Mnogo mi se sviđaju ove solo avanture. KLE po gudurama albanije, Dominator po Gruziji... Šteta što više nije sigurno ići ka Iranu. Svaka čast na hrabrosti.

deluje kao da je ekipa za put pogođena kako treba, a slike lepo prenose atmosferu. nisam imao pojma da ne postoji neki autoput koji povezuje južnu i severnu ameriku.

Nije mi se svidela reakcija forumaša na tvoj post po pitanju imena i vere kojoj si naklonjen, jer je to apsolutno tvoja stvar. Nisam komentarisao jer je to uradio drugi kolega i u moje ime. Međutim, molba da i ti sa tvoje strane malo pažljivije biraš sklopove rečenica koje objavljuješ, jer se neke od njih, kao ovaj citat, mogu smatrati uvredljivim. Ne vidim paralelu između ateizma i nemanja savesti. Kako god, želim ti da ove ideje o "zimafikaciji" skutera izvedeš do kraja, bez ikakve fizičke štete po motor, a posebno bez štete na sebi.

Pogledam danas na mapi koliko je Kawazoki prošao i vidim da je to ustvari već sada jako ozbiljan put. A onda pogledam koliko je ostalo, i zapanjim se koliko je ovo ustvari veliki poduhvat....

zar nije "švaler gas" količina gasa koja je odgovorna za "pasatnu brzinu"? ono, u kolima na 1500 obrtaja, 80 na sat, bez žurbe?

Druga planeta. Belize bi trebao biti raj na zemlji. https://www.google.rs/search?q=belize&biw=1613&bih=870&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0CAYQ_AUoAWoVChMI1vXmzPWcyQIVRwcsCh0bxABh#tbm=isch&q=belize+beaches A hvala i vlasnicima foruma što su omogućili Zokiju da nas izveštava na način na koji smo navikli.

Galerija na FB-u je otvorena, tako da ne morate biti registrovani da bi pratili putešestvije. https://www.facebook.com/zoki.kawazoki

Zašto bi iko bio zainteresovan za ribu koja ga ne bi bez motora, a bi sa motorom? Samo pitam

Da, nakon što je kolegu iz ekipe na prvoj krivini pederski izbacio van staze, po ko zna koji put. Stvarno mi je žao Rozberga i svega što mu se dešava. Jeste jednom napravio glupost nakon koje je sve krenulo nizbrdo za njega, ali to što je on uradio jednom, Hamilton radi na skoro svakoj trci. Posle kao čuđenje zašto se ne raduje. Pa ko bi se normalan radovao šatro kolegi i ortaku koji ti ga bez blama uvali kad god stigne. Ali Kimmi koji nakon udarca u ogradu i točkovima u blatu uspeva rally forama da se izvuče i nastavi dalje , na žalost samo još koji krug. Inače, verovatno najzanimljivija trka ove godine. Ferarij je iz trke u trku bolji, mali Verstappen kida kako vozi, Na momente sam čak i pomislio da ima šanse za Honde da nešto urade. U jednom trenutku Honda je imala i najbrži krug, ako sam dobro video.

Po Aziji se motalo par ljudi sa foruma i par prijatelja pa sam otprilike i znao šta da očekujem prilikom puta do Japana. Ovo će za mene biti potpuno novo. Da li je DR koji se vozi, stock?

Nikad, pa ni u ovakvom slučaju, ne dobiješ BIOS po defaultu-paljenju. Moraš ga prizvati. U konkretno ovakvom slučaju se dobije crni ekran sa obaveštenjem da nema nosača operativnog sistema i da se ubaci instalacionoDVD i restaruje sistem. Zato ne pišti zvučni kod za RAM. Ne možeš uopšte doći do te poruke za nedostatak OS-a bez memorijskih modula. Ne možeš doći ni do inicijalizacije ploče, ni ulaska u BIOS.

Imam iskustvo sa auta. U odnosu na klasične sijalice sa pumpi od 200 dinara, NB je klasa-dve iznad. Ima lepo prijatno belo svetlo (ne plavo) i jači intenzitet osvetljenja. Rok trajanja je na žalost kraći. Meni su obe crkle nakon godinu dana, u par dana razlike. Takođe sam imao subjektivni osećaj da se kućište fara više greje sa NB sijalicama (to možda i tripujem).

E, ovo je tip putovanja zbog kog želim ovaj tip motora. Čekam nastavak...

Devojka je naišla par minuta nakon nesreće, stala da pomogne, ali su već pozvali pomoć. Vozač je svestan, ali u dosta lošem stanju. Polomljena je barem jedna noga. Video se trag kočenja. Udario u banderu, čak je otkinuta sijalica sa vrha. U nesreći je učestvovao i neki punto ili je stao da pomogne, nekako je čudno bio parkiran. U pitanju je crni Ninja.

Možda dobiješ neke informacije sa ovog posta koji ću pasteovati sa drugog foruma. Išli smo lancia y-om a ne motorom. Post je iz 2011, pa pretpostavljam da je dosta stvari promenjeno u međuvremenu. Mi smo išli drugom putanjom, ali ćete tamo nege kod Vlore izaći na put kojim smo mi išli, pa ti možda malo pomogne. Slike nažalost nisu sačuvane na forumu, ali ih možda pronađem na kompu pa ću ih postaviti ako te zanima. EDIT: Sad sam video da planirate ka Sarandeu ići kontinentalnim putem kojim mi nismo išli tako da za njega nemam informacije. Ipak neću obrisati post, možda nekome ipak ustreba. Evo, bili, prošli, pa da podelim iskustvo, možda nekome dobro dođe. Plan je bio malo promenjen pa se nije išlo iz Crne Gore već sa Ohrida. U Albaniju smo ušli na graničnom prelazu Radožda kod Struge. Granični prelaz se nalazi na tačno 1000m nadmorske visine. Gužve nije bilo prošli smo sve jako brzo. Albanski carinik je bio veoma ljubazan, kada je dobio odgovor da nam je namera da idemo u Sarande, tražio je mapu da nam pokaže gde na putu do tamo ima dobrih plaža, gde su nacionalni parkovi, kojim putem je najbolje ići... Tražio je da otvorimo gepek, ali kad je video suncobrane samo je rekao ok. Prvo što primećujemo je da Albanci voze samo Mercedese. Od onih najstarijih do nekih novih besnih, mada dominiraju oni od pre dvadesetak godina. Nakon prelaza, sa leve strane se pruža jako lep pogled na ohridsko jezero. Prvi put sam video te betonske bunkere kojih stvarno ima na sve strane. Put je jako kvalitetan i širok. U tom delu Albanije, glavna privredna delatnost je pranje automobila. Praonice se inače reklamiraju tako što se crevo okrene ka gore, zaglavi nekim kamenom i pravi fontanu. Ajde jedna, dve, ali ima ih na stotine, kao da voziš kroz vodopad. Put se dalje nastavlja kroz dolinu neke rečice sledećih stotinak kilometara skroz do Elbasana. Put je nešto kao naša Ibarska od Ljiga do Milanovca, asfalt je jako dobar, ali imaju problem, što kao i mi ne znaju da naprave dilatacije na mostovima pa je ponekad potrebno usporiti. Prošli smo kroz Perrenjas, Libražd, Elbasan. Elbasan je prvi veći grad na koji smo naišli, ima veliku industrijsku zonu koja izgleda kao Černobil. Nismo ulazili u grad tako da smo videli predgrađa koja nisu baš nešto zanimljiva. Posle Elbasana, put se menja, manje je brdovito, put je još širi i ravniji. Više nema problema sa prelazima preko dilatacija mostova. Što se tiče policije, videli smo ih na par mesta, nisu imali radare, već su samo stajali pored automobila. Službeni automobili su im plavi Chevrolet Aveo-i i neki za koje mislim da su Chrysler Sebring ili nešto što liči na njega. Sledeće mesto bilo je Lušnje, gomila stranih predstavništva, hale koje se grade, deluje kao neki privredni centar. Od Lušnja do Fiera ide se auto putem, sa neverovatnim drumskim "kafanama"/hotelima/bazenima koji se nalaze u okviru benzinskih pumpi na svakih par kilometara. Zamkovi, čuda, cyber pumpe, zološki vrtovi... i sve to u sred ničega. Ulazi se u Fier. Grad raspad. Ceo grad je jedan veliki auto otpad. Delovi za mercedese se mogu kupiti na sve strane. Put nikad gori. Mora se biti jako koncentrisan u vožnji jer se lako može ostati bez točka. Na mostu nakon grada se čak kroz asfalt i armaturu može videti reka ispod. Kada se prođe desetak kilometara tih ruščaga, iznenada se dolazi na novi još nedovršeni autoput koji ne postoji na mapi, a vodi pravo ka moru, ka Vlore-i/Valoni. Valona je potpuno iznenađenje. Nikad nisam video da se na nekom mestu toliko gradi. 10 minuta se prolazi širokim bulevarom sa čije obe strane se grade zgrade sa po desetak spratova. Kasnije se nailazi na lude hotele, kazine... Sve izgleda kao da je spucano jaaako mnogo novca, ali među tim novim zgradama se može videti beda. Kontrasti između bogatih i siromašnih su ogromni. Kao da ne postoji neka srednja klasa. Imaju veliku široku gradsku plažu. U Valoni sam popio svoje prvo Albansko pivo koje se zove Tirana i moram reći da je više nego odlično Posle Vlore, put vodi ka nacionalnom parku. Ako je neko gledao Top Gear u kome su se vozili putem sa serpentinama, to je to. Ovde smo prvi put pošteno namučili auto sa koji smo krenuli koji ima samo 1200cc i 60KS. Sa 0 metara nadmorske visine, penje se kroz šumu na 1100, uz neke jaaaako čudne nagibe puta na određenim mestima. Na određenim mestima nagin je toliko veliki da se mora prebaciti u prvu brzinu da bi se mogli penjati. Priroda na ovom usponu je prelepa. Posle prevoja, kreće nizbrdica, manjak drveća i gore pomenute serpentine. Kvalitet asfalta je i dalje jako dobar. Dalji put sve do Sarande-a, gde smo i krenuli, vodi uz obalu, kroz gomilu malih metašca koja imaju jako uske ulice, sa gomilom parkiranih automobila, sa ponovo jako velikim usponima i ovaj deo puta je prilično mučan za vožnju. Taj deo puta smo mislili preći za 1 sat, a trajalo je oko 4. Sarande se nalazi direktno preko puta Kassiopi-a na Krf-u. Mesto ima želju da postane turističko, ali ima jako veliki problem sa manjkom parkinga i random đubrištima po celom gradu. Sasvim je normalno između dva hotela visoke klase videti kravu kako pretura po kantama. Kada se završi gomila zgrada koje su trenutno u izgradnji, a koliko sam video, ni jedna nema ulaz u podzemne garaže, grad će imati veeeelikih problema sa funkcionisanjem. Posle dve noći u Sarande-u, krenuli smo ka Igumenici u Grčkoj jer je trajekt ka Krfu iz Albanije preskup. Put ka jugu je već dosta lošiji i jako loše obeležen znacima tako da smo imali par pogrešnih skretanja i zaglavljivanja u nekim raspad selima Ovde smo opet naišli na Top Gear momenat i skelu preko koje se mora proći Na par mesta, asfalt ne postoji, već samo put od tucanika, ali je očigledno da se radi i da će i to biti kvalitetno asfaltirano za koji mesec. Generalno, u Albaniji nismo baš mogli mnogo koristiti navigaciju jer mape koje smo imali nisu bile dobre. Srećom, znakovi su jako dobri i ima ih dovoljno. Benzin smo sipali u Makedoniji jer je jeftiniji nego kod nas. U Albaniji je odprilike kao i ovde a u Grčkoj je oko 1,7 EUR. Što se tiče Grčke, napomenuću samo da su od Igumenice do Soluna probili auto put kroz one planinčine, sve sa tunelima od po 5-6 kilometara, sa odmorištima u njima, liftovima za slučaj požara, savršenim asfaltom i širinom puta. Put ima nekih 280 kilometara i NI JEDNU JEDINU benzinsku pumpu, tako da ako idete ovuda, obavezno natankajte u Solunu ili Igumenici. Mi smo srećom našli pumpu u nekom mestu Ioannina pored autoputa i time sebe rešili potencijalno velikog problema. Naplatne rampe na ovom putu postoje na dva ili tri mesta, ali još nisu puštene u funkciju. U Albaniji nema naplate putarina za sada. Od 5x2 granična prelaza koje smo prelazili imali smo potencijalno veliki problem samo sa našim carinicima u povratko, koji su napravili veliku gužvu na prelazu. Izgleda su mislili da su nam pasoši falsifikovani, jer su nas krenuli proveravati, zvali nekog šefa smene ili koga već...

mislim da je na snimku pad drugog z750. danas im, izgleda, nije bio dan

Evo, vreme je da se pohvalim svojim prvim vožnjama. Pošto je ove godine finansijska situacija prilično nategnuta (rate za auto još 3 meseca), nisam u prilici da kupim svoj motor. Činjenica da mi je ostalo par dana odmora od prošle godine koje moram iskoristiti, savršeno se poklopila sa pozivom drugara, koji je otišao van zemlje na par nedelja, da njegov Freewind bude u mom posedu i da ga vozim to vreme. U utorak sam imao prvu turu koja je išla ovako: Žarkovo, vrh Avale, Ralja, Babe, Ralja, Zuce, Avala sa druge strane, Rakovica, ponovo Ralja gde me je čekao roštilj, Žarkovo. U četvrtak sam imao drugu turu. Žarkovo, Umka, Barič, Obrenovac, Progar, Kupinovo (vožnja sitnim tucanikom kroz šumu), Pećinci, Šimanovci, Nova Pazova, Stari Banovci, Belegiš i nazad do Zemuna. Ovo su putevi koje ste svi vi prošli milion puta, ali meni su bili prvi pa ću ih pamtiti Vozio sam uglavnom po ograničenju, ne više od 90. Na par mesta u Sremu sam, testa radi, išao oko 100-110, ali nije baš prijatno zbog vetra i buke. Freewind ima default sedište koje moram da priznam nije baš najudobnije, tako da mi nije baš jasno kako je drugar prešao Evropu uzduž i popreko na njemu. Iako je bilo oko 30 stepeni, vozio sam sa jaknom zbog protektora. U vožnji je ok, ali čim se negde stane nije baš prijatno. Takođe bi voleo da su ručke malko savijene na dole zbog ergonomije. Avalski put je savršen za vežbanje countersteeringa koji me je malo plašio, ali se ispostavilo da se to radi rutinski, po osećaju. NIsam hteo preterivati jer je zadnja guma prilčno kockasta. Kaciga je Scorpion Exo 750, a jakna A-Pro Genius.

Da li neko zna da li je punjačem http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__64345__Turnigy_Accucel_6_80W_10A_Balancer_Charger_LiHV_Capable.html moguće puniti ovaj akumulator za motocikl? http://www.varta-automotive.rs/en-gb/products/powersports/agm/508-012-008 Ako jeste, kako da ga podesim? Ovaj punjač inače koristim za punjenje LiPo i NiMH baterija za RC modele, drugi nemam.

Postoji mnogo raskrsnica na kojima se "podrazumeva" da ako je put širi, ima prednost u odnosu na uži (primer u mom naselju). Međutim, nijedna od tih "malih" ulica nema ni znak stop ni trougao tako da ljudi iz tih ulica komotno mogu da izađu na veću i tu dođe to pičvajza. Na jednoj od takvih raskrsnica je ćale svojevremeno slupao fiću. Tako da sam vremenom razvio refleks da usporavam čim se neko pojavi u ulici sa moje desne strane, iako je možda taj put dve kategorije niži od onog na kome sam ja. Ne pametujem, samo prenosim ono što primećujem u saobraćaju, a nekoga može sačuvati.

Kako se stvari brzo menjaju Moram se obrisati sa spiska. Neki drugi put.

Čitam i gledam sa uživanjem, o tim krajevima ne znam apsolutno ništa. I da, lep gest naše ambasade.

Svaka čast na putu i hvala za lepo prenešene utiske.

Pošto si iz Slovenije, a ja sam tamo bio prvi put, verujem da znaš o čemu pričaš U svakom slučaju, predivan kraj.

Fantastični predeli. Ove godine sam imao prilike da na kratko posetim Villach, Hermagor i Kranjsku Goru, i bio sam potpuno oduševljen kako sve ono izgleda, kako priroda, tako naselja. Prilikom prelaska granice ka Kranjskoj Gori, prvi put sam uživo video kako se naziru dolomiti u pozadini i zanemeo sam. Čim se malo sklope kockice, moram tamo otići ponovo, ovog puta bez poslovnih obaveza. Svaka čast na turi.

Svaka čast, već dva meseca pratim ovo putešestvije, pa mi je sad i malo žao što se zavšava. Prošao si neverovatne deonice, neverovatnim motorom i dokazao da imaš muda ko lubenice Bez obzira na sve, moram jednom videti Japan svojim očima.