Младеновац је Србија!!!

Влајко Сент фром мај Шајоми...

Сент фром мај Шајоми...

Близу сам ти, једва 137. Мада, како наилазе празници, биће борба... [emoji39] Сент фром мај Шајоми...

Добро ти нама дошао. [emoji846] Иначе, немам одговоре за тебе, ја само прву генерацију возио и возим. Што новије то сбакаквих геџета има а свака нова функционалност је само једна брига више [emoji39][emoji6] Сент фром мај Шајоми...

Подржавам акцију, и хтедох али, село, дрва, зима, акције разне... шта да кажем, приоритети... други пут... Сент фром мај Шајоми...

Не. Сент фром мај Шајоми...

Издао си ФЈР клан... срамота! [emoji39] Сент фром мај Шајоми...

Хвала за савет, биће прилике а кад је буде, знамп шта не пропуштамо [emoji6] Ево баш ономад сам се чуо са господином и опет зове у госте, да не заборавим... Сент фром мај Шајоми...

Следећи пут пешкир на резервоар [emoji6] као један наш ФЈР колега а што се кремице тиче, ми Павловићи их правимо одличне [emoji39][emoji23] Сент фром мај Шајоми...

Као оснивач и једини члан Клуба Љубитеља Споре Вожње, подржавам акцију и радо ћу учествовати. Сент фром мај Шајоми...

Сент фром мај Шајоми...

Што се ја не сетих да ставим пешкир ономад... ма и поквасио би га ако треба [emoji3526] Ја сам махом ширио ноге као Миа Калифа али џаба, не могу у том положају да останем дуго као она. Не знам какве су оне кожне навлаке за резервоар? ЛМ, слажем се, 6. јој ич не треба, 5. од 50км/ч до 250км/ч без проблема. Сад се сетих, ми који возимо ово кувало за јаја, мораћемо као у Аутостоперском водичу кроз галаксију, да носимо сви по пешкир и да се упознајемо, здраво ја сам Влајко а ово је мој пешкир... [emoji23][emoji16] Сент фром мај Шајоми...

Дан пети... Најкраћи. План је само да се довучемо до Београда па у ауто и ка селу. Будимо се одморни. Пијемо кафицу и доручкујемо слабе, ниско-калоричне, насецкане специјалитете Треба напоменути да се танк торба још мало попунила, ја стварно не знам колико ту може да стане. Ајд’ полако... Пријатна вожња до аутопута ако изузмемо пролазак поред Јасеновца, нећемо о томе. Излазимо на аутопут и гааассссс. Као држим на 120-130. Једна пауза и стижемо до границе. А граница, није још ни на видику. Ту је километарска колона. Ја да сам колима не знам шта би радио, вероватно би се само склупчао на земљи и плакао. Креће врућина а они сатима и сатима неће да прођу, хаос. Упоредно са нама наилазе 2 мотора и 4 путника са ЗГ таблицама. Погледамо се и крећемо, мало између колона мало оном десном, зауставном траком. Из ње смо морали да се склањамо 2 пута јер су пандури ишли у супротном смеру, под ротацијом. Стижемо и тактички се распоређујемо и различите колоне, на 5-6 кола до шалтера, таман у хладовини. Пролазимо прву контролу. Полицајац пита за таблице и проверава нешто, претпостављам да гледа да ли сам направио неки прекршај или да ли ме нка камера ухватила негде. Нема проблема, пролазимо, ипак ја возим као пензионер, посебно у страној земљи. Користимо исту тактику и на другој контроли. Стајем поред неког пикапа. Господин старији унутра, сам. Добар дан, има ли врућине, попричасмо. Каже чека веч скоро 3 сата. Сморио се за медаљу али каже умевао је да чека и по 6 сати тако да је ово добро... Еј, добро... Даје ми његов пасош, каже иди испред мене слободно, само им дај и мој пасош јер не могу да му додам на десни прозор, натрпао је тог пикапа скоро као ми Јаворку. Дајм пасоше полицајцу, он не верује шта је овај тражио од мене али се смешка, каже иди ти, ја ћу да му вратим Помислио сам да ће нешто да га зафркава сада али гледам у ретровизор, фини млађи чика у плавом, излази из кућице и враћа старијем чики пасош. ОК, ајде да станемо на прву пумпу, нећу да стављам рукавице, само их заглављујем испод визира. Сом, одмах одлећу иза нас чим сам убрзао. Кочи, враћај се, јури их, хватај, женче је спасило ствар и идемо даље. Стајемо на пумпи, горива имамо, јефтиног комшијског, само да се освежимо. Тек, ето нама познате фаце, господин са границе стаје поред нас. Каже, хоће да нам плати пиће јер оно мало што је попричао са нама му је баш добро дошло, чути цео дан, и да нам се одужи за услугу око пасоша . Ми наравно пристајемо само му објашњавам да ја плаћам пиће њему јер је он нама учинио услугу и пропустио нас испред Седамо да попричамо млако. То је годподин Топлица Игњатовић, уметник са керамиком и стаклом, помиње да их мало има у тим његовим водама, чак и на свету. Иначе, познат је као оснивач шипуријаде, у месту одкле је родом и он сам (ако сам добро запамтио) Ново Корито. Посебно ми се свиђа лого те манифестације Живи и ради у Словенији, у месту Јеленов Гребен (опет, ако сам добро запамтио). Добијамо и једну испомену од њега: Такође, помињем му у причи где смо све ишли. Одушеви се кад чује за онај споменик у Аустији. Каже тражио га је али га није нашао. Дајем му контакт како би му касније поделио тачну локацију и слике. Такође нам говори да ако нас пут поново нанесе у Словенију, да му се јавимо у будемо његови гости на Јеленовом Гребену. Делује као из бајке. Занимљив чикица, нема шта. После тога пауза више нема. Идем 120, 140, 160. Ни Јаворка ни супруга ништа не примећују, њима је све то исто. Исто дува и исто је удобно колико год брзо возио. Као што рекох, Јаворка је рођена за аутопут. Шта рећи, није нека вожња али за нас је била више него фина. Прошле године је био пост и ово нам је фалило, па макар и само ова 4 и по дана. Загребасмо тај центар а надамо се да ћемо неких наредних година ићи још даље на запад и југозапад. Прешли смо 1868.6км. Потрошили, па рецимо не мање од 700 и не више од 800 европских све укупно. Сувозач ми је фантастичан у сваком погледу. Не осећам да је ту, сем понекад низбрдо кад нам се тресну кациге ако јаче закочим. Јаворка празна или натоварена апсолутно јој је свеједно, иде за све паре. Проблема нисмо никаквих имали, била je на врхунцу задатка, као и увек. Морам да је похвалим и са потрошњом, ево видите и сами. Више је трошила на аутопуту, наравно, мање на обичном пут а просек вам све говори. Ко каже да тристаћ од 143 коња онако натоварен хоће да потроши, ко? А сада довиђења и хвала на свим рибама, време је да се полако прави план за идућу годину. Хвала што сте читали! Свако добро! Влајко

Дан четврти: Лепо је пробудити се овде. Пијемо кафу, шеткамо около док чекамо доручак. Јаворка је спавала у гаражи између Фергусона и Ламборгинија Поздрављамо се и крећемо, свеже је, много убаво за вожњу. Прва станица је жеља лепше половине, Опатија. Хтела да се присети неких прошлих времена. ОК, спуштамо се лагано, паркирамо у хладовини. Она оде да прошета, ја одмарам на клупици, не планирамо да се задржавамо дуго. А јесте лепо, нема шта. Људи се тек разбуђују, кафице се пију, нигде се не жури, милина. Затим идемо финим приморским путем полако ка Ријеци. Ту опет стајемо због неке ситне купивине јер идемо у госте. Тада сам сазнао да ипак има још места у централном коферу и танк торби, невероватно зар не? Фино је овде, урбано али фино. Узимамо наше омиљено освежење и крећемо даље. Крећемо “старим” путем ка Карловцу. Негде на пола пута свраћамо до рођака. Колико сам ја схватио, туда се ишло на море пре него је ова нова аутоцеста завршена, а и преплићу се пар пута. А тај пут, то није пут то је симфонија. Један од оних путева где се толико одушевиш да ти просто дође да се одмах вратиш и поново прођеш још брже. Шума хлади, асфалт савршен, кривине дуге и брзе, ма милина. Комшије, ако ме пут поново нанесе на ту страну, возићу се тамо-амо више пута. Ту негде наилазимо на језеро Локве, стајемо на паузу. Милина. Идемо даље. Настављамо тим дивним путем до рођака. А тамо, па шта да вам кажем, имали смо нека посла, рецимо... Ракија пре, вода и сок после, хладовина, слано, слатко, задржасмо се... Ајде на пут. Идемо истим путем ка Карловцу, заламамо удесно ка Церовцу, само не мом већ једном другом, онда пауза у Војнићу, ту седимо на клупици преко пута пумпе а иза нас локалци цепају Ожујско поред споменика, претпостављам бранитељима, нећемо о томе, па Глина, Петриња и остала мест док не стигосмо до Папића, сеоце где нас чекају сваја, паша и њихова ћеркица. Доста за данас, сад је време да се испричамо поштено. Мене знају добро, одмах се доноси мој омиљени специјалитет из лијепе њихове Ко није пробао не зна шта је пропустио. Боље нема, тачка. Лепо се испричасмо, појесмо, пописмо, комирах се. Спавали ко топови. И би вече, и би јутро, дан четврти... п.с. опет ове слике... ц, ц, ц...