Ovo mi je uzor. Tako nekako treba da izgleda ako opet ne ode u sleep mode.

Ovo je proba. Napravio sam model od gline, desetak cm i u Corelu ga zalepio na motor da vidim kako stoji. Nakon nekoliko modifikacija, zbog polozaja kolena... sam dosao do finalnog izgleda. Sledeci korak je da to isto izvajam od gline na motoru u srazmeri 1:1. Radim samo jednu polovinu. Kada zavrsim, skeniracu 3D skenerom, ispeglati u programu, dodati mirror druge polovine i izglodati od stirodra na 3D glodalici. Posle ide kalup, pa model, pa ponovo kalup i na kraju karbon. Ovo je grubo nabacano kako treba da izgleda na kraju.

Zadnja viljuska je bila sira 15mm. Ne moze na trnovanje, ne moze ni na glodalicu ni na strug. Resenje je rucno skidanje po 7.5mm sa svake strane. Posto je asimetricna, morao sam dva alata da napravim.

U medjuvremenu su mi caffe raceri postali dosadni i koncept je promenjen. Da bih mogao da kupim delove, morao sam da udvostrucim cene farbanja, tako da sada farbanje kacige vise nije 50, nego 100 eura. Stigli su delovi. Marchesini kovana felna, sto znaci da nije livena nego izglodana iz bloka aluminijuma. Diskovi 330mm. Zadnja viljuska od dukatija 999.

Bilo je tu i lepih delova, i lutanja... Bila je na tockovima u jednom momentu i onda je pokrivena najlonom ostala da se secuje 10 godina.

Ovo je jedan stari projekat iz 2012. koji nastavljam ovih dana. Dobio sam je na poklon od prijatelja i red je da je zavrsim dok smo jos zivi. Posle ide teze. Prvi deo je isao lako. Brusilica, cekic i udri. 30.74 kg necega je baceno.

Idem na biciklarenje 7 dana, pa kada se vratim.

Nacrtao i otprintao

Alat za podmazivanje lanca. 3D print. Sa donje strane ima dve rupice i podmazuje gde treba. Ne prska po felni, viljusci...

AprilijaRS125 koja ce po novom biti Gilera. Nema magle po unutrasnjosti blatobrana. Masterpeace Ivana Barkovica ce da ostane savrsen do kraja.

Ne moze spoter na ovako debelom limu. Zavarim najvojnu sipku 6 mm, okolo postavim platne i maticom, kao radapcigerom izvucem. Navojna sipka je od loseg materijala, tako da ona otpadne prva i ne osteti lim rezervoara. Varim TIG aparatom, da ne greje previse unutrasnjost rezervoara. Na rezervoar stavim cauru ciji je precnik malo veci od ostecenja, a preko nje sta nadjem zgodno i na kraju platna sa rupom 6 mm.

Malo gvozdja. Popravka bez otvaranja rezervoara i bez gita. I sa druge strane.

Malo crtanja i 3D printanja. Usis od FZ1. U originalu su sva 4 iste visine. Ovako kazu da bolje radi na visim i nizim obrtajima. Skupo za kupiti. Uzor mi je bio aluminijumski, nacrtao i otprintao. Filament je PA12. Najbolji materijal i najtezi za rad. Stampa se na 260 stepeni, bed na 105. Print bude lep sa novim filamentom ili kada se stari osusi u rerni. Upije 10% svoje tezine vlage iz vazduha. Ovaj nije susen, ali estetika nije toliko bitna za ovaj projekat.

Ovaj je pobedio. Stari git. Isecen, ispeskiran, ispeglan i kalajisan. Test, bilo je mehurica.

Dobio je i kacigu u bojama motora. Nekada je jednostavniji dizajn efikasniji od dizajnerskog masturbiranja. Mislim na ovo.

Problem sa tank padovima je sto estetski najcesce izgledaju kao nepotrebna fleka na motoru. Ovaj je oslikan airbrushom, bojama kojima sam ofarbao motor. Pipavo je farbati foliju, ali uspe iz par pokusaja.

Malo 3D printanja. Dokon covek. Pistolj fotografisem, skaliram i po njemu crtam nosac. Prvi je probni. Nikada ga nisam uradio od ozbiljnijeg materijala, ostao je PLA. Drugi je malo komplikovaniji. Sat crtanja i 7 sati printanja.

Koristim oracal oramask sivu sablon foliju. Slova koja si skinuo skeniras. U Corelu ili AI napravis vektorski crtez, konture, preko postojecih slova i to iseces na kateru. Mozes da krenes od prvog lejera. Npr. ofarbas deo gde ide natpis u belu. Pa preko toga zalepis masku za beli natpis Tomos. Onda ofarbas crno oko toga i zalepis malo siru masku za outline. Na kraju farbas celu pentu. Moze i obrnuto. U tom slucaju vadis sredinu i to farbas. Ako zapne zovi na 0606407501. U stvari zovi pre nego sto zapne, ima jos par stvari, da ne kuckam sada.