Extra, ovakve akcije bi trebalo zakonom definisati 1 x mesečno. Hvala Kepi na organizaciji, ostalima na druženju.

Planinarsko-skijaški dom iznad Krive Feje (a ispod Besne Kobile) - Vranjska Banja i obratno. Skoro 80 km opuštene vožnje.. Barem sam tako planirao... Pažljiviji čitaoci će primetiti da fali zadnjih par km treka. To je iz razloga što je tehnika (posle par preturanja motora i gps-a niz livadu po mokroj travi), otkazala. Neposredno pre uspona na Besnu Kobilu je izdvajanje sa desne strane prema grebenu Dukat (vidi predhodni post), i posle par km se izdvaja opet desno prema dolini.. Prođeš kroz četinarsku šumicu i posle nekog vremena počnu da se pojavljuju znamenja ljudskog bitisanja na ovim prostorima.. Vranje je ispred tebe, a Vranjska Banja sa desne strane. Lokalni vidikovac pre surduka za Vranjsku Banju. Nismo se zadržavali jer je ličilo da se Sveti Ilija sprema za provod.. Vranjska Banja, pojedeš sladoled, popričaš koju sa ljudima.. I opet nazad na svoj teren. U neko doba poče Ex-man da baje kako su ovi prašinarski putevi dosadni i kako je to uzaludno trošenje goriva (naviko čovek na hard pa to ti je..) Ajde, nekako ga ubedih da mora i to ponekad da se izvoza i da ne može sve da liči na Miljakovačku šumu sa unapred uređenim stazicama i postavljenim preprekama... Mora da je onaj odozgo čuo tu priču (pitam se po nekad da li i on ima neki softver koji izdvaja reči i kontekste rečenica kao i većina obaveštajnih službi..), pa ajde malo ipak da nam zabiberi priču.. Kako god, odjedanput se nađosmo na delu koji više nije tako pitak za vožnju a staza se gubi negde u kamenjaru i žbunju. Posle jedno sat vrtenja u krug, traženja prolaza i kalkulisanja, ipak se kukavički vratismo nazad kako bi našli neki drugi put prema našem cilju.. Al, tu se opet umeša "onaj odozgo" i kaže: neće da može ! Ostaju varijante: - da se vratimo u Vranjsku Banju, pa asfaltom sa druge strane prema Krivoj Feji (odmah smo istu izbacili iz razmatranja), - da se vratimo u Vranjsku Banju, pa šoderom putem kojim smo došli (kao opcija) - da ipak još jedared probamo da nađemo prolaz tamo gde smo ga već tražili... (usvaja se !) Opet nazad na krajnju tačku, i posle nekog vremena traženja po grebenima i šikari, nađosmo nešto što je ranije bila staza i gde ćemo mi kao iskusni majstori enduro vožnje da proletimo na zadnjem točku (unazad, vezanih očiju ako treba..) Naš cilj je na par km od nas gore na grebenu a između nas i "cilja" parče džombave i makijaste livade. Pih... bez veze, zar ovde nema ništa teže? I tu počinje "hard".. I traje sledećih par sati.. Makija je mestimično duboka do pojasa, ispod je gomila džombi, teren je sve strmiji, vidljivost podloge nikakva.. Ali barem po oznakama znamo da smo na pravom putu Dosadni su ti obični prašinarski putevi, jel ? Posle par sati iscrpljujuće borbe čoveka i prirode, ipak su neustrašivi enduraši odneli pobedu i trt po mrt nekako uspeli da izađu na završni greben i dalje prema našem konačištu. Ja sam pri kraju priče bio spreman za infuziju.. Da je "onaj odozgo" samo malo još "nagnuo" padinu ili stavio veći oblak, verovatno bi u toj makiji i zanoćili. Ovako možemo da se k.rčimo i pričamo lovačke priče (onima što bi možda i poverovali jel.. ). Ostalo je još par sličnih linija za vožnju u ovom kraju, koje ćemo da preletimo prvom prilikom (samo da se oporavimo koji mesec..). Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Nemam BaseCamp, ali Google Earth i Oruxmaps (ono sto koristim), otvaraju sve regularno. Iskljuci opciju points, i ostaje ti linija kretanja bez tacki uzorkovanja.

Golija 2.kmz Hotel, jankov kamen man pridvorica.kml Hotel, radocelo.kml Odvracenica - manastir Kovilj.kmz Kosjerić-Tara-Uvac-Golija-Ovčar banja-Rajac.kmz Vidi da li ti ovo radi.

Imaš ovde u predhodnim postovima nekoliko za Goliju.. Poz.

Kolko vidim planinska sela su skoro ista, ali asfalta nije bilo u to doba osim 100 km oko Tbilisija.. Srećom, ima tamo još dosta vukojebina koje neće skoro asfaltirati iz raznih razloga. Bio sam par puta i preko, sa Ruske strane.. Terskol dolina je već skoro totalno urbanizovana, ali Benzegi je divalj. Dolina na čijim krajevima je 5-6 vrhova preko 5.000 m. Ludilo.

Bio u Svanutiji (Mestija, predeo oko Užbe..), 89-te i 91. oko Gudaurija, doduše drugim razlogom. Prelep kraj, više puta sam rekao sebi kako bi trebalo ponovo otići. Ali život je kratak a toliko mesta na kojima nisi bio.. Odlično putešestvije

Najavljujem se za petak pred-veče. Prestaću da jedem kolko sad..

Uplaćeno , nadam se da će momak i majka pregurati

El ovo sektaški okršaj ili može i po neki nesvrstani? Možda bi se pojavili par starijih, da proverimo da li je pragnje/pivo i dalje onako kako pričaju..

Veni, vidi, vici.. Izveštaj na starom mestu: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-11#entry1881982

Beše davno lepa devojka po imenu Feja koja je u porodici imala više grlate stoke. U to vreme, kao i danas u planinskim krajevima, se to smatralo imućnom porodicom. Feja je volela da jaše, pa je jedared uzjahala jednu od svojih žustrijih kobila i po zahtevu oca, pošla da obiđe stado na livadi. Medjutim, da li zbog gmljavine ili nekog drugog razloga, kobila se pred vrhom planine uzjogunila, propela, zbacila Feju sa leđa i pobegla u nepoznatom pravcu. Feja se onako ugruvana vratila u selo bez kobile, što se u to vreme smatralo jeresom. Kako god, bila je kriva pred porodicom, selom i bogom što imovinu nije sačuvala. Od tada se to selo zove "Kriva Feja", a planina "Besna Kobila". Mi smo opet jahali po Besnoj Kobili, pravcima koje do sada nismo, pa bih to i ovog puta podelio sa vama. Neću puno pričati, slike vrede ko 1.000 reči.. Malo više od 120 km. Krenusmo od Planinarsko-skijaškog doma iznad Krive Feje. Čisto, uredno sa ljubaznim personalom, restoran odličan, prilagođeno džepu južne Srbije. Besna Kobila... U jednom momentu Ex-man poče nešto da čačka oko motora i mrmlja sebi nešto u bradu. Prihvatio sam to kao uobičajeni ritual svakog vlasnika KTM motora, koji na pauzi mora da proveri šta je poispadalo a šta crklo na mezimcu.. Ispade da je slomio ventilator na jučerašnjoj vožnji kroz lokalnu šumicu i da je isti danas izgoreo. Rezultat je kuvanje rashladne tečnosti, što inače ne sluti na dobro jel, te.. Evo rešenja: sa neke prisutne Jamahe (zato KTM-ovci, uvek voze sa nekim ko ima Jamahu..), skinuti neki od nabudženih ventilatora od PC-ja, i prebaciti isti na narandžastog ljubimca Sklopiš motor (opet), i idemo dalje.. Uz put nabrali Vrganja (pitao sam se da li su zaštićeni, odgovor je nisu..), i odneli u dom kuvarima. Na žalost, bili su već prestareli za dobru klopu.. Na planini Dukat.. Pristup na ovo brdo nije za teže motore. Spomenik na "Ruskom Putu". I opet grebenom prema Besnoj Kobili i nazad u dom. Iz sunca u oblak.. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Odlično! lep prepoznatljiv stil, pismeno (što nije čest slučaj na forumu), sitni detalji (vidi se da si uživao)... Fali više "ovakvih" postova gde se vidi prava Srbija. Šteta za "onaj" putić prema Rajcu što nisi zašao dalje..

Oćemo! Čekamo jednog člana biblioteke da vaskrsne...

U ove vruće dane samo visoka planina prija. Ex-man i ja idemo za vikend na grebensku turu oko Besne Kobile, malo makadamom a malo livadama. Imamo jedno slobodno mesto u kombiju za motor i vozača, spavamo u planinarskom domu iznad Krive Feje, vozimo 2 do 3 kruga unutar 100 km. Polazak četvrtak ili petak veče. Poz..

Evo primera nosača malo kabastijih "stvari". Ovako to rade u Kanadi..

Ima toga zelja dole kolko oćeš.. Uzmi više dana, jer će ti zafaliti. Ja sam u avgustu u reonu Prokletija (nisam stigao prošli put).

Nisam upućen u trenutnu zakonsku regulativu okolnih zemalja ali sam više puta vozio motore na pick-up-u u zemljama okruženja. Na granicama su mi uvek tražili sve papire koji su za tu zemlju potrebni, bez obzira što motori nisu bili direkno u saobraćaju. Možda je to konformizam, ali ne trošim energiju na gluposti i raspravljanje sa lokalnim predstavnicima vlasti.

Lisine - Straža (1.256 m),- kanjon Crne Reke - Lisine / 135 km. Opet malo Homoljske mistike. Mračne stoletne šume, zeleni proplanci, skriveni šumski putevi, kanjoni zaboravljenih rečica sa bezbroj prelaska potoka, provetravanje svesti i lagana nostalgija za ranijim vremenima. Krenuli po običaju sa Lisina. Začudo, puno sveta u kafanama i dosta aktivnosti u dve glavne doline kanjona. Izgleda da su svi planinari, sportski penjači, speleolozi, mnbajkeri odlučili da baš taj dan dođu na Kučaj. Dosta poznatih i nasmejanih lica. Brže bolje se prepakovasmo i paljba, jer stalno nadolaze poznanici a sa nekima se nismo videli dugo. Priči nikad kraja a meni svinje gladne... Rezultat bujičnih poplava od pre par godina su i sistem ustava na lokalnim rečicama koje bi trebalo da amortizuju nagle poplavne talase. Barem nešto dobro. Vrh "Straža". Ex-man: Samo malo da odmorim u ovoj lepoti.. Kanjon Tišnice počinje neposredno na periferiji Žagubice. Stisnut gustom šumom i zaboravom. Posle obimnijih kiša u ovom delu se pravi privremeno jezero. "Put" koji se vidi u dnu slike je u stvari korito jezera/reke. Kanjon Crne reke. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/ Osim možda završnog izlaza na vrh "Straža", ceo trek je prikladan i za veće enduro motore.

Ja sam u Gusinju i severnoj Albaniji krajem jula / početkom avgusta. Želim vam dobar provod.

Lepa vlajna: Lisine-Straža-kanjon Crne reke i obratno, oko 135 km..

Ma da, znam ja takve, posle će da kaže "matori perverznjak, slikao me dok sam se saginjala (više puta), da raspremim stol"..

Bio sam u dilemi (trilemi, dileji..), da li da uopšte pominjem naredni teren, al pošto se često muvam u tom kraju a vidim da nisam jedini, reko da ga ipak turim bez obzira što se nekako veći deo vozi putevima 2 i 3 kategorije a ne onima kojima bih hteo. A šta ti je čovek, ja bi teo da je put ok (npr, tucanik, makadam, nabijena zemlja bez previše dubokih kolotraga i sl..), a da nije asfaltiran. E, u ovom kraju ne može! Nekako ispade da ili voziš asfaltom ili po dubokom blatu.. Ljudima nikako ugoditi. Avalska jezera. Ceo krug unutar 100 km opuštene i na momente prilično blatnjave vožnje. Trek bi trebao da obuhvati 4 jezera ali sam greškom u orijentaciji (zahvaljujući obilatom ručku i prsatoj kelnerici), nekako preskočio četvrto. Po lepom sunčanom danu se zaputih na Kosmaj, naravno putem kojim se ređe ide .. I tek u povratku negde na lepoj raskrsnici, mi pade na pamet da obiđem nekoliko jezera i tad uključih GPS, pa se nemojte čuditi što je početak na čudnom mestu.. Jezero "Duboki potok", u Barajevu.. Jezero "Pariguz" u Resniku.. Jezero "Trešnja" na pogađate već, istoimenom brdu.. I na kraju lokacija zaslužna za izostanak obilaska 4. jezera, ime nije bitno, važna je posledica. Za razliku od drugih "Srbskih blata", ovo je nekako bilo žitko i delimično smrdljivo (verovatno zbog neobično toplog dana), pa sam morao da plaknem magare jer ko zna šta bi se do sledećeg vikenda tu izleglo.. A četvrto jezero? Već sam i zaboravio koje sam propustio, videću neki drugi put.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

1. Godiste motocikla koji ste vozili: 2006 2. Vrijeme provedeno na motorciklu: dve godine, za sada.. 3. Sta mi se dopada: - Jedna od glavnih stvari koje mi definišu trek logove u nastanku je "autonomija" ili "tank tačke". Sa ovim motorom sam prilično rasterećen i ne moram svako malo u dolinu da tražim gorivo od seljaka. - Suspenzija! - Izgleda odlično. 4. Sta je moglo biti bolje: - vibracije preko 5000 obrtaja.., motor ima zvuk kao da treseš kantu sa ekserima (to čuje vozač, pozadi je zvuk iz auspuha drugačiji).. - relativno mali obrtni momenat u niskim obrtajima (traži da se cepa), što je bitno u blatu ili srmoj klizavoj podlozi. - da bi došao do svećice, ima da se odereš.. - prednji točak ima dupli disk, pa se na prvom kočenju uvek pobodem dok ne smanjim doživljaj. To je naravno više do mene i slabijih kočnica na drugom motoru ali se uvek iznenadim.. 5. Moj utisak:] - Mogao bi biti motor za sve ili motor za ništa, zavisi kako gledaš. Ako se uigraš, popeo bi se na drvo sa njim. S,druge strane je spor i neraspoložen na otvorenom putu a za neki ozbiljniji off road je težak.

Hvala na pohvalama. Srećom pa Srbija u takvim putevima ne oskudeva. Predmetna deonica od Dojkinaca prema Krvavim Barama je za nijansu gora i malo duža nego što pamtim od pre par godina. Potok radi svoje, ali su barem mostovi obnovljeni. Ali put grebenom koji smo odabrali je lepši i pregledniji, pa ga u svakom slučaju preporučujem. Planirali smo da od Krvavih Bara nastavimo grebenom Stare i preko Midžora se spustimo na Babin Zub, ali smo zakasnili par sati. Drugi put..