Hvala. Ždrelo - Krug oko pećine Ceremošnje (malo više od 70 km) Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ne bih da se previše udaljavam od ove fenomenalne lokacije, pa ću dodati još par trekova u zoni Petrovac na Mlavi - Krepoljin - Kučevo.. Ovaj se na forumu "staze i bogaze" zove "3 pećine", jer u lepom šumsko-rečno-livadskom ambijentu obilazi Hajdučku, Poganu i Miljića pećine. Sve su relativno lako pristupačne, možete parkirati ispred svih na par desetina metara. Od Manastira Vitovnica do Krepoljina i nazad, nešto ispod 60 km novembarskog uživanja.. Krenuli smo rano iz jazbine.. Doručkovali u Petrovcu na Mlavi i prešli na makadam i šumske puteve kod manastriva Vitovnica, prateći istoimeni tok reke. Par slika (foto Ex-man).. Na šta vam liči ulaz u Hajdučku pećinu? Jeste, i Ex-man čim je ugledao isto je izustio .... Ulaz u Miljića pećinu.. Evo kako taj deo izgleda u proleće i posle jačih kiša.. (skinuto sa neta) Unutrašnji deo pećine je i veliki prirodni rezervoar pitke vode (verovatno nema bolje u kraju), koje koristi Krepoljin za napajanje.. Vratili se na konak u "Carev Konak" (na putu Petrovac na Mlavi - Ždrelo 1,500 din po osobi apartman sa doručkom), i izblejali. Nastaviće se..

Timski rad i čelični duh..

Ko uđe kajaće se.. Ko ne uđe kajaće se...

Lisine - desnim kanjonom gore - Prline - Mikuljki kamen- Velika Brezovica - Vakaluci - Lisine / oko 95 km Tura koja je iskusnijim članovima eduro sekcije poznata, čudno je da se više ne pegla. Lagani doručak kod domaćice Vinarija Nikodijević - Saša i Ljubinka, Stenjevac, noćenje 800 din, Telefoni: 035 8633326, 0638062718,... Pa onda u život. Početni deo puta je malo raskavašen. Na raskrsnici rešismo da produžimo trek za cca 40 km kako bi ispunili dan. Idemo levo. Mikuljski kamen, ispod je manastir. Svratismo Mikuljski Zilotski manastir, vidi: http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2005&mm=08&dd=10&nav_id=174324 već spomenut u treku: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-6#entry1735745 Izađe mlada monahinja, ponudi vodu, kafu, čaj, posedesmo malo.. Manastir je na prelepom mestu, u podnožju Mikuljskog kamena (neki kažu da je na vrhu bila i rimska ispostava od koje su ostali samo delovi temelja...), zapadno orijentisan sa dosta sunca. Mikuljski kamen I pali dalje. Velika Brezovica, opet.. Vakaluci lovačka kuća.. I opet nazad na Lisine.. Najveći deo treka bez problema prolaze i veći enduro motori. Za preporuku. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Iz Rakovice, vracamo se u nedelju vece. Motore teramo u prikolici.

Ex man i ja idemo sutra ujutro u Homoljske planine ( Zdrelo/Debeli lug/ Neresnica ). Polazimo ujutro u 07. Veliki tocak, krupna sara i lagan motor. Ako ima zainteresovanih, dobro dosli.

Lisine / Beljanica (i nazad) Evo još par interesantnih trekova iz Beljaničkog regiona koji čini mi se ne-zasluženo ostaje zapostavljen od Srpske enduro sekcije. Istočna Srbija je carstvo mračnih stoletnih šuma sa obiljem divljači koja vam preskače preko puteljaka i obiljem lokalnih vradžbina koja celoj priči daje mističan ton. Isto tako ima gomilu šumskih puteva koji i veliki enduro motori bez problema mogu savladati pa je zato i čudno što nas na tom terenu nema više. Nekoliko puta sam sreo organizovane grupe sa planinskim biciklima kako praše tim terenima (i ja sam nekad al se omatorilo pa ne mogu da pratim devojčice), ali još nisam sreo nikoga na motoru, ako ne računam par šumara na APN4. Tura o kojoj sad pričam je dovoljno kratka da se ne zamorite a dovoljno dugačka za jedan jesenji dan. Izlazite na najvišu tačku u okolini (Beljanica 1,339 m), a povratak može na razne strane, mi smo planirali silaz preko tkzv, Raškove livade ali su se matorci uplašili strmine pa smo se vratili istim putem. oko 60 km u oba smera.. Na vrhu Ljubimci u zavetrini (foto Ex-man) De se zaleteh... Tura na Beljanicu iz pravca Žagubice sam opisao u: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/#entry1668713 pa koga interesuje.. Nastaviće se... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Od Južne Amerike sam 90-tih obišao Peru, Boliviju i Argentinu, uglavnom po planinama. Razmišljao sam kako bi bilo to ponoviti motorom... Bravo Care!!

Hvala, sad je jasno.

Deliblatska Peščara, oko 100 km, jedan lep avgustovski dan.. Ex-man u akciji:

Bravo! Ja sam dosta boravio u planinskim delovima Crne Gore al, uvek se iznenadim koliko je priroda lepa, čak i na slikama. Samo guraj..

Ovo je finija verzija benzinskog gorionika. Prvo se malo sipa u gornju čantru da zagreje i napravi pod-pritisak, a onda druka u donju kako bi gorele benzinske pare. Prednosti: veća kalorična vrednost (brže se kuva), što je zimi, na većoj visini ili u hladnijim terenima bitno. Mane: - ako hoćeš kvalitetan,košta - puno delova koje ćeš brzo pogubiti - benzin nije zgodan za manipulaciju (posebno sa smrznutim rukama u malom šatoru ili pred-prostoru šatora), pa često dolazi do curenja, prosipanja a onda i do mogućnosti zapalenja istog što bi mogla biti kataklizmična situacija (vido par puta..) - postoje dihtung gumice koje se moraju kontrolisati i povremeno menjati, što na našem tržištu nije lako izvodljivo Rezime: zaboravi benzin i kupi običan plinski gorionik. "Primus" je firma koja je taj vid plasirala pre nekih 35 godina, ovo što se kod nas prodaje su kopije, ali rade (imam jedan original i traje mi više od 20 godina). Ako hoćeš na hladnije ili na veću visinu (ja sam ih koristio više puta na visinama preko 6 i 7.000 m), uzmi plinske boce koje imaju mešavinu Proban-butan.

Мали Перица у кукурузима...

Bg-Kosmaj-Bukulja-Rudnik-Borački Krš-Topola-Kosmaj-Bg. Oko 350 km Tura od 2 dana, odličan makadam na relaciji Lipovica-Parcani-Kosmaj-Bukulja, još malo asfalta do Aranđelovca, onda šumskim putevima oko Bukuljskog jezera (mestimično nezgodno), i uglavnom lošiji asfalt / makadam do Rudnika. Do vrha Rudnika makadam sve ok (osim jednog glupog pada na nagibu u okretanju..), od vrha Rudnika prema jugu oprez!!, zarasli šumski putevi sa dubokim kolotrazima (preporučujem GPS!). Kad siđete u selo Gornja Crnuća sve glatko, odatle je uglavnom asfalt. Samo par fotografija, kada budem imao vremena staviću neki filmić. Ulaz u manastir Vraćevšnica na južnim padinama Rudnika. Ulaz u Boračku crkvu.. Crkva u Boraču, u pozadini Borački krš, granitne formacije u dobrom stanju, što je neuobičajeno za Srbiju, tj, ima dosta mladih granitnih planina po Srbiji ali su stene u dosta nezrelom da ne kažem "krušljivom" stanju. To je u Srbiji poznato kao "rizla". Jenostavno su granitne ploče usred tektonskih poremećaja isplivale na površinu par stotina hiljada godina ranije nego što bi trebalo da bi pod pritiskom bile homogene... Stotinama godina unazad, zaslužni monasi su sahranjivani u dvorištu crkve.. A ostali na seoskom groblju, 50 metara dalje.. "Služio sam stari kadar...." "Oj Milane, jabuko sa grane.." Eto, barem nešto... Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Ako sredim još par stvari na motoru (zamena reglera i hidrauličnog ulja kvačila), polazim za vikend (svaka cigara = 5 min života manje, svaki dan na poslu = 8 sati života manje...)

Tako je domaćine Gazi!

Čemerno 1.579 m. Od Kraljeva krenete prema Ušću, skrenete desno i ulazite u lepu alpsku dolinu spremnu da zadovolji sve vaše offroad zahteve. Stvarno, mogućnosti su ogromne. Za sada klasična tura od Savine isposnice do vrha Smrdljuč (naziv je bezveze, naprotiv na vrhu livade mirišu za sve pare..), i nazad u dolinu. Široki makadamski putevi, lepe livade.. Na vrhu Smrdljuč-a. Nedaleko odatle je i spomenik spasiocima Srbije, čije pravo značenje nisam našao na netu, pa bih zamolio lokalne poznavaoce da ovaj spomenik prokomentarišu. Livade Čemerna.. U povratku svratismo do donje i gornje Savine isposnice. Očekivali smo bar nekoga u donjoj ali nema nikakve aktivnosti ni dole ni gore. Donja je na 20 min hoda, gornja na 1h. Ne ići bez prikladne obuće (kros čizme ili sandale ne spadaju u "prikladne"). Česma pored donje isposnice. Ulazna kapija na gornjoj isposnici Pogled prema dolini od gornje isposnice.. Puno posla je bilo ovde. Svaka čast neimarima na zajebanom terenu. Srbija. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Bravo! Slična tura mi se smeši od sledećeg vikenda, nadam se da je na kraju prošlo bez ozbiljnijih povreda..

Moračke planine: Kapetanovo jezero - Velje Duboko - Međurečje - Ljevista - Krnovo - Kapetanovo jezero (oko 106 km) Kasno krenuo tog dana iz kanjona Komarnice, sačekivao se sa prijateljima i na Kapetanovo jezero sam stigao kasno uveče. Srećom makadamski (a kasnije više poljski), put preko Krnova sam uhvatio po danu, tako da me je noć zatekla na pola sata vožnje do odredišta u visokoj travi, na livadi bez znakova bilo kakvog puta. Mora da sam blenući u predele levo i desno propustio neko važnije skretanje i sada su mi samo farovi osvetljavali visoku travu trudeći se da eskiviram skrivene uvale i jaruge. U stvari, da sam izbegao par skretanja do lokalnih katuna kako bih pitao za pravac (a onda nije red da se odbije kajmak, sir, domaća rakija, uvrediće se ljudi...), verovatno bih i stigao zadana, o‚vako ko mi je kriv. Konačno stižem oko 23 h, i po vetrometini uspeh nekako da podignem šator. U toku noći sam par puta pomislio da će mi šator pući jer su me šipke više puta lupale po glavi ugibajući se pod naletima olujnog vetra. Ujutro naravno druga priča. Sunčano sa blagim povetarcem, kako se samo poželeti može.. Jutarnja kafica (sa primusa), na obali jezera na 1.700 m. Šta više? Razvlačih se tako neko vreme dok sam sebi ne postadoh dosadan, onda polako krenuh.. Put od Kapetanovog jezera prema Velje Duboko.. Plan je da siđem motorom u Međurečje, odatle peške uz kanjon Mrtvice, nazad do motora i motorom nazad na Kapetanovo jezero. Prosto. Velje Duboko je malo selo sa prodavnicom (na verandi piše "ako ti šta treba zovi na broj .............." ), mostom i putem koji preko brda ima vezu sa Međurečjem. Drugi (tj, prvi), put je pešački kroz kanjon Mrtvice, koji je JNA probila 70-tih kako bi selo imalo vezu sa svetom... Vidi više na: https://www.google.rs/search?q=kanjon+mrtvice&biw=1440&bih=741&tbm=isch&tbo=u&source=univ&sa=X&sqi=2&ved=0CCAQsARqFQoTCJvRjoy4jccCFUGHLAodtX4BtQ Za sada ja prašim putem koji vodi obodom kanjona.. Ali negde na pola puta osetih neku čudnu malaksalost, pa stadoh u hlad bivše mesne zajednice u selu bez kuća, da malo odmorim... I shvatih, bog te, 30 st, na 900 m. visine? (ja krenuo sa 1.700 m i 12 st..). Kako će biti u kanjonu Morače? Raskomotih se, polih malo vodom i siđoh u Međurečje. Dole.... toplotni udar, temperatura 38 st, stadoh da nešto popijem u praznoj kafani na magistrali, izlazi čovek (gazda, kelner, šta li je..), go i bos, samo u šorcu sav znojav, gleda me ko marsovca sa onim oklopima, izvinjava se kaže "propast, ovako se ne može disati.. " - "Gde ste se uputili" ? (ja još uvek u full oklopima, pokriven 100%), bez pitanja iznosi bokal vode, domaći sok od ribizle i pivo.. - Tu i tamo, malo okolo do kroz kanjon Mrtvice.. - Oči mu se malo začkiljiše, verovatno procenjujući moju mentalnu situaciju.. "Kako?, Što?, ne bi ti ja po ovoj vrućini pa da je još toliki.." Ja nisam inače podložan čestom menjanju mišljenja (kažu ljudi da sam i tvrdoglav), ali mi reči a još više iscrpljeni izgled sagovornika daju utisak da je u pravu. Posle treće ture, složih se da je prevruće i da bi tu pešačku turu bilo pametnije ostaviti za jesen. Pozdravih se i brže bolje asfaltom do Javorja.. gde sam opet počeo normalno da dišem.. Odatle natenane nazad prema Kapetanovom jezeru kako bi prespavao još jednu noć na tom čarobnom mestu.. Raskrsnica dva puta... Eci peci pec... Idem desno. Slova i znakovi su izbrisani ali sama tabla dosta govori. dolina Bjele.. Šta reći? Crkva na Lukavici.. Moja kućica, moja slobodica..? Hajduci okruglog stola.. Tako sam po nešto iz ovog kraja ostavio za drugi put. Nadam se ne za dugo. Kap jezero, medjurecje krug.kmz

Par drugara i ja imamo u planu turu sa laksim enduro motorima po Djerdapskom parku (Golubac/Radenka/Dubocka pecina/Lepenski vir/Rajkova pecina/Miroc/Brza Palanka/Manastir Vratna sa prerastima/Donji Milanovac). Nista asfalt, makadam i sumski putevi 3 do 4 dana. Ako ti odgovara, mogu detalje na pp. Poz..

U onoj gužvi nije bilo zgodno a kada su počele devojke da defiluju, zaboravili smo i zašto smo došli. Opet, hvala na pozivu videćemo se drugom prilikom..