Лакше ми било док сам веровао да је само до гуме и тежине

А двапут је двапут... ЛМ, дошло време за наше кратко годишње путовање. Као и до сада, ово се планира одмах након завршетка претходног путовања и чека се годину дана на реализацију. Разлог чекања је увек исти, финансијски. Време се уклапа са осталим обавезама, деца на распусту код бабе и деде а ми најзад користимо 5 дана само за нас. Ове године ће то бити Румунија али не само ТФ и ТА мада су они незаобилазни. Ја сам већ био, она није, ред је да се оде још једанпут, можда и последњи пут. Има толико места на која треба отићи да је глупо (бар нама) понављати једно те исто. Тако рецимо и за море, никад не идемо у исто место два пута. Зашто би? И опет, као и прошле године, гледам у временску прогнозу и нервирам се. И то траје данима, недељама. И опет, пар дана пред полазак одустајем од гледања иако сам се већ напатио. Паковање нам је већ уходано с тим што овај пут носимо и кишна одела. Планина је то... Дан 1. Понедељак, буђење у 6, доручак, кафица и около 7 ајд полако. Јаворка напакована још синоћ, не буни се што је третирам као кобилу. Искрено, под овим теретом свака кобила би провриштала. Јесте она направљена за таква путовања али опет сва три кофера пуна до врха, танк торба такође, ја са својих 140 килограмчића и госпођа са више него дупло мање килограмчина па ви сабирајте. Много више него што је пријатно. Ипак, лети, не смета јој, иде исто као и кад сам сам и го. Добро, не баш го, схватате поенту... Време је очекивано тмурно али није најцрње које сам видео. Надамо се да ћемо имати среће па да нећемо да киснемо баш цео дан. Суве јесте али питање је тренутнка. Идемо Смедерево, Ковин и ка Белој Цркви. По савету колега са форума, стајемо пред границу да заменимо паре у оној продавници. Кафана још не ради. Киша још не пада. Једини смо на граници. Пандур пита где идемо, што идемо и каже све у реду идите сада до колеге цариника. Долази нека цица у униформи и каже померите се одмах ту код оног колеге. Тај колега прича са неки ликовима нагнут на њихов прозор од аута. И прича. И игнорише нас. Чекамо, не смем да се буним. Покушавам да му дам знак очима и питам га докле ћу да стојим као будала овде. Не иде. Погледа нас и окрене главу и настави причу и смех. После неког времена излази опет она цица и прича му нешто. А шта ви чекате, пита? Па тебе, рече госпођица да се теби јавимо. Аха, добро, ништа не треба, ајде идите. Ја будала, шта ћу, окренем се и одем. Јебе луд збуњеног. Стајемо на првој пумпи да сипамо квалитетни али јефтини румунски бенѕин. Дај сендвич кад смо већ ту и дај оно кишно одело јербо је малко мрачније него кад смо пошли, мада и даље суво. Крећемо даље обучени, сад може да пада, мирни смо. Срећа да је хладњикаво па није проблем возити у оделу, не кувамо се него нам таман фино, пријатно чак. Идемо до Оравице, заламамо десно ка националном парку и кроз исти на север ка Решици. Време за још једну паузу, кафицу, сендвичић, крата поглед на отворени музеј локомотова. Довде је цео тај пут сасвим пристојан. Одавде креће много леп, нов асфалт ка Карансебешу. Ми нисмо стали али ако идете овуда станите овде, црквица поред пута, много лепо изгледа, уређено, фино и чисто, лепо место за предах. Ту опет паузирамо на пумпи, кафица, локални слаткиш. Возимо право ка замку Хуњади. Ту се задржавамо мало дуже, сувенирчићи и све што иде. Време и даље тмурно али суво. Од замка идемо на север ка националном парку Апушени и месту Бучум. Пут је и даље поприлично добар. Ту нам је прво одредиште и смештај за препоруку. Завучено, мир, тишина, чисто... Апартман у приземљу, мотор поред прозора. Доручак је укључен у цену од 43е а газдарица је испала царица и спремила нам вечеру, која иначе није у понуди али видех у коментарима да је могуће организовати то. За вечеру смо доплатили можда неких 7е више, за обоје. Уживамо у клопи, домаћем пиву и на заслужен одмор. Данас смо прешли око 470км, највише од свих планираних дана јер смо најодморнији. И би вече, и би јутро, дан први.

Хвала, да знаш да хоћу!

Добро је (мислим није баш али...) има вас са сличним искуствима... Нешто размишљам да следеће гуме које купим буду исте тврдоће свуда, не као до сада са овим средњим тврђим слојем, па да видимо... Што се тренутног средњег дела тиче, видим да ћу морати да запалим сам до Љубљане на кафу и назад, да их мало изједначим [emoji39] можда би помогло... Иначе, тераћу ја ове још дуго, шара је дубока, гума мека, ионако не планирам неко озбиљније путовање до идуће године у ово време... Сент фром мај Шајоми...

Вратих се из Румуније (~1800км) и гуме се фино издеформисале. Са прошлим сетом је била иста прича. Бивше пумпане на 2.6 и 3.0. Ове садашње сам још дигао на 2.7 и 3.1. Можда сам требао и више, не знам. Јесам тежак, јесте да идемо у двоје и са пуним коферима али зашто ми се све гуме овако искриве? Почиње да смета, вибрира, нервира, брује, чују се. Али, и даље меке и даље лепо држе. Киснули смо лепо, возили по сувом лепо, ма гума је невероватна, још увек мека, лепи за асфалт, само ме ово за деформисање буни... Обратите пажњу како је средњи слој неистрошен а са стране се потрошиле и увукле и као што рекох искривиле. Видите и шаре, на свакој шари је почетни део виши од завршног. Невероватно... Шта каже струка, где грешим? Иначе, сад су на 14.500км. Сент фром мај Шајоми...

Их, 15цм дужи, мислим виши... еее...[emoji849] Ја сам прво приметио ово зло те сам брже боље потерао још малко да се цифре замене... Онда сам заменио сијаличице за позицију јер су ове почеле нешто да прескачу. Проверио и продувао филтер за ваздух, навукао нову проширену гуму на мењач и играо се са неким мрежицама које ми годинама стоје у торби... Све у свему ништа паметно... Сент фром мај Шајоми...

Хвала на одговору брале. Видиш, тако се понаша одговорна особа на одговорној функцији, дајеш другима добар пример! Замерка предочена, замерка објашњена, хвала ти на томе! Жив био! Сент фром мај Шајоми...

Једна до две критике, поред свега доброг што је до сада било, а већина ствари је добро функционисала. Није свако за редара. Тројица погрешила скретање на аутопуту и онда се враћају у супротном смеру, страшно... Такође, разумем да ми возимо у средњој а редари су брза и зауставна и све лепо блокирају и све функционише, али, оно пресецање колоне нагло из брзе у зауставну па назад, и тако више пута, то није ни за циркус. Смирите мало доживљај и понашајте се професионално ако већ радите тај посао. Сент фром мај Шајоми...

Људи, видесте ли и ви оних 10ак прелепих девојака на коњима које нам машу, или је само мене сунце ударило у главу?!? Сент фром мај Шајоми...

Сент фром мај Шајоми...

Тај пут од Јајца долином Врбаса ка Бања Луци ми је остао у лепом сећању...

То је најважније! Сент фром мај Шајоми...

Тај предњи део увек настрада и потражња за деловима са предње стране је увек већа. Мене би једино виљушке интересовале али као што си рекао то сигурно није употребљиво. Можда онај доњи део, како се зове, чизме, ваљају ли оне? Можда предњи ногоступи, оне гуме ми се скроз излизале а не знам могу ли оне да се мењају, је л' мењао неко? Сент фром мај Шајоми...

Тако је, само, он и даље ради у позадини. Значи или чупање кабла или прекидач. Сент фром мај Шајоми...

Е теби не може [emoji39] Сент фром мај Шајоми...