Mudrovao sam svašta, a onda me krenulo kada sam se dohvatio sisa i dupeta.

Na grbu moto kluba je bila neka tanka koža, jareća ili tako nešto, zato što je bilo puno detalja. Na velikim aktovima je išla najčešće konjska. Debela, masivna. Mora od velike životinje zato što nema nastavljanja. Ovo je u prirodnoj velicini.

Iz perioda dok nisam farbao motore. Svi reljefi su presvučeni kožom. Ovo je grb nekog moto kluba iz Svajcarske. Dobijem skicu, pa od gline izvajam lobanju, pa skinem kalup i izlijem je od poliestera i onda preko toga razvucem kožu. Težek posao. Na velikim aktovima sam po 6 sati rastezao kožu, i svaki put je izgledalo da neće uspeti, čak i posle godina iskustva.

Disk je zavrsen, ali pre slanja na secenje sam uradio jedan probni od drveta. Nitne su siroke, a tesno je oko kandze i blatobrana. Srce je od aluminijuma, a kociona povrsina od celika za kotlove. Obradjen, na magnetnoj brusilici. Skupo izaslo. Nitne su 37 e u Nemackoj. 10 e je uzela drzava. Srce je seceno vodom, a celik laserom. Ukupno 100e. Aluminijumski deo sam gravirao. Vidi se na crtezu. Bice sastavljeno za koji dan.

Motor koji sam farbao izlozen u Ducati Genova. Stigao novi Ducati na farbanje. Neki Michael Ruben Rinaldi. Evo ga.

Dan sto plete, noc opara, Iz pesme Laze Kostica. MEĐU JAVOM I MED SNOM Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? Neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Srce moje, srce ludo, šta ti misliš sa pletivom? Ko pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom. Srce moje, srce kivno, ubio te živi grom! Što se ne daš meni živu razabrati u pletivu među javom i med snom

Meni najdrazi rad. Bilo je tezih i lepsih ali nekako je ovaj u potpunosti moj. Firma je Paprat. Model Fruska. Fruskogorski avatar Toponimi sa Fruske gore. Manastiri Stanovnici Mapa Fruske na amortizeru

Da li neko zna gde mogu da kupim lim za kotlove 4mm debljine, a da nije tabla 2x1m. Treba mi za disk. 229mm je precnik. Pravim plivajuci, nitne su stigle iz Nemacke. Aluminijum za srce imam, jos celik za disk fali.

Umro je majstor. Tesko da neko od zivih hoce i zna da uradi tako nesto. Ako nadjes dobrog majstora javi.

Finale.

Detalji.

Ovo je pozlata, ne farba.

Vratilo se ovo.

Svaki sraf i maticu sam morao da sacuvam, zbog navoja. Ko zna koji su to standardi bili. Ovaj krs je poslat na hromiranje. Lancanik je verovatno od uljare iz prethodnog posta.

Pazljivo je ispeskareno, posto je lim istanjen od rdje. Rupe su zahatletovane i na kraju je sve dobilo Epoxy osnovnu. Sve linije sam morao da prekujem ponovo. Sto nije bilo unisteno vremenom, deformisalo je peskarenje.

Restauracija grckih postanskih biciklova izmedju dva rata. Ukupno sam 3 odradio, i uzeo prva tri mesta na takmicenju te godine. Biciklari su tamo kao golubari ovde. Svasta su spremni da urade zbog hobije i igre. Da zapale auto, da salju biciklove u Australiju na restauraciju...Ovaj moj je placao da ne farbam konkurenciji kada su provalili ko mu radi. Ovako je izgledao prvi. Pitao sam ga zasto ga je drzao u moru kada ima garazu.

Provalio me covek na prvu. F12 je deset puta skuplji kada kupujes kineski ram u Italiji, posto se i original i kopija prave u Kini. Od istog materijala, isti majstori. Malo je neuredniji iznutra. Ne povade sve najlone od vakuuma. Voziio sam original Domu i nikakve razlike nema u odnosu na ovu moju. Imao sam srecu da probam i Dogmu Viginsovog ( Bredli Vigins) Pinarello razvojnog tima. E tu ima razlike. Taj ram samo po obliku lici na Dogmu, a napravljen je od nekog svemirskog high density karbona. Mi civili koji ne pravimo vise od 1000 W mozemo nauditi Chinarellu koliko i nekoj porno zvezdi.

Original. Necu valjda kineske poliesterske krseve da vozim.

Zadnja viljuska je napravljena od nule. Caure za prihvat su napravlljena na strugu i upresovane i zavarene u prohromske cevi. Ko je pokusao da savija prohromske cevi, zna koliko je to tesko. Aluminijumski deo je nakon waterjeta obradjen na glodalici. Poliranje na kraju je uzelo vremena koliko i sve ostalo zajedno. Pocetak montaze Povareno. Jos ima garavo oko varova. Montirano.

Pripreme za trokute, zadnju viljusku i stendere. Ekscentar zadnje viljuske je ostao od neke Majstor Kvarisine Gilere. Bilo mi zao da bacim i ispostavilo se da je gomilanje krsa opravdanao ponekad. Ostalo sam nacrtao i isekao. Ideja je da taj aluminijumski deo bude zamenljiv i da tako mogu da menjam medjuosovinsko rastojanje. Offset automatika je prevelik. To je rastojanje izmedju ose stapova i ose vrata. Coperi imaju veliki offset, supermoto ekstremno kratak. Zato Harli dobro drzi pravac, a tesko skrece, a kod SM je obrnuto. Tomos je bio blizi coperu nego trkackom motoru pa je popravljen. Zeleni trokut, dole levo je sa fabrickim offsetom. Bilo je dosta lutanja dok nisam dosao do konacnog dizajna. Stapovi su ostali serijski, ali je trokut prosiren za 20mm. Ne znam da li sam napisao u prethodnim postovima, Superkolibri je Tomosov odgovor na Ducati Superleggeru. Tomos je ekskluzivniji jer ima samo jedan primerak.

Nismo nista snimili. Bice na prolece.

Jos par detalja. Poliran auspuh, provucena nova instalacija, cepovi na krajevima stapova. Rezervoar za ulje zadnje kocnice napravlljen na strugu i dobio dve karike od Tomosa. ...

Blatobrani.