Pa ti si pominjao neke udavače tu kod tebe i ništa Da se razgovaramo ovih dana ti i ja, razmotrimo jednu ideju za regler.

Premerim sutra blatobran pa ti javim.

Auuu brate Šumi, al' si je oglodao svaka ti čast Kako se ponaša 'srećica' ? Nisam čuo lepe stvari o toj marki...

Ti se svaki čas nešto malo ponavljaš Hoćeš je u fabriku ili pod brusal'cu ?

Probao sam danas jedan XT600E. Produžen mu prenos za 2 zuba pozadi, ne znam šta je unutra ali do stotke katapult Sa mojom težom rukom, svo vreme hoće na prednji.

Možeš li da izmeriš širinu zadnje plastike od ivice do ivice, visinu iste i razmak šrafova od centra do centra ?

Odlična vest

Tim je uzbudljivije

Podržavam

Aaa, ipak si se odvažio! Vidiš kako je lepo

Pošto postoje dva vremenska intervala, jedan je koliko sekundi otvara ventil a drugi je na koliko minuta ide onih prvih nekoliko sekundi, treba napraviti nešto sa dva komada 555 ili jednim 556 (jedno kolo koje u sebi sadrži dva 555 kola). Može i mikrokontroler ali sve preko toga je preterivanje osim ako treba dodavati kojekakve senzore za temperaturu, vlagu (kiša), nivo ulja itd. ps. kad bolje razmislim, može i jedan 555 ali da mu frekvencija bude 0.002566896 Hz a duty cycle 20%, tako da se dobije jedan (pravougaoni) impuls u trajanju od 2sec, na svaka 2 minuta Naravno, moguće je staviti potenciometre (u seriju sa fiksnim otporima) za oba parametra i tako dobiti neki u praksi upotreban radni opseg (empirijski utvrditi). Kolega Predrag80, vakuum ventil treba da bude sa creva-na crevo. Taj u vašem linku je za šrafljenje na rezervoar.

Iskopao sam nešto :

Rajac : Cerje iznad Kosjerića : Tara :

Prodato, može katanac

Sve ima svoje. Ja uglavnom vozim ovakve terene i bez žurbe pa mi je ovo motorče (pored ostalih razloga) sasvim dovoljno. Nemam želju da preskačem balvane po šumi i da se lomatam po kamenju, gde zaista treba sposobniji motor.

Tada još nisu počeli asvaltiranje. Čisto sumnjam da će i pre proleća nešto da urade Ako misliš na visoku, srednjih godina, radi.

Nema slike pečenja rakije, kad sam menjao film u aparatu, ispao i osvetlio se Motor se pokazao vrlo pouzdanim, vešanje zadovoljavajuće dok je sedište ipak malo neudobno, po asvaltu sat, uz muku sat ipo dok po off-u dosta više od 2 sata jahanja. Najveća potrošnja je bila po Tari, do 4L, ostalo se vrtelo 3.5+/-. Sve zajedno me je koštalo 9000din, sve za benzin i hranu, što je po jedna crvena na dan. I sad kad razmislim, možda sam mogao slobodno da ne ponesem bar 1/3 stvari. Ostaje za sledeći put da se malo bolje organizujem sa kamp opremom i da smislim još univerzalnije kombinacije za alat. Da olakšam prtljag, 40kg pozadi, koliko god da mislim da može da zatreba, ipak smeta

Da nisi mislio na 634 agregat? Ili možda 638?

Mislim da imam ja. Dok podignem slike na neki host pa ću da bacim link ovde.

Editovao sam predposlednji post, osmi dan. Pošto sam sve slike sad popeo i na Picasa Web, evo još onako nasumično : Pentranje od placa ka Garaškom jezeru : Gornje livade Rajca : Iznad stubića od ograde se vidi krst na brdu, ispod koga je makadamski put za Koštuniće : Cerje, iz Kosjerića ka Brdu Grad : Jelova gora : Acova česma : LED lampa za kampovanje, moj ručni rad : Po Tari, razno :

Premašio protok na Fotokanti... stend-baj dok rešim... edit - aploadujem na Pikasu pa ću da editujem postove.

Ovo je od prilike, ceo krug, grubo oko 800km. recimo 40-60 on-road/off-road kad se sve sabere : Kod mene je odavno postalo normalno da ne uključujem snimanje treka u telefonu. It's not a bug, it's a feature Jbg, kad dam gas i pustim kvačilo, kao kuče sam a pre kvačila ko će da razmišlja i o takvoj sitnici Tako da sam trekove crtkao ručno u Google Earth i pošto ne mogu da se setim baš svake stazice i putića, prikazana kilometraža je realno manja od zaista pređene, Beograd-Tara-Beograd. Ako nekog zanima, evo i KML trekova : 1 makadamima zapadne srbije - drugi dan 72.8km.kml 2 makadamima zapadne srbije - treci dan 81km.kml 3 makadamima zapadne srbije - cetvrti dan 88.5km.kml 4 makadamima zapadne srbije - sesti dan (peti nisam palio motor) 55.8km.kml 5 makadamima zapadne srbije - sedmi dan 25.8km.kml 6 makadamima zapadne srbije - osmi dan 256km.kml I da, podrazumeva se da se najlepše deonice ne slikaju

8. dan - Jokića vrela, Varda, Ljubovija i kući Probudio sam se prilično rano, oko 6. Veoma odmoran. Neverovatno prija udaljenost od gradske gužve, zeleno kud god se okreneš, planinski vazduh i voda iz kamena. Sva voda na planini ide kroz kamen i sedimente. Omarska vrela imaju merenu temperaturu nešto između 5 i 7C na mestu izbijanja. Jedan manje pristupačan izvor je izmeren na konstantnih 2.5C i zimi i leti. Mene ne drži mesto kad sam kampujem pa sam brže-bolje spakovao sve i kresnuo mašinu. Na pola dugmeta Jedan cilindrić, odmereno štekće pod sauhom kao singerica. Pesma za uši, adrenalin kreće Samo što sam podigao kacigu, zvoni telefon. Brat iz sela: - Jeli, jel' možeš sutra ili prekosutra da dođeš, pečem rakiju, znaš da ne mogu sam. - Pokušaću, hmmm...još sam na Tari. Upravo krećem dalje. - Dobro, javi mi. Vidim da ću morati da skratim putovanje, najmanje za jedan dan 'Ajd prvo da vidim kako stojim sa benzinom. Negde uz put, čista, pitka, hladna. Neko je ostavio i čašu na uslugu : Spustih se do Predovog Krsta, da javim šumarima da je sve u redu i da proverim za benzin. Samo nafta. To mi ništa ne znači, vidim da mi se smeši skraćivanje puta. Da pristavim kafu pa da vidim kako ću i kuda ću dalje. Ostalo mi je goriva dovoljno da se još danas vozikam po planini i da rizikujem da u Baštu sutra stignem na isparenjima. Ili da danas prođem Jokića vrela, Rastište i kroz kanjon Dervente se skotrljam u civilizaciju, neveselo ostavljajući celu oblast oko Rače i stazu za teškaše za neki drugi put. Rekoh sam sebi 'Pa ne bi ni valjalo sve odjednom, nemoj biti toliki megaloman, ostavi nešto za drugi put. Osim toga, brat pali veselu mašinu, ne može biti dosadno ni tamo ' Stvar rešena. Idemo do Jokića vrela : i polako lavirintom nasutih puteljaka do Perućačkog jezera, točenje i doručak u Bašti i pun gas preko Pridola, da ne idem Drinskom, sto puta sam tuda prolazio a ni motor nije za taj tempo. Dub, Nikolića brdo al' sad dolazim s druge strane, pa levo, u Kostojevićima desno pa krivudavim usponom do Bože na osveženje. Negde na oko pola puta, gde će drugde nego u sred krivine, neko isek'o asvalt. Fike fike fik. Raskopao i posuo šoder. Manje šodera, više prašine. Hvala Bogu pa vozim nejačak motor te sam opušteno pritegao kočnice i na vreme se ispravio da pređem tu magičnu liniju pod što približnijim pravim uglom. Odmah potom se setih da napred imam TKC80 i da nisam morao toliko da se štrecam Sad je već zanimljivije, limenjaci se vuku po prašini a ja ih lagano ostavljam u svojoj Došao sam desnim putem. A mogao sam i levim... Sećam se da sam pre neku godinu ovamo dolazio nekim teškim šoderom a prvo zemljanim putem kroz šumu, iz Seče Reka. To je ovaj put desno, ka kome su usmereni valjak i Magare. U nekom momentu će sve ovo biti asvaltirano pa treba iskoristiti dok može Osveženje u hladovini i momenat da nazovem prijatelja, da mu javim da smo mi ovde dobro, lepo se provodimo i iznad Seče Reka smo, na putu za kući. Kaže Igor - Aj' svrati, eto mene u Ljuboviji. Baš bih voleo da čujem priču i vidim slike. Rekoh - Bićeš prvi. Vidimo se kroz odma' Da ne bi bilo kao svaki povratak, uvek istim putevima (a to mnogo ne volim), 'ajd da probam iza Varde da skrenem negde levo pa da se nekuda spustim na Drinsku, da gađam negde između Rogačice i Ljubovije. Naravno, uz pomoć KGSP (mnogo dobar aparat, svima preporučujem iz svog dugogodišnjeg iskustva. samo mora jasno da se stavi do znanja da ne želimo najkraćim, najboljim, najlepšim i najsvežije asvaltiranim putem ), prođosmo neke nove lepe predele. Odličan bonus na sve do sad. Kroz Godečevo, Zarožje i Ovčinju, uski seoski drum odgovarajućeg kvaliteta je krivudao i lomio se prema putu Pasna ravan-Rogačica. Pred kraj je na moje iznenađenje i sreću, nestalo asvalta koga je zamenio dobar makadam. Tu je negde i vodenica Save Savanovića. Čudo jedno, skoro svako drugo selo ima po jednu Crkva u Ovčinji, orjentir da sam na dobrom putu : Podseća na kule srednjevekovne tvrđave? Od Ljubovije ništa interesantno, pun gas ka Valjevu i preko Lazarevca i Kruševice ka Aranđelovcu. E sad, nije baš tačno da nije bilo ništa interesantno. Tada su gore iznad bolnice u Lazarevcu raskopali celu ulicu, radili neke cevi, šta ga znam... Uglavnom, pesak utepan valjkom. Može da se vozi normalno. Do jednog poprečnog rova. Celom širinom ulice. I samo na jednom mestu nekakva dačica, jedva da se peške precupka S jedne strane brdo peska, sa druge neka gvozdena ograda. Prednji točak prođe, zadnji se popeo na dasku, osetio sam. I samo neko izvuče motor ispod mene. Ja raskoračio rov a Magare se dole izležava dupetom u kanalu Srećom, legao je šusplehom na dasku ali svakako se nije dao mrdnuti. Pravi magarac Trebao sam malo laganije, da ciljam pravac a ne samo-prednji prošao, teraj Da nije bilo dva momka koji su krenuli na skup u Topolu i još jednog prolaznika koji nam je pomogao, zanoćio bih kod Lalajka. Neki dan kasnije sam primetio da se ćopava iskrivila, kako je motor legao na dasku nekako preko nje. Malo ubeđivanja i jedan var kasnije, bila je k'o nova. Danas su prosek izvadili asvalt i žurba, 256km

7. dan - još malo planinarenja, šoder, vidikovci Danas idemo do najzapadnije tačke Srbije, zaseok Knezovi na Tari. Zašto baš tamo? Da li je neko gledao Memedovićevu emisiju Sasvim Prirodno - poselo Jagoštica ? Nešto sam jednom prilikom tako vršljao po YT, za nekim enduro vožnjama i naletim na serijal. Odgledam sve i otvorim Google Earth da malo detaljnije proučim. Kad sam video i fotografije sa Panoramio-a, bilo je rešeno Drugi povod je bio trek (i snimci) sa Xross Chalenge 2015, staza za teškaše. Ali pre toga, da obiđemo jednog čiču na Omarskim vrelima. Kažu, voli kad mu dođu putnici namernici, obavezno ih svrati na kafu. Zanimljiv čikica, oduševio se što sam motorom. Skoro nikad niko mu ne dođe motorom Omarska vrela : Pogled ka Bosni : Pozdravljam se sa starinom (na žalost, zaboravih mu ime) i pravac Jagoštica. Al ne odmah, mora malo istraživanja uz put Kratki zvir na livade Velikog kraja, divljenje Galiniku iz prolaza... Stigoh do poslednje kuće. Banana žuta. Dalje nema, sem u dvorište. Nije bilo nikoga. Vratih se malo, da ne ulazim motorom čoveku na imanje, nije red. Tu naleteh na neku ženu, nisam očekivao još jedan poziv na kafu. Naravno, ni ovde ne dolaze često turisti pa su svi raspoloženi za malo druženja. Dadoh joj dve kile lešnika koje sam poneo sa placa i jednu punjenu čokoladu. Postoje 4 vidikovca u tom kraju ali do kojih može da se stigne samo peške. Što da ne Do dva se stiže kroz avliju te poslednje žute kuće. Jedan je pravo, drugi desno dole. U povratku ima malo kondicionog treninga Pravo, pored 'kućice' na drvetu pa kroz šumu : Odavde se vidi ušće Brusnice u Drinu, skroz levo na slici. Sunce je bilo u nepovoljnom položaju za slikanje. Uživo, do površine reke ima mnooogo. Teško je proceniti ali predpostavljam više od 500m : Pravo u centru ove : Do drugog vidikovca je malo dalje i teži je povratak. Pogled nije mnogo drugačiji od prvog, gleda više desno, niz Drinu. A ovuda se ide ka najvišljem i najudaljenijem vidikovcu. Samo pravo kroz šumu, uzbrdo naravno Neko veštiji bi mogao i sa testerom, ja sam baš hteo peške Pešačio sam ceo sat i na kraju shvatio da sam (opet) promašio pravac. Više nisam imao snage da se vraćam kroz gustiš na pravi put a i dodatno su me odvratili tragovi divlje svinje na jednoj čistini Svakako je jedno divno iskustvo bar na kratko zaći u takvu divljinu. Vreme je da se pođe nazad, već je 4 popodne i treba rešiti noćenje jer ne želim još da se vraćam do Predovog Krsta : Da, to je ista ona karaula/škola iz emisije. Malo više oronula, od snimanja do danas. Još jednom, ne moram da širim šator-više vremena za švrljanje Nisam do sad u životu čuo toliko duboku noćnu tišinu. Apsolutno ništa. Mesečina napolju, sve se jasno vidi. Danas, samo 26km

Imam ja jednu 25*14 cm. Mogu da doniram za putovanje