Прави сам им ја криминалац за то. Сви се ми овде знамо, мислим да им је и ово довољно за трајну срамоту.

Ахахахахаха, имају шта и да нађу.

Боже здравља и ја се надам неком скоријем дружењу.

Све је још свеже, информације долазе брзином светлости. требаће пар дана да се све слегне. За сад је све ок, за даље ћемо видети. Хвала вам за инсистирање и на новчаној помоћи, али стварно није потребно. Адвокати су наши саборци, њих је 5-6, гурамо све то заједно као да су они у питању. Сад знате где ми је кућа. Она више није само моја, сад је и ваша. Када год будете у прилици, у пролазу, вожњи, очекујем вас на кафи, соку, преноћишту... То је нешто најмање што могу да понудим. Да не чује зло, надам се да нећете бити у прилици да икоме ово вратим, осим да вам увеличам свадбу или неко слично весеље. Поред свих, мајка је невероватно поносна, одушевљена, захвална на свему. То морам посебно да вам пренесем. Мој број је 0643664959 и за све вас стојим на располагању у које год доба дана и ноћи, по којем год питању, као и до сада. И даље сам без телефона али се надам да ћу тај проблем решити сутра у току дана.

Људи, ја стварно немам ни једну једину могућу реч за све ово што читам, за све оно што сам видео на Н1, чуо од супруге, родитеља... сузе које саме лију док све ово читам и пишем не дају ми ни да дишем, а јако бих викао. Нисам заслужио ни делић ове части, поноса, љубави коју осећам и коју сте ви успели да донесете својом организацијом ове акције и доласком у Уе. Не могу да вам кажем хвала, јер је то нешто безначајно у односу на "дуг" који осећам према свима вама. Знам да смо ми овде једна посебна заједница и драго ми је да ме је та заједница прихватила као део себе, дала ми прилику да се поносно на сваком кораку похвалим као део ње. Никад нисам могао да замислим, нити сам очекивао да сам вредан свега овога. Ово није вожња, подршка... ово је за мене печат и сведочанство да сам успео као човек. Оно што тренутно осећам је неописиво, срце хоће да експлодира, сузе лију, тона нема. Учинили сте ми супругу, сина, родитеље, сестре... препоносним... Ваш сам дужник за живота. Извињавам се свима што нисам одмах одговорио на поруке јер још увек немам телефон код себе. Толико за сада, јер стварно ми понестаје речи за све ову буру емоција које осећам у себи од среде, четвртка када сам сазнао за све ово до сад. Богу хвала а свима вама се надам да ћу имати прилику лично да се одужим уз неку вожњу, клопу, чашицу разговора.

Dragi svi, Na žalost, iza ovog naloga u ovom momentu ne stoji Marko, već njegova supruga, Kristina. Marko me zamolio da vam se svima obratim u njegovo ime, pa se nadam da sam na pravom mestu. Ako je trebalo ovo obraćanje staviti na neko drugo mesto, praštajte, nisam do sada imala priliku da posetim vaš forum, mada mi je Marko mnogo pričao o vašoj zajednici. Markov drug mi je preneo vašu inicijativu i jako sam vam zahvalna na tome, ali zaista nam u ovom trenutku nije neophodna takva vrsta pomoći. Dovoljno je što ste tu za nas. Meni lično u ovakvoj situaciji mnogo znači i vaša podrška i podrška svih naših prijatelja i poznanika. Nisam ništa manje ni očekivala obzirom na činjenicu kakav je naš Marko. Htela sam da vas obavestim da je Marko dobro, mada je ipak jako pogođen ovom nepravdom. Pred nama je jedna velika borba, ali ne odustajemo, svi tražimo načine da doprinesemo u prevazilaženju ove situacije. Marko mi je rekao da puno pozdravim njegovu braću i da jedva čeka da se družite. Još jednom, mnogo vam hvala i vidimo se u nedelju!

Шаљем потенцијалном купцу и гарантујем за мотор као да је мој.

Само кад си ти добро изманеврисао... Ахахахаха, вас двојица гори од мене. Ја купим неку рагу од 20 и кусур година па је сређујем, а вас двојица нове и морају да се поправљају.

Сад ће Вучко то лагано да вам отвори.

Шетали смо их цео дан под пуном опремом на плус 40. На крају су нам рекли радите шта хоћете само на магистралу не излазите. Јбг, нама се баш ишло на магистралу. Сутра шаљем снимке и слике. Кренули су на жене и децу штитовима и прскали их бибер спрејем. Видело се вероватно све уживо на Н1. Туга.

Има њих... Ал има и нас... Што се каже, тренутна.

Јебеш човека ако у свим овим срањима не буде бар једном ухапшен. Као да није ни учествовао. Само јако брат @Vaske4s Ако шта затреба ту смо.

Да нема ко случајно да прода по једну Н7 и Н4 сијалицу, Auxito или оне плаве Automax? Не могу да нађем жртву да узмем по паковање па да поделимо.

Народ очигледно добро живи, не знам шта се ми бунимо. Треба ово све раскопати, распродати, разјебати... и ћао. У Уе пар стотина истих људи свако вече излази на улице. Док ми звиждимо, шетамо кафићи поред улице препуни. Жали Боже жртвовања ових студената.

Гасгас блокер

Фреза блокер!

Ужице 20250629 220515 — Postimages POSTIMG.CC

Видимо се, такође. Да ли мотором или на четири точка, небитно. Ако шта треба да се помогне стојим на располагању.

Ахахахаха дао им гуру пдр маст да им лакше уђе/прође дружење они мажу ограду. Шта ће весели ћаци.

Ја пишем о скупу као јако важном догађају за град, економски, рекламно... као бренду града. Генерално сам га увек тако гледао, невезано за организацију. Сам скуп/камп слабо посећујем, али опет то није до организације, навели су људи већ. Данас буквално свака будала може да купи мотор. Не знам ко наставља даљу организацију скупа, али ваљало би да сви седнете, организатори, град, полиција, службе... и да за та 2-3 дана постоји план, да се у некој мери истрпе мотори и сами учесници. Подржавам алко тест, контролу кацига, контролу брзине на сваком кораку... али да се мотори склањају и пишу пријаве зато што стоје на тротоару, мало ми труло.

Уместо скупова организовати дневне едукације. За то се може узети новац од града/опшине уз добар план. Нешто слично као курсеви безбедне вожње али да у првом плану буде безбедност а не вожња. Ево ја ћу вечерас на састанку клуба да предложим па да пробамо нешто по том питању да урадимо на локалу. Све јасно, али бар једног да сачувамо од њих сто (парафразирам) је успех. Ја се нпр. бавим обукама за безбедност и здравље на раду, и држим свакодневно обуке радницима који раде на висини, на градилиштима, у дубини, на опасним машинама, у шумама... Верује ми да иако раде на тим пословима по 40 година и имају много већу праксу него ја теорију, увек буде неких питања на крају. Има и тих који су 40 година радили без шлема, без везивања... и наставиће, али нека се њих 30% сети неких савета које сам им рекао на тој презентацији и обуци када буду у ризичној ситуацији, то је успех. Да бар једном тај савет спаси главу и то је успех. Тако исто и са мото причом. Као друштво смо отишли у три лепе. Клинци су углавном препуштени сами себи. Све је на изволте. По YT гледају разне глупости. Срања се свакодневно дешавају.

Људи, постоји ли нешто што би ми као једна заједница могли да урадимо по овом питању? Свако у свом крају, преко клубова, индивидуално, неких организација... нешто што би оставило утисак и печат као нпр. дедамразијада... Не знам ни сам, али неке скупови, семинари једном, два... десет пута годишње, презентације, приче, клипови, слике несрећа... савет, личне приче... Ако неко има још идеја могли би да отворимо тему па некако да се организујемо. Ово стварно није нормално. Неминовно је да смо на мотору као глинени голубови, али опет бар да код нас појачамо свест о опасности коју вожња мотора носи са собом и да немамо 9 живота.

Потписујем све речено. Ми у петак паркирали поред платана, буквално нам полиција рекла да слободно станемо, само да оставимо пролаз. И после пола сата исти ти кренуше у акцију опомена и померања мотора, наводно жалили се шетачи, посебно се жене са колицима да не могу да прођу. Некако су ми ти мотори паркирани ту били обележје скупа. У суботу седимо ту поред у кафићу, нигде ни једног мотора, као да сам дошао породично на одмор. Ако град не може два три дана да изгура толико мотора, онда не треба ни да се организује. Друго, за два ноћења, једнособан апартман, 220е. Ја сам се 7 дана пред скуп пријавио да идем, па дај шта даш, само да се истуширам и преспавам, нисам био у ситуацији да бирам. Разумем да је велика потражња и да им се може, али је поприлично безобразно. За те паре, лагано 4-5 дана на мору. Мислим да ће им се то обити о главу. Искрено, мислим да ћу након пет године присуства, следеће године прескочити Требиње. Начуо сам на скупу да се ТНТ екипа повлачи и да организацију преузима неки други новоосновани клуб? Не знам колико је то тачно?

За мене, овогодишњи скуп тотални промашај. Од полиције, организације, раскопаног старог града, цене смештаја, иживљавања на границама... Баш лоша прича.

Шта све пи*ка неће родити...