Tražio sam za sebe pošto kod mene isto staje samo takav uži. Dobio sam ga pre 10 dana. Cena nije mala, ali izgleda da vredi.

Ali zato može EnerSys Odyssey PC680 12V 17Ah. Dimenzije 181X76 X168 Sada ga ima i kod nas http://www.akumulator-shop.rs/prodavnica-34714.html

A sada ste mladji i lepši To se vidi iz tvojih putopisa.

Drugar bez neta traži CDI za svoju Hondu Vf1000r. U saobraćajnoj piše 1990.god, ali je verovatno 85-86. Karburatori sredjeni, stavljene nove bobone, ali neće da kresne - nema varnice, pa traži CDI, što povoljnije. Ako neko ima nek nudi.

Koristio sam razna mineralna ulja 20W50, od kruševačkog Feniksa do BMW-ovog Castrol-a. Najvažnije je da sadržaj odgovara onome što piše na etiketi pakovanja. Čini mi se da je motor najtiši, najmirniji i da je najmanje potrošnja ulja kad koristim Marly, naravno mineralno 20W50. Cena mu je jesenas bila oko 850 din/l. Ali, evo baš juče sam ponovo sipao ono BMW iz Radulovića. Mora da sam oboleo od đuntanizma. Bez obzira na marku svako mineralno motorno ulje menjam na 5000km.

Ili ovde: http://www.nsu-motzke.de/ Cena 50,73 eura. Skoro sve za NSU modele na jednom mestu. Herr Motzke salje i u Srbiju.

Skineš plastike sa obe strane sedišta (2). Odviješ dva šrafa (3), po jedan sa obe strane po sredini sedišta. Povučeš sedište (2) unazad da se oslobodi jezičak (1). Gotovo.

Ovaj postupak sam pročitao davno u knjizi ing.Djordja Djordjevića "Opravi sam - ZASTAVA 750 - Električni uređaji", iz 1969.god. Primenio sam ga jednom, na malom akumulatoru 6V 8Ah, specifičnog oblika, jer nisam mogao brzo da dođem do takvog za Zündapp-a iz '52. Nakon desulfatizacije aku me je služio još 3 godine. - Izbaciti kiselinu iz akumulatora - Usuti u akumulator destilovanu vodu - Puniti akumulator strujom 4 puta manjom od normalne* struje punjenja. Prestati sa punjenjem tek kada sve ćelije podjednako intenzivno razvijaju gasove. - Izbaciti iz akumulatora destilovanu vodu sa kojom je vršeno regenerisanje - Usuti u akumulator kiselinu propisane gustine (32oBe) - Dva do tri časa puniti akumulator strujom propisane* jačine. *Obično je struja punjenja jednaka desetočasovnoj struji pražnjenja akumulatora. Prema tome, akumulator od 32 Ah treba puniti strujom od 3,2 ampera Gore opisan postupak, kod akumulatora koji se još mogu regenerisati, može trajati ponekad 3 do 5 dana. PS Znači u navedenom primeru je "normalna" struja punjenja 3,2 A, što znači da pri prvom punjenju akumulatora, kada je napunjen destilovanom vodom, struja punjenja treba da bude 4 X manja, odnosno 0,8 A. Kada ulijemo kiselinu punimo sa 3,2 A. Takođe, napominjem da se moj akumulator sulfatizovao kao gotovo nov u prvoj godini korišćenja.

Ljudi, baš mi je drago da vam se dopalo ovo što sam radio. Do sada opisani deo restauracije obavljen je u toku zime '08/09. Tokom 2009. sam još malo doterivao detalje, a uglavnom se vozio. Sledeće zime sam uradio i generalnu motora. Na par postavljenih pitanja i primedbi odgovor u nastavku. Tražim slike za nastavak, ali nešto ih ne nalazim. Hvala vam na strpljenju.

Živim kao u bunilu. Moja improvizovana garaža je 25 km od centra grada. Od nekog neobjašnjivog nemira svakog jutra se budim u zoru, spremam na brzinu, tiho, da ne probudim ukućane i odlazim autobusom do “garaže”. Ako ne zaboravim usput kupim nešto za jelo i flašu vode. Dva kilometra od poslednje stanice 511 idem pešice. To mi dobro dođe da sredim košmarne misli, preslišam se još jednom šta sam do sada uradio i napravim redosled radova za danas. Dok mi hladan zimski vazduh ovoga jutra ispira bronhije shvatam da sam napravio propust. Bilo bi mnogo jednostavnije da sam ležajeve osovine upravljača ubacio dok je ram bio “go”. Znači danas vadim ponovo menjač i motor, upresujem ležajeve .... Posle desetak minuta hoda kroz šumu stižem. Spoljašnje delove koničnih ležajeva, kao i osovinu volana stavljam u zamrzivač. Negde ranije sam rekao da su ležajevi volana identični ležajevima zadnje viljuške. Ovde sam sebe hvatam u laži. Ležajevi viljuške su isti kao oni u točkovima, a od volana su nešto veći. Kao što je poznato sva tela se na hladnoći skupljaju, a na toploti šire. Ovaj jednostavan zakon fizike se primenjuje i u mehanici kad god treba bez većih naprezanja ubaciti tesno jedan deo u drugi. Brzo se presvlačim i polako vadim prvo menjač, a zatim i mašinu iz rama, sve vreme pazeći da ne oštetim plastifikaciju. Prelazim na poliranje donjeg trougla prednje viljuške. Nakon par sati je spreman za “pečenje”. Ubacujem ga u rernu koju uključujem na oko 1500C. U vrelu rerun stavljam i donji ležaj osovine volana, da bih ga lakše navukao na istu koja se hladi u zamrzivaču. Dok se jedni delovi “peku”, a drugi “zamrzavaju” montiram male silent blokove na koje se kači zadnji deo rezervoara. Vrelim vazduhom iz fena za skidanje farbe polako zagrevam vrat rama, odnosno donju i gornju šolju ležajeva osovine volana. Brzo vadim spoljašnje prstenove ležajeva iz zamrzivača, ubacujem ih u ram i premazujem tovatnom mašću Na isti način montiram ležajeve zadnje viljuške, samo preko njih dolaze i semerinzi Iz zamrzivača uzimam osovinu volana i na nju vrlo lako navlačim donji trougao izvađen iz rerne. Odmah nabacujem i zagrejani ležaj. Samo je kliznuo niz osovinu. Što volim kad mi gravitacija pomaže Na slici se ne vidi, ali na osovini postoji pravougaona rupa u koju ulazi klin brave volana. Prilikom demontaže zaboravio sam da kirnerom obeležim njen tačan položaj u odnosu na donji trougao. Sada sam ga postavio “odokativno”. Posledica je da se volan ne zaključava u krajnje desnom položaju, nego mora malo da se vrati u levo. Vraćam motor i menjač u ram. Pre toga koristim priliku da zamenim improvizovanu ćopavu originalnom koju sam u međuvremenu nabavio. Karter motora kasnije ne dozvoljava da se ćopava smakne sa svoje osovinice. Na kraju novim zakovicama učvršćujem identifikacionu pločicu, koja je bila skinuta pre plastifikacije rama Napolju je uveliko mrak. Presvlačim se. Gladan i žedan hitam kući. Dok uz večeru u glavi pravim redosled sutrašnjih radova kao iz daljine čujem glas žene koja me posmatra sa suprotnog kraja stola. U poslednje vreme učestale su izjave tipa: „Kad bi bar polovinu tog vremena posvetio meni“ ili „Eh...što nisam taj motor pa da me tako paziš i maziš“. Šta je uzrok tome stvarno ne znam, ali se u meni pomalo javlja osećaj krivice. Po planu ujutro prvo poliram gornji trougao i delove u vezi sa njim Donji trougao sa osovinom i donjim ležajem volana provlačim kroz vrat. Ubacujem gornji ležaj bogato namazan mašću i sve čvrsto stežem da konični ležajevi lepo nalegnu Zatim dolazi karakteristični “osigurač” koji je BMW već na istom modelu, samo malo kasnije izbacio iz upotrebe. Rastavljam štapove i čizme Sve detaljno čistim, pregledam, premeravam Zamenjujem semeringe i bakarne podloške Skidam prozorsko okno,polažem ga na sto i na ravnoj površini stakla uz pomoć "špijuna" proveravam štapove Malo ih poliram i zatim provlačim kroz donji trougao. Navlačim na njih nosače migavaca i fara sa već provučenim žicama i gumenim prstenovima. Preko svega dolazi gornji trougao sa maticama Šublerom proveravam rastojanje između štapova celom dužinom, odnosno paralelnost štapova u jednoj ravni. Njihovu paralelnost u drugoj ravni kontrolišem parčetom stakla. Trebalo bi da je rastojanje mereno šublerom jednako u stoutu celom dužinom, a da staklo naleže na štapove bez klackanja. U suprotnom postoji opasnosnost od wobbling-a, odnosno opasnog nekontrolisanog “igranja” prednjeg točka. O ovome ništa ne piše ni u jednom radioničkom uputsvu. Rešenje pronalazim na netu, a izgleda ovako Na ovaj način se ne deluje na same štapove, već na aluminijumski donji trougao. Ovo natezanje polugom bi trebalo da u toku narednih par dana “uparaleli” štapove u drugoj ravni. Problem paralelnosti u prvoj ravni (merenje rastojanja šublerom) se rešava na drugi način, za čiju primenu ovde nije bilo potrebe. Dok se “ispravlja” trougao stiže i kućište fara od Nikole iz Kanade. U pristojnom je stanju, a na njemu je i kontakt brava sa ključem. Rasklapam bravu, a kućište šaljem na peskiranje i plastifikaciju Rastavljam i karburatore Jako su zapušteni, pa sve perem benzinom, nitro razređivačem I karb klinerom. Svi delovi su poprilično pohabani, ali se nadam da će poslužiti još jednu sezonu. Prošla su već tri dana kako nategnuta poluga preko štapova deluje na trougao. Konstatujem “status quo”. Staklena ploča u donjem desnom uglu je udaljena od štapa oko 1,5mm. Ponovo uzimam motku u ruke, vraćam je između štapova, a suprotni kraj zatežem upredenim kanapom za ram. Ostavljam sofisticiranu alatku da deluje još par nedelja. Za to vreme bavim se elektrikom. Postavljam bobine, ima ih dve, za svaki cilindar posebna. Starter rele onemogućuje pokretanje anlasera dok motor radi Kilometar sat sa obrtomerom je ispravan, ali je hromirana rozetna izubijana, a staklo izgrebano. Sada imam vremena da ih zamenim. Čistim ciferblat, kazaljke i unutrašnji mehanizam. Ceo sklop stežem za ravnu ploču stola Polako i pažljivo obaram ivicu nove rozetne I posle desetak minuta imam novi cajger, zar ne? Nova ručica prednje kočnice koju sam dobio jeste originalna BMW, ali za seriju 6. Oblik je isti kao kod serije 5, samo je ofarbana u crno U serije 5 ručice su polirane. Zato sledi skidanje farbe I poliranje Nastavljam montiranjem “harmonika” i “čizama”, Hromiranog držača prednjeg blatobrana koji dodatno učvršćuje prednju viljušku. Privremeno stavljam i prednji točak Sa donje strane donjeg trougla je deo čija mi funkcija nije najjasnija ni danas. On omogućuje da se velikim crnim šrafom između nosača guvernala prednji točak može da fiksira, na pr.prilikom transporta. Kasnije sam primetio da mi u gradskoj vožnji više odgovara da je ovaj mehanizam labaviji, a na otvorenom putu zategnutiji. Nabavio sam i originalne okrugle poklopce ventila, koji ovaj model povezuju sa starijom braćom Gumeni deo fuzastera grejem u vreloj vodi i uz pomoć deterdženta za sudove lako navlačim na metal. Kardan ubacujem u zadnju viljušku, a onda sve montiram na ram. Kardan povezujem sa prirubnicom menjača. Ovaj spoj je zaštićen novom manžetnom Na zadnji deo rama montiram novu bravicu sedišta Zadnji ram kačim na glavni ram, a diferencijal na viljušku Viljušku i zadnji ram povezuju amortizeri Koje sam prethodno rasklopio Očistio, prekontrolisao. Za divno čudo u odličnom su stanju, mada je poznato da originalni BMW amortizeri nisu baš među najboljima. Opruge su plastificirane, a silen blokovi zamenjeni Stavljam paknove zadnje kočnice I konačno na red dolazi zadnji blatobran koji sada po prvi put vidim na ovom motoru Rešio sam da zamenim ležajeve u točkovima. Glavčine grejem na rešou I kada se dovoljno zagreju ceo ovaj sklop se lako vadi Uz pomoć parčeta cevi i osovine točka sklop sa parom novih ležajeva stežem i stavljam u zamrzivač Sutradan stavljam točak na rešo i čekam da se aluminijum zagreje i raširi. Potreban stepen zagrejanosti utvrđujem jednostavno. Na zagrejani deo sipam kap vode, ili pljunem. Ako kapljica ostane u vidu kuglice i počne da igra po metalu i cvrči pravi je trenutak da se ubaci ohlađeni sklop lagera na osovini. Ovaj „ples“ kapi vode po vrelom metalu mi se toliko dopao da sam kasnije samo zbog njega grejao parče aluminijumskog lima. Montiram zadnji točak Nešto izgleda čudno, sve proveravam i ne nelazim nikakav propust. To je to. Sa sedištem, iako nije originalno, izgleda nešto bolje Ovog jutra sa sobom nosim kućište fara i nosač tablice koji su bili na plastifikaciji Montiram nosač tablice na blatobran A zatim i štop svetlo i zadnje migavce Čistim, sklapam i montiram kontakt bravu na far Koji sa kilometar satom uglavljujem u nosače. Montiran je i novi volan sa ručicama i prednji migavci Na red dolazi prednji blatobran i sajla prednje kočnice Sajla obrtomera Sajla kilometar sata na menjaču, kao i kabal mase sa – pola akumulatora. Gumena manžetnica sajle je ispunjena tovatnom mašću da spreči prodor vode u menjač Posao napreduje. Kasno je poslepodne, uskoro će mrak. Nisam poneo ništa za jelo, ali ne osećam glad, ne osećam umor. Samo uzbuđenje. Ne mogu da mislim ni na šta drugo osim na svoj sledeći potez. Malo sam žedan a vode nema. Pronalazim flašu 2/3 ispunjenu nekom slatkastom rakijom. Pijuckam polako. Ej, pa i nije tako loša. Na ručici gasa podešavam mehanizam sa lancem koji povlači sinhrono sajle gasa oba karburatora Sklapam očišćene delove karburatora, montiram ih na glave motora i povezujem sajle Iberlauf dobija novi dihtung Jedan prijatelj, inače veliki ljubitelj BMW-a, je od negde iskopao originalno crevce iberlaufa i poklonio mi ga. I ono dolazi na svoje mesto Zvoni telefon. Žena...večera se ohladila...hoću li skoro, već je deset sati. Nisam gladan, sad ću samo nešto da završim. Osećam se kao u snu. Potpuno odsečen od spoljašnjeg sveta. Celokupna pažnja je fokusirana u ovih 200kg na 2 točka. Otpijam poveći gutljaj. Lepo mi je. Osećam se neobično. Čini mi se da sada bolje razumem umetnike, posebno slikare i njihovo stvaralačko „ludilo“. Da, ovo zaista jeste neka vrsta ludila. Osim ovoga čemu sam trenutno potpuno posvećen za mene više ne postoji ništa drugo. Desna polovina kućišta filtera za vazduh, Pa filter, I leva polutka Velikim i lepim leptirastim maticama stežem nove izduvne grane I za seriju /5 karakteristične topove oblika cigare Dihtung čepa rezervoara je propao. Razbušujem nitnu koja ga drži za čep Poliram čep i nitujem novi dihtung Slavinice Čistim, rasklapam, menjam gumene delove, sklapam i ušrafljujem na rezervoar. Polako sviće. Flaša je gotovo prazna. Moram da završim. Na brzinu montiram sedište i rol bar.Razvlačim gumena crevca između rezervoara i karburatora. Povezujem i cevi za vazduh Kažu da su originalno bile srebrne, ali se ta boja brzo skidala. Ispod su ovakve kao na slici. Danas mogu da se kupe samo crne. Šrafčić za podešavanje smeše odvrćem za ¼ kruga. Ovi karburatori nemaju sauh, pa drukam gorivo dok ne počne da preliva. Kurblam par puta na „suvo“. Ubacujem ključ u bravu i dajem kontakt Iz trećeg pokušaja pali. Puštam ga da se malo zagreje dok se ja obučem. Čačkam još malo oko karburatora i krećem. Kroz predivno jutro stižem kući. Parkiram lepotana na terasi kafića pred kućom. Dok polako ispijam kafu zadovoljno primećujem interesovanje prolaznika. Konačno se dovlačim do kreveta i narednih 18 sati spavam snom pravednika.

#skitlles: To je jedna od tajni lepog življenja, uvek biti otvoren da svakodnevicu vidiš na novi način, da ništa i nikoga ne uzimaš zdravo za gotovo. Lepota je svuda oko nas, samo treba "podesiti dioptriju". Sačuvaj i neguj taj dar, ti ga imaš.

SKLAPANJE Pre nego što sam se rešio da ram i pripadajuće delove, osim rezervoara, plastificiram čuo sam i pročitao kotraverzna mišljenja o tome. Nisam imao nikakvih iskustava sa ovim postupkom. Nisam znao nikoga ko se bavi time. Firmu FEROCOLOR iz Leštana sam odabrao slučajno. Glas sa druge strane žice je bio ljubazan i ulivao mi je poverenje. Odabrao sam saten crnu boju. To je sredina između mat i lak sjaja. Mislim da to odgovara originalnom izgledu rama: Izgleda da postoje različiti kvaliteti tog “praha”. Ovaj na mom ramu ne slaže se najbolje sa benzinom. Svuda gde je došao u kontakt sa njim matirao je. Mehanički je prilično otporan. Ipak ja sam ceo ram tokom sklapanja držao uvijenog u novine i široki selotejp. Probao sam i onaj fensi srebrni tejp, ali on ostavlja lepak koji se teško skida. Rezervoar i blatobrane sam odneo našem drugaru Bobanu (vidi: forum.bjbikers.com/index.php?/topic/...farbanje-u-crvenoj-zoni/). Dogovorili smo se oko perla bele sa crnim linijama. Boban je odradio posao stvarno korektno i dao mi je zaista drugarsku cenu. Hvala Bobane! Sočivo, staklo i rozetnu fara, ručice gasa i kočnice, sajle, bravice, čaure amortizera, sve gumene delove, filtere... ma gomilu svega i svačega, od talasastih šajbni (kojih kod nas iz nepoznatog razloga nema) do auspuha nabavljam u Nemačkoj, kod dve firme: MotorradStemler i Uli’s. Plaćam karticama, a prijatelj preuzima i šalje. Hvala Dragane! Stigao je prvi kontigent: Na berzi u Kuglašu, preko prijatelja i poznanika nabavljam razne polovne delove, neke i dupliram. Na primer točkove , kilometar sat. Od krupnih stvari nedostaju mi samo kućište fara i originalno sedište. Doduše, kućište sam našao, ali nisam svestan njegove vrednosti i činjenice da se teško nalazi bilo gde. Novo se već davno ne može da kupi. Propala fabrika koja ga je proizvodila. I tako, što zbog nekog glupog nesporazuma, što zbog inata, ne htedoh da dam 100 evra za njega. Fali mi i originalno sedište, ali za početak poslužiće i ovo koje sada imam, od nekog mlađeg modela je. I...počelo je. Na brdu, iznad grada, čitavi dan se biju tri bojne...i brigada . Ooo,ne, opet sam prezupčio. Počinjem sklapanje. To je isto što i rasklapanje, samo obrnuto. Malo poliram dekli lanca bregaste Menjam semeringe i dihtung , pa ga šrafim na blok. Dodajem gumeni dihtung oko kućišta platina Zamenjujem platinsku dugmad … oprugice tegića na centrifugalnom regulatoru paljenja Nanosim i specijalnu bošovu mast koja se koristi pri montaži regulatora paljenja na bregastu osovinu. Nisam sigaran da je neophodno, ali da nisam odradio stalno bi me proganjao neki Švaba koji čuči u meni. Oko ove masti baš sam se bio iznervirao. Poslao sam ljutiti mejl Ministarstvu finansija. Naime, dve tubice masti, ove i jedne druge, isto specijalne namene, naručim iz Engleske. Sa poštarinom su koštale oko 16-17 evra, u svakom slučaju ispod 20, što je bio limit za uvoz bez carine u to vreme. Ali u pošti 2 naplate mi carinu. Nije toliko stvar u parama,mada ih malo ko ima za bacanje, nego taj osećaj nemoći pred tom činovničko-birokratskom arogancijom i bahatošću što te vodi u eksplozivnu frustraciju . I sve ja to njima lepo objasnim , usput malo opletem i po familiji i po dahijama i po kadijama na dve pisane strane. Nisu me udostojili odgovora. A nisu se ni potresli, ama ich. Montiram alternator, kondenzator I diodnu ploču: I prelazim na zadnji kraj. Uz pomoć „specijalne BMW alatke br.1“a koju mi je prijatelj Vlada istokario od bukovine (jbg nismo vični obradi metala) ubacujem semering radilice. Hvala Vlado! Pri prvom paljenju mašine isti je procureo posle dva minuta rada. Stvarno je bio đubre. Najviše mrzim to ponovljeno rasklapanje i sklapanje. Kada sam kasnije te godine radio generalnu stavio sam novi tip semeringa, onaj bez opruge. Zamenjena i dihtung gumica na poklopcu uljne pumpe. Šrafovi su pre uvrtanja namazani plavim loktajtom, znam,preterano : Montiram zamajac na radilicu, šrafove stežem kilo ključem. Na zamajac vraćam set kvačila sa novom lamelom i heavy duty potisnom pločom. Pri tome mi pomažu oznake kojima sam pri demontaži obeležio međusobni položaj pojedinih delova, nadajući se da je sklop od ranije izbalansiran. Za centriranje lamele unutar korpe koristim bukovu alatku br.2: U međuvremenu spazim kućište fara na e-bayu, početna cena 50$. Prodavac iz Kalifornije. Ja nemam Paypal račun, nemam iskustva u licitiranju...Kontaktiram Nikolu Računicu, tadašnjeg urednika foruma Garaža. Nikola živi u Vankuveru. Ne poznajemo se, ali on mi izlazi u susret. Hvala ti Nikola još jednom. Ko ne zna ko je Nikola Računica neka potraži na googlu, ili ovde u spisku članova. Nekoliko nedelja kasnije oko Nove godine, oko ponoći, završava se licitacija i stiže poruka: „ Peđa, naš je!“ URA! Eto, na žalost takvi ljudi polako napuštaju ovaj forum...Na kraju je far koštao mnogo, mnogo više od onih 100evra koje iz kaprica nisam hteo da dam. Ne kajem se zbog toga, ne kukam da bih utišao svoj tvrdičluk, niti se hvalim da bih namirio svoju sujetu, samo ilustrujem kako se troškovi u ovakvom preduzeću teško mogu predvideti, a vrlo se lako otmu kontroli. Privremeno posao prebacujem na ram i prvo montiram centralni štender i njegove opruge. A odmah zatim i ćopavu. Ovu sam nešto kasnije zamenio originalnom. A sve to da bih mogao da vratim mašinu u ram. Ubacujem i starter Za to vreme veliki "barba" Barbulj je navario nedostajuće parče kućišta menjača, onog dela na koji se kači poluga kvačila. Menjam filc na potisnoj šipci i ubacujem je u kućište menjača: A onda sve po redu Sledi poluga kvačila sa povratnom oprugom i gumenom manžetnom Iz one druge engleske tube istiskujem Optimol T i mažem fine zupce na lameli I ulaznoj osovini menjača To je nautičarima poznata vodootporna bela mast. Ona ovde mislim ne podmazuje ništa- nema trenja. Sprečava prodor vlage u ovaj finozupčasti spoj velike kontaktne površi. Ako to zapekne…kuku-lele. I menjač zauzima svoje mesto

Zahvaljujem se svima na interesovanju i lepim rečima. #Doktore, izvini, ali ne ide da da budem cinkaroš pod stare dane. #PECO, naći će se još toga. Znaš i sam da ova zabava nema kraja. Odložen mi je službeni put, pa evo nastavka. Samo Vas molim ne sudite prestrogo. Kad vidim šta rade drugi, na primer Strašilo, dođe mi da se pokrijem ušima i ćutim zauvek.Nemam neko tehničko obrazovanje, niti veliko znanje. Doduše, imam volje da učim. Nemam garažu, ovo sam radio u nekoj napuštenoj ruševini kod mene na poslu. Alata nije da nemam, ali nije to baš to. Jedino lepo u tome je nužna okrenutost pomoći drugih, dobrih, dragih ljudi.

Moram da napomenem da je ovaj tekst nastao pre više godina, iz nekoliko navrata, u vreme kada su se radovi na restauraciji i odvijali. Iz raznoraznih, uvek ličnih razloga stalno sam odlagao da postavim temu uprkos obećanju poznanicima. U međuvremenu se mnogo toga promenilo. Čini mi se najviše ja. Kada se osvrnem unazad kao da sam restaurirajući motocikle (BMW nije prvi koji sam radio na ovaj način, ali možda jeste poslednji) pomalo popravljao i sebe. Da danas pišem tekst koji sledi on bi verovatno izgledao drugačije. Sada sam izvršio samo sitne korekcije, više stilskog karaktera. Mnoge radnje koje su opisane radio bih drugačije. Neke stvari sam naknadno saznao i naučio. Mnoge zahvaljujući ovom forumu i ljudima koji svoje znanje i veštine nesebično dele sa nama. Nadam se da će i ovo moje pisanije nekome biti od koristi. A i oduži se ova zima, i smoriše me Opšte teme. A da ne bih smorio I ja evo ga UVOD Zbog dobrih poslovnih rezultata od zadovoljnog suvlasnika firme dobijam bonus u plavoj koverti (Priča se dešava pre ove krize – prim.autora). Iako sam rođen na međunarodni Dan štednje nikada nisam previše patio od tog poroka . Počnem odmah da pretražujem oglase. Nasumično, bez neke posebne ideje ili cilja. Posle nekog vremena krajičkom oka spazim ovaj: „Prodajem BMW R50/5, 1972,...“. FLEŠ ! Sedim pored sestre na zadnjem sedištu Lade. Leto ‚’74, autoput od Soluna ka Larisi. Imam 12 godina ali nije mi mnogo zabavno. Vruće je, istim putem prolazimo treću godinu za redom. Krajolik je monoton, tek se u daljini nazire Olimp. Otac i majka su upravo završili jednu od svojih bezbrojnih svađa. Svi ćutimo. Iznenada do ušiju mi dopire jedinstveni zvuk. Prepoznajem ga. To je zvuk moćnih novih mašina Narodne milicije. Godinu dana ranije sam ga prvi put čuo, iz eskorta druga Tita prilikom njegove posete mom rodnom gradu. U sledećem trenutku nas pretiču dva crna BMW -a. Koferi ukazuju da dolaze iz daleka. Crne kacige, crni kožni kombinezoni, duboke kožne čizme do kolena. Sve tako novo, moderno. Dolazi iz sveta koji nije moj, ali u kome želim da živim kad porastem. Francuske tablice, žute, velike. Siluete dva jahača se gube u treperavoj izmaglici vrelog asfalta. Dvadesetak minuta kasnije i nešto više kilometara dalje ponovo se srećemo. Jedan motor stoji malo nakrivo, naslonjen na ćopavu. Drugi leži na asfaltu. Iz njega curi benzin i pravi tamnu fleku na svetlom, gotovo belom asfaltu. Policija obezbeđuje ceo prostor. Pedesetak metara dalje onaj dvojac jahača u koži. Prolazimo polako pored njih. Vreme se usporava, sloumoušn. Mladić kleči, plače bez glasa. Ispred njegovih čizama, na asfaltu prosuta duga plava kosa. Kao kukuruzna svila. Jedan pramen je crven. Crvenilo se širi u krug, kao oreol. U sredini lice anđela. Oči blago zatvorene, kao da spava. Nežna, bleda koža. Usnice bez kapi krvi. Prepoznajem je, to je ONA - devojka iz mojih snova. Nešto toplo mi se polako kotrlja niz obraz, slani ukus u ustima. Kao kroz akvarijum u vidokrug mi ulazi ruka policajca nestrpljivo kružeći u laktu. Uzimam telefon, okrećem broj mobilnog iz oglasa. Tip je otputovao kod ženinih, vraća se za nedelju dana. Sada kada znam šta hoću postajem nestrpljiv. Prevrćem oglase dalje tražeći BMW, izgubljene snove i protraćeno vreme da mi se vrate. Sutradan idem da gledam jednog kod Novog groblja. Obrad, vlasnik, ga pali. Bokser se malo ljulja levo-desno. Lepo radi, karakteristično brundanje iz auspuha, zveckanje klackalica, ništa preko toga, lepo ide, lepo se šalta, sve u svemu OK motor. I cena odgovara. Ali...to je 60/7, 1977.godište - premlado za mene. Disk napred, far i satovi odvojeni….Nije to ono što tražim. Sa jednog takvog me je davnih dana oborio marsovac pri pokušaju bekstva MZ-om, unapred osuđenom na propast. Još nosim ožiljak, ne samo na duši. Zahvaljujem se prodavcu. Loša karma, jebi ga. Dan kasnije me zove lik iz prvog oglasa, vraća se ranije, šatro zbog mene. Ranom zorom eto me u Smederevu, gledam motor. Ako je Frankenštajn imao nevestu moguće da je imao i motor. I to baš ovaj. Prednji točak od MZ-a, sa sve diskom. Viljuška od BMW-a, bez harmonika karakterističnih za seriju 5. Far i cajgeri su od serije 6. Ručica prednje kočnice, odnosno njen nosač otfikaren brusilicom da bi mogla da stane MZ-ova čantra za ulje i neka varenjem produžena ručica. NATO nije priznao da je ’99-te izgubio jedan STELT i iznad Smedereva. Dokaz za to postoji. Rezervoar ovog motora. Nije nevidljiv, naprotiv, ali je zato sav „steltast“. Vlasnik mi sa ponosom objašnjava da je to čedo njegovo, plod truda vrsnog varioca, limara i farbara. Sa te strane nemam primedbi, tehnički gledano korektno urađen posao. I er braš lobanje nije loš, ko voli Samo mu nije ovde mesto. Spuštam pogled naniže. Na mašini piše BMW R50/5. Javlja se nada da nije sve izgubljeno. Kockasti deklovi serije /7 me ne obeshrabruju. Ali me pogled na zadnji deo baca u očaj. Viljuška, “diferencijal“, amortizeri, točak su OK. Aspusi su hand made „trioval“. Ajde, oprašta se. Ali rep... Zadnji deo originalnog rama je odsečen iza amortizera i podignut visoko u pokušaju da liči na R-a. Sve je oklopljeno u stelt maniru. I auto akumulator ispod zadnjeg mini sica. Izgleda da su samo mogućnosti apiponga bile granica mašti. Mora da se moje razočaranje ogleda na licu te me prodavac vodi u kokošinjac-šupu. U prašini leže razbacani poskidani delovi. Originalni. Nešto o biserima i svinjama mi prolazi kroz glavu. Skoro sve je tu. I odsečeni delić nosača ručice košnice. Džaba, špialter. Nema veze. Nema originalnog fara. Ma nema veze. Prednja felna je naravno kriva. Ma nema veze. Pogubile se još neke sitnice. Ma nema veze, prijatelju. Tu je nešto meni jako vredno (u tom trenutku, danas ne bih za to dao ni pišljiva boba- prim.autora, 2012.). Ponavlja cenu i opravdanja za nju. Da ne izneverim očekivanja malo se cenjkam. Bez entuzijazma. On popušta, ali igrao bi se još. Ja neću, pružam svežanj. U uglu usana mu vidim prezrivi smešak džibera koji je zajeb’o budalu. Neki momci mi pomažu da utovarim svoje blago i nestanem sa mesta zločina. Izvinjavam se zbog ovog dugog uvoda. On mi je potreban kao alibi za nemogućnost odgovaranja na eventualna pitanja tipa:”Koliko je to sve koštalo”, “Da li se isplati” I td. Takođe je opravdanje za izostanak rekapitulacije troškova, uobičajene na zapadu u tekstovima ove vrste. Cela priča dakle nema nikakve veze sa parama, a možda ni sa razumom. Doduše, ćiftinska crta u meni nije mi dala da bacim račune za one delove i usluge za koje sam ih dobio. A valjda strah mi nikada nije dozvolio da podvučem crtu i sve saberem. Mnogo bih se uplašio. Računa nema…ili ipak ima…Zavisi od etalona kojim se meri. (A možda poput Đunte jednog dana i naplatim sve uloženo, nikad se ne zna. Šteta što nisam sačuvao račune za kafu i cigare. Tada sam još pušio. Prim.autora,2012.) Sada mi je žao što nemam više slika tog početnog izgleda motora. Žurio sam da ga što pre rasklopim i evidentiram nedostajuće delove. Osim povratka u originalno stanje ništa drugo, naravno, nije dolazilo u obzir. RASTAVLJANJE Naručio sam Klajmer manual za BMW modele boksera u periodu 1970-1996. Knjižurina od 700 strana. Stigla je za 4 dana iz SAD i vredi za sve pare. A nije ni skupa. To su koncepcijski sve vrlo slični modeli, ali su ovde najdetaljnije prikazane serije /5,/6 i /7. I igranka može da počne: Prvo sam skinuo sve “oklope”, sedišta, rezervoar, auto akumulator i auspuhe. A onda sam uzeo brusilicu u ruke i otfikario nakalemljeni rep I naravno vratio originalni. Morao sam da nadoknadim prazninu koju je pojela rezna ploča pri sečenju. Ovako je izgledao zadnji ram spremljen za peskiranje i plastifikaciju: Skinuo sam točkove i paknove zadnje kočnice Zadovoljno sam primetio da zupci “diferencijala” koji prenose snagu motora na zadnji točak izgledaju pristojno i pored ko zna koliko desetina, da ne kažem stotina hiljada kilometara (Prošlog leta, dan pre puta u Albaniju, ispuštajući ulje iz diferencijala, na magnetu drenažnog šrafa nađem parče zuba sa nekok konusnog zupčanika. Otvorim budžu i unutra vidim da fali polovina jednog od 9 zubaca na "pužu". A drugi, tanjirasti zupčanik kao nov. Pozovem Džerija, objasnim situaciju, pitam šta da radim. A on mi kaže: "Sklapaj to i putuj igumane". Tako sam i uradio. I još tera, dokle će ne znamo. Nemam slika jer sam baš žurio - prim.autora,2012.) Skidam “diferencijal”. Ovaj termin je kod nas uobičajen , ali netačan pa ga zato stavljam pod navodnike. Engleski termin final drive možda bolje govori o njegovoj ulozi prenosa obrtaja osovine kardana na glavčinu točka pod uglom od 90o. Odvajam kardan od menjača A zatim celu viljušku, kroz čiji jedan krak prolazi kardanska osovina, od rama: Baš sam se namučio da odvijem maticu koja steže prirubnicu na osovinu kardana. Radila je i cevka od 2m kao ručica gedore. Taj spoj je konus na konus, a konusi su potpuno glatki, ispolirani. Sva snaga motora se prenosi preko njih i oni baš zato moraju tako tesno da naležu jedan na drugi. Konačno vadim kardan iz viljuške Koja je sada spremna za peskiranje: Skidanjem viljuške oslobodio sam prostor za skidanje menjača. Tom prilikom uočavam problem. Jedan krak nosača poluge kvačila je polomljen preko rupe za osovinicu poluge. Umesto njega neko je ušrafio parče mesinga. Ah, nikad kraja „majstorskim“ improvizacijama. Ja poštujem svaku vrstu dovitljivosti, ali ovo je jadno. Valjda će moći da se navari nedostajući komad. Čerupam elektroinstalaciju i sve vezano za struju. Oslobađam i ovo kućište fara, iako ga neću koristiti jer nije od ovog modela. Pripremam i njega za peskiranje i plastifikaciju. (Kasnije sam ga dao Benitu, prijatelju, ili smo se menjali za nešto, ne sećam se – prim. autora) Beležim raspored i vezu između svih kablova, za svaki slučaj, a imam i originalnu BMW shemu. Prilikom demontaže anlasera primećujem dosta ulja izbačenog na iberlauf, a crevo oduška je umesto u filter za vazduh sprovedeno ispod mašine. Genijalno zaključujem da motor lepo „duvka“. Ipak je dosta lako palio i prilično lepo radio. Odlučujem da sada samo zamenim karike, a da „generalku“ ostavim za sledeću zimu. Tako ću moći da iskoristim veći deo ove sezone za vožnju. Skinuo sam izduvne grane, sve sajle ručice i volan. Guvernal je dosta rđav i nije originalan. Uzeću novi. Isto stoji stvar sa izduvnim granama Demontiram gornji trougao , nosače fara i migavaca, izvlačim štapove. Sledi i donji trougao: Sada imam slobodan pristup prednjem delu motora. Skidam dekli i pod rukom mi je alternator Skidam stator A zatim i rotor. Pošto imam iskustva u ovim rabotama (Prethodno sam restaurirao nekoliko različitih modela motocikala – prim. autora) koristim stari trik. Odvijam šraf statora, ubacujem u rupu parče šelične čipke i vraćam šraf Zavijam ga i BAM...stator izleće Primećujem da je diodna ploča, ko zna zašto, okrenuta naopako Posle skidanja još jednog poklopca imam uvid u stanje lanca bregaste, lančanika , španera i kotrljajućeg ležaja radilice. Ovaj ležaj ustvari samo pomaže radilici da lakše podnosi opterećenje statora , inače su glavni ležajevi u bloku, klizni sa dve polutke. Sve je zrelo za zamenu, ali i to ostavljm za generalni remont mašine sledeće zime. 'Oću bre malo i da se vozim ove sezone, ne samo da se štrokavim. Uostalom, kada se pojavila,krajem '69, početkom '70 serija /5 je reklamirana ne samo kao Rols Rojs među motociklima, nego i kao bajk za džentlmene. A u inat ovom crnilu ispod noktiju ja se tako i osećam. Vadim mašinu iz rama I izbijam spoljašnje prstenove koničnih ležajeva volana. Potpuno su indentični ležajevima zadnje viljuške. Centralni štender nije bio na ramu. Deformisan i prilično pojeden rđom u donjem delu vapio je za nežnim dodirom macole, brusilice i švajs aparata. Čini mi se da je na kraju ipak zadovoljan svojim izgledom. Bar ja jesam Ćopava je bila napravljena od Fićine poluosovine. Teška kao tuč. Strelica pokazuje na moj slabašni pokušaj da napravim zamenu dok ne nađem originalnu ćopu. (Nešto kasnije sam ipak našao original – prim.autora). Ovde sam izdvojio delove koji idu na peskiranje i plastifikaciju: A ovde one koji su za farbanje: Dok traje šminkanje ima se vremena i za hirurgiju. Dobro, ne baš po utrobi, jer to sam ostavio za zimu. Ali nešto treba i može da se uradi i sada. Oku estete posebno smeta obilno curenje ulja na zadnjem delu bloka, a koje potiče ili od semeringa radilice ili od poklopca uljne pumpe. Mašina je na stolu i skidam set kvačila. Da polako oslobodim potisnu ploču pomogli su mi duži šrafovi finog navoja M8X1. Napravljeni kod Boban sajle. Da bi se odvili šrafovi zamajca pomaže mi “specijalna” BMW alatka I tako dolazimo do glavnog krivca Koji će biti zamenjen Kao I dihtung poklopca pumpe za ulje Kad smo već tu pregledamo zupčanike pumpe Merimo zazore Koji su začudo u redu, ali zupčanici zbog velikih riseva moraju napolje. Al’ ne baš sada. Sačekaće generalnu. Još nema delova sa plastifikacije i farbanja, pa iako sam rešio da sada ne rasturam motor ipak zavirujem unutra sa donje strane. Taman ću zameniti dihtung kartera, očistiti sito, a što kažu : Nisam ginekolog al’ mogu da pogledam….bregastu, štepslove, radilicu. Nema neke velike vajde al’ ajde. Površine bregova bregaste osovine deluju dobro, čini mi se da su i štepslovi OK. (Prilikom generalne zamenjeno je i jedno i drugo. Štepslovi = podizači ventila – prim.aut.). Ima vremena da se baci pogled i na klackalice i stabla ventila, proveri zazor… Primećujem da su dva šrafa za štelovanje ventila domaća radinost, pa naručujem 4 nova. Jedna šipka podizača mi malo zapinje u hodu pa skidam i glave A i cilindre. Šta radite u dokolici? Vozim se u trokolici. Nešto kasnije, kada sam uporedio fabričke podatke sa izmerenim nije mi više bilo do šale. Već sam računao sa nabavkom klipova prve specijale i razbušivanjem cilindara. Veći problem je to što su cilindri i klipovi od 600ccm, a glava je ostala stara, od motora 500ccm. Znači - nove glave, ili bar polovne dobre, ali od 600ccm. Cenu bolje da ne pominjem. Naravno sve ostaje za sledeću zimu. Dobro, taman ću sada da zamenim sve dihtunge. Kad neki glas progovara, al' nije sa Ovčara i Kablara, nego iz glave: „A generalna? I tad ćeš morati sve da menjaš”. – Pa šta, i sad ću i tad ću. -Ali to će da košta. A do sada se, malo po malo,nakupilo već poprilično. Nemaš ti da platiš to. – Ko bre nema da plati? Daj mi odma‘ dva kompleta dihtunga...more daj mi pet, sunce li ti žarko... A špric-git se suši...pa farba...pa drugi sloj... pa linije... pa lak ... E, a i ona šipka kvačila što prolazi kroz menjač ima neke zaptivke. Aj‘ da vidimo Dobro, ovaj filc treba da se zameni, a i ovaj V gumeni prsten. Naručeno. E, a mogli bi i menjač da... U to se osuši i lak i zapeče se plastika...i stigoše delovi...I falim te Bože! Ako sam i Vas ugušio koliko sebe - NEĆE SE NASTAVITI...U svakom slučaju neće skoro.

Antifriz se ispušta iz celog sistema preko "čepa" koji se nalazi na pumpi za vodu. Da bi postao pristupačan mora da se skine levi oklop (uvek gledano sa sedišta u smeru vožnje). Prati debelo donje crevo iz hladnjaka i ono te dovodi do pumpe. Pumpa je pričvršćena sa 4 šrafa u kvadratnom rasporedu. Između donja dva nalazi se još jedan šraf sa malo većom glavom od ona 4. To je čep za pražnjenje antifriza. Odvij ga i skini i čep hladnjaka da bi tečnost lakše isticala. Trebalo bi da prihvatiš antifriz u neku pogodnu posudu. Takođe treba isprazniti i prelivnu posudu koja je deo rashladnog sistema. To je plastična posuda koja se nalazi ispod sedišta sa desne strane. Prati tanko crevo koje polazi od hladnjaka, odmah ispod čepa i dovešće te do ove posude. Pre nego što zašrafiš nazad na pumpu čep za drenažu proveri njegov dihtung-šajbnu. Ako je oštećena zameni. Ako je bakarna užari je da povrati elastičnost. Kroz čep na hladnjaku ulij antifriz do prelivnog creva. Napuni i prelivnu posudu do gornje crte koja je sa zadnje strane, ali se obično slabo vidi. sačekaj malo, obično se nivo u hladnjaku spusti, pa dolij opet do čepa. Već sam ti rekao: Ako ti je u sistemu bio antifriz plave ili zelene boje sipaj takav. Ako je bio crven, koji koriste relativno novija vozila onda sipaj crveni. To su dve vrste antifriza koje nije baš najbolje mešati. Proizvođač, marka nisu važni, važno je da ne smrzava na niskim temperaturama koje se javljaju kod nas.

Pozdrav i tebi dobri čoveče

Služimo narodu! Pitaj ovde šta god ti treba. Ima nas puno sa F2, samo se baš ne oglašavamo - nema potrebe taj motorčić radi bez greške (osim španera).

Čovek je izgleda jako bogat, a "bogatstvo ne cini coveka bogatim, nego zauzetim " (citat sa njegovog profila).

E tako ti je to moj Tomiću. Samo malo se mrdneš iz Beograda i život postaje mnogo jednostavniji...i jeftiniji brate. Ovo je iz poslastičarnice Korab u centru Bujanovca. Probao sam skoro sve sa spiska - koliko je duša mogla.

1. Polusintetika 10W40. Ja uzimam MOTOREX u Centru S yajedno sa filterom. Filter ulja i vayduha imaju gotovo uvek na stanju. Samo su cene ... Vidi sa Berom, verovatno je jeftinije. 2. Antifriz vidi kakav ti je u sistemu, plavi ili crveni. Ja uzmem koncentrovani + destilovanu vodu, 2+2 i ostane mi više od litra rastvora. 3. NGK CR9EH-9. Ja ih uzimam isto u Centru S jer mi je najjednostavnije, ali sigurno postoji i finansijski srećnije rešenje.

Prošao sam ovim putem (Leskovac-Vlasotince) mnogo puta idući na Vlasinsko jezero, nekad i desetak puta godišnje. Gotovo uvek bih primetio ovaj spomenik pored mosta na Južnoj moravi: Ali ne znam zašto nikada nisam zastao da ga pogledam izbliza. Uvek se kao nešto žurim. Pri poslednjem prolasku sam ipak stao. I tekst na ploči me veoma dirnuo: Zaista sam osetio veliku zahvalnost prema tim neznanim junacima, uprkos tome (ili možda baš zbog toga) što mislim da ništa i niko nije vredno izgubljenog ljudskog života. Večna im slava i hvala. Idem i sveću da im zapalim. PS I gotovo stalno neko donosi cveće i ostavlja diskretno sa strane.

A kad se čisti onda se i ogladni...

ček', ček', Marokanac....sve ti je 'vo lepo, al' ne mo' da zabušavaš i preskačeš... Između maja i avgusta dođu jun i jul...između Studenice i Kučaja dođu...???

Pa... nevernim Tomama preostaje jedino da sami probaju....a onda svoje iskustvo podele sa nama.

Kao i u svemu drugom tako i ovde nema i jare i pare. Obrati pažnju na dimenzije. Kod ove prve nisu ni date, osim što kaže da je spakovana veličine litarske boce. Po tome može biti da je nešto veća od one zelene podloge na naduvavanje iz GORE. Ova iz drugog linka je 183x55cm, znači ista kao GORINA. Ja nisam neki krupan čovek, ali su za mene podloge tih dimenzija neupotrebljive. Mnogo je to usko, i dužina je malo knap. Pogotovo za tebe, da ne kažem Vas. Možda odgovara nekom ispod 175cm visine i 75kg težine, ko spava samo na leđima i ne pomera se uopšte. Još meni se ova iz GORE i brzo probušila, a i smaralo me to naduvavanje, izduvavanje svako veče - jutro. Ali ove podloge su daleko udobnije od onih neoprenskih ili kako već. Za mene je pravo rešenje onaj starinski dušek od gumiranog platna. I nadjem dva kod tetke u podrumu, natalkovani, uvijeni u najlon, ali nažalost postali porozni. Ispuste do jutra. Gabariti su im znatno veći nego kod ovih plastičnih, ali ja im to opraštam jer jedino na njima mogu da spavam k'o čovek.