Ово је од пре 5-6 година. Завршена је још једна представа удбашког луткарског позоришта. Да не мисле људи нешто лоше, ДБ је скраћеница за безбедност Дизниленда, најбољег од свих могућих светова. Нема то никакве везе са државном безбедношћу, пошто државе више не постоје. Постоје територије које из централе добијају сценарио и упутства за за следећу сцену. Да би забавио пук, Непоменик, управник позоришта, организује с времена на време изборе. За ту сврху направи луткарско позориште са гомилом папирнатих ликова и онда ми изаберемо која лутка нам је најсимпатичнија. Као и сва деца, уживимо се у представу и од бљештаве светлости позорнице не видимо, да од сваке лутке иду конци ка истој руци која управља. Отишао сам иза сцене и видео гомилу старих ислужених лутака. Једна је управнику посебно драга. Некада је била цела, а после јој је одсекао једну ногу. Поред канте за ђубре је било пар лутака из наше садашње представе. Чеда, Вук, Чанак и још пар су скинути са репертоара због слабе гледаности и изгледа да ће на сметлиште. Непоменик, управник нашег Дизниленда је чудан лик. Уместо срца има шапирограф из ког испадају шарени папирићи, а уместо главе бројчаник. Раније га људи нису волели. Стално је ударао десницом, па смо се плашили. На крају је узео доброг пиј-ара и уз Пентагон десницу додао Холивуд левицу. То је било пресудно. Схватио је да није довољно да нам убије само тела. Људска врста кроз сву вечност разматра тријаду Дух-Душа-Тело и све до скоро смо били сагласни да је Душа претежна јер постоји и без тела, јер је повезана са Творцем. Непоменик нас је питао - колико кошта тај ваш Бог? Рекли смо да није на продају, мада нам је било непријатно, јер када се нагне над неког, из његовог срца испадају ти шарени папирићи, са којима можеш све. Добро, рекао је. Колико кошта да се правите да не постоји? Размишљали смо мало и рекли да је цена висока и да нам да камен мудрости за то. Није проблем - рекао је и стварно, сви смо добили по камен мудрости. Непоменик никада не лаже, оставља нама људима да то радимо, него само не каже све. Тако није рекао да је камен мудрости направио по свом лику и да као и он ЗНА СВЕ, А НЕ ЗНА НИШТА. Није рекао ни где води пут којим смо кренули, па срљали, а сада прелазимо у слободан пад у бездан. А нисмо ни питали. Камен мудрости, односно стаклена плочица коју гладимо и гледамо по цео дан нас је ослободила терета Душе и остали смо само празна тела. Зомбији из холивудских фантазија, живи мртваци. И као што звезда експлодира и нестане, а ми годинама након тога гледамо светлост те исте звезде, јер њен последњи фотон још није допутовао до нас, тако је и Дизниленд експлодирао и нестао, а ово међувреме је чекање да се прошлост догоди.

Нема више ни једну, ни свој примерак. Продао сам 120 да исплатим штампу, 380 поделио.

Samo da podsetim da sam ovo za Ali Babu napisao pre 3 godine.

Za ove sto pricaju o drugom Hristvom dolasku informacija da je schedule promenjen. Kazu da Bog nece da salje Sina ponovo, nego prvo konobara, da popise poslednjih 20 vekova, da se vidi ko je kakav dug napravio. Zove se Mihajlo. Kazem, nije on konobar. Izvor kaze - snaci ce se. Kazem opet da nema olovku nego mac, izvor kaze - posluzice. I tako... Mada taj dogadjaj je vec opisan iako se jos nije desio. Tiho, gotovo neprimetno je ideal Slobode, zamenjen idealom bezbednosti. Bezbednost je, sa svojim svestenstvom i religijskim ritualima pribavljanja potvrda, dozvola, sertifikata, homologacija, saglasnosti, uverenja, svela nase iskustvo na dva skupa. Polovina stvari je zabranjena, a druga polovina je obavezna. Razlika izmedju slobode i bezbednosti je da se sloboda definise sa JA HOCU, a ova druga sa TI MORAS. Ja hocu je gotovo nestalo, a kada se ljudi i izbore, jedno ja hocu, moraju da plate sa pet ti moras. Ne znam kada sam cuo da je na kraju duge cup sa zlatom, ali sam cvrsto resio da stignem tamo. Postavio visoke standarde, ne shvatajuci, da putujuci, razbacujem zlatnike koje sam vec dobio. Mislio sam da je to nista i bezvredno, pa sam, razbacivao mladost, vreme, zdravlje i snagu uzdajuci se u nagradu koja me ceka na kraju duge. Ne znam da li imam dobar vid ili sam se primakao, ali vidim da tamo nema nikakvog cupa, vec sanduk od camovine. Bio jednom Ali Baba sa 40 razbojnika. Pljačkao je, ubijao i otimao, dok nije shvatio da je opljačkao sve i da novog blaga nema na vidiku. Ostala je dobro naoružana benzinska pumpa i Mars. Na Marsu ima svakojakog blaga, ali Mask jos nije napravio kosmičesku lađu. Ali Baba je shvatio da ce njegovi pajtaši, svi odreda sa jako lošim radnim i životnim navikama, brzo početi da štrpkaju zalihe plena. Zato je nazvao vlasnika pumpe i pitao za savet, kako da se reši nepotrebnog tereta. Vlada, tako se zove pumpaš, je rekao da nije problem. Napravićemo rat u kome će pobediti Amerika, tako što će pobediti Rusija, tacna sa parama ce se nakriviti i sve će iscuriti u Ameriku. Voke, Zeleni i Eldzibitejci će uz pomoć influesera, jutjubera, lajf kouča i samosvesnih ženetina sa dva prezimena pomoći da eutanazija EU prođe bezbolnije i svi srećni, Čiča Miča i gotova priča.

Glinu sam dobio od prijatelja vajara. Lepo izvaljana, savrsena. Ranije sam je, dok sam ronio, vadio iz Save. Tamo je najbolja, samo malo smrdi i nemam vise volje da fizikalisem pod vodom. Ima i jedan grncar preko Save, i on je imao dobru. Ne vajam u perfekciju kao ranije. Samo nabacim formu i to do pola. To skeniram i ostatak odradim u simetriju u 3D programu. Pokusao sam da radim samo u programu i onda kada otprintam ili izglodjem vidim greske koje ekran sakrije. U programu uradim savrsene detalje, ali promasim sklad tog dela i celine motora. Ovo mi je prvi projekat. Godina je 1983. Jawa 350. 50 kg gipsa sam potrosio za model. Imala je cak i kantilever ogibljenje. Tada nije bilo Track days, pa sam na kolenu vozio po gradu. Malo sam padao, koliko je moglo.

Десио се пех. Светло сам дао неком да проба како му стоји на мотору. Није вратио, а ја не могу да се сетим коме. Претурио радионицу, реко, можда је лажно сећање, ал џаба. Купио ново, које јако личи на претходно, али је дубље и онда сам морао да правим нову маску. Пола сата вајања, 3 сата цртања, 18 сати штампања и још 3 шмирглања и шприц гитовања. Филамент је АBS, тако да не скидам калуп и не лијем од композита, него иде директно на мотор. Глина Модел након скенирања и обраде. Принт. 0,3 лејер. И коначни резултат

Nisam na vreme azurirao promene u poslovnoj politici. Bilo je na fejsbuku - Za sve koji me zovu u vezi farbanja, da pojasnim jos jednom. Ne radim nikom nista. Imam 61 godinu i dijagnostifikovana mi je u mojim godinama neizleciva bolest. Falus bolus ili kurcobolja za sve vase ideje, potrebe, prohteve u vezi farbanja. Ljudi grese sto misle da se salim, ili jos gore, da se ne salim, ali se to ne odnosi na njih. Nisam sujeveran, ne verujem u zaradu, vi mladji okrecite taj dolap, mozda jednog dana shvatite da idete u krug.

Ova dva motora su ofarbana za 150+ sati. Bmw, mislim da je bio 190. 40 sati je trebalo da pripremim karbon da zacepim sve pinholes da bih dobio glatku povrsinu za pocetak farbanja. Sve sto izgleda crno na ta dva motora je karbon. Bilo kakav obican motor ofarbam ceo za to vreme. 500 e je magicna gornja granica za farbanje motora. Na ovim ima samo bezbojnog laka za 150e. Za posao kojim se bavim treba mi kompresor, susac vazduha, uredja za skidanje statickog elektriciteta sa plastike, kakva takva komora, Tig i CO2 aparat, strug, 3D skener, 3D glodalica, 3D stampac, laser, gomila pistolja od kojih su dva po 600e. Kada sve to zaboravim i postanem moler, kupim valjak cetku i jos par sitnica, uzmem 100+e taj dan i na kraju dana bacim alat ako hocu. I musterija zadovoljna. Farbanje vrata valjkom naplatim kao farbanje kacige od 40 sati rada.

Taj je placen 500 marki, onomad. Sada bi to bilo 600-800 e. To je torijski deo. U praksi, pokusavam da zivim tako, da radim samo ono sto me zabavlja tog momenta. Tu nema mesta za 180 radnih sati crtanja lobanja.

Skoro 27 sati stampanja. Imam secenje laserom, deo se radi 3D glodalicom. To da moram da platim, ne bi se meni isplatilo. Nema tu od posla nista. Realno moze da se proda za 30e. Sigran sam da na Temu ima i jeftinije.

Dobra ideja. Imao sam ovaj komad iz nekog drugog projekta, pa da se ne baci. Samo sam laserom izgravirao broj i logo. Napravicu crtez i izglodati Shell. Hvala jos jednom za ideju.

Novi projekat iz NFR team-a (neprofitna farbarska radionica). Nosac kacige, kombinezona, rukavica i ranca/torbice. Nacrtao. Zavario. Posto se drugi ustezu, da bi me ostavili skromnim, moram sam da se pohvalim. Navezbao sam varenje alaminia. Postajem Djepeto, sve vise mi se drvo ubacuje u ideje. Generalna proba. Ostaje jos da ukopam drvo na 3D glodalici, da postolje udje 5mm unutra, da se ne vidi ivica. I treba ofarbati printane delove i ispolirati alaminijum.

Hvala za sliku. Svaki put kada odem na Krit imam osecaj da sam se vratio kuci. Na prolece palim bicikl i ako ne bude pucanja stizem. Slika je od prosle godine, u blizini Prevelija.

Lep detalj. isekao sam deo lancanika od aluminijuma i zavario ga za viljusku. Prilikom zamene tocka, lanac se osloni na to i nakon montaze samo spusti na lancanik.

Luka je vozio dva sata nocu bez prednje kocnice i sutradan ujutru tri i po sata iz komada. Ekipa je spavala i on posle dva i po sata udje u boks, dolije gorivo i gas. Po kisi je pravio vremena vodecih. Kada se prosusilo, pred kraj, konkurencija je ubrzala, a kisni slik koci po suvom.

Puch ima pravougaoni usis i nije lako napraviti usisnu granu od metala, a da unutra bude glatka i da ima postepen prelaz iz pravougaonika u krug. Ova printana je izdrzala 24 sata. PA6 filament. Nakon 20 sati kise pomesane sa emulzijom iz izduva, motor je nakon dva pranja i dalje prljav.

Gus gubi snagu kada se zagreje i cesce zariba od nikasila. Za kratku trku poluprihvatljivo, za 24 sata ne. Mada, bila je kisa i hladno, pa bi i hilzna duze trajala.

Tocak, gore na slici je od MZ, privremen, dok ne usniram zbice na novim obrucima. Glavcine sam pravio tako sto rasecem neke stare prednje glavcine i dve leve strane nakacim na alu cev i zavarim, tako da imam disk i lancanik Lancanik sam isekao na strugu, srce izrezao na laseru, ostavio 2.5mm razmaka i zavario. Plivajuce diskove pravim, isti postupak kao na Tomosu.

Papaki je bio na pauzi jedno vreme. Prednji blatobran sam izvajao od gline, skenirao, dodao drugu polovinu u crtezu, otprintao i sada ide skidanje kalupa i izrada od karbona.

Kupio polovan ocuvan.

Jedna lepa.

Nosac fuzastera je kurbla pedale sa bicikla. Skracena i ispolirana. Kroz ram je zavarena osovina. Isto sa bicikla. Stavili smo i senzor temperature izduvnih gasova, tako da odmah znamo da li je dizna pogodjena.

Ko hoce da juri, jako je zahtevno. Zacelje sedi ravno na motoru, ali i njima je tesko jer su cesto sa viskom kila.

Ove godine smo resili da vozimo na Moto3 gumama. Za to nam treba tocak 2.5. Na zalost svi tockovi sa putnih motora su ne-nor-mal-no teski. Prosto ne verujem kada okacim na vagu. Zato sam presao na plan B, zicani tockovi. Glavcine od CTX-a. Tockovi su izgledali kao kada ih sakupljac sekundarnih sirovina baci na otpad jer od njih nema vajde. Uz malo truda se dobije ovo. Obruci su sa Alija. Zbice su bile problem, posto je CTX 18 coli, a novi obruci su 17. Resilo se nekako. Kompletan tocak sa gumama je 300 grama laksi od Tomosovog livenog. Diskove sam ponovo napravio. Srce od aluminijuma, a disk od kotlovskog celika, iseceno na laseru. Nitne je sin napravio na strugu. Dva seta tockova sa diskovima, slik i kisnim gumama su izasla 1250e

Toms je dobio Puch masinu. Ko se seca Poni ekspresa jednobrzinca, e tu masinu. Vrti se na 11000 i ide dovoljno dobro. Ima i nove tockove sa Moto 3 gumama. Maska je dobila svetlo zbog nocne trke... Ima jos detalja, slikacu kasnije.