Svaki sraf i maticu sam morao da sacuvam, zbog navoja. Ko zna koji su to standardi bili. Ovaj krs je poslat na hromiranje. Lancanik je verovatno od uljare iz prethodnog posta.

Pazljivo je ispeskareno, posto je lim istanjen od rdje. Rupe su zahatletovane i na kraju je sve dobilo Epoxy osnovnu. Sve linije sam morao da prekujem ponovo. Sto nije bilo unisteno vremenom, deformisalo je peskarenje.

Restauracija grckih postanskih biciklova izmedju dva rata. Ukupno sam 3 odradio, i uzeo prva tri mesta na takmicenju te godine. Biciklari su tamo kao golubari ovde. Svasta su spremni da urade zbog hobije i igre. Da zapale auto, da salju biciklove u Australiju na restauraciju...Ovaj moj je placao da ne farbam konkurenciji kada su provalili ko mu radi. Ovako je izgledao prvi. Pitao sam ga zasto ga je drzao u moru kada ima garazu.

Provalio me covek na prvu. F12 je deset puta skuplji kada kupujes kineski ram u Italiji, posto se i original i kopija prave u Kini. Od istog materijala, isti majstori. Malo je neuredniji iznutra. Ne povade sve najlone od vakuuma. Voziio sam original Domu i nikakve razlike nema u odnosu na ovu moju. Imao sam srecu da probam i Dogmu Viginsovog ( Bredli Vigins) Pinarello razvojnog tima. E tu ima razlike. Taj ram samo po obliku lici na Dogmu, a napravljen je od nekog svemirskog high density karbona. Mi civili koji ne pravimo vise od 1000 W mozemo nauditi Chinarellu koliko i nekoj porno zvezdi.

Original. Necu valjda kineske poliesterske krseve da vozim.

Zadnja viljuska je napravljena od nule. Caure za prihvat su napravlljena na strugu i upresovane i zavarene u prohromske cevi. Ko je pokusao da savija prohromske cevi, zna koliko je to tesko. Aluminijumski deo je nakon waterjeta obradjen na glodalici. Poliranje na kraju je uzelo vremena koliko i sve ostalo zajedno. Pocetak montaze Povareno. Jos ima garavo oko varova. Montirano.

Pripreme za trokute, zadnju viljusku i stendere. Ekscentar zadnje viljuske je ostao od neke Majstor Kvarisine Gilere. Bilo mi zao da bacim i ispostavilo se da je gomilanje krsa opravdanao ponekad. Ostalo sam nacrtao i isekao. Ideja je da taj aluminijumski deo bude zamenljiv i da tako mogu da menjam medjuosovinsko rastojanje. Offset automatika je prevelik. To je rastojanje izmedju ose stapova i ose vrata. Coperi imaju veliki offset, supermoto ekstremno kratak. Zato Harli dobro drzi pravac, a tesko skrece, a kod SM je obrnuto. Tomos je bio blizi coperu nego trkackom motoru pa je popravljen. Zeleni trokut, dole levo je sa fabrickim offsetom. Bilo je dosta lutanja dok nisam dosao do konacnog dizajna. Stapovi su ostali serijski, ali je trokut prosiren za 20mm. Ne znam da li sam napisao u prethodnim postovima, Superkolibri je Tomosov odgovor na Ducati Superleggeru. Tomos je ekskluzivniji jer ima samo jedan primerak.

Nismo nista snimili. Bice na prolece.

Jos par detalja. Poliran auspuh, provucena nova instalacija, cepovi na krajevima stapova. Rezervoar za ulje zadnje kocnice napravlljen na strugu i dobio dve karike od Tomosa. ...

Blatobrani.

Rezervoari. Dobio je dva, da moze da menja.

Koferi. Kutija za municiju.

Sediste. Izvajano od gline, pa odliveno od poliestera. Zadnje svetlo ima radijus, glina je oblikovana da prati krivinu. Ubacene led diode, po 4 spoljne zmigavci, sredina svetlo i stop. Odradjeno i tapaciranje.

Nosac tablice. Isto, nacrtan, isecen, zavaren, ispoliran.

Konstrukcija sedista. Nacrtano , pa iseceno vodom. Poluga menjaca i kocnice je takodje napravljena.

Hrom.

Karburatori.

Poliranje i navlake za prednju viljusku.

Restauracija i prerada uljare.

Jos jedan Ducati. Nije moj musterijin je.

Sveze stiglo na farbanje. BMWS1000RR-M. To je onaj sa serijskim karbonskim tockovima i Ducati V4R. Bmw oklopi su MAC plastic iz Hrvatske. Ducati je fabricki. Izgleda mi da je MAC bolji, i vizuelno i kvalitetom izrade. BMW design je radio Grigoresku. Jedan od vodecih dizajnera trenuntno. Vracamo se u devedesete.

Ne samo homoseksualac, nego sam i Cigan, u stvari Rom. Dvostruko zasticen. Sada sam se setio. Trostruko. Transwealth osoba sam. Zahvaljujuci bratu Radovanu Damjanovicu konacno sam otkrio boljku koja me muci. Transgender osobe imaju problem sa rodnim identitetom, ili u prevodu rodene su u pogrešnom telu. Ja sam TRANSWEALTH. Bogata osoba rodena u siromašnom telu. Imam ogromne prohteve i potrebe i tražim da mi pomogne društvena zajednica. Ne ocekujem pomoc od žena u crnom, nego od žena na belom, jer njima uvek pretice. Neka svako da koliko može. 5-10-50.000 eura, jer sve vaše puno,meni je malo.

4. Imam 7 razreda osnovne skole i osim farbanja ne znam nista drugo da radim. Dzaba da me neko savetuje. 5. Ovo sa Pickom je iz tvog iskustva. Svi koji me znaju, znaju da sam homoseksualac i da me od dobrih dupeta interesuje samo musko.

Dok sam farbao kacige, cena je bila 100e. Poslednjih par je bilo malo vise. Od toga 30 do 40 ode na troskove. Ostaje 60 za koje radim 30 do 40 radnih sati. To je 1.5 do 2 e/sat. Majstori farbari naplacuju 15e/sat. Farbanje motora je 1500 e i to radim. Da ne bi rekli da sam lud, kazem da ne radim. Izadje na isto. Za ovih 30 goduna farbanja se krug musterija zatvorio. Znaju sta dobiju i znaju da to nije skupo. Kupuju motore, popunjavaju kolekcije...Sa 4 sata rada dnevno jedva i njim postizem. Ostatak vremena mi treba za kajak i bicikl.

Korito. Svaka slicnost sa Dukatijevim usisom je namerna. Kod mene dovodi vazduh na dekl, da hladi struju.