Kapikaja kanjon sledece mesto koje po planu obilazimo udaljeno od Perla kampa 400 km i 40 km od Adanje.Kanjon,koji je na pojedinim mestima visok i preko 200m.Podeljen je potokom Çakıt Stream i dug oko 20 km. Negde usput na parkingu provedosmo jos jednu noc Skrenuo nam paznju visoki "cervorospratni" minaret s druge strane puta tako visok po unutrasnjosti Turske nismo vise vidjali. Iz pristiglog auta cetvoroclana porodica sa brdom hrane smestilase blizu nas.Poziv na dorucak mom saputniku koji im je bio blizi usledio je ubrzo.Upornost kojom oni to rade ne daje ti priliku da izbegnes... privode i na silu. .Na stolu svega i svacega,nude nas, insistiraju probaj ovo proaj ono.Otac ,majka ,sin i cerka. Otac je inace policajac.Radi potvrde svojih reci pokazuje mi za pojas zadenut pistolj Bereta neki model 1000 koji do tada nisam video ni cuo za njega ostao sam u saznanju na modelu F92 koji je koristila policija sirom sveta. Konsultujem se sa njim oko obilaska Kurdistana, konkretno sela Haran na granici sa Sirijom .Misljenja je da je rizicno ici tamo. Pripremajuci se za ovaj put procitao sam da Lonely planet ne preporucuje prilazak juznim turskim granicama na razdaljinama manjim od 50km.A selo Haran je skoro pored same sirijske granice..nekoliko kilometara Njihova cerka, posto na putu prolazimo blizu njihovog mesta ,onako deciji molecivo pozvala da svratimo kod njih i budemo njihovi gosti nekoliko dana. Imali smo dosta slicnih situacija po turskim putevim gde je njihova gostoprimljivost i ljubaznost dokazala da nije slucajnost. Turske Kamiondzije..(veliko "K" nije greska) Moj kolega u zagrljaju tuskog "medveda"od koga sam u razmeni poklona dobio jeda veliki noz,Dragan rece da sam kao janicar sa njim.Interesantno je da Fantu i ostale napitke te vrste koje sam kupio nisu hteli ni da probaju kazu da im se od njih spava i dok voze piju samo caj.Na caj smo se i mi navikli tako da je postao zamena za kafu vrlo brzo.Poznato je da ga narod tog dela sveta pije u svim prilikamo.Nudili su nam ga svuda i na svakom mestu.U pocetku smo cekali da nam ga ponude prilikom sipanja goriva ili pauze na pumpama a kasnije smo i sami trazili sto je njima ocigledno bilo simpaticno. Obrisi kanjona vide se jos iz daleka ,impozantno delo prirode...Kapikaja kanjon Na pocetku kanjona postoji mali restoran .Zamolismo konobara da u nekoj prostoriji presvucemo moto odela. Velika je vrucina . Dok smo ispijali (verovatno caj) na BMW-u GS onom najmanjem od 650 kubika pristize mladi bracni par i smestismo se kao da se godinama znamo za istim stolom.On Altug i ona Tulin Ersengil, bankarski sluzbenik i ona kako nam je objasnjavano notar. Moj drug se stalno nesto mucio sa internetom i njegovim telefonom. Obilazak kanjona je jednim delom omogucen napravljenim pesackim stazama Turske reke su obicno nestvarno plave boje,ova nas je sacekala mutna od nedavnih kisa sto ne umanjuje opsti utisak o ovoj prirodnoj lepoti.Ne smemo zaboraviti da se nalazimo na teritoriji Taurus planina gde su vremenska iznenadjenja uvek moguca. Zidovi su isarani razlicitim bojama mozda od minerala a mozda i od izvora koji su se nekad slivali preko njih Staza je bila blaga i siroka pocela je laganim nagibom koji se postapeno povecavao kako smo isli dalje.Dosli smo do dela staze gde se za dalji nastavak razgledanja isprecila reka . .Nije je tesko preci na tom delu je plitka ali izgleda i dosta hladna sudeci po momku koji upravo to radi. Sama voda se razlikovala od brzog potoka do sirokog i plitkog bazena i sa ponekim vodopadom do koga mi nismo stigli. Nastavak staze preko reke Da smo nastavili dalje videli bi smo taj lepi vodopad kao i vikend naselje..te dve slike su sa interneta ako to nekom nesto znaci Nasumicno bacen otpad ,kao i ono sto reka usput pokupi ekoloski timovi pedantno uklanjaju da bi sve izgledalo uredno...Tone i tone sakupljenog otpada Nasi prijatelji..nebo iznad nas se jedva vidi, priroda ovde nije stedela Puni utisaka polako se vracamo nazad do polazne tacke, do restorana odakle smo poceli razgledanje Kapikaja kanjona. Usput komentarisemo stvari koje smo videli , iznosimo svoje utiske i ja ih pitam da li ce ici da vide i drugi kanjon.Kazu da drugog nema, ja znam da ima ,ima .nema... rekose pitace konobara .Da, postoji i drugi potvrdio je konobar i dogovorismo da idemo zajedno. Negde na pola puta naisli smo na neko lepo izletiste puno ljudi.Centar desavanja ,recica na tom mestu dosta siroka i plitka,raj za decu koja se u njoj kupaju 'Roditelji raspalili rostilje i provode se za svoj racun. Kratko smo se zadrzali ,osvezili se hladnom izvorskom vodom i pijeli po tulumbu interesantnog oblika kao djevrek. Za nastavak puta trebalo je preci preko recice ne duboke ali ne znam sta se krije ispod povrsine vode .Nasi ionako teski motori jos i propisno natovareni nisu bas zgodne alatke za takav poduhvat. Altug sa svojim GS -om prelazak je lako izveo za njim Dragan a na kraju i ja razmisljam jedino moze da mi se smeje gomila prisutnih ljudi koji su s paznjom pratili nase forsiranje reke.Nista od smeha idemo dalje. Ne trudim se mnogo opisujuci dozivljaj,pruzam slikama priliku da to iskazu Kanjon koji sledi je ustvari drugi kraj Kapikaja kanjona nesto malo manje atraktivan od prethodnog ali takodje vrlo interesantan Ulaz u kanjon zapocinje ovim tunelom Atraktivnosti lokacije doprinosi i most koji se tu nalazi.Zove se Viadukt "Varda"lokalno poznat kao Alman Koprusu ili Koca Kopru bukvalno Nemacki viadukt ili Veliki viadukt smesten u selu Kirilan Viadukt je proizvod i dizajn nemackih carskih inzinjera (kompanije Philipp Holzmann) radi dopremanja nafte u Nemacku iz Basre sada irak a tada je bila deo Oromanskog carstva,Radi njegove izgradnje napravljen je ceo grad sa svom infrastrukturom skole ,bolnice,crkve bioskopa i dzamije.Naseljen je bio visenacionalnom radnom snagom i nemackim tehnickim osobljem.Radovi su zapoceli 1905 glavni radovi zavrseni 1907 a u eksploataciju je pusten 1916.Star je vise od 100godina a jos uvek je cvrst i aktivan .Preko njega i dalje prelaze vozovi. Dug je 172m a visok 98m. Na njemu je snimljena scena preskakanja voza u filmu Dzems Bond 007, Skifall kao i u jednom turskom filmu. Slicno kao i u nasem komsiluku Transalpina i Transfagarasan zaslugom filma doslo je de eksplozije popularnosti. Dzems Bond i Jeremy Clarkson su zasluzni za to, moc propagande na delu.Od tada je postao veoma popularna destinacija medju turistima koji ga u velikom broju obilaze ne retko iz USA,Engleske ,Rusije i Francuske i poneko iz Srbije .Mestani kazu da ih je film ekonomski oporavio.Ova zabacena oblast postala je centar nekih desavanja i interesovanja.Moglo bi tu oko tog mosta jos dosta stvari da se napise.Zadovoljni smo posetom jer smo bili makar malo deo tih desavanja. Ovim je nasa poseta Kapikaja kanjonu zavrsena ali ne i druzenje sa nasim dragim novopecenim prijateljima, Prica sa njima se ovde ne zavrsava. Altug i Tulin Ersengil iz mesta Mersin

Istim putem nazad do raskrsnice na kojoj skrecemo levo na jugo-istok prema Mersinu.Posto smo dosta vremena proveli razgledajuci nacionalni park i kanjon moramo u pristojno vreme,po danu da stignrmo do mora i obezbedimo neki smestaj.Posto smo stalno u potrazi za smestajem, za mene je znak jednokosti izmedju putovanja motora i satora a hotele gledam kao nuzno zlo.Po Turskoj moze skoro svuda da se kampuje bez problema ko voli na takav nacin da putuje, niko ne pravi pitanje oko toga. Vozimo se putem pored morske obale guzva neka u saobracaju guzva od pesaka na trotoaru pored kojeg vozimo .Restoran do restorana .kafic do kafica opsta frka neka .Trotoari visoki nemas gde ni da stanes.Nekako pronadjosmo skretanje ka moru i nekoj neurednoj plazi.Pitasmo tu neke za sator dobismo negativan odgovor al neki prosti ljudi pa dalja konverzacija ne ide.Malo dalje kampus i od njih dobismo informaciju da nastavimo dalje i da postoji kamp..Perla se zove.Rekose i koliko je daleko al nesto nisam bas razumeo jer su pricali nemacki koji sam skoro zaboravio (odavno sam ga ucio) Vozismo dosta skoro da smo izgubili nadu da cemo ga naci.Ali eto pojavi se tabla "Perla camping" i opet lijander.Nalazi se pored mesta Kargicak, Alanja na putu D400 Unutra, lep kamp sav u zelenilu, uredan.Na prijavnici pitamo za smestaj ,ima uterajte kampus ,koji kampus mi smo motorima ,satori .A ne moze ovo je za kampuse samo.Izmolismo ga nekako samo jednu noc pa idemo . Za razliku od kampusa dobismo pocasno mesto na travi. i parking za motore Domace zivotinje kao ukras kampa I "Zvezda kampa" paun koji se svo vreme sepuri i prikazuje u svom najboljem svetlu Kamp nije mnogo veliki pa je valjda zato i tako uredan kao da si u nekoj basti kod prijatelja. PLaza sljunkovita toplo more i zamolismo za jos jednu noc I to je bilo sve sto se tice mora ,kupanja i plaze.Da napomenem da je cena u kampu bila simbolicna jer ustvari za satore nisu imali cene pa je menadzer s kojim smo se u medjuvremenu sprijateljili to nesto sam odredio.Kazao nam je i to da retko neko ko dodje na jednu noc ne ostane bar jos jednu.Na dalje kontinent i neke drugacije destinacije.

Kao po obicaju ustajem rano,za razliku od mog ortaka koji rane jutarnje sate vise voli da provede u horizontalnom polozaju.Da se ne bih muvao oko satora i budio coveka odlucim posto nije daleko da odem do Koprulu kanjona.Nadam se da ce slike uspeti da predstave svu lepotu prirode Popularnost je stekao izvanrednim uslovima za rafting koji pocinje od mesta Sutculer Isparta distrikt pa sve do usca u more kod Antalije .Postoje dva istorijska mosta na pocetnom delu reke pogodnom za rafting. Oluk most na reci Kopru i Bugrum most na reci pritoci Kocadere.Prvi datira iz II veka pre nove ere i predstavlja remek delo rimskog inzinjerstva.PO mostovima je i dobio ime Koprulu kanjon sto znaci kanjon sa mostovima.Voda ove ciste reke koja pruza mogucnost za rafting i do 7000 ljudi dnevno je pitka kazu njihovi turisticki informatori.Nacionalni park je inace najvece staniste kedra u aziji . Za amatererafting pocinje 100m ispod mosta u kontra smeru da bi uvezbali osnovne pokreta pa se tek posle toga pocinje sa spustanjem.Postoje izuzetno brzi delovi reke koje mi nismo mogli da snimimo sa pozicija na kojima smo se nalazili.Vodici na camcima uspevaju nekako putnike da navedu da skoro svo vreme spusta pevaju neke pesme ponavljajuci reci za vodicem.Provod je inace ovde maksimalno dinamican.Rafting,cetvorotockasi,zip lajn doprinose adrenalinskom dozivljaju za sve pare... Vreme je da se krene dalje i da negde na moru provedemo sledecu noc.

Komentari obogacuju putopis,dodju kao zacin jelu tako da nema problema

Svanuo je lep suncan dan kao i sto se ocekuje na moru.Prvi zraci sunca suse ono malo preostale vlage na vec skoro suvim stvarima.Ispijamo i drugu kafu, razvlacimo se pruzamo sansu suncu da dovrsi susenje i ne sluteci kisu.Pade kratko ono sto kazu na oblak al dovoljno da napravi da ne kazem sta !@#$*^.Skupljene na gomilu stvari pokrismo rasklopljenim satorom tako da ono dno satora bude gore .......... Danas prvi put na ovoj turi imamo ciljanu posetu.U zaledju primorja nalaze se fantasticne stvari biseri prirode i jedan od njih mi danas nameravamo da obidjemo. Na 55km od Antalije krecuci se putem D400 pored mora na jug skrece se levo putem D687 za Serik i .... Koprulu kanjon nacionalni park "Nazvan je po antičkom kamenom mostu koji prelazi preko Koprulu reke, Koprulu kanjon je raj kedra, borova i čempresa. Kanjon ide u dubinu od 400 m. Postavite šator blizu obale i krenite tokom dana u šetnju. Usput ćete proći pored ruina hrama Zevsa i Artemide. Takođe, možete ići na uzbudljiv rafting niz reku"..tako ga Turci predstavljaju Jos dok smo prilazili nacionalnom parku zadivila nas je priroda, planinski pejzazi i bistre reke plavo zelene skoro nestvarne boje kao da u njima ne tece obicna voda. Preteci izgled neba ali valjda smo za danas platili danak bogovima Nastavljamo voznju dalje po lepom , kvalitetnom i krivudavom putu. Saobracaj je redak tek poneki auto nam naidje u susret ili nas pretekne.Malo brzom voznjom hteli smo da dodjemo do odredista jer je pocela neka sitna kisica da pada .Stali smo kod prvog kampa na koji smo naisli, racunajuci na neko skloniste od kise.Kamp sluzi za izdavanje cetvorotockasa i pun je turista koji polugoli razdragani teraju masine poneko i sa sitnom decom ne mareci ni za kisu ni blato tako da samo prsti ispod grubih tockova sa kramponima.Izlaze iz kampa u grupama od po desetak cetvorotockasa predvodjeni instruktorom- vodicem i odlaze po njima poznatim stazama. Delimicno zaklonjeni ispod guste krosnje nekog velikog drveta navlacimo pripremljene najlone na prtljag i cekamo da kisa stane.U kamp ne ulazimo iako nam je dozvoljeno jer nikakvog zaklona za motore nema a mi u kisnim odelima ne marimo mnogo za padavine .Sada vec jaka kisa u jednom momentu je skoro prestala .Brzo posedasmo na motore i pravac u naselje trazeci bolji zaklon. Ulazak u naselje, s leve i desne strane razni turisticki objekti, razgledamo nadajuci se da ce neka ideja da nam padne na pamet.Kanui i veliki gumeni camci za rafting na sve strane. Rafting odela uredno okacena radi susenja ispod nastresnica ukras su skoro svakog dvorista.S leve strane velika i visoka nastresnica u njoj rafting camaci uredno poredjanih na sprat a ljudi ispod nje dovikuju nam i zovu nas da dodjemo.Kisa je ponovo pocela jos jaca nego ranije i mi ne misleci se mnogo pravo motorima ispod nastresnice pa cemo videti sta dalje.Nepoznavanje jezika jeste problem ali uz malo dovitljivosti (pantomima je zakon haha) dogovorismo ono sto je za nas najvaznije.Razapinjanje satora ispod nastresnice je odobreno spas od kise smo nasli , za sada mozemo da odahnemo. Na kraju nastresnice jedan za nase pojmove cudan krevet mi imamo one bracne francuske , ovaj ovde, nazvao bih ga porodicnim.Sirok je taman toliko da cela porodica od 5-6 clana moze da spava na njemu.Zatekao sam doduse samo jednog coveka . Kad smo postavili satore poceli su da nas muvaju, kao imaju restoran svezu pastrmku super cena ..dobro idemo Podje taj i jos jedan sa njim pomalo ometen u razvoju ali onako jak upotrebljiv za te njihove camce na prikolicu sa prikolice, tovari istovara.Salim se sa drugom... platicemo veceru za ceo kamp izgleda, sigurno ih tamo u restoranu ceka i ostatak familije. Restoran pristojan nista fensi narucujemo vec narucene pastrmke, nudimo i njih ali ne ,uzimaju samo pice pivo i cekaju da zavrsimo da nas vrate kolima sa kojimo smo dosli do restorana. Mrak jos nije ,kisa je prestala,koristim priliku da napravim neku fotografiju aparatom koji sam za ovu priliku nabavio .To je Nikon D7000 polovan al malo presao i objektiv takodje Nikon 18-200 VRII. Moj prvi digitalni aparat .Koliko sam u medjuvremenu uspeo da naucim videce se u nastavku. Prvi susret sa prelepom rekom Cvet svuda prisutan da li je to Jasmin ? Ima ih mnogo vrsta. Slika restorana koji smo posetili Posle jela rekose nam da ispod te nastresnice mozemo ostati koliko god hocemo.Izmoreni od svih desavanja a ja jos i neispavan rano smo se zavukli u satore

Selfi nesmo pravili

U tih prvih 1`500km od kuce do Antalije nisu predvidjena razgledanja nikakvih znamenitosti osim ako se usput naidje na nesto interesantno,sve u svemu cista voznja.Putevi se smenjuju po pitanju kvaliteta od perfektnih do losih ,ali mi gutamo kilometre i priblizavamo se svom cilju a to je Antalija.Na tom putu sam imao jedan pad odnosno motor mi je pri pristajanju pao.Nesto me je smorila voznja dosta je i toplo bilo i ustvari umorio sam se pa sam hteo u hladovini malo da se osvezim i odmorim.Put je dvosmeran ne nesto posebno sirok ali pregledan bez obzira na blagu krivinu gde sam zbog hlada nameravao da stanem. Presao sam na levu stranu u hladovinu i u momentu da kazem pristajanja noga na koju sam se oslonio proklizala je na rizlu sa ivice puta, motor je izasao iz ravnoteze i uz sav moj napor da ga zadrzim on je pao ustvari pre bi se moglo reci samo se naslonio na levu stranu.Na svu srecu nije se nista polomilo sto je cista sreca obicno strada integrisani retrovizor ili kofer.Evropa je inace tezak motor oko 320 kg plus dosta tovara na njoj tako da kad krene da pada tesko je zaustaviti.Ta njena tezina inace u voznji mi prija jer na bocni vetar koga ima dosta po turskim goletima skoro da ne reaguje pa tako teska uliva mi neku sigurnost prilikom voznje. Do Antalije smo imali jos jedno prenociste u nekom selu zaboravio sam kako se zove.Selo kao selo ali pominjem ga po jednoj intersantnoj stvari.Sta god smo pricali i mi i oni razumeli smo se.Naime o cemu se radi svi u selu govore bugarski jezik.Celo selo je naseljeno Turcima koji su proterani iz Bugarske izmedju juna i septembra 1989 godine.Oko 340 000 Turaka tada je napustilo Bugarsku da bi se zatim njih 150 000 ponovo vratilo.Vise puta smo se na dalje susretali sa takvim ljudima. Satori su nam blizu seoskih kuca a i jedna lepo uredjena cesma nam je bila u blizini.Prilazili su nam neki mestani nudeci da nam naprave hranu. Mi smo to kulturno odbijali. Antalija,kraj nase prve etape,etapa koja nam nije priredila nikakav poseban dozivljaj osim same voznje.Trazeci drugi kamp za prenociste posto prvi koji smo pronasli zarastao u korov ocigledno odavno nije u funkciji nabasasmo na jednog interesantnog coveka,Kaze da je Holandjanin a ime mu je Murat Nemam razloga da ne verujem u njegovo izjasnjavanje ali njegovo tursko poreklo je ocigledno.Sarmantan i spreman na razgovor pogotovu sa devojkama i zenama koje tu prolaze.Zauzeo zasedu i "lovi" tu se racvaju dve prometne pesacke staze i on je zauzeo busiju izmedju.Inace u blizini mu je na ulici parkiran kampus u kome spava i kaze da je tu vec 10 dana.Na obali smo mora ali je obala dosta visoka tako da je prilaz moru nemoguc i razapinjanje satora na plazi nije moguce.Razgovor sa njim smo zapoceli ustvari kako bi smo dobili neku informaciju o prenocistu odnosno gde razapeti satore.Ovde rece pokazujuci na travnjak na kome se on upravo nalazi.Mozete bilo gde ovde bez ikakvih problema.Bilo je tu malo vise prometno za moj ukus pa smo na slicnom travnjaku s druge strane ulice izmesteni od naroda manje vise poceli i ustvari montirali satore osvrcuci se pritom oko sebe da li nekom smetamo. Najzad civilizacija u gradu pa makar i u satoru.Umorni od puta brzo smo se uvukli svako u svoj sator i ocekujuci mirnu noc ubrzo zaspali.Medjutim negde posle ponoci probudio me je zvuk vode prosute po mom satoru. To se nocu bas jako cuje.Mozda je necija losa namera,uvod u nesto lose sto ce se dogoditi bilo jep prvo sto sam pomislio. Sinoc je mom drugaru prilazio neki covek po njemu sumnjivog izgleda i nesto pricao dok sam bio odsutan.Onako budan lezeci u satoru razmisljanje mi je prekinuo ponovo pljusak vode po satoru. Nema vise razmisljanja izlazim napolje pa sta god da je.Docekala me je voda sa svih strana u momentu sam bio sav mokar ,voda je prskala po meni po satoru a kako je i ulaz u sator bio otvoren i unutrasnjost nije bila postedjena.Izasao je i moj drugar i pocela je borba bajkeri protiv prskalica.Sta god nam je bilo pri ruci postavljali smo preko tih prskalica neko ukrasno kamenje iz tog travnjaka po ivici staze nebi li zaustavili napad. Trajala je ta borba neko vreme da bi kako je iznenada pocelo tako i prestalo.Po prilicno mokar i ja i stvari sta sam mogao napolje sve iz satora, razapeo na ogradu da se susi.Sa spavanjem sam se oprostio kuvam kafu i cekam jutro.To ne spavanje sam iskoristio da zategnem zadnji amortizer odnosno oprugu jar mi je za ovako natovaren motor bila slaba.Nekoliko puta u voznji na neravninama culo se pozadi pa sam makar to resio.Imalo je tu posla sic,oplate sve je moralo da se demontira.Prolazile su neke grupe momaka iz nocnog provoda ali se nisu obazirali na mene kao i patrola zandarmerije koja je bacila pogled na razapete stvari radi susenja ali me je izignorisala i nastavila svojim putem.Turisticko mesto ,sezona pa su sigurno navikli da vidjaju svasta.Da, duzan sam objasnjene sta se ustvari desilo.Novi sistem navodnjavanja koji ja prvi put vidim ,posle mi rekose da toga i kod nas ima i da je to uobicajeno.Prskalice za zalivanje se ne vide tek kada se pusti voda one izniknu iz zemlje i pocnu prskanje .Kada se ugasi voda one opet potonu u travu ili zemlju sta ja znam gde tako da ih mi nismo videli pri montiranju satora . Ono belo vozilo koje se naslucuje izmedju drveca je Murat i njegov kampus...Kako nevino i bajkovito deluje ovaj park zlotvor Celu ulicu sam zauzeo

Do Galipolja gde smo ferijem presli na drugu stranu moreuza Dardaneli imali smo jedno prenociste u Bugarskoj blizu Haskova.Trazeci kamp mog poznanika koji je preselio svoj kamp iz mesta Harmenli na novu lokaciju mislio sam da je blizu tranzitnog puta za Tursku i da u tom novom kampu provedemo prvu noc.Raspitujuci se u motelu na koji smo naisli objasnise da je to dosta udaljeno oko 30km pa smo odustali od kampa i potrazili zgodno mesto blizu tog motela Moglo bi se reci da smo proveli prijatnu noc, vreme je bilo vedro i lepo podloga suva da se u motelu nije bila necija svadba.Grmela je muzika do ne znam ni kojeg doba iz zvucnika velicine rashladnih vitrina tako da od spavanja skoro da nije bilo nista . Sanjivo jutro i ja kao baksuz koji se uvek na putu budi pre zore Pakovanje,kafa i put nastavljamo prema Turskoj granici koja je u blizini.Granicni prelaz se rutinski i brzo prelazi. Stupamo na teritoriju Turske.Potrebno zameniti valutu, moramo da resimo putarinu i SIM kartice za mobilne telefone.Pomoc nam pruzaju iskusni vozaci teretnih kamiona, upucuju nas na prava mesta i relativno brzo zavrsavamo te poslove. PTT nije daleko od granice .Nalazi sa desne strane puta a tu nam se na usluzi nasao i jedan turcin koga smo slucajno upoznali i koji nas je na svom malom mopedu odveo do PTT-a i nije se odvajao od nas dok sve nismo zavrsili. Na tom mestu mogu da se zamene devize i da se kupe kartice za drumarinu.Postoji informacija da mogu i na Sel pumpama da se uzmu .Pri zameni deviza zakinuo nas je malo na kursu i na sve nacine izbegavao da nam izda potvrdu o zameni deviza. Jos malo dalje ali sa leve strane puta markert u kome se mogu uzeti kartice za mobilne telefone.Prelazeci preko onih branika koji razdvajaju trake zakacila mi se noga , i spasavajuci tablet prosuo sam se po asvaltu. Bilo je dosta bolno. Opremljeni neophodnim stvarima nastavljamo dalje prema Dardaneliju.Odluka da se ide tim putem a ne preko Istanbula je doneta da bi se izbegla poznata guzva preko onih istanbulskih mostova i prilazima gradu. Meni su poznata dva prelaza ferijem na drugu stranu Dardanelija prvi na koji se nailazi za teretni program i onaj drugi koji prelazi u Canakale za putnicka vozila.Radi ustede u vremenu i kilometrazi odlucili smo se za teretni terminal.Nekoliko kilometara duga kolona kamiona koja stoji zabrinula nas je ali nas nije obeshrabrila i pocesmo provlacenje izmedju vozila.Motori natovareni ,siroki sa montiranim koferima nisu bas podesni za disciplinu izmedju vozila i preko trotora .Trotoari visoki, sa njih nema silaska bilo gde osim na predvidjenim mestima tako da ako se pogresi u proceni predstoji samo voznja unazad sto je sa ovako natovarenim i inace teskim motorima dosta tesko. U momentu dodjosmo u poziciju napred se ne moze levo desno takodje.Setih se coveka koji nam je rekao jos dok smo se raspitivali kako da dodjemo do terminala da cemo cekati na utovar najmanje 4-5 sati.desno od mene neki beli kombi ne smem ni da gledam u pravcu vozaca ocekujuci da mi drzi predavanje u smislu mi smo ludi sto cekamo a vi tu...... Posle nekoliko trenutaka covek me pozva i kroz prozor u ruci drzi casu hladne koka kole nudeci mi da popijem .Posle mene sipao je i za mog saputnika,pomerio malo kombi unazad isto to je uradilo jos jedno vozilo dovoljno toliko da mozemo da nastavimo dalje ...hvala im. Relativno kratka i brza voznja i eto nas sa druge strane.Po silasku sa ferija skrecemo levo ka Bursi i nasem sledecem prenocistu pored jezera Kuş Lake, Баликесир, Турска. Jezera koje je staniste za bezbroj vrsta ptica i oznaceno kao deo svetske kulturne bastine.Pevanje ptica nismo culi ali su u stali nedaleko od nas konji cele noci tumarali uznemireni ocekivanim nevremenom. Duvao je tako jak vetar da su nasi satori bili na ozbiljnom ispitu koji su na svu srecu uspesno polozili.Nebo nam je bilo naklonjeno proslo je samo sa vetrom koji je ubrzo prestao a kise nije ni bilo .Posle lepo prospavane noci docekalo nes je suncano jutro. Iskoristili smo priliku okupali se u bistroj jezerskoj vodi i svezi i odmorni nastavili put prema Antaliji

A izvini sta vi ustvari naplacijete i sta jos zelite da naplatite

Pozivno pismo ,viza ,carnet de passages,realna procena vozila za izdavanje karneta,dugo pravljena ruta za put. Sve smo to sklonili nazalost u stranu jer put u Iran nije bio dozvoljen motorima preko 250 ccm ,kolima preko 2500ccm i mislim svim prevoznim sredstvima made in USA. Sve se to desilo na desetak dana pre polaska. Ponudjena mi je mogucnost prelaska iz Jermenije u Iran uz neku doplatu. Nesigurno bez ozbiljnije garancije i od Irana sam odustao. Asocijacija na Tursku se uglavnom svodi na njeno primorje zapad Turske okrenut ka sredozemlju , Evropi i Istanbul grad na dva kontinenta. U Turskoj sam motorom bio nekoliko puta. Canakale ,Troja,Galipolje ,Istanbul ,Kapadokija,duz crnomorske obale sam prosao na putu za Gruziju..... Ovog puta sam zeleo da izbegnem te dobro poznate i pomalo izlizane turisticke destinacije zapadne Turske i njenog primorja,hteo sam malo dublje da istrazim Tursku daleko od mirisa mora i turisticke guzve,Tursku koja je manje poznata i nenasminkana zarad turista,Tursku koje skoro da nema u turistickoj ponudi, istok Turske. Za razliku od ranijih putovanja ovog puta ne idem sam.Sa identicnim motorom Honda ST 1100 paneuropean drustvo mi pravi moj prijatelj i drug Dragan zvani Belca. Bez ikakvih problema savladale put dug nesto malo manje od 7000km...(6850km)

Kao da postoje dve Turske

Imao sam dilemu pri kupovini poslednjeg motora izmedju Diverzije i Pan evrope 1100 kupio sam evropu ako menjam motor moj sledeci ce biti diverzija ...pozdrav

Na kojoj kilometrazi se to desilo

Da bice putopis imam dosta lepih slika sa ne svakidasnjih lokacija u Turskoj

"Kameni put" u "Mracnom kanjonu " reke Eufrat Turska,povezuje mesta Kemaliye i Divriği, Sivas, Turska

Odavde pocinje ?????

Brembo sam montirao na Africi RD04 odrale mi disk

Sta Evropa napravi od coveka

Zasto bi brisali gomilu korisnih saveta,uostalom fotografija postaje sastavni deo voznje motora ,bicikle,trekinga i uopste izlaska iz uobicajenih dnevnih aktivnosti...komentari su ti na mestu i korisni .Ova sigurno nije umetnicka ali.... ona je dokumentarna,mozda neko prepozna lokaciju

Kemaley Turska... Kemaliye Taş Yolu WWW.DANGEROUSROADS.ORG More than 10.000 roads online. Discover the most spectacular, scenic and dangerous roads in the world with dangerousroads.org

Da li se ove mogu nazvati umetnickim...meni sluzile za oglas Ili mozda ova