Momci da pitam, dali neko ima iskustva sa naručivanjem opreme iz Nemačke u Hotelu? Na primer, idem u Frankfurt na par dana, a pre toga želim da naručim opremu da stigne u hotelu gde ću biti smešten.

Ako nekome trebaju koferi i nosaci za NC750x do 2020

LS2 Dart Jacket posle jedne sezone nekako izbledela...

Možda neko ima tačniju informaciju oko visine, i meni je taj podatak zvučao čudno. Izvini, nisam imao namere da budem grub prema tebi, već prema organizatoru:) Prešao sam 900km da bi video kvazi promociju!?! Taj motor zaslužuje više p.s. inače vlasnik je neki Francuz

Ja pišem to što mi je domaćin rekao, da je vlasnik jako nizak i da je motor spušten za 6 cm.

Malo razočarenje na sajmu - izloženi Transalp je privatni - 6cm niži

A koji prašak za pranje veša koristiš

Jel nisu one L helanke male? Mislim bez uvrede

Sa kakvim gumama sada dolaze novi NC-ovi?

Mozes sa google photos, share link...

Baci neku sliku.. Hvala

Kako vidim DMD2 se oslanja na OSM mape, sa kojima nema baš dobro iskustvo i to na asfaltu u Crnoj Gori i takođe "turn by turn navigation" još ne radi, tako da ne može da bude ozbiljna zamena nekog GPS uređaja? Možda grešim? Kako bilo, planiram da podržim ovaj projekat.

Vidim preporuke za Silkolene, to sam i pazario ove godine. Šta je sa Repsolom?

Mislim da je pametna ideja za carplay ili android auto, a da telefon bude stalno u dzepu. Prvo za nedaj bože, ili primer stajanje na benziskoj. Desilo mi se da zaboravim telefon na motoru. Za ovaj uređaj, može da se uradi neki vandal proof držač ?!?

Neki prvi review, možete uključiti auto-translate na titl.

To što nema konekciju sa Android ili iPhone mi strašno smeta. Ipak je ovo model za 2023, a ne 2013 i šta će mu onda TFT displej u boji. Sent from my SM-G990B using Tapatalk

Nisam nigde našao podatak kolika mu je nosivost? Ipak smo supruga i ja preko 120kg, možda čak i 129kg

Da ni si možda krenuo sa disklockom? Sent from my SM-G990B using Tapatalk

Hvala svima na lepim rečima. Zadovoljstvo je moje, a moram priznati i mojoj supruzi koja me podržala na ovoj avanturi i koja je sudelovala u pisanju putopisa. @Ninja66 nemam sliku od ovoga, ali imam sa prethodnog putovanja kroz Crnu Goru, gde sam bio sam i bez bočnih kofera. Potrošnja je bila još manja Rezime sam napisao čisto da bi unapred odgovorio neka pitanja, koja su se vrtela u mojoj glavi kad sam pre čitao neka od vaših putovanja. Zadovoljstvo bilo bi još veće ukoliko sam uspeo da ohrabrim bar jednog od vas na vakvo ili slično putovanje, ili ako sam nekome razrešio bar jednu, malu dilemu

10. Dan (Drač - Debar - Mavrovo - Skoplje, 300km) Zadnji dan putovanja Probudli se i izašli na palubu da popijemo kaficu. Imamo oko sat do Drača. More mirno, vreme lepo. Prićamo i shvatili kolko smo prošli, koliko smo stvari doživeli i malo bili zbunjeni gde i koji dan su se određene stvari desile. Bio je haos u našim glavama. Naš (Italijanski) trajekt je pobedio u utrku sa Grčkim Stigli na Balkan. 10 sati vožnje trajektom i 100 godina nazad na Balkanu. Kolko god da je južni deo Italije siromašan, jako malo đubreta i otpadaka, ulice su bile čiste a pogotovo onaj krajnji deo gde kod nas možeš da pokupiš šrafova i eksera za jednu kuću. Prema Skoplju sam odabrao najkraći, ali najlošiji put. Nikako da se ne prolazi tuda koliko god se Rama slikao po vestima da je otvorio novi put prema Debru. Stali pored Mavrovskog jezera na kaficu i produžili za Skoplje. Ovaj dan smo najviše bili srećni što nas kući čekaju klinci, pa da svako ispriča kako je prošao. Sva sreća da smo svi prošli dobro, skoro i da nije bilo nikakvih problema i bili smo zahvalni što se putovanje ispunilo. Kratak rezime puta. Ruta koju smo prošli je cca 3.800 km, 135l goriva. Sedište sam tokom zime preradio kod Srđana, hvala @Satelis za preporuku i za nesebičan odgovor na svako moje pitanje oko motora. Ja i supruga smo teški oko 140kg. Honda NC750X sa tri krcata kofera, puni frank i tank torbu nije imala muke da nas odvede kroz ovo putovanje. Od opreme smo imali mesh jakne koji imaju kišnu i zimsku postavu. Pun pogodak za jakne kroz čitavo putovanje. 4 season pantalone su se lepo pokazale dok se nije temperatura približila 35. Posle toga lufteri ne pomažu. Verovatno mora mesh koji nismo imali. Kacige i lexin komunikacija su bile jako dobrodošle pogotovo kada shvatiš u zadnji trenutak da ćeš možda skrenuti pogrešno, ali je tu supruga koja prati znakove bolje od GPSa Baterije su trajale čitav dan bez problema, ponekad smo i dva dana prolazili jednim punjenjem. Za GPS smo koristili android telefon sa dve aplikacije, Google Maps i Waze koji su bile u isto vreme uključene jer android podržava split screen. Waze nas je informisao o nadolazećim radarima, kamerama ili patrolama, a google maps je bio tačniji. Kad si online, google maps pokazije i stanje gužve na putu. Na granici ili trajektu bih uvek zapamtio koja su zadnja kola, pa onda obišli kolonu i stali pod senku pored kućice. Skinemo kacige i jakne i čekamo da “moja” kola dođu na red, pa da se ubacimo. Svaki, ali svaki put su nas ili policajci zvali preko reda ili nas neko od auta propustio. Hoteli i trajekt su bili unapred bukirani, što je stvaralo dodatni pritisak da ne smeš pogrešiti i da svaki nepredviđeni problem može pokvariti ispunjenje putovanja. Verovatno bi ostali negde 2 dana kad bi mogli, ali smo već ulazili u letnju sezonu i smeštaj se brzo popunjavao, a cene su išle na gore i zato smo morali da bukiramo unpred. Hoteli su bili u glavnom bukirani sa doručkom, što je, ujutro, olakšavalo polazak. Dali je kliše ili ne, ali hteo bih da pozdravim BJBikers zajednicu odakle smo crpeli bezbroj ideja, iskustava kako o samom putovanju tako i o održavanju motora. To nema kako da se plati - samo jedan duboki i iskreni naklon svima vama.

9. Dan (Matera - Alberobello - Monopoli - Polignano a Mare - Bari, 230km) Zadnji dan u Italiji. Doručak italijanski, kroasan i kafu i krećemo ka Materi. Nisam poslušao savet domaćina da izadjemo na ekspresni put, već smo krenilu najkraćim, i negde oko 10:00 stižemo u Materu. Sva sreća da je dozvoljeno motorom da se dođe do samog trga gde je usnimljen “No Time To Die”, takođe sa Jamesom Bondom. Stajemo na neku česmu da se utopimo jer je vrućina u tom kamenu nepodnošljiva. Nekoliko slika i komentara oko filma, pa malo istorije da je Matera najstarije kontinuirano naseljeno mesto u Evropi, pa kako su morali 60tih godina da iseljuju ljude iz pećine da bi ih naterali na dostojanstven život i brdo drugih fakata o Materi koja mi je profesorica prenela na licu mesta Većina tih pećina su sad restorani i hoteli, a neke su renovirane i u njima se živi. Pre nama su još nekoliko interesantnih mesta, pa polako, kroz tesne uličice, mašemo autu google mapsa i izlazimo iz Matere. Kolko je bilo vruće taj dan opisuje ova slika Najsmešniji momenat taj dan je bio kad smo ugledali takodje i ljude ispod svakog drveta dok čekaju red ispred prodavnice ili restorana u Materi i Alberobellu. 70 kilometara ili sat vremena vožnje i eto smo u Alberobellu. Malo prošetali kroz ovu belinu koju tako jako sija tog sunčanog dana, da ti ni sunčane naočare ne pomažu. Stali smo na glavnu ulicu da ručamo i pored toga što smo obećali sami sebe da nikad ne jedemo na glavnim ulicama, jer je svaki put kvalitet i pravi lokalni ukus malo unutra. Hrana odlična - neki mali uvijači različitog punjenja, koje me supruga naterala da slikam, da bi se potsetila u Skoplju da ih spremi. Danas 11.9.2022, dva meseca kasnije još ih čekam Slika govori da se i na 45 stepeni može biti srećan ako je stomak kvalitetno popunjen. Ostavljamo prelepo Alberobello iz nas i posle pola sata vožnje smo u Monopoliju kroz koji samo prolazimo, pošto se na obali snima neki film pa je kretanje ograničeno. Par minuta van Monopolija stali smo u neku uvalu od stene i okupali se na Jadranu. More prelepo. Dva sata kupanje i odmor, pa pravac u prelep gradić Polignano a Mare. Jeli, možda, najbolji sladoled koji smo imali u Italiji. Još nekoliko fotkica i produžavamo ka Bariju. Očekivali smo da će Bari biti pristanišni, industrijski grad, ali naprotiv, baš nas je prijatno iznenadio. Grad vredi da se prošeta i vidi. Ukrcali se u trajekt za Drač. Uzeli spavaću sobu, jer smo hteli sutra dan biti odmoreni i naspavani. Trajekt kreće u 22:00 i pristiže u Albaniju oko 8:00 ujutro. Stali u Lidl i lokalne prodavnice da ponesemo sa nama još nekoliko ukusa Italije i legli da spavamo.

8. dan (Rim - Salerno (Ke’e beach) - Potenza, 450km) Posle doručka, kafe i kratkog razgovora sa starijom časnom sestrom, opet na italijanskom (Odakle? Iz Makedonije? Na motoru? Pa vi ste veoma hrabri! ), krećemo dalje na jug, do provincije Basilicata, na najdužoj ruti na ovom putovanju. Nema nečeg posebno zanimljivog da se vidi u ovom delu, treba samo da se prođu kilometri. Supruga bi da idemo autoputem, ali meni to i dosadno i monotono, pa idemo ekspresnim putem kroz borove, pored Amalfija i ostalih mondenskih mesta koja nam sada nisu u planu budući da stvarno ne volimo gužve. Pravimo po neku pauzu na benzinskim stanicama koje srećom ovde imaju i prodavnice i kafiće, što nije bio slučaj do sada. Na ovom delu puta, pa i nadalje statičnih policiskih radara skoro i da nema, po forumima smo pročitali da se putarina ne naplaćuje na jugu, jer je taj deo Italije siromašan (tako je i bilo, bar na tim autoputevima koje smo prošli). To pre podne 300km iza nas, vrućina postaje nesnosna, pa putem Google Maps-a nađemo lepu plažu i beach bar Ke’e Beach na Tirenskom moru. Na plaži pirki vetrić i uz kupanje, po neki koktel i nešto za jelo najvrući deo dana prijatno prođe. Sa Tirenskog, skrećemo prema "našem" moru, da prošniramo zadnju petlju. Basilicata je među najsiromašnijim provincijama u Italiji, pa nas prosto fascinira kakvu odličnu infrastrukturu ima. Svi su putevi u odličnom stanju, sa više traka, po negde kilometrima podignuti na stubove, iako ne vode nikuda posebno: svi su gradići i sela ovde mali i turistički relativno nebitni. Pejsaž se već sasvim promenio, relativno je ravno i suvo, šuma ima tek ponekud, i čini nam se da su Dolomiti bili u nekom drugom svetu. Uveče stižemo u smeštaj, Hotel La Torre, koji nam ne ostavlja neki poseban utisak. Vlasnici su se baš trudili i bili ljubazni. Spremili nam tipičnu domaću pastu za večeru, i onda je vreme za odmor.

7. Dan (Svi putevi vode u …, 190km) Ustajemo rano, a čitav hotel miriše na kolače. Vlasnica ispekla gomilu kolača i keksova za doručak, sve još vruće, a ima i jogurta, voća, peciva i odlične kafe po želji. Izaberemo po nešto, sednemo, a ona dođe do stola i šapuće u stilu "vi ste stranci, vi jedete salame i sireve za doručak", pa krene da nabraja šta sve ima. Zahvalimo se i kažemo da donese nešto malo, a ona nam donese čitav oval prepun svega i svačega samo za nas dvoje. Nakon nekoliko minuta, opet dođe za stolom da me "iskritikuje" što sam ostavio da mi se ohladi espreso. Kaže napraviće sad drugi, ali da znam da se espreso pije vruć. Suprugin kapućino sme da se ohladi. Ispratimo se i krenemo dalje na jug. Vozimo kroz Toskanu i u mnoštvom tih puteva, slučajno prođemo pored najpoznatijeg Toskanskog puta sa čempresima, koji je tih paklenih dana nažalost bio skroz žut. Ovaj dan smo prošli samo 190km i to u jednom cugu. Plan je bio da se čitav dan i veče provede u Rimu. Stigli u hotel Domus Nascimbeni, odlično lociran odmah posle drugog ulaza u Rim i pored Vatikana. Parkirali motor, i pravac u grad. Hotel je teško primetiti zbog visokih zidova i kapija, ali čim se otvori električna kapija ulazi se u veliki, mirni park pun borova u kojem se čuje samo pesma ptice. Hotel je u vlasništvu katoličke crkve i u njemu rade časne sestre. Neverovatno čist, sobe su ogromne, klimatizovane, sa lepim kupatilima, a parking i sam hotel je obezbeđen kamerama i kontrolom pristupa. Lako je motorom doći do hotela, parkirati ga i onda se gradom vozikati javnim prevozom. Instalirali aplikaciju myCicero preko koje se kupuju karte za javni transport i lako se pronađu rute do željenog mesta. Imao sam ličnog turističkog vodiča, koja je pre par godina bila vodila grupu učenika u Rim, pa su sve ulaznice, vreme kade je najmanja gužva bili usklađeni do perfekcije. Prva destinacija Vatikan Pa onda Panteon Bacili dinar Španske stepenice Antički grad i prema Koloseumu. Sve je bilo prelepo do trenutka kad smo ogladnili. Seli u prvi restoran koji nam je bio usput i debelo platili užasnu večeru. Posle jela smo uključili maps i review i dali dvojku na već oformljenu ocenu 3. To nam se retko dešava. Vratili se u hotel, tuš i spavanje. Sutradan nas čekao najduži put kroz Italiju.

6. Dan (Firenca - San Gimignano - Montepulciano - Cinciano, 212km ) Kao i svaki dan, ustali rano i krenuli za Firencu. Posle sat vožnje otvara se vidik prema Firenci. Stvarno prelep grad. Ista šema, obišli motorom kolko možemo, pazeći na znakove za zelenu zonu gde samo lokalci smeju kolima ili motorima, i parkirali nekoliko ulica od samog centra. Gde god da se okreneš grad je kao razglednica. Prošetali do Duoma, slikali se, jeli odlične sendviče u taze focacci i izgleda opet promašili notorne gužve time što smo stigli baš rano. Ostali smo 2 sata, i produžili prema Sienu. Kroz Sienu smo samo prošli, nismo stali. Treba nešto ostaviti i za sledeću vožnju Produžili prema San Gimignano. Tu se već i ne može šta drugo videti sem vinograda, brda, kuća nalik zamkovima i čempresa. San Gimignano je očigledno instagram turistička atrakcija. Mali gradić na vrh brda, opkružen visokim zidinama i kulama. Bilo je krcato turistima, posebno Amerikancima. Gradić je zaista lep, ali je odavde prema dole važilo pravilo da je valjda bolje popularne destinacije ostaviti za van sezone, a leti birati manje poznata ali nipošto manje lepa mesta. Sama vožnja po Toskani je predivna. I pored vrućine, Toskana nam je bila druga najlepša destinacija na ovom dugom putovanju, odmah posle Dolomita. Pitoma brdašca, krivudavi putevi, lepi krajolici su se činili beskrajnim. I na Dolomitima a i ovde nam se činilo da su svi tu samo da uživaju: mimoilazili smo se sa grupama dvotočkaša, turama u retro kabrioletima ili na crvenim vespama. Iz San Gimignana smo krenuli prema Montepulcianu, koji na slikama deluje prelepo, a poznat je po vinu. Srednjevekovni gradić na brdu jeste živopisan, ali parking je apsolutno nemogući: parkinzi su svuda oko grada, iz jednog se prelazi u drugi, ali svi su bili puni… (Parking je uopšte u Italiji kompliciran, prvo zbog zona ograničenog kretanja, koje i nisu svuda jasno označene i za koje pravila variraju iz grada u grad (negde motori smeju u te zone, negde ne, negde je samo taxi i javni prevoz dozvoljen… Ali svuda su kamere aktivne, i kazne stižu na kućnu adresu.) Malo smo i bili smoreni i skuvani, pa rešimo da odemo do hotela u susednom Cincianu, da se osvežimo, pa da se vratimo u Montepulciano za večeru. Hotel u Cincianu (Albergo Giglio, na bookingu) nam je ostao u odličnom sećanju. Niskobudžetni hotel, ali izuzetno čist, klimatizovan, a vlasnica retko ljubazna. Ispričali se (nekako progovorili italijanski koji u stvari ne znamo) o deci, o Makedoniji, o svemu i svačemu. Mrzelo nas da se vraćamo u Montepulciano, pa pitamo dali negde bliže ima nešto za pojesti, a vlasnica nas uputi u stari grad Cinciano (koji nismo ni znali da postoji i koji nije ništa manje slikovit od drugih, izvikanih), gde, kaže, ima “salumeria” koje služe lokalne specijalitete. Nabasamo tako na lokal gde se služe i prodaju pršute, sirevi, maslinova ulja, med, vino, tartufi još gomila stvari koji vlasnici, nekoliko braće i sestara, sami proizvode na vlastitim farmama. Bolju hranu možda nikad nismo probali, sve se topi u ustima. Očito nije to priča za turiste, jer su svi gosti na malim stolićima na kaldrmi lokalci koji se međusobno poznaju. Ispratimo tako opušteno zalazak sunca, i prikupimo se nazad u hotel na spavanje.