Poravnato, pa je preko tankog sloja epoksi smole nalepljen seckani karbon. UD platno je bolje za ovakav efekat. nabavio sam i neke plave metalik dlake, pa sam dodao malo cirkusa. Ima jos ravnanja do lakiranja. Na kraju bude ovakav efekat. Verovatno ce ceo ram biti presvucen karbonom.

Металика радови. Некада је додатна опрема за мотор имала само три ставке. Марвинг ауспух, Ђулијари седиште и ова гвожђурија да штити радилицу.

Napravio postoje za masinu. Ne sto mi nesto posebno treba, nego da se podsetim varenja alaminia. Levo je jaca, a desno slabija amperaza.

Poceo sam jos jednu Forku. Ovako ce da izgleda za koji mesec.

Na tockovima je. Stavio sam drugu prednju viljusku

Imam ceo zadnji kraj od 1098 ali mi ovi federi lepo izgledaju i bilo mi je zao. Imam jos jednu forku, paralelno radim dve i na njoj ce biti mono vila.

Imam set za registraciju.

Ovo mi je uzor. Tako nekako treba da izgleda ako opet ne ode u sleep mode.

Ovo je proba. Napravio sam model od gline, desetak cm i u Corelu ga zalepio na motor da vidim kako stoji. Nakon nekoliko modifikacija, zbog polozaja kolena... sam dosao do finalnog izgleda. Sledeci korak je da to isto izvajam od gline na motoru u srazmeri 1:1. Radim samo jednu polovinu. Kada zavrsim, skeniracu 3D skenerom, ispeglati u programu, dodati mirror druge polovine i izglodati od stirodra na 3D glodalici. Posle ide kalup, pa model, pa ponovo kalup i na kraju karbon. Ovo je grubo nabacano kako treba da izgleda na kraju.

Zadnja viljuska je bila sira 15mm. Ne moze na trnovanje, ne moze ni na glodalicu ni na strug. Resenje je rucno skidanje po 7.5mm sa svake strane. Posto je asimetricna, morao sam dva alata da napravim.

U medjuvremenu su mi caffe raceri postali dosadni i koncept je promenjen. Da bih mogao da kupim delove, morao sam da udvostrucim cene farbanja, tako da sada farbanje kacige vise nije 50, nego 100 eura. Stigli su delovi. Marchesini kovana felna, sto znaci da nije livena nego izglodana iz bloka aluminijuma. Diskovi 330mm. Zadnja viljuska od dukatija 999.

Bilo je tu i lepih delova, i lutanja... Bila je na tockovima u jednom momentu i onda je pokrivena najlonom ostala da se secuje 10 godina.

Ovo je jedan stari projekat iz 2012. koji nastavljam ovih dana. Dobio sam je na poklon od prijatelja i red je da je zavrsim dok smo jos zivi. Posle ide teze. Prvi deo je isao lako. Brusilica, cekic i udri. 30.74 kg necega je baceno.

Idem na biciklarenje 7 dana, pa kada se vratim.

Nacrtao i otprintao

Alat za podmazivanje lanca. 3D print. Sa donje strane ima dve rupice i podmazuje gde treba. Ne prska po felni, viljusci...

AprilijaRS125 koja ce po novom biti Gilera. Nema magle po unutrasnjosti blatobrana. Masterpeace Ivana Barkovica ce da ostane savrsen do kraja.

Ne moze spoter na ovako debelom limu. Zavarim najvojnu sipku 6 mm, okolo postavim platne i maticom, kao radapcigerom izvucem. Navojna sipka je od loseg materijala, tako da ona otpadne prva i ne osteti lim rezervoara. Varim TIG aparatom, da ne greje previse unutrasnjost rezervoara. Na rezervoar stavim cauru ciji je precnik malo veci od ostecenja, a preko nje sta nadjem zgodno i na kraju platna sa rupom 6 mm.

Malo gvozdja. Popravka bez otvaranja rezervoara i bez gita. I sa druge strane.

Malo crtanja i 3D printanja. Usis od FZ1. U originalu su sva 4 iste visine. Ovako kazu da bolje radi na visim i nizim obrtajima. Skupo za kupiti. Uzor mi je bio aluminijumski, nacrtao i otprintao. Filament je PA12. Najbolji materijal i najtezi za rad. Stampa se na 260 stepeni, bed na 105. Print bude lep sa novim filamentom ili kada se stari osusi u rerni. Upije 10% svoje tezine vlage iz vazduha. Ovaj nije susen, ali estetika nije toliko bitna za ovaj projekat.