak sekundi, pitao gde idem i pozeleo mi srecan put. Ja iznenadjen i zbunjen pitam kome da predam pasos. Kaze da je to to, da mogu da idem. Mojoj sreci nije bilo kraja! To je to! Gross, eto me! Krecem spust i paznju mi privlaci cudan znak pored puta. Nazalost nisam stao da slikam, ali na znaku je automobilski menjac i nacrtano je da iz 4. brzine prebacis u prvu. Sta? Zasto kog djavola? Ubrzo dobijam odgovor u vidu znaka na kom je obavestenje da je nagib spusta 19%. Kul! Motor se drugom, bez gasa, zalece kao lud. Euforija me drzi i stizem na raskrsnicu na kojoj bih trebao da skrenem desno ka Villach-u i Louis-u. Gross je levo. U poslednjem trenutku dajem levi migavac, razvlacim osmeh ispod kacige i pravac Grossglockner. Jebes Louis i opremu, daj da se vozim. Pevusim ispod kacige, cepam magistralama, javljam se svakom kolegi. Vrhovi pokriveni snegom me odusevljavaju. Prelazim preko nekog brda, planine, ne obracam paznju mnogo gde sam tacno, samo gde idem. Uzivam i u okolini i u voznji. Stajem na sred puta, uz bankinu, da fotografisem vodopad koji mi se dopao. Bakuta, austrijanka, nailazi, staje, svira. Na osnovu gestikulacije shvatam da mi psuje sve po spisku. Ajde stara, turista, sta ces, cepaj dalje. Oblaci jesu na sve strane, ali nista dramaticno. Nadam se da ce me sreca pogledati. Dolazim na rampu i za 27 evrica kupujem dnevnu kartu za Grossglockener. Pitam radnicu sta misli, pada li gore. Odmahuje glavom i kaze da ne brinem. Sedam da popusim i pogledam kakve sam to papircine dobio. Gleda me zena cudno, valjda sam jedina budala koja nije odmah zavrnula gas i odperjala uzbrdo, nego stala da pogleda papire. Kako raste nadmorska visina, tako i euforija i odusevljenje, za koje sam mislio da su vec na maksimumu, rastu dalje. Video sam da se krak Kaiser-Franz-Josefs-Höhe zatvara u 15:30 (zapravo u 16:30, tih sat vremena je da se svi vrate nazad), pa odlucujem da prvo idem tamo. Ne znam da li bih da se vozim ili da stajem svaki cas, slikam, gledam, uzivam. Dolazim i do parkinga koji jedva prepoznajem. Ne lici na ono sto sam vidjao na slikama. Mislim da ce vam jedna slika docarati sve. Imao sam Grossglocker maltane samo za sebe! Nema kampera, jedva poneki motor i bicikl. Kakva milina... Ne znam gde pre da gledam, pravim brdo fotografija i ne prestajem da se smejem. Odlazim peske par stotina metara nazad, do kafea. Ovde se mora popiti espreso, nek kosta sta kosta. 4 evrica kafa, 5 evrica magnet, ali ovo uzvanje nema cenu. Vreme leti, a meni u glavi da bi valjalo jos jednom se spustiti i popeti gore. Pre toga idem na severni krak prevoja, ne znajuci sta tamo ima. Racunam da je to to sto ima da se vidi, ostalo je samo lepa voznja. Ako oko 5 krenem odavde, stizem u Louis lagano. Naivan li sam, majko mila. Ispred Hochtor tunela, na vidikovcu, nalecem na 4 vesela Svajcarca. Nalecem, zato sto je sve prazno, nema zive duse nigde. Pitam jednog ima li sta interesanto nakon tunela i dobijam odgovor da ima par lepih mesta. Molim i da me fotografisu. Grupa je vesela, starija ekipa, deluje da se znaju ceo zivot i da se nesto sprdaju medjusobno i umiru od smeha. U grupi imaju jednog starijeg GS-a, jedan nejked, jedan kruzer i jos nesto, zaboravih sta. Matori debeljuca u prastarom Ducati koznjaku vozi kruzera. Kul ekipica. Tek na severnom kraku svaki cas nalecem na nesto sto bih slikao, na mesto na kom bih napravio pauzu, popusio cigaru. U nekim momentima vozim izmedju zidova snega koji su s jedne strane sigurno preko 5 metara visoki. Stajem na bezbednijem mestu da napravim fotku, iako je zid tu daleko nizi. Kao dete u luna parku, ne znam sta bih pre, ne znam gde da gledam. Dok ja uzivam, stajem svaki cas, samo da bacim pogled, vreme neumitno tece. Okej, sprzicu malo brze do Louis-a, sta da se radi. Vidim da je kolicina goriva u rezervoaru za mene, posle jucerasnjeg dana, postala neprijatno mala. Odlucujem da se spustim skroz do mesta Fusch i tamo natocim, da se mirne glave vratim nazad i opusteno zavrcem gas na usponu. Oblaci se spustaju sve vise, ne puca vise pogled u daljinu jer sam bukvalno u oblaku, ali nema veze. Pravim ko zna koliko fotografija, primecujem da je znacajno toplije i tek onda shvatam da sam se spustio ispod 1500 metara i da je zato toplije. Stizem na pumpu u Fusch-u.

Stavljene goleme fotke, rekao bih da je sada ok. E sad sto je golem i tekst, tu ne znam sta bih... Bice valjda zanimljiviji posle ovog prvog, autoput dana.

1. dan Cetvrtak, 10.6.2021. Ovo je bio jedini dan na putovanju za koji sam unapred imao plan. Opak plan. Izlazim na autoput, pustam muziku, zavrcem gas, palim tempomat i cekam da se upali rezerva. Stajem, sipam gorivo, pusim cigaru. Ponovim ovo par puta i stizem na odrediste, Bohinj. Ustajemo oko 8, pije se kafa, devojka se sprema za posao, a ja imam samo da vratim na motor stvari koje sam sinoc skinuo. Oko 9 smo ispred zgrade i umesto da ona mene isprati na put, ja nju ispracam na posao i ostajem ispred da se napakujem do kraja. Trenutak pun suza. Devojka place sto idem sam, gume placu sto znaju sta ih ceka, a meni dusa place za njima, sto znam da ce od blago kockackastih guma za par dana biti pretvorene u izrazito kockaste. U 9 i neki minut krecem na put stazicom posutom laticama ruza. Ok, nisu latice i nisu ruze, ali nema veze, meni je lepo kao da jesu. Treba mi ovo, treba mi dobra voznja, malo da razbistrim misli i odmorim glavu, a latice ruza mi nisu neophodne. Od Tasmajdana uspevam da stignem cak do polovine Kneza Milosa bez ikakvih problema, a onda se komunikacija javlja i obavestava da je prazna. E kinezu moj dragi, radio si odlicno par godina, gde me sad izdajes. Srecom, u torbici je jos jedna, identicna, pozajmljena od drugara, pa cu samo da stavim nju na prvoj pauzi. Autoputem bratstva i jedinstva hitam ka Hrvatskoj kroz koju sam u proslosti samo tranzitirao. Na ekskurziji nas nisu pustili ni u WC da idemo, racunaju teraju 200 usijanih glava u autobusima, bolje da trpimo do Slovenije. Najveca zabava mi je bila provera je l sve i dalje na motoru ili je nesto otpalo i moje tripovanje da ne vidim dobro. Idem ka nekim oblacima, kise nema, ali malo malo pa mi neki mravi lete u perifernom vidu. Idem malo brze, ali nije bas warp brzina, pa da mi se suzava vid. Kad su se ti mravi jednom prilikom bas namnozili shvatam da prska neka sitna kisica i kapi beze sa vizira. Ok, vidim dobro, sve ok. Ulecem u pljusak, vidim nadvoznjak ispred sebe i resavam da se tu zaustavim. Nisam ni spustio nogu, vidim i pumpu ispred sebe. Trebace mi 20, 30 sekundi do tamo, nije strasno, idemo tamo. Na pola puta do pumpe, kao da je neko ugasio kisu. Od pljuska do toga da nema kapi kise za bukvalno dve sekunde. Sjajno, idemo dalje, nema zaustavljanja! Granicu prelazim bez problema uz caskanje sa granicarom oko toga sta je razlika izmedju MT09 i mog motora. Izgleda da sam tu konacno stigao oblake za kojima jurim, kisa je vec ozbiljnija i ne deluje da cu proleteti kroz nju, pa se odlucujem da stanem na pumpu da doruckujem. Vadim gibanicu. Deo slatkisa koje je devojka ubacila, da mi se nadju, ispadaju iz kofera, pa za kaznu resavam da ih smazem momentalno. Nakon fine pauze, punog stomaka, praznijeg kofera i sa zamenjenom komunikacijom krecem dalje. Voznja je prijatna, sve sam obavio sto je trebalo, samo gorivo nisam sipao. Nakon nekog vremena vidim da bi i to trebalo da resim, pa gledam po Garminu gde je sledeca pumpa. Vidim da je u blizini i bezbrizno nastavljam. Od pumpe na mapi uzivo ni traga ni glasa. Okej, nema veze, ubrzo je druga, imam goriva. Pali se rezerva, ali ja prilazim toj pumpi vrlo brzo. Evo i putokaza, tu je pumpa za 2km. Cek, cek, sta je ovo? Zasto je precrtana pumpa na putokazu? Dok ja razmisljam o tome, stizem do odmorista na kome bageri ruse ono sto je ostalo od pumpe. Uh, ovo mi se vec ne svidja. -Garmine, leba ti, gde je sledeca? -Eto sledece za jos 30km. Ok, od skoro sam u rezervi, ima goriva za do tamo, ne moram cak ni brzinu da smanjujem. 30 kilometara kasnije stizem do pumpe, samo postoji jedna mala zackoljica. Pumpa je sa druge strane autoputa. S moje strane je samo prazno odmoriste na koje stajem da vidim sta cu. E moj Milane, ti sanjas o nekom putesestviju po nedodjijama, a na autoputu u civilizaciji ostajes bez goriva. Do sledece pumpe na autoputu tesko da imam goriva, do najblize van autoputa, opet jako tesko, ne rizikuje mi se. S druge strane, ne pretrcava mi se autoput i ne ostavlja motor ovde u sred nicega, sa gomilom stvari na sebi. Dok sam mozgao sta cu, ljudi sa nasim tablicama koji su bili na parkingu odose dalje, pa ostadoh sam. Pred kraj cigare, ulazi kamion na parking, nase tablice. Moj si! Odem do kamiona, covek stao da doruckuje. -Zdravo zivo, radi li sledeca pumpa ili i nju ruse? -Mislim da je ruse, cek da proverim. -(na radio) Pero, radi li slece pumpa, ona kod *****? -(sa radija) Ma jok, ne radi, mislim da je ruse. -Cuo si, ne radi. Nemas goriva? -Ma nemam, ne radi ni prosla, a neku pre nje sam prosao i evo me ovde bez goriva. Nista, sad cu da pretrcim preko, valjda ce mi prodati 2 litra goriva u flasu, a ti mi molim te gledaj motor dok ja odem po to. -Imas kanister za gorivo? -Ma nemam, kupicu flasu vode, prospem i natocim gorivo. -Ajde s druge strane kamiona, otvoricu ti ja boks odavde, pa uzmi balon tamo. Sa balonom u rukama pretrcavam autoput i preskacem bankine. Sipam gorivo, uzimam dva sokica da se rashladimo moj spasitelj i ja i ubijam se da kasirki objasnim da nisam kupio balon vode, nego da je to moj balon, do skoro prazan, a sada sam ga napunio gorivom. Nazad na odmoristu nisam ni stigao da iskopam noz iz torbice, kamiondzija je vec skocio iz kabine i preklao jednu flasu da napravimo levak. Prozborismo koju, on mi dade sapun i pusti vodu iz kanistera u kamionu da operem ruke i ode dalje. Sa 6 litara u rezervoaru gas do sledece pumpe (ne one koja se takodje rusi, nego pumpe nakon nje). Shvatam da sa mojom idejom o flasi i 2 litra goriva nigde ne bih stigao. Punim rezervoar i nastavaljm dalje. Uskoro stizem i zuti kamion Krusevackih tablica, sviram i masem coveku koji mi je pomogao. On tera za Italiju, a ja dalje svojim putem. Do nekih 50km pre Ljubljane nista zanimljivo. Tada ponovo ulecem u pljusak, stajem pod nadvoznjak, pusim cigaru i gledam gde cu i sta cu. Ispred mene odmoriste ogradjeno, zatvoreno. Na mapi ne vidim drugo. Mnogo me mrzi da vadim kisno odelo. Zapravo, mrzi me da ga posle pakujem u prepun kofer, ali svejedno. Kad se malo primirilo, krecem i planiram da sidjem u prvo selo, da popijem kafu. Nesto nisam imao srece sa pronalazenjem zgodnog mesta, pa se vracam na autoput i stajem na Petrol pumpi u mestu Vodotucine. Sipaj gorivo, uzmi kafu i uzivaj u pogledu. Sa zvucnika na pumpi cepa Indira. Pogledam motor, a on kao da porucuje: "Jesi ti krenuo da se vozis ili da pijes kafe? Aj penji se pa da palimo dalje". Tako i bi. Cas posla sam se obreo na Bledu. Jako je lepo jezero, vec sam ga obisao jednom prilikom, dopalo mi se, ali bih sada na neko malo manje komercijalno, a malo vise prirodno mesto. Ko je bio, verovatno zna ovo mesto. Reci cu samo da sam napravio omanji kolaps da bih napravio ovu fotografiju. Svi su se zaustavljali mislici da mi treba neka pomoc, a odlazili misleci da mi treba samo psihijatrijska pomoc, cim sam tu stao da se slikam. Od Bleda do Bohinja vozim lagano, otvorenog vizira i uzivam u mirisima i prirodi. Prolazi se kroz mala sela, turisticka mesta rekao bih i kroz predivnu prirodu. Prvi pogled na Bohinjsko jezero me odusevljava. Odlucujem da krenem putem oko jezera, da vidim kako izgleda, pa cu kasnije da resavam spavanje. Imam preporuku za odlican kamp, ali ne nosim sator, vec samo vrecu i hammock/lezaljku. Prognoza ne obecava bas, pa nisam siguran sta cu. Iduci putem pored jezera vidim putokaz za Hostel pog Voglom. Ostao mi je naziv u secanju kao najpovoljniji smestaj koji sam video na Bohinju. Koci! Polukruzno, pa u smeru putokaza. Hostel je uz jezero, samo je ta ulicica izmedju hostela i jezera. Deluje kao ok prenociste za jednu noc. Nista fensi, prilicno staro, ali cisto. Za 21 euro dobijam krevet u zajednickoj sobi i dorucak. Zasto to, a ne odvojena soba? Pa zato sto sam u zajednickoj sobi svejedno sam, a zajednicko kupatilo delim samo sa jednim likom koji je negde u hostelu. Sjajno! Placam sobu, uzimam kljuc i odlucujem da odmah produzim dalje oko jezera, dokle moze. Odlazim samo do wc-a. Nakon obavljenog posla pustam vodu, a ono deo vode izlece iz solje i pada mi na patike. Hvala gorotex-u sto radi posao. Ok soljo, 1:0 za tebe, ali sad znam za jadac. Pamtim, pa vratim. Ispred hostela mi prilazi momak koji je tu na odmoru, raspituje se oko motora, odakle sam i kaze da i on vozi motore. Zove me na pice, ali ipak pravimo dogovor da popijemo nesto kada se vratim iz voznjice. Odlazim dalje niz put pored jezera. Kad vise nije moglo motorom, njega ostavljam, vadim klopu i vodu iz kofera i nastavljam dalje peske. Nisam mnogo presao i vec sam nasao idealno mesto za veceru. Klupica sa koje je pogled fenomenalan u svakom pravcu. Narednih par slika su sa mesta gde sam ostavio motor i pogled sa klupci na kojoj sam jeo, ka jezeru i na drugu stranu. Evo i par random slika okolisa: Odusevljen jezerom, pajzazom, time koliko je sve besprekorno cisto, ali i prilicno umoran, odlucujem da se vratim u hostel i konacno smestim. U hostelu je i poveca grupa klinaca koji su tu na nekoj rekreativnoj nastavi ili sta god. Kada sam stigao nazad u hostel, u toku je bila zurka na otvorenom. Naravno, tresti srpska muzika. Uros, bajker slovenac, me ceka za stolom na ulazu. -Sad si parkirao, hocemo sta popiti? Pivo? Nesto zestoko? -A sta mislis o domacoj rakiji, kvalitetnoj? -Idem po casice! Konobarica je oprala aparat za kafu i trenutno riba pod, ali je nekako sarmiram da mi ipak napravi jedan espreso. Na kraju sam se ja branio kako necu kafu, da je ne mucim, a ona navaljivala da nije problem i da ce mi napraviti kafu koju god hocu. Izlazim ispred, Uros ceka sa casicama, spustam kafu i idem do motora po rakiju. Krece neka poznata melodija, vidim da su klinci u transu, ali ne znam o cemu se radi. Krece i refren: "Miki, Milane, bas mi ne das mira...". Vadim telefon da snimim i mislim se: "Hvala vam braco slovenci, niste trebali". Prilazi mi uciteljica i objasnjava nesto oko mog snimanja, kaze da nije ok, otroci su to. Kakvi otoci? Tek planiram u Hrvatsku da vidim njihove otoke. Aha, otroci. Prastrajte uciteljice, ipak sam ja dete bosanke i pandura, treba mi malo vremena da ukapiram. Dogovaramo se da ja kao obrisem snimak i sve je ok. Vazi. Sedam da popijem koju sa Urosem. Ide prica o putovanjima, voznjama, gde ici i sta videti. Obavezna tema je i Korona, kakva je situacija ovde, tamo... Ide prica, ali ide i rakija jos bolje. U 21:15 animator svira fajront za klince. Oni se spremaju da dignu omanji ustanak zbog gasenja muzike i uspevaju da se izbore za bis. Naravno, Miki Milane ponovo tresti, ponovo su svi u transu, a ja zavrsavam cetvrtu rakiju i gledam sve to. Razidjose se otroci u krevet, Uros i ja ostadosmo da pricamo, a nivo rakije u mojoj flasici opada dramaticno brzo. Doslo je vreme da se bezi u sobu. Prijalo bi mi da konacno skinem moto opremu, da se okupam, a valja i videti sta sutra. Imao sam ja u glavi neki inicijalni plan sta bih i kako bih, onako okvirno. Samo taj plan nisam nikome saopstavao, jer sam znao da cu ga menjati, pa ce ljudi samo da se brinu sto ne ide nista po planu. Po tom planu, za sutra sam zamislio da skoknem do Louis-a u Villach-u, pa jos i Mangart i da picim negde juznije od trenutne lokacije. Uros me upucuje i na Vrsic pass. Gledam malo mapu, padaju na pamet nove ideje, dok se tusiram to razradjujem u glavi i menjam plan. Malo se dopisujem sa devojkom, izuzetno zadovoljan odlazim u krevet i padam u san momentalno.

Hajde da pokusam i ja da napisem neki mali putopis. Mnogi koje sam procitao ovde su mi bili inspiracija za voznje, pa mozda i moj bude nekome od pomoci. DOSADNI UVOD Dao sam otkaz, uzeo neiskorisceni odmor i poceo da razmisljam gde bih i sta bih. Poslednja nedelja je planirana za more, prva da se pozavrsavaju neke gluposti, a izmedju bi valjalo uglaviti neku voznju. Devojka nece motorom na more ovaj put, pa hajde onda da se navozam pre toga dok mi dupe ne utrne. Korona, granice, potvrde o vakcinaciji, smaralo me sve to, a ni vremena nema previse, pa sam shvatio da je idealno da odvezem Jadranku. Onda je tu krenulo kalemljenje sta bi jos moglo da se poveze... Aj malo jos odozgo, aj malo jos ispod, aj listaj temu sa dobrim deonicama u okruzenju... Uglavnom, plan je bio da nema nekog plana. Krecem ka Sloveniji, malo se tamo vozikam, pa niz Jadran ka CG. Svaki dan koliko mi se vozi i koliko mi prija. Akcenat na voznji, obilazenja ne previse, a ako padne i neko kupanje, tim bolje. Obzirom da prvi put idem sam na (za mene) duzi put, u krajeve gde nisam isao, a situacija je takva da nisam imao vremena za neku pripremu i istrazivanje, dolazim na genijalnu ideju. Napravim lepo temu ovde, nazovem je Interaktivni putopis, pisem kako putujem, a dobri ljudi mi daju savete sta bi valjalo da obidjem i sta ne bih smeo da ne vidim na putu koji me ceka tog ili sledeceg dana. Posto sam, po obicaju, nabio mnogo stvari u malo vremena, ne stizem to da uradim pre puta. U medjuvremenu shvatam da ni na putu nece bas biti previse vremena za tako nesto, pa zato evo obicnog, neinteraktivnog putopisa. Priprema motora se svela na punjenje Scottoiler-a, on je uvek spreman za put. Moja priprema je bila malo komplikovanija. Hteo sam da mi centralni kofer bude sto prazniji, ali treba vuci patike, papuce, vrecu za spavanje, lezaljku i gomilu gluposti koje ne znam za koji andrak vucem sa sobom, ali i dalje ih vucem. Kupujem i svog najboljeg prijatelja na ovom putovanju, mali tronozac od 350 kinti, da bar imam neku krstenu sliku sa puta. Resio sam da je cetvrtak dan kad polazim, pa sam se u sredu razleteo na sve strane da zavrsim sta treba i spakujem se nakon toga. Uspevam sve da zavrsim i napakujem, stalo je i nesto rakije, pa ajde kod devojke na nocenje i ujutru na put.

COC izdaje proizvodjac, dobijes ga pri kupovini. Ne bi trebalo da ti imas bilo kakva posla nakon kupovine, samo odes i registrujes.

Bas tako, prve dve godine ne radis tehnicki. Trebace ti COC za registraciju ako se ja ne varam i trebalo bi da on ostaje kod tebe, tako da pazi da ti ga ne uzmu (original). Za ovo poslednje nisam 100% siguran, ali mislim da je tako.