Biće večeras. Nešto me zeza Firefox, sa ovoliko slika na jednoj strani. Razmišljam da postavim i ovaj prošlogodišnji, sa Hondom. Da ima čime da se prekrati zima

Ovaj motor je pravljen (kopiran ) za ovakvu vrstu vožnje. Naravno, bez ovolikog tereta ide neuporedivo življe. Moj utisak je da mu asvalt ne odgovara naročito. Ipak je ovo enduro, nebitno odakle je. A tih 200 kubika znači samo da ima 120 kila sa gorivom i gde zapne i zafali snage, stavim ga na rame i prenesem ga Osim toga, na Tari, ovuda kud sam ja išao, nema gde da se vozi brže od 40-50 a i to je često previše. U svakom momentu može iza krivine da izbije neki Golf ili Tamić. Inače, uvek kad krenem tako negde, švrljam kojekuda naokolo, nikad pravo A-B. Nigde ne žurim, kad mi se zavrće, zavrnem, kad mi se stane stanem, skrenem gde potrefim. Na celom putovanju sam imao samo jedan peh i to mojom krivicom, odnosno zbog moje brzopletosti. Ali o tome 'za koji dan'...

Sitan je motor pa ti se čini Još ja dok se uglavim, motor se ni ne vidi. Pakovanje je standardno, što nosim svake godine na kampovanje, sa dodatkom dve unutrašnje gume i drugog, manjeg šatora ovog puta i umesto flispapir podlogice od karimata samonaduvavajuća sunđerasta podloga od 5cm, na kojoj može da se spava normalno. Doduše i ja 'malo' hedonistički idem na ovakve vožnje Isti prtljag na predhodnoj Hondi je izgledao ovako : U oba slučaja, u koferu je samo hrana, 'ladno i toplo za 5-6 dana po dva obroka, hleb i ostali gurmanluci. U jednoj torbi stvari za Magare, u drugoj kamp oprema. U krmači moje stvari a u tank torbi duvan, dokumenta, elektronika, sitna oprema...

6. dan - Tara i po Tari Ovde ne treba puno reči. Slike će reći više nego što bih ja napisao. Put ka Barama : Ka Dikavi, sa gornje strane : Prošle godine, kad sam zalutao i jedva se sa Hondom čitav dokotrljao, preko Gornjih Karaklija, ovi ljudi me ugostiše kao rođenog. Sad nikog nije bilo, zakasnio sam 10-ak dana, radovi su završeni po livadama. Nadam se da ću sledeće godine stići da ih obiđem. Dikava : Ispod Kapetanovih voda. 50m od motora, kad se nastavi pravo putem, je granica. Na vreme sam se zaustavio Livada je kao iz filma, osećaš kako te prate medveđe okice iz šume Vidikovac Sjenič : Nova platforma, koja nije još sasvim gotova. Nije za one sa vrtoglavicom A evo i zašto : Bilješka stena : Voda nije za piće. Tehnička, vuku je cisternom u betonski rezervoar koji se nalazi gore ka Zvijezdi. Bezbedno je kad se prokuva ali je izričito zabranjeno loženje vatre. I naravno, koliba 'Tedoh da zanoćim unutra, raspremio, raspakovao, uterao i moped u garažu Krenem da se prošetam uzbrdo ka Zvijezdi, kad ono međutim Nagovoriše me šumari da ipak siđem nazad do Krsta pa mogu da sazidam konak gde god hoću dole, pozvali me da sednem s njima, malo da upotrebim kuhinju da podgrejem večeru... Zanimljivo beše u njihovom društvu. A skoro svi lovci, pa im i priče takve Jedva 56km ali kakvih Sutra idemo još dalje, do kraja, u Knezove...

5. dan - nula kilometara, rakija, meso, društvo, bleja Sutra krećemo na glavni deo ture.

4. dan - Brdo Grad-Jelova gora-Kadinjača-Bajina bašta-Perućac-Mitrovac-Zaovinsko jezero Lep dan svanuo. Lepo sam i spavao, u furgonu nije bilo hladno. Pošto nisam morao da rasklapam šator, brže sam se spakovao i više sedeo uz standardnu jutarnju proceduru Laganica... Što sam duže na putu, sve sam opušteniji. Valjda je poenta odmora baš u tome. Danas ćemo da se popnemo do Zaovina, može? Ma samo teraj, pa kako nam bude Negde između Brda grad i Jelove gore : Šuma, šuma, svuda oko nas Čika Gugl kaže, ideš tako kroz ovu šumu, ideš i ideš i ideš... i onda imaš, kaže, jedno levo koje te vodi pravo na drum Užice-Varda. Odgovara, može. Kad ja tamo a tamo stena. Planina. Ništa...nema puta... Ok, uvek mogu da se vratim, pa kad smo već tu, ajmo do kraja da vidimo šta ima dole do kraja Ionako je lepo za vožnju. Na kraju neka livada. I traktoristi na livadi. Vade seno. Još jedan KGSP, ispostavlja se da čika Gugl stvarno nije iz ovih krajeva. Na levo krug mi ni malo teško nije pao, čak šta više Celim putem po šumi nisam imao VIP signal. Vratio se tu negde kod česme. Acova česma, na raskršću sadašnjih i nekih budućih puteva : Ajd malo da skratimo put. Ionak je bolje 4km kroz šumu nego 20 asvaltom Bilo lepo al' dok sam izašao na drugu stranu, poče neka stidljiva kišica. Dobro, imam kišno, samo da nađem neki ćošak da ga nabacim pa gas drumom ka Bajinoj Bašti, raskrsnica Nikolića brdo. Svi znate koliko je taj deo magistrale izuvijan, ponegde i klizav od nafte iz kamiona. E sad još dodajte kišu, onu prvu najklizaviju i Mitas zadnju Dok sam skapirao da sam promašio zgradu pošte u Zlodolu... srećica moja pa je bio težak pozadi i samo je malo vrcnuo levo-desno par puta. Uhh, stigoh da platim račune, bio zadnji dan. Sad ne moram da žurim do Bašte. Na raskrsnici Nikolića brdo neću levo pa za BB direktno, idem malo da se odmorim od asvalta. Kiša je taman stala dok sam izlazio iz pošte. Klizav asvalt, treba se maknuti sa istog Zato ćemo kroz Dub i gore u brdo, pored stare crkve brvnare. Tamo negde gore treba da ima neki lovački dom. To mi je rezervna varijanta za kamp ako ne stignem do jezera na vreme. Negde po brdu, kontemplacija uz mesni narezak : Nešto kasnije, potpuno neočekivano, izlete ispred mene i taj lovački dom. Mislio sam već da sam ga omašio bar za dobro pola brda : Nije loše mesto, kad je otključano. Napolju nema pedlja hladovine, nije nešto posebno za šator... Ali zato ima terenče za fudbal Tu, odmah iza kamere. Odavde je spust bio malo čupav. Hoću reći, blatnjav i jako strm na pojedinim mestima... Tu smo morali malo da zagrejemo kočnice. Ali je bilo lepo, svakako! Iskoristio sam jedan od izvora da dopunim flašice i čuturu svežom ledenom vodom. Put postade ravan pa posle nekoliko šaltanja krete nizbrdo nekakav asvalt. Iza jedne krivine se ukaza Bajina Bašta. Baš mi se prijelo nešto slatko A i Magare je žedno. Sad treba sipati i u kantu, rezerve jer posle nema, sve dok ne siđem sa planine. Možda...pokušaću ko šumara na Krstu da nabavim malo benzina ne bih li duže ostao gore. 'Leba, benzina, slatkiši i pravac Perućac. Još malo pozeraja dole : Pa malo gore : I stigosmo u sledeći kamp. Naredna dva dana ću biti ovde, čekam prijatelja koji ide u CG na skup pa ćemo sutra da bacimo neko mesance na žicu Moja kućica - moja slobodica : I najlepši jutarnji pogled Nismo ni danas obili mnogo, jedva 90km

3. dan - Suvobor-malo okrnjimo Divčibare-Skakavci-Kosjerić-Brdo grad Iako sam relativno kasno zaspao, san je bio zdrav i čvrst. Lepo sam se odmorio. Ruka k'o nova. Može da upravlja, to je najvažnije! Kafica/rakica, pakovanje, grejanje. Idemo dalje... Posle nepuna 2-3-4km, opet asvalt. Ajd' dobro, bar ću lakše do pumpe, dopunim koliko god, da ispratim potrošnju. Račun je kasnije rekao da je bilo 4 litre na 100, za ceo put. Od prilike pedeset-pedeset offroad. Nije loše Tamo negde posle Družetića sam, naravno, omašio planirano skretanje i to sam skontao tek tamo negde daleko. Ma nema veze, nigde ne jurim a svakako nisam ni ovuda nikad prolazio Samo teraj Miško, ionako svi putevi vode na Taru Tako da sam se, umesto u Bogdanici, obreo u Duškovcima. GPS koriguje putanju uz moju 'pomoć' i upućuje me na interesantno skretanje u Ježevici. Neka tanka, krivudava i izlomljena linijica vodi preko Subjela, tamo nekud pa ka Skakavcima. To je onaj vodopad, izletište gde je Kepo organizovao Kotlinu 2011. Nema veze što nije 'po planu', bitno da je krivudavo. Pistu ne očekujem a i nije poželjna. Dakle, samo polako i pun gas Uvek kad prolazim ovim putem (Divčibare-Užice, preko Duškovaca, Ježevice i Čestobrodice), stanem ovde da se pozerišem Centar Subjela : U Mionici, posle malo KGSP orjentacije, stižem do izletišta : Nekakav plan je bio da tu zanoćim, pošto je mesto savršeno za to. Ima i hladovine i tekuće vode i drva za vatru i svega. Ali sam stigao previše rano, nije još bilo ni 2 popodne. Nema teorije da blejim ceo dan. Posle taktičke pauze za kafu i klopu i kratkog planinarenja oko vodopada, zovnem Kapetana da mi predloži neku lokaciju tamo, bliže Kosjeriću. Idi na Brdo grad, kaže on. Hmmm, zvuči interesantno a i ima da se vozi još fino parče do tamo... Mooožee Gas Kosjerić po 'leba pa iz Seče reka u brdo. A na vr' brda, ima za šta da se ugasi motor : Tu opet pitao neke Trafikance (dvojica na Africi) za pravac i lagano ka vikend naselju. Apartman za večeras ljubazno ustupili kolege iz AMK Džiponje (ps. ako neko od vas čita ovo - zahvaljujem i izvinjavam se što sam bio slobodan da se poslužim, vratio sam sve na svoje mesto i ostavio drva za vatru ) Danas smo se vozili malo više, čitavih 81km

2. dan - Bukulja-Rudnik-Rajac-Suvobor U stvari, ovo neka bude prvi dan puta. Krećem sa placa koji je poslednji na brdu, odmah ispod šume. Stari zapušteni kolski put koji se poslednji put aktivno koristio pre nekih 30-ak godina, vodi skoro do vrha. Treba skrenuti na poslednju livadu gore, pa kroz borovu šumu na kolski put kojim ću se spustiti do Garaškog jezera : Taj dan je bio moto skup MK Knjaz iz Aranđelovca, sretoh mnogo motora na putu ka Belanovici. Iz Belanovice se penjem za Kozelj, popreko preko Rudnika. Držim se pravca ka podnožju Rajca. Ovde valjda treba skrenuti desno da bih preprečio koridor 10 kod Boljkovca : Malo levo malo desno, malo kartu čitaj malo seljaka pitaj (ispred lokalne prodavnice, naravno ) i stigoh na livade Rajca : Na ovom mestu sam napravio pauzu od, čini mi se, čitavih sat vremena. Slušao sam tišinu i udisao miris trave, grejući se tankim avgustovskim suncem. Neki će reći kinez đubre, bolje milion godina star japanac nego nov kinez...takvima kako god, meni je ovaj moj kinez u tom trenutku otvorio potpuno drugi svet vožnje motora. Što bi rekli, 'do sad sam samo slušao kako pričaju' a sad se i sam tako vozim Elem, dan prolazi, valja krenuti da bi se na vreme stiglo...negde...da se ozida šator. Sledeća stanica Ravna Gora, Suvobor. Da ja stignem tamo, srknem kafu pa lagano da vidim kako dalje. Ovde ćemo levo, ka Koštunićima. Mora malo i asvaltom, šta da se radi Stigosmo i do kafane. Ovde sam nameravao da krenem desno ka Grabu pa ako mogu da prođem, kamp bi bio na pešačkoj stazi ka Divčibarama. Ništa od toga. Šuma poplavljena. Da nisam bio ovoliko natovaren, verovatno bih se usudio da se uhvatim u koštac sa blatom. Ovako, nije bilo potrebe da rizikujem da izgubim celo popodne i da posle moram da noćivam međ' bradonjama koji troše rakiju kao vodu Put prema Grabu : I tako, krenem ti ja onim dužim putem, ispod krsta. Dobar makadam za malo jače endurce ali za mene ovako natovarenog pa još i zaboravio da ispustim gume , kamenolom... Švalergas i borba sa stenčugama Da li treba da napomenem da mi je ovo prva ozbiljna vožnja, sa ovim motorom i sa ovoliko stvari I tako, vozi vozi vozi...malo sam i zaboravio da opustim ruke pa sam uhvatio samog sebe kako stežem guvernal kao da dižem motor sa zemlje. U tom momentu osetim bol u desnom laktu. Imam hronični teniski lakat i kad preopteretim ruku, zna lepo da zaboli i tako da boli do sutradan... Zajeb. Ne mogu više da upravljam. Gotova vožnja za danas, juri mesto za konak. Svakako je već 6 popodne. Sve kamenjar, nigde zgodno parče zemlje, da je malo van puta. Trtrtrtr, neko desno skretanje u šumu, aj' da bacimo pogled. Jel' valja? Valja. Može? Može Došle tu posle neke krave. Pa im nije bilo jasno odakle ja na njihovoj džadi. Pa dok sam im objasnio da moje stvari nisu za jelo pa došao i čiča da ih tera kući... Lepo popričasmo, malo o rakiji malo o lokalnim živuljkama iz šume. Nema zmija ove godine, nije bila dovoljno topla. Samo sove i lisice. Dođe unuk po njega sa TDR-kom, vozi se čiča po off-u, samo prašti Osta' ja sam, do ujutru... Tu noć sam teško zaspao. Sove i lisice pravile žurku a ulično ne radi Jedna je čak pokušala da mi uđe u kuću, nepozvana. Valjda je džada i njena, kad krave nisu tu. Posle kad sam pričao gde sam i kako spavao, pitali me 'pa kako si mogao tako, sam?' Lepa, nema problema da spavaš, samo treba da zaspiš Danas smo prešli mnogo lepih 73 kilometra.

1. dan - Beograd-Kosmaj-Aranđelovac, starim Aranđelovačkim putem. Magare napakovano sa svim što njemu i meni može da zatreba u narednih deset dana. Rešili smo da se spuštamo u civilizaciju samo po potrebi, za benzin i hleb Stari hrast iznad Ranilovića, na starom Aranđelovačkom putu. Uvek kad idem na tu jednu godišnju turu od nekoliko dana, koristim rodbinu i plac koji imam u okolini Aranđelovca, kao odskočnu dasku. Taj prvi dan iskoristim da se uverim da nisam nešto zaboravio i da je sve upakovano kako treba, raspored težine, balans, ponašanje motora. Višak izbacim i ostavim kod brata, u povratku kući pokupim. Između ostalog, na taj način 'preskačem' onaj najdosadniji deo putovanja, polazak od kuće i najdosadnijih prvih 100km koje sam vozio zilion puta do sad Ne računajući povratak...

Jedva čekam treći deo

Ulje je suviše gusto da bi teklo kroz vakuum slavinu. Slepilo bi u jednom trenutku membrane i slavina bi izgubila funkciju. Napraviću drugačiji rezervoar pa ću da probam i da promenim kapaljku u jednostranu.

Previše blata za moj ukus. Više volim šoder

Naravno

Pošto Koso sat ?

Sajla bez burenceta prodata. Aktuelno : Četiri migavca od mog kineza (Quingqi, Sprint, Apollo...) - 1500 din Rudi Čajavec sirena, ispravna i glasna, vidi se oštećenje - 800 din Sajla kvačila od Honde, 1225mm - 500din Truba od kompresorske sirene 20cm dužina - 300 din Prekidač ćopave, ispravan, razmak rupa 30mm od centra do centra, dužina kabla 46cm - 500 din

Ajde nek mi se javi na pp, ko je uspešno servisirao zadnji amortizer (onaj sa sisicom za duvanje). Ovaj moj 'novi' je procureo i ostao bez ulja pa mu ne gine otvaranje.

A jel' džukac dobro ?

Ništa od ovoga. 2012god sa 50km pređenih, traži 1500E "Uz motor na poklon jakna i kaciga".

Šta se desilo ?

Saučešće ! I nek su mu široka polja i putevi Nebeski.

Ova ideja mi se izuzetno svidela. Nema kapalica, nema kapilara i zezanja oko račvi... Konstrukciono vrlo jednostavno rešenje Autor kaže da mu to radi kako treba :

Raspravljalo se o tome ranije u temi, koliko se sećam. Ima neke veze sa ugaonim brzinama i vremenom koje ulje ima da se lepo razlije po lancu a da ga centrifuga ne omlati...

Drugar mi pominjao da mu neki lik nudio Pulser2 200cc sa 15 pređenih kilometara, u neku kompenzaciju. Da tražim detalje ?

Vidi sa Mikijem Jawa-om. Imaš pp.

Ma i ja bih tako slatko čačnuo ovog mog Matika... al' treba mi bar 200E i to u startu, za sve ono što bih budžio