Mož' i poneka zamena. Tdm 900, strom 1000. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Kol'ko o'š [emoji16] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Dan 2 Ustajem u 8. Poprilično je hladno i maglovito. Oblačim se i odlazim do kafane na kafu sa ratlukom i Komplet lepinju. Inače, kafa 60din, komplet lepinja 160 din. [emoji846] Odlučujem da dremnem još sat-dva dok spadne magla i dok malo otopli. Ne žurim nigde, na odmoru sam. A ni ruta nije fiksna. Što ne uživati kad mi bog dao [emoji846] Zatim se pakujem, i gas ka Perućcu. Veštačko jezero Perućac kao i Hidroelektrana "Bajina Bašta" izgrađeni su 1966 godine. Prolazim pored brane, uživam u usponu, pogledu, i dobrim krivinama. Nedugo zatim stižem i do Tare. Tu se u jednom divnom natpisu susrećem sa svojom velikom fobijom. "Dobro došli u Nacionalni Park Tara. Prirodno stanište Mrkog Medveda" Ne znam koliko je moj strah racionalan, ali ja Medvede doživljavam kao ozbiljna čudovišta. Nastavljam sa vožnjom i vidim parove, starije i mlađe kako se bezbrižno šetaju putevima kroz šumu. Pitam se jesu li oni svesni medveda ovde ili ne, ali njihova bezbrižnost je vremenom i mene opustila.... Pratim putokaze lagano do jezera Zaovine. Pronalazim jedno brdo u blizini jezera i objekat u izgradnji koji je savršeno poslužio kao vidikovac. Uživam u svoj onoj tišini i pogledu na jezero... Zaovinsko jezero je veštačko po nastanku. Nastalo je u periodu оd 1975 do 1983 godine, kada je tok Belog Rzava pregrađen branama kod vrha Кiк. Pri najvišem vodostaju, površina jezera dostiže 881,5 м. Najveća dubina je oko. 110m. (Wiki) Udaram par slika i nastavljam put. Tara je neverovatno mirna u odnosu na sve planine na kojima sam bio. Gomila drveća, i jako malo infrastrukture čine da se čovek oseti neverovatno spokojno gore. Dolazim do nekakvog centra za posetioce. Ulazim unutra i prva rečenica bila mi je: Dobar dan, ima li ovde medveda!? Još nisam ni dobio odgovor kada sam oko mene spazio mnoštvo raznih suvenira, i svaki od njih nosi ili sliku ili oblik medveda! Ima naravno. Ljubazno mi odgovori mlada devojka. Procenjuje se da ih je na samoj planini između 50 i 55 ne računajući mladunce, ali ne brinite, sustreti sa njima su izuzetno retki. Za svaki slučaj ona meni dade neku malu brošuricu sa uputstvima kako postupiti ako se susretnem sa jednim, u kojoj je pisalo da je 600 puta veća šansa da me udari grom nego da se zaista sretnem sa jednim. Super, sad mi je lakše [emoji846]... Kupujem jedan magletić u obliku Mede naravno i nastavljam dalje. Kod jednog putokaza srećem Momka sa starom Tenerom i nemačkim tablama. Sada sam već zaboravio ime, ali dečku je uglavnom to bio 32. Dan na motoru, i krenuo je iz jednog malenog gradića u Nemačkoj. Ceo put kampuje. Divio sam se njegovoj hrabrosti kako može da spava sa medvedima, ali on nije delovao previše zabrinuto zbog toga. Nije bio ni puno pričljiv tako da se brzo rastadosmo i ja nastavih svoj put ka Zlatiboru. Vreme je tu već baš bilo loše, padala je ona sitna kišica i bilo je hladno. Svraćam u Krčmu Gaj na Zlatiboru na ručak, naravno komplet lepinju opet, i mogu reći da nije ni prineti onoj iz Bajine Bašte od jutros. Ostatak komercionalnog dela Zlatibora zaobilazim. Postoje mesta u okolini koja vredi videti, ali s obzirom da sam ih sve obišao prošle godine, i da je potrebno dosta vremena, ovoga puta preskačem. Uglavnom topli ambijent prija da se malo zgrejem. Kafica posle klope i nastavljam dalje ka Sjenici i Uvcu. Čim sam se spustio na nižu nadmorsku visinu vreme je postalo fantastično. Put od Zlatibora do Sjenice fin. U Sjenici gomila krava i na putu i pored puta. Tu treba biti malo oprezan. Do samog vidikovca vodi makadamski put za koji nisam bio siguran gde se tačno nalazi. Stajem na jednoj raskrsnici i vidim jedan motor kako nailazi iz makadama, predpostavljam da sam na pravom putu. Momak zastaje pored mene, gasimo motore i upoznajemo se. Ovoga puta dečko iz Francuske na Hondi NC500X koja je bila natovarena kao brdska mazga. 23. Dan na putu od Francuske, kaže da je upravo video nešto najlepše na celom dosadašnjem putu. Priča kako mu je sledeća stanica Žabljak, pa Crnogorsko primorje. A zatim Jadranska Magistrala sve do Italije pa povratak kući. Popričasmo tako još malo o motorima i na rastanku mu rekoh, prisećajući se vožnje od prošle godine po Jadranskoj Magistrali kako će u nastavku ture da vidi nešto neverovatno, a on mi uzvrati rečenicom. Ne, upravo ćeš ti sada videti nešto neverovatno... I bio je u pravu. Posle 20-tak minuta laganog makadama koji sa Banditom izgleda kao noćna mora stiže se do kraja puta i tu se mora nastaviti pešice. Još nekih 7-8 minuta i dolazi se do zaista neverovatnog prizora koji ostavlja bez daha... Slike govore više nego što bih mogao da dočaram rečima. Sa vidikovca vam puca pogled sa tačno 1247 metara nadmorske visine. Vraćam se nazad do glavnog puta, i umesto ka Kopaoniku, skrećem Levo ka Ivanjici, u posetu svom jako dobrom drugu sa kojim sam nekada radio na brodu. Ponovo se penjem, ovoga puta na Javor gde je situacija ista. Hladno i kisovito. Kako se spustim u niže predele, sunce. Neverovatno. Dok sam stigao do Ivanjice vreme je ponovo bilo lepo. Nalazim se sa mojim starim drugom Ivanom i odlazimo do mesta Ivanjički Konaci, tik u brdima na ivici grada. Samo mesto je novo i izgleda prelepo. Ima restoran, veliku baštu, bazen, smeštaj, žičaru, terasu... Tu se jedna kafa pretvorila u pivo, a pivo u klopu i ostadosmo mi do kasnih sati... Pošto sam tu ostao daleko duže nego planirano, dobijam poziv da prenoćim kod druga što rado prihvatam. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Koliko sam se prošle godine vozio, toliko ove nisam uspeo da odem ni na jednu destinaciju koju sam želeo.... Delom je to jer sam našao dobar dodatni posao zbog koga nisam imao vremena za vožnju. Kada je došlo vreme za registraciju rekao sam sebi zašto ga registrovati ove godine kada sigurno neću uspeti da se provozam ni nekoliko puta. Jedno je pratilo drugo i Bandit se ubrzo našao na oglasu, jer sam dobio posao preko, na koji idem sledeće godine, tako da sam ga lepo oprao, i prekrio ceradom da čeka novog vlasnika, a ja se posvetio nekim drugim stvarima... Onda je došao Septembar i moj godišnji odmor. Prvi slobodan dan posle nekoliko meseci proveo sam izležavajući se u svom krevetu do kasno popodne. Video se sa nekim dragim ljudima tog popodneva, došao kući, pustio film.... Odlazak na more je bio planiran tek za sledeću Nedelju (Kolima), i vrlo brzo sam se našao u neznanju kako isplanirati ostatak slobodne Nedelje... Gledao sam slike i video snimke sa raznih putovanja od prošle godine. Bila su to stvarno divna mesta koja su mi razvlačila osmeh od uveta do uveta. Činjenica da sa Banditom nisam prešao ni 1000km od kada sam ga kupio a već ga prodajem i nije me toliko radovala. Prodaću motor koji sam toliko želeo, a nisam se stigao ni upoznati sa njim kako valja. Hteo sam se provozati do mora. Sada sam imao vremena za to. Ali registrovati motor na godinu dana da bih se vozio samo nekoliko dana, nije delovalo kao pametna investicija... Ugasio sam svetlo i otišao na spavanje... I tada je rovac počeo da kopka po mozgu... Sva lepa mesta po našoj Srbiji koja sam želeo da obiđem. Negde oko pola jedan rovac je ugrizao tamo gde nije trebao i bukvalno sam skočio iz kreveta! Otvorio kofer i tank torbu i počeo da pakujem stvari. Na momente sam se pitao šta to uopste radim ali bio sam resen da sutra ujutru krenem na put pa kako bude. Stvari su vrlo brzo bile spakovane. Ruta je bila delimično spakovana u glavi. Idem da obiđem sve ono što još nisam i usput da povežem najlepše što sam vozio. Gasim svetlo, vraćam se u krevet. U tom trenutku sam mogao sve da radim osim da spavam. Uzbuđenje je bilo toliko da sam mogao istrčati 5km u cugu..... Dan 1. Umesto u planiranih 8, ustajem u 10 sati, jer sam uspeo zaspati tek oko 4. Tuš, pranje zuba, i odmah u opremu. Nabacujem kofer i tank torbu i krećem bez puno razmišljanja. Neregistrovan naravno. Stajem na pumpu, punim gorivo. Uživanje može da počne... Vozim Pored 1000 Ruža ka Obrenuvcu, zatim Vladimitci, pa Loznica. Prva stanijca je planirana u Etno selu Sunčana Reka, nedaleko od Loznice pored Drine u Banji Koviljači. Etno selo se prostire na 7ha i može da ponudi pravi odmor, i mnoštvo aktivnosti, naročito leti. Sam put do tamo nije bio nešto, ali meni je bilo kao da sam se vozio pored mora. Sam osećaj slobode na motoru posle toliko dugo vremena! Neopisivo! U Etno selu nije bilo previše ljudi. Mirno i tiho baš onako kako treba da bude. Kratka setnja po selu i uz Drinu pre klope. Vaćam se do restorana na meni omiljenu Karađorđevu. Ljubazna usluga, i zvuk obližnje fontane upotpunjuju osećaj... Posle klope onako sit, lagano krećem jednim od najlepših puteva u Srbiji, uz Drinu ka Bajinoj Bašti. Brze krivine i prelep pogled koji prijaju i meni i Banditu. Dolazim do čuvene kućice na Drini. Parkiram motor, spuštam ćopavu, i u tom trenutku osećam izuzetno jak bol iznad prstiju na desnoj nozi. To prepoznatljivo bolno peckanje mogle su biti samo 2 stvari. Pčela ili Osa. Nadao sam se samo da je pčela, jer ujed ose ume poprilično da otekne barem u mom slučaju, iako nisam alergičan. Skidam čizmu i čarapu, vadim žaoku i vidim da je u pitanju samo mala nesrećna pčela. Vraćam čizmu i spuštam se do reke da uživam u pogledu... Nastanak kućice na Druni vezuje se za leto 1968. godine. Grupa dečaka napravili su mesto za odmor na steni od dasaka od obližnje srušene šupe kako bi se zaštitili od sunca, i tada je ideja rođena. Nabujala Drina iste jeseni odnela je daske sa stene, ali je ideja ostala. Sledeće godine, u leto 1969. godine izgrađena je prva kućica na steni. Materijal je do stene prevožen čamcima i kajacima, veći komadi su spuštani u vodu nekoliko kilometara uzvodno, a zatim su hvatani, izvlačeni iz vode i donošeni na stenu. Tako je počela priča o kućici na steni koja traje dugi niz godina. Svojim vodostajima Drina je plavila, rušila i odnosila kućicu više puta. Međutim, ona je uvek popravljana ili je podizana nova. U decembru 1999. godine Drina je po peti put odnela kućicu. Na obnovu kućice se čekalo sve do 2005. godine. Po šesti put je obnovljena kada su na steni izlivene dve stabilne betonske grede kao čvrsta osnova za postavljanje drvenog objekta. Nakon velike poplave u decembru 2010. godine moćna Drina je ponovo skinula kućicu sa stene. Od 2011. godine kućica ponovo krasi Reku Drini i stoji kao prepoznatljiv simbol Bajine Bašte. (Wiki) Provodim dobrih sat vremena tu i shvatam da mrak uveliko počinje da pada. Otvaram Booking i vidim smeštaj "Dve Lipe" za pristojne novce. Udaljenost 20m [emoji846]. Okrećem se i shvatam da sam parkirao na njihovom parkingu. Odlično. Ulazim u kafanu, ljubazni konobar me dočekuje i pokazuje smestaj. Cena 1500 dindži, dvorište sa kapijom. Savršeno za mene i motor. Raspakujem stvari, tuš, presvlačenje, i odlazim do kafane nešto da pojedem. Konobar preporučuje prebranac sa kobasicom što rado prihvatam. Dva piva posle toga i još sat vremena pored Drine i spreman sam za krevet. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Ne bih ti ovo preporučio. Na banditu imaš jako lepe nosače bočnih torbi [emoji16] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Sledeći oglas: Potreban jednosoban stan sa garažom [emoji16] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Lepa cena za sve ovo sto pise. Srećno. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Aktuelno. Moze i bez nekih delova opreme uz dogovor. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Vozač se oporavlja. Oporavak će trajati ali doktori očekuju 100% oporavka. To je najbitnije. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Hahahahahaha [emoji16][emoji16][emoji1][emoji16] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

To su Japanska slova [emoji16] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Evo [emoji3] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Večeras je pored mene tutnjilo 1700 kubika na 2 klipa u V varijanti sa ravnim cevima. Tako da narednih mesec dana mogu samo bombe da padaju [emoji7][emoji3] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Ajde spisak polako... 01. ThePainkiller 02. Astral 03. Nenadbg88 Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Eto ga za 2 meseca na oglasu za 2 ipo soma i pravih pravcatih 30k na satu [emoji38] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Kolega je skroz na mestu, drago mi je zbog njega. Ali i ponuda je odlična bila [emoji106] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Prodato. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Drugar kome sam ja pre par meseci prodao motor, prodaje ga zbog odlaska u inostranstvo. Nema dovoljno postova za oglas ovde pa ja postujem umesto njega Motor ima jako poznatu istoriju ovde, bio je kod@mradomir, pa posle toga oko 2 godine kod mene. Dok je bio kod mene zamenio sam mu sve sto ovde u opisu piše, on ga je posle mene još registrovao i prodaje ga za iste pare. 1650e, na satu ima oko 80k i nešto. Ovo je njegov text sa PA: Pred sezonu na motoru uradjeno -Lanac i lancanici (DID) -Lezajevi prednjeg tocka -Svecice -Vile prednje-zamenjeno ulje i semerinzi -Akumulator nov(Varta) -Nova zadnja guma i jos dosta toga Registrovan do 06.2020. Od opreme poseduje -Givi MaxiA 2 -52L sa naslonom -Givi wingrack sa original migavcima -Crash bar -Maglenke -Sediste preradjeno-Stiv Design Nis -Auspuh Race Ada Motor se prodaje zbog odlaska u inostranstvo veoma udoban i lak za voznju. Kontakt: 0603179317 Marko Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Aktuelno Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Zvuči kao da može da bude više problema. Meni na pamet pada: 1: Svećice 2: Karburatori 3: Filter vazduha Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Jok. Palim preko krajem godine. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Da ne pišem puno. Ne rastajem se sa dušom nego sa motorom. Ko izvadi 2400€ rado ću se rastati sa njim. Cena je podložna maloj korekciji ako ste ozbiljni. - Gume Pirelli Angel ST na 80% - Diskovi i pločice odlični - Vile Odlične - Agregat Odličan - Gel Sedište, povišen korman, odlična udobnost za duža putovanja. - Slajderi SLS - 3 Auspuha, Fabrički, Leo Vince, i Ixill Hiperfow - Maxia 52L sa naslonom za suvozača - Nosač za top case i nosači bočnih torbi - Centralni štender - Fabrički Alat Prešao 51000km, godište 2003. nije registrovan, lanac bi trebalo uskoro zameniti. 100KS i MNOGOOO obrtnog momenta. Troši onoliko koliko ste raspoloženi da ga vozite, od 4,5 do 8L. Za sva PAMETNA pitanja stojim na raspolaganju. 065/2661-669 Nenad

Evo izneću ti moj stav. Meni je bitno da mogu u svakom trenutku da se uzdam u motor, ako mi danas dune da odem u Bosnu ja idem, i ne zelim da razmisljam puno da li nesto ne valja i da li ce da izdrzi, mora da bude u dobrom stanju jednostavno. Kada bih razmisljao o tome da li ću svaki čas da ga perkam ne bih se ni vozio, mene to stvarno smara [emoji1] Nisam od onih koji obilaze bare u širokom luku i ne voze po kiši kao@Alekre [emoji12][emoji14] Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Jedan mali savet. Pošto si sličan vozač kao ja, održavaš sve za put oko sveta a to što je prljav koga bole dupe. Tako sam i ja i onda kada neko dođe da mi gleda motor ja mu pričam da je preko 700e uloženo a njemu smeta što je prljav i zato ode. Uglancaj ga da se sija kao pasja OO. Koliko god nebulozno nama zvučalo ljudi se pale na to. Da. I moja preporuka za motor. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka

Ja sam pogresio HF145 ide, izvinjavam se. Poslato sa WAS-LX1 pomoću Tapatoka