U ovakvom stanju, ne može bolje, osim ukoliko nije stajao u sobi košta poprilično. To su sad kolekcionarski primerci. Inače baš ovakav sam vozio kao prvi motor sa brzinama. Burazerov. Veliki sam poštovalac Tomos motocikala! Emotivan sam, šta ću...

Možda se propije?

Može on da priča šta oće, ali mu se Dovi polako useljava u glavu. Još samo stvari da unese. Prejebo ga je već koji put na istu foru? Nije to slučajnost.

Molim postavljača teme da se ne ljuti na mene, nisam zainteresovan za projekat, ali niste nešto važno razmotrili. Odnosi vaših devojaka, žena ili ljubavnica u toj priči igraju jako važnu ulogu. Netrpeljivost među ženama može biti ozbiljno eksplozivna. Ne želite žensku svađu, to automatski kvari međusobne odnose. Generalno ideja je odlična, ali mislim da to mora biti neka baš dobro proverena priča. Što bi ljudi rekli, bolje s mirom nego s čirom.

Svakako im treba vozač koji će da se "nađe" na toj specifičnoj spravi. Kao što je Dukati našao Stonera. U jednom intervjuu je komentarisao muke po Rosiju na Dukatiju:" Ni on (Rosi) ni Burges ne znaju kako se vozi taj motor".

Mislim da se Zarko muči kao Rosi na Dukatiju. Vreme ne radi za njega, svestan je svojih godina. Mada sam ja ubeđen da će KTM u dogledno vreme biti itekako konkurentan. Mislim da je u njihovom slučaju bolji dobar razvod nego loš brak. Očito da je loša situacija u ekipi. Govorim o Zarkovom delu garaže.

NFS ima prezajebanu majicu! Na to sam mislio. Ako nađem negde kupiću sebi onu radničko plavu, to će biti baš surovo!

@N.F.S. Od zaštitne opreme imaš na sebi belu brutalku! Rispekt!

Hulian M danas nije nahranio sujetu. Voleo bih da vidim taj "srdačan" osmeh iza scene?

Danas se nije čula španska himna! Ne dešava se često...

Podledaj kakav ti je prednji lančanik. Skini dekl i vidi u kakvom je stanju. Ako je pohaban on se čuje. Kad kreneš lanac "preskoči".

Iz perspektive zdravlja sam izdimio četiri cigare i popio kafu da se priberem za moto2.

Majku mu poljubim, kakva trka moto3! Kao da sam gledao u roj mušica. Moram malo da povežem misli...

A i lepo ti stoji. Baš po meri!

Kolega, u velikoj ste zabludi. Ja redovno pratim snimke i uživam. Samo napred!

Koliko je malo čoveku potrebno da se odluči za majstorisanje. Ja sam odlučio da budem samoupravljačka "elita", dakle metalski radnik, kao i jedini maršal među bravarima, ili najbolji bravar među maršalima. Kako vam drago, majku vam božiju. Što bi rekao naš Joža.

Ulici hvala, ona me je vaspitala!

Ja se od hemije jedino sećam sisate nastavnice u osmom osnovne. I ničeg više. Prirodne nauke su se jednostavno odbijale od mene. Dve tetke su mi bile profesori na BU, doktori hemije. Bože mili na koga sam se ja dao? A matematika, kakav kamen spoticanja... Ni srednju školu ne bi završio da mi nije predavao komšija prve dve godine, a naredne dve ćaletov drug. Žalosna je to priča...

Varadero, ako se ne varam.

Evo da dodam, Mercedes je razvio ABS, sa namerom da taj sistem primenjuje na svojim autobusima. To je bilo još krajem '70. ili početkom'80. i hteli su da idu korak napred u odnosu na sve strože bezbednosne regulative. Inače, Nemačka ima najrazvijeniji autobuski saobraćaj u Evropi. Kako se to pokazalo kao jako dobra stvar počela je ugradnja u ostala vozila. E, a da li bi meni neko rekao nešto o onom ABS na motociklima što pomaže u krivinama? Ne mogu da se setim kako se zove?

@Savan, možeš slobodno da pričaš da imaš MZ kakav niko nema. Alhemičar je radio na njemu. Vrhunski rad, nisam mogao ni da pretpostavim da takva nauka stoji iza celog procesa. @štampar, impresioniran sam! Pogotovo na ozbiljnosti teme...

Ova tema zaslužuje jednu noćnu a moćnu priču, na koju me je podsetio moj brat a i nasmejao do suza. Jedino nismo mogli da utvrdimo da li je bila '79. ili '80. godina. "Krenuli smo iz Zemuna u povećoj grupi motora, uglavnom MZ-a, Tomosa i Jawi, ali je zvezda putovanja bio potpuno novi Triumph koji se kvario u proseku na svakih 45 kilometara", počinje priču. "Na svu sreću njegov vlasnik je bio i veoma vešt mehaničar koji je to rešavao taman dok bi mi popušili po cigaru i malo odmorili. Na jednom stajanju za popravku naš drug i komšija je rešio da se opruži na ogromnoj livadi pored puta i legao je pravo u govno. Ljudsko. Ej, od onolike livade on legne pravo u govno"... "Posle silnih popravki Triuph-a i popušenog boksa cigara stignemo u Dubrovnik, gde je bio cilj za karavan, a ja i Branka (tada devojka, sada bivša žena) ćemo ostati par dana sa njima i onda nastavljamo na Mali Lošinj. Već sutra ja odlučim da ne časim časa i u pet popodne odlučim da krenemo". "Sve mi se namestilo. Pošto je bilo vrelo popodne ja krećem u tankoj jakni, a moja kaciga nije imala vizir, pa menjam sa drugom za njegovu koja je bila dva broja manja i imala tamni vizir što sam što sam primetio kad je pala noć. Kaciga me je toliko stezala da sam imao utisak da mi krivi zube u vilici. Vizir držim odškrinut tek toliko da vidim gde vozim, dok vozim... Iskusno sam krenuo na MZ 250, bez ključa za svećice, a i bez svećice". "Kako je pala noć počeo je da duva ledeni vetar sa mora, toliko hladan da sam morao da stajem i da ležim na asfaltu koji je bio vruć, a preko mene duva hladan vetar. Tako, ležim na drumu i pušim." "Onda su krenuli neki krupni tvrdokrilci da dobuju po kacigi i po meni u tankoj jakni, kao da me neko usput gađa kamenicama. Hladnoća je sve nepodnošljivija i stajemo pred svaku kafanu pored magistrale da popijemo nešto toplo. Neverovatno... Gde god smo ušli bio je ili fajront ili tuča. Ili oboje. Nas niko nije dirao i svuda smo dobili bar kafu". "Kaciga je postala nepodnošljiva, ozbiljno sam se kajao što nisam stavio neke naočare makar i sa dioptrijom, samo da sam zadržao svoju kacigu pa i da sam oćoravio do Lošinja bilo bi mi lakše". "Jednom mora i da svane. Stignemo na trajekt i ukrcamo se, a ja ne mogu da pričam. Samo krčim, ko da nisam izvukao antenu. Pravo sa trajekta kod doktora, on kaže injekcije"... "Odemo do smeštaja odnesemo stvari, i vidim da je zadnja guma ispustila skroz. Smučilo mi se sve. Dođe Dragan (naš na žalost pokojni drug) koji se zatekao u Puli, uzme motor, samo naduva gumu i vrati se u Zemun bez ikakvih problema. I ta guma više nije ispustila"... Epilog. "Dve nedelje kasnije, ja sa stvarima u rukama se po vrelom danu ukrcavam u voz i gledam ljude kako se u kolonama voze na motorima. Bilo mi je žao što sam poslao moj kući, ali nisam bio siguran da li ću uopšte preživeti"? I onda izvadi prastaru auto kartu SFRJ sa daljinarom koji pokaže da je ta noć trajala uključujući trajekt 794 km. Desi se to čoveku kad su mu mahnitost i nepromišljenost karakterne osobine... Ni danas nije bolji. Specijalno posvećeno @Vroc-Kapo, gospodaru magistrale.

Ja sam hteo jednom prilikom da u beogradskoj "Tehnohemiji" kupim HCL, ali su me gledali kao da sam tražio atomsku bombu. Ne znam zbog čega, objasnili su mi da to ne prodaju fizičkim licima. A možda i bolje...još bi se nagrdio... A što se tiče nesavršenosti kalupa za precizni liv, nemoj zaboraviti da su ga pravili "drugovi" iz bratskog nam DDR-a.

Bilo bi lepo, ali ja ne verujem u veštice. Džarvis mi je neopisivo antipatičan lik i mislim da je debelo zaslužan za sadašnje rezultate Yamahe. Najbolje bi bilo da zajedno napuste ekipu.

Na 13500 obrtaja bi trebao da se uključi limiter. Ali ko će razumeti tu struju, nisam ja Tesla?...