Auto & Technik Museum Sinsheim Adresa: Eberhard-Layher-Straße 1, 74889 Sinsheim, Germany Web adresa: https://sinsheim.technik-museum.de/en/ "Auto & Technik Museum Sinsheim" je tehnicki muzej koji je otvoren 1981. i nalazi se u mestu Sinsheim u Nemackoj. Prestavlja najveci privatni muzej u celoj Evropi. Isti vlasnici takodje vode i "Technik Museum Speyer" (koji nazalost nisam posetio). U muzeju se nalazi preko 3000 eksponata koji su rasporedjeni na preko 50000 m2 izlozbenog prostora, kako unutra (u halama) tako i napolju. Takodje se u sklopu muzeja nalazi i IMAX 3D bioskop. 2003. godine je Air France poklonio muzeju jedan od svojih Concorde aviona (F-BVFB), koji se tom prilikom pridruzio Tupolev-u Tu-144 (izlozenom u muzeju od 2001. godine). To je jedino mesto na svetu gde su prikazana oba supersonicna putnicka aviona jedan pored drugog i u oba se moze uci. Takodje muzej poseduje i najbrojniju stalnu postavku Formula 1 bolida u Evropi. Tu se jos mogu pronaci razni motorkickli, klasicni automobili, veliki broj vojne opreme i tenkova, aviona i ostale opreme. Avioni u koje se moze uci: Concorde Tu-144 Ju 52 Canadair CL-215 Douglas DC-3 Tu-134 Ostali eksponati: Mercedes-Benz W31 Britanski AEC Regent double decker autobus Preko 300 old timer automobila Kolekcija Mercedes-a i Maybach-a Kolekcija amerckih automobila iz 1950ih godina Preko 40 trkackih i sportskih automobila Formula 1 kolekcija "Blue flame" - Americko vozilo na raketni pogon koje je ranije drzalo svetski brzinski rekord Preko 200 motorcikala 27 lokomotive 50 aviona 150 traktora Parne masine i kamioni Tenkovi, artiljerija i ostala vojna oprema

BMW Museum Adresa: Am Olympiapark 2, 80809 München, Germany Web adresa: https://www.bmw-welt.com/de/locations/museum.html BMW muzej se nalazi u Minhenu, Nemačka, odmah do glavne upravne zgrade BMW-a. Osnovan je 1972 pred otvaranje Olimpijskih igara i bavi se istorijom razvoja minhenske kompanije BMW. Preko puta muzeja se nalazi BMW Welt, moderni prodajni salon. Muzej prikazuje BMW-ov razvoj kroz godine i sadrzi primerke automobila, motocikala, motora i turbina za avione, kao i stare i nove "koncept" projekte od 1920-ih. Poznat kao "činija za salatu" i "beli kotao" srebrnu-futurističku zgradu je projektovao bečki arhitekta Karl Schwanzer, koji je projektovao i upravnu zgradu BMW-a. Ulaz u zgradu je u prizemlju, gde se nailazi na recepciju a sa čije leve strane počinje poseta. Izložbeni eksponati su razmešteni po muzeju na razne načine: udubljenja u zidu, automobili poređani jedan iznad drugoga, motocikli "zakačeni" na zidu, i to je samo deo maštovite reprezentacije BMW-ove istorije i vizije. Posle završnog spiralnog dela, posetilac dolazi na najviši sprat gde se nalazi mali bioskop, virtualni eksponati i uvod u BMW-ove buduce tehnologije. BMW Welt Adresa: Am Olympiapark 1, 80809 München, Germany Web adresa: https://www.bmw-welt.com/en.html BMW Welt (BMW svet) je izlozbeni prostor, centar za isporuke i prodaju, muzej i prostor za razne dogadjaje, sve u jednom. Lociran je u Olimpijskom parku u Minhenu, u neposrednoj blizini BMW-ove fabrike i sedista BMW-a. Zgrada je gradjena od 2003. do 2007. godine, dok se samo svecano otvaranje desilo 20.10.2007. BMW Welt je jedna od najposecenijih turistickih lokacija u celoj Bavarskoj. Najveci deo zgrade je posvecen izlozbenom prostoru gde se mogu videti svi aktuelni modeli BMW automobila i motorcikala. Takodje mogu da se vide i modeli drugih marki BMW grupacije, Mini i Rolls-Royce. Osim gledanja u izlozene modele, potencijalni kupci mogu i da kupe vozila ili ako su ih vec kupili da ih preuzmu. Vozila se direktno dovode iz fabrike (koja se nalazi prekoputa) i liftom podizu na platformu. U zgradi se jos nalaze radnje koje prodaju BMW brendiranu robu i restoran.

Louwman Museum Adresa muzeja: Leidsestraatweg 57, 2594 BB Den Haag, Netherlands Web adresa: https://www.louwmanmuseum.nl/?sc_lang=en Louwman Museum (ranije poznat kao Nacionalni Muzej Automobila ili Louwman kolekcija) je muzej smesten u Hagu (Holandija). U kolekciji muzeja je preko 230 vozila razlicitih proizvodjaca i zemalja porekla, ukljucujuci istorijske primerke automobila, zaprega, motorcikla. Osnovan je 1934. godine kada je Pieter Louwman (uvoznik Dodge-a) kupio 20 godina star primerak Dodge-a. 1969. godine je muzeju dodata i kolekcija vozila gospodina Geerlig Riemer-a. Trenutno se u muzeju nalazi najbrojnija izlozba na svetu automobila proizvedenih pre 1910. godine. 2010. godine se muzej seli u Hag u zgradu specijalno dizajniranu da bude muzej i prostire se na 3 sprata i preko 10000 m2 izlozbenog prostora. Trenutni vlasnik je Evert Louwman, glavni uvoznik Leksusa, Toyote i Suzukija za Holandiju, inace sin osnivaca. Spisak svih izlozenih eksponata mozete pronaci na sledecem linku: https://www.louwmanmuseum.nl/Ontdekken/Ontdek-de-collectie.aspx

Tokom prosle godine sam dosta putovao (sto poslovno sto privatno) i imao sam srece da je na tim destinacijama bilo zanimljivih tehnickih muzeja. Ukupno sam tokom 2019. godine posetio 6 komada. Neki od njih su vec opisani u drugoj temi na ovom forumu, putopisu "Spori alpski djir". Posto su komentari na muzeje u toj temi bili veoma pozitivni, a uz to imam poprilicno slika sa tih lokacija, ne bi bio red da se ne opisu detaljnije Zbog velike kolicine slika odlucio sam se da za svaki muzej napravim slideshow i da ga okacim na youtube. Filmici su bez zvuka, tako da pustite neku vama opustajucu pozadinsku muziku i onda pritisnite "play" dugme. Nadam se da ce te uzivati

Hvala svima na lepim komentarima Takodje bih da iskoristim priliku da se zahvalim @abarth_maniac i @drumskalisica na korisnim savetima (datim u garazi pre nego sto sam posao na put) i @DjordjeMijailovic na podrsci (oko samog puta i ovog putopisa)

Dan +1. Novi Sad Posto sam uzeo 2 nedelje godisnjeg odmora, mogao sam produziti put za jos 2 dana i vise istraziti Dolomite. Ili obici deo Jadranke. Ali, i pre nego sto sam krenuo na put imao sam zacrtan dan povratka. Maloj kumici je bio 2. rodjendan dan posle mog planiranog povratka. To je nesto sto stvarno nisam hteo da propustim Lepo je motorom putovati po svetu, ali... neke stvari su ipak lepse.

Za 14. dan i kraj putovanja malo voznje po Fruskoj Gori:

Dan 14. Kranj - Novi Sad Danas je zadnji dan putovanja. Budim se polako i ne zurim. To ce biti danasnji moto, samo polako, bez zurbe. Posle dorucka silazim dole do Save da malo proteglim noge. Dobro je za zdravlje, a i dobar razlog za odugovlacenje. Stvarno mi se ne krece ka kuci. Pomalo ne mogu da verujem da je dosao i taj dan. Po planu ima 95% auto puta, a vremenska prognoza predvidja toplo vreme. Uf, znaci kuvanje u najavi. Dobro pa je bar u Sloveniji prijatno, mozda cak malo hladnjikavo. Oko Ljubljane je gusta magla spustila temperaturu. U kombinaciji sa radovima na putu, donela je i zastoje na putu. Provlacim se kroz guzvu gde god mogu, mrzi me da stoji u mestu. Granica sa Hrvatskom nije daleko i brzo se prelazi. Zato zaglavljujem na naplatnoj rampi obilaznice oko Zagreba. Aparat za naplatu ne prepoznaje motor. Dok sam ja skontao da ne mogu to promeniti, iza mene se napravila guzva. Na kraju uspevam da platim za automobil i nastavljam dalje. Vozim koliko mogu, a da se ne smorim. Kratke pauze pravim kada mi se cefne. Malo vozi, malo stani. Nije toliko ni bitno na kom se odmoristu stane, samo da ima hlada. I tako do granice sa Srbijom. Kod nas naravno guzva i rade fantasticno sporo. Odlucujem da ipak budem fin, pa cekam u redu kao i svi ostali. Velika greska! Dok sam presao granicu, prokuvao sam vise puta. Stajem na Shell-ovu pumpu da dodjem sebi. Tu pravim prvu duzu pauzu za taj dan i najzad rucam. Prija malo mira i tisine, posle toliko voznje po auto putu (bukvalno sam bio sam na pumpi, osim radnika). Posle jos malo auto puta, dolazim do iskljucenja za Rumu. U daljem putu ka Fruskoj Gori me ceka jos radova, guzvi, prasine. Ali, za kraj puta ostao je jos jedan planinski prevoj. Isti onaj koji sam prvi presao na pocetku ovog puta. Venac preko Fruske Gore. Pred pocetak uspona obilazim kamion i za divno cudo, put je cist! Mogu se krivine voziti normalno. Lagano savladjujem uspon, mala je maca za puteve kojima sam prosao zadnje 2 nedelje. Na vrhu "prevoja", skrecem levo i stajem na kafu. Tu me ceka odbor za docek. @DjordjeMijailovic sa porodicom Kafa se malo oduzila (trebalo je puno utisaka preneti), tako da je vec poceo da pada mrak. Sedam na Stroma i silazim niz Venac. Jos samo koji kilometar... Ulazak u Novi Sad preko mosta slobode je bio zacudjujuce emotivan (nesto sto nisam ocekivao od sebe). Lep je osecaj vratiti se kuci posle takve avanture. U isto vreme mi je zao sto se avantura zavrsila. Ali ne bi bila avantura da je tako svaki dan. Neko vreme sam proveo u garazi pored parkiranog motora, sabirajuci svoje misli i raspakujuci se polako. I tako se zavrsilo... 14 dana, 7 zemalja, 3772 predjena kilometara. Stvarno nije lose za jedan odmor, ali ostaje osecaj da je moglo biti duze.

@Baki Vrsac Hvala tebi

Lakse protiv losih vremenskih prilika uz video za dan 13:

@djolji Izuzetno lepo @Djomla199 @Forsberg Uz slike se lakse izboriti sa pms-om (parked motorcycle syndrome)

Pun energije izlazim na auto put koji prati reku Tagliamento. Jedva sam ga docekao, malo da odmorim ledja od krivina. Mnogo je lepa ruta kojom sam prosao, ali mi nesto bila naporna. Da li je moguce da me umor stize posle toliko dana? Ili je @DjordjeMijailovic namerno napravio takvu rutu da me slomi? Pih, gluposti! 20 minuta kasnije prizeljkujem krivine. Ostavljam Italiju za sobom (poslednji put) ... ... i ulazim u Sloveniju (poslednji put). Koji "Déjà vu". Kao da sam bas na ovom granicnom prelazu pre 11 dana oblacio kisno odelo Odmah posle granice ima benzinska pumpa te je posecujem da naspem gorivo i kupim novu vinjetu (posto je prosla istekla). Krecem ka Kranjskoj Gori i prelazim preko reke Sava. Koliko drugacije izgleda ovde nego kod nas kuci. Tesko je poverovati da ovaj idilicni potocic moze onoliko da naraste. Pored jezera Jasna sam prosao (drugog dana) na putu za prevoj Vrsić. Posto mi je tadasnji cilj bio osvajanje prevoja, nisam stajao iako mi je kum predlozio jezero kao fino mesto za iskulirati. Danas posto imam vremena, a uz to sam i umoran, je ovo savrseno mesto za odmor. Lovim kafu, okupiram lezaljku i pustam mozak na ispasu. Nista ne kvari ovaj trenutak. Pa cak ni matori Ameri koji se prisecaju svojih detinjstava i filozofiraju o zivotu. Gledam u planinske vrhove koji zovu u goste. Hajde ponovo na ovu stranu, da obrnes krug iz pocetka. Bi vrlo rado. Da ima vise dana sigurno bih. Ovako se samo pozdravljam sa Kozorogom i hitam ka danasnjem cilju, Kranju. Na ulasku u grad slavim jubilej, predjenih prvih 10000 km na Stromu. Dok sam se smestio u hotel vec je pao mrak. A i gladan sam. Na putu ka klopi prolazim kroz centar i ne mogu da se ne odam utisku koliko podseca na Dunavsku ulicu u Novom Sadu. Posto sam prvi put ovde konsultovao sam gugl sta je dobro za jesti. Ocekivao sam kobasice, a iznenadjujece je gugl rekao cevapi. I to sarajevski cevapi. Stavise i ime restorancica je bas sarajevsko, "Das ist Walter". Na spisak stvari koje je Walter dobro radio (osim branjenja Sarajeva) definitivno se moze ubaciti i pravljenje cevapa i pravljenje piva. Veoma uspesna kombinacija. Vracam se u hotel gde Strom spava na sigurnom iza kapije, a uskoro cu i ja (doduse u sobi, bez kapije).

Opet se spustam do ravnice. Prolazim kroz sume, sela, gradice ... Ovih dana sam navikao da budem na visoj nadmorskoj visini, pa i ako je jako sunce nije bilo pretoplo (stavise bude prijatno). U nadi da ce biti hladnije, penjem se na sledeci prevoj. Sam pocetak prevoja ne obecava previse. Put je uzan, asfalt je poprilicno ispucan. Pomalo me brine i cinjenica da nema saobracaja. Cak ni motora! Da li je moguce da sam negde pogresno skrenuo (da me navigacija pogresno navela) na neki los, lokalni put? Nema sta sad da se razmisljam, guram dalje. Sto se vise penjem to asfalt postaje normalniji. Sada uopste nije minus cinjenica da saobracaja jos uvek nema Dolazim do jedne raskrsnice gde mi navigacija kaze da skrenem desno i nailazim na iznenadjenje. Odjednom pocinje ganc novi asfalt u paketu sa novim prevojom! Posle voznje kao po jajima na pocetku proslog prevoja, sada moze da se opusti i vozi. Uzivanje samo traje li traje. Krivina za krivinom. A i vidik nije los. Pratim rutu koja vodi u nize nadmorske visine i pored nekog jezera (Lago di Sàuris). Posle njega spust se nastavlja kroz mnogobrojne tunele. Dugacki su, mracni su, asfalt je zamenila kaldrma. Avantura iza svakog coska. Polako ali sigurno silazim (jos jednom) u ravnicu. Tu shvatam da je krajnje vreme da negde rucam (od uzbudjenja sam potpuno zaboravio da treba jesti). Posto vec krece da me boli glava stajem kod prvog supermarketa. Uzimam neke sendvice, jos vode i krofne. Zasluzio sam nesto slatko.

Da nisam poslusao kuma, sve bih ovo propustio. Hvala mu na ovoj ruti Dan uveliko traje pa ni ne iznenadjuje broj vozila na putu. To ukljucuje i ona na 3 tocka ... ... i ona na 2. Navigacija me vodi u nepoznato. Slepo joj verujem kada me vec vodi kroz predivne krajolike. Cujem neko konstantno zveckanje. Pomisljam da se mozda nesto nije otkacilo (torba nazad) i kucka. Stajem pored puta da proverim. Zveckanje se jos uvek cuje poprilicno glasno. Znaci nije do mene, ali jeste do krda milka kravica koje pasu u sumici pored. Koliko zveckaju zvuce kao neki novogodisnji zvoncici. Uskoro dolazim do vrha jos jednog prevoja (pitam li se koji je to za danas). Za razliku od nekih ranije ovde je poprilicna guzva. Parkirani automobili i kombiji na sve strane. Bukvalno gde god ima mesta pored puta ti zasadi auto. Nastavljam da pratim navigaciju i spustam se do gradica "Auronzo di Cadore" na obali jezera. Jezero je vestacko i nastalo je 1930. kada su napravili branu. Pogled sa brane je fantastican. Takva raznolikost nijansi zelene i plave. Ponekad stvarno vredi okrenuti se i pogledati odakle se doslo. Nazalost ovde bas i nema hlada pa se ne zadrzavam previse. Oprema mi je crna, a sunce fino przi posto je proslo podne.

Dan 13. Natz-Schabz - Kranj Budi me Strom. Kaze ajde sta toliko spavas i odmaras. Svanulo je, treba noge, ovaj gume protegliti (tek je pola 7). I ne da cemo ih tegliti danas. Prelazimo preko Dolomita, prateci rutu koju nam je vece pre smislio @DjordjeMijailovic . Dolomiti ili Dolomitski Alpi su planinski venac u Istocnim Alpima u Italiji. Od 2009. godine su uvrsteni u listu prirodne svetske bastine UNESCO-a. Brzinski dorucak i krecem! Put je dobar, ali uz ceste radove koji se na svu srecu brzo prolaze. Poprilicno je rano te nema puno saobracaja. Cak je i motorcikala malo. Ta prva, moze se reci vezna, deonica vodi pored reke ... ... dok u daljini Dolomiti polako pocinju da odkrivaju svoju lepotu. Tek sam na pocetku danasnje rute, a vec sam prijatno iznenadjen. Put me dalje vozi kroz razne varosice. Tu se vec pojacava saobracaj i sve je vise kolega na motorima koji me, naravno, obilaze. Vrlo brzo pocinje uspon na prvi planinski prevoj za danas, Falzarego. Prevoj se nalazi na visini od 2105 metara nadmorske visine i vazi za jedan od glavnih transportnih veza Dolomita. Ime "Falza Rego" u prevodu znaci lazni kralj ... ... i odnosi se na Friulskog kralja koji se, po predanju, pretvorio u kamen zato sto je izdao svoj narod. Tokom Prvog svetskog rata ovaj region je video dosta borbi izmedju Italijanske i Austro-Ugarske strane. U lokalu postoji par muzeja o toj tematici, ali nisam stigao da ih obidjem. Dolomite uopste nisam istrazivao prilikom priprema za putovanje. Zato i ne prestaju da me iznenadjuju svojom lepotom. Verujem da cu nekada ponovo ovde doci ne samo zbog voznje motora vec i zbog pesacenja/planinarenja.

@Jovan Ristic @poka Hvala vama sto pratite

Video mozda bolje docarava predele predjene 12. dana putovanja:

Posle silaska sa Stelvia stajem da nadjem smestaj za veceras i da bacim pogled na mapu. Posto je tek oko 3 popodne i ima jos dosta dnevnog svetla odlucujem da je upravo sada doslo vreme da posetim Joufenpass. Iako sam tek juce saznao za njega i tad rekao sebi da cu ga posetiti nekom drugom prilikom. Zato nalazim smestaj kojim se najbrze dolazi upravo preko tog prevoja. Usput sipam gorivo i hitam prema kruznom toku na kraju Timmelsjoch-a gde cu skrenuti na Joufen. Zapocinjem penjanje na Joufenpass. Iako je put uzi to ne sprecava kolege na motorima da daju svoj maksimum i brzo savladavaju krivine (sebe ne racunam tu naravno). Pored puta primecujem dvodimenzionalni isecak ratnika. Posto me je zaintrigiralo sta je to tacno, stajem. Na kraju ispada nista specijalno, samo obican vidikovac (Aussichtspunkt San Leonhard). Ali sa kakvim pogledom! Tu je naravno postavljena i jedna klupa, te je okupiram da bih popio kafu. Iako je opet nes 3u1, kafa nikad bolja (ambient je poprilicno uticao na takav osecaj). Nastavljam dalje, krivine samo idu jedna za drugom. Put je super za voznju, opusten sam i bas mi prija. U tim trenucima mi se cini da je manje tehnicki zahtevan u odnosu na ranije danasnje prevoje. To je to, jos jedan prevoj osvojen! Fantastican nacin da se dan privede kraju. Za danas je samo ostalo doci do hotela, sto i cinim satak posle vrha prevoja. Dosta se vozilo danas, pa je i Strom zasluzio odmor. Kuhinja hotelskog restorana vise ne radi pa zato samo sluze hladne uzine. Najblizi pravi restoran je udaljen jedno 20ak minuta peske. Nemam snage za to, dan je bio dugacak. Povlacim se u sobu i veceram poslednju meksicku tunjevinu koju sam poneo sa sobom (zahvalan sam sto je poslednja, smucio mi se vise taj ukus). Za sutra nemam plan. Imam samo cilj. Odprilike cilj. Verovatno cu spavati negde u Sloveniji. Zadajem pocetnu i krajnju tacku i pustam google maps-u da sam nadje rutu. Tim putem cu sutra. Dok to radim kuckam se sa @DjordjeMijailovic, saljem mu putanju, a on . . .

Jos davne 2007. godine trojac sa Top Gear-a je posetio ovaj prevoj u svojoj potrazi za najboljim putem za uzivanje u voznji na svetu. I uzivali su po serpentinama za sve pare. Secam se da sam tada sanjario kako bi bilo lepo da mogu tamo otici, kao i oni. Dve godine kasnije su posetili i Transfăgărăşan u Rumuniji. Posto sam 2013. i 2014. bio na Fagarasanu sa @DjordjeMijailovic (doduse automobilom), ne bi bio red da ne posetim i provozam ceo Stelvio. Pogotovo kada sam u komsiluku. Ali, ovaj put to nece biti moguce. Zapadni krak puta je jos uvek zatvoren usled odrona. Ah... taj rani sneg sto je pao za vikend mi je bas poremetio planove. Dobro pa je istocni krak otvoren. To je onaj poznatiji krak, onaj sa serpentinama. Inace ovo je drugi najvisi asfaltirani put u alpima i najvisi asfaltirani put u istocnim alpima, visine 2757 metara (sto je i moj visinski rekord). Dolazak na Stelvio mozda nije najinteresantnija stvar koju sam uradio na ovom putu. Sam prevoj je jedan veliki vasar. U svakom slucaju meni je veoma drago sto sam tu gde sam. Ocigledno i imam srece jer je ovde stvarno napadalo snega proteklog vikenda, a sada su putevi cisti. Sve je puno bicikala, motora i automobila, a nadje se i po koji kamion Nije bitno cime se dovde doslo, ako uzivas u tome. Dosta sam proveo vremena ovde, treba ici dalje. Treba napasti svetski poznate serpentine. To kazem posto idem nizbrdo. Da sam mogao ostati pri prvobitnom planu, isao bih uzbrdo i onda bi one napadale mene :-) Na jednoj od ukosnica stoji foto stelvio ekipa koja vas slika za uspomenu. S obzirom da sam bio sam, nije lose imati i neku fotku iz treceg lica.

Dan 12. Sölden - Umbrail pass - Stelvio pass - Joufen pass - Natz-Schabz Posle dva nocenja provedena u Söldenu vreme je da se ide dalje. Procedura je standardna i posle toliko dana vrlo poznata. Dorucak, pa spakuj sve stvari i onda ih sve spakuj na motor. Stvarno je krajnje vreme da krenem u pravcu kuce. Ali pre toga prvo treba jos malo ici u suprotnom smeru. U jednoj raskrsnici navigacija kaze pravo, ali se ne moze dalje. Put je zatvoren, mora se obilaznicom, pa uz dolinu reke. Posle jedno kilometar ulazim u Svajcarsku! Maksimalno sam zbunjen. Ocekivao sam da cu biti jos u Austriji ili mozda uci u Italiju :-) Na ovoj deonici puta se desila zanimljiva scena koju nazalost nisam zabelezio kamerom. Vozim tako desnom stranom iznad doline reke kad odjednom, jedno 50 metara od mene, paralelno samnom, ali iznad same doline pece da leti crveni helikopter. Posle jedno 200-300 metara primecujem da mi se priblizava. U tom trenutku mi nije jasno sta se to desava. Posle jos jedno 200-300 metara na ogradi pored puta, ivici doline, primecujem 2 lika u nekoj opremi kao za planinarenje, nesto cekaju. A sta to cekaju, pa naravno isti onaj helikopter, da uskoce u njega :-O Helikopter je dosao do ivice, lebdeo u mestu dok su likovi uskocili i nastavio dalje negde. Kasnije sam skontao da se dole kod reke vrse neki gradjevinski radovi i da je helikopter nekako umesan u njih :-) Odusevljen nastavljam dalje i uskoro sam ponovo u Austriji. Stajem da ipak namontiram gopro na kacigu, posto se eto dese zanimljivi momenti i kada ih ne ocekujes :-) Posle jos nesto voznje dolazim i do Italije. Odmah posle granice stoji tabla da je ovo neki prevoj. Tad nisam bas bio ubedjen jer izgleda kao normalna magistrala, ne zavojiti alpski put. Posle ovog prevoja se nalazi vestacko jezero Reschensee (na italijanskom: Lago di Resia). Ono je poznato po potopljenoj crkvi i njenom tornju koji strci iz jezera. U ovom trenutku ne mogu bas da se setim da li sam video taj toranj. Mada mora da jesam kada magistrala prolazi odmah pored. Vozi vozi vozi... Pomalo me hvata nestrpljenje posto nikako da dodjem do sledeceg planinskog prevoja. Raspolozenje se popravlja ulaskom (ponovnim za danas) u Svajcarsku. Znam da je skretanje vrlo blizu, jos samo malo. I ovo je to. Nista spektakularno. Obicna seoska raskrsnica koja vodi u usku ulicu. Ali ta uska ulica je pocetak prevoja Umbrail! Stoji na cosku i tabla koja to kaze, ako se uspe skontati da je tu. Odmah od starta tj. cim se izadje iz naselja pocinju krivine, a ubrzo i serpentine koje vode sve vise i vise. Malo po malo predeo oko puta se otvara i ako se pogleda nazad (odakle sam dosao) vidi se cela dolina. A na drugu stranu snegom zavejani vrhovi zovu. Prevoj Umbrail je najvisi asfaltirani put u svajcarskoj, sa najvisom visinom od 2501 metra (iako tabla kaze 2503). Spaja svajcarsko selo Santa Maria sa italijanskim gradicem Bormio. Sa svoje juzne strane put se nastavlja na drugi visoki alpski prevoj, Stelvio.

@Mihajlo92 @Djomla199 @SlaveZr @z ivan @Herr Hvala vama sto pratite ovo piskaranje

Na kraju 11. dana evo i video materijala:

Stizem nazad do samog prevoja i ulazim ponovo u Austriju. Kada sam prvi put video slike ovog betonskog cuda (davne 2013. sa kumovog puta) sam se pitao cemu li sluzi. Tada sam mislio da je mozda neki vojni objekat. Sada znam da je to mini muzej Arheoloski ostaci ukazuju da je originalni put ili bolje reci staza koriscena jos i pre nove ere. Do srednjeg veka staza se sve vise koristi usled povecane trgovine i zbog toga sto je to bio jedna od najkracih deonica izmedju dolina "Passeiertal" i "Ötztal". Ime "Thymelsjoch" je prvi put pojavljuj 1241. godine u pismu jednog bavarskog grofa. Savremeno spelovanje naziva se koristi od 20. veka tj. od pocetka izgradnje asfaltnog puta. Prvi planovi za "Timmelsjoch Hochalpenstrasse" su napravljeni 1897. godine, ali je sama izgradnja je tek krenula 1955. godine. Doduse to je bilo sa austrijske strane. Italijani su zavrsili svoj deo puta 1967. godine, kada je kompletan put i zvanicno otvoren za saobracaj. "Ledena pecina", kako jos nazivaju ovu izlozbu, takodje sluzi da se oda priznanje ljudima koji su izgradili ovaj fantasticni put. Kao sto sam rekao, stara staza je koriscena za trgovinu. A gde ima trgovine, tu ce biti i sverca. Poslednja tacka na obilasku je posvecena svim svercerima koji su vremenom operisali po ovom kraju. Setio sam se kumovih opisa ovog mesta. Kako, posto je bio sam na putu u sumrak, nije znao u sta tacno gleda. Samo se vidi crna silueta coveka. To je to, dolazim ponovo do naplatne rampe. Obilazak je zavrsen. Na kraju je ceo dan prosao fantasticno. Mnogo bolje nego da sam se drzao prvobitnog plana. Sutra planiram dosta vremena da provedem vozeci pa ne bih da gubim vreme na motanju po prodavnicama. Odlazim do najblizeg supermarketa u Solden i potpuno me odusevljava. Mislim ne sama prodavnica vec njena lokacija. Nalazi se bukvalno na litici kanjona. A preko tog istog kanjona ima pesacki viseci most. Malo je trip prelaziti preko njega posto se ljulja. Nazalost vozilima je zabranjen prolaz preko mosta. Barem klasicnim motorciklima i klasicnim automobilima, ako sam dobro protumacio saobracajni znak Adrenalin koji me je drzao ceo dan popusta i preovladjuje glad. Vec sam toliko bio gladan da nemam zelje za eksperimentisanjem. Idem u isti restoran kao i juce, i opet uzimam pizzu (doduse drugaciju). I pivo, bez njega se ne moze. Bolje ohladi glavu nego hladni planinski vazduh. Nazad sam u hotelu i treba isplanirati sutrasnji dan jer je zatvaranje Timelsjocha poremetilo ranije planove. Jedino sto znam jeste da hocu da predjem preko Umbrail-a i Stelvio-a. Napravio sam nekakvu probnu rutu (koja ukljucuje ta dva prevoja) na google maps i ono kaze neces moci tako druze. Stelvio je zatvoren. Prokleti sneg. Pre nego sto se potpuno iznerviram pokusavam da nadjem neke detaljnije informacije. Nema sanse da je kompletno zatvoren. I u pravu sam. Dva kraka su prohodna, treci nije. I to su taman ti krakovi koji mi trebaju. Odlicno. Na kraju plan nije bas bio detaljan, ali dovoljno dobar. Krenuti ujutru prema Umbrail-u, nastaviti se na Stelvio, pa spavati negde u severnoj Italiji. Gde tacno... brinucu o tome sutra, nacice se nesto usput.

Kolege na motorima samo zuje gore dole niz prevoj. Prosto mi je neverovatno da ima toliko motora, a radni je dan Ocigledno ovde nije kao na Transfagarasan-u gde vikendom bude mnogo vise ljudi nego ostatkom nedelje. Nastavljam dalje uz ceste pauze. Za razliku od puta ka dole, sada zelim da upijam okolinu. Skoro iza svakog coska se krije nesto za videti. Bilo to da je lepa kuca/taverna ... ... bilo da je lepa panorama. Nema potrebe zuriti. Vremena tj. preostalog dana ima vise nego dovoljno. Gde god da se okrenes, gde god da stanes pogled je fantastican. Recica, kozice, zelena trava... Svega ima. Stajem pored neke naizgled napustene stracare pored puta. Blizom inspekcijom objekta ustanovljavam da je to u stvari pocetna stanica male zicare. Verovatno sluzi za dopremanje stvari dole u dolinu/gore na put kada je sneg. Mada verovatno i kada nije sneg. Spusti se do dole je lako, ali popeti se to je vec druga prica. Sledeci na redu je teleskop. Naravno ne pravi teleskop, vec betonska struktura (da ne kazem kucica) koja fokusira pogled posetilaca na planinske vrhove "Granatkogel" (3,304 m) i "Hohen First" (3,403 m). Mozda je bolje reci da je to galerija gde se mozete diviti pogledu i prirodi. Druga "kucica" predstavlja izlozbu o geologiji i zivotinjskom svetu ovoga kraja. Takodje je tu i planinska koza. Doduse ne prava vec dvodimenzionalni metalni isecak iste (koji ume da iznenadi ako mu se ne nadate). Upucujem poslednji pogled italijanskoj strani prevoja i hitam dalje.

Uzeleo sam se voznje. Stvarno je lep i zanimljiv muzej, ali imam osecaj da sam previse vremena proveo u mestu. Sedam na Stroma, krecem i ne stajem do samog prevoja gde izlazim iz Austrije ... ... i ulazim u Italiju. Granicne kontrole naravno nema Ali ima snega i prelepe prirode. Vracam se na motor i odlucujem da jednostavno vozim. Lepo je vreme, prijatan je vazduh i temperatura. Necu stajati svako malo malo da upijam atmosferu, da se divim prirodi i fotkam. Bice vremena za to u povratku. Krivine se nizu jedna za drugom. Saobracaja ima, ali ne previse. Radova na putu ima, ali ne smetaju (brzo se prodju). Sve je nekako dobro ... predobro Ne stajem sve do kraja puta tj kruznog toka na kom se moze nastaviti dalje na Jaufenpass (do tog trenutka nisam ni znao da postoji) ili vratiti nazad na Timmelsjoch. Vracam se nazad, drugi pass ostaje za neku sledecu priliku. Sada mozemo krenuti u obilazak! U odnosu na sliku sa samog prevoja je proslo 45 minuta i bele snezne vrhove su zamenile zelene travnate doline. Od svih slika sa ove ture upravo sam ovu izradio, uramio i okacio na zid. Jednostavno me podseca na to koliko mi je taj trenutak bio savrsen i koliko sam se osecao ispunjeno. Jedno kilometar pre ovog mesta sam video jednu zanimljivu klupu pored puta (Aussichtsplattform "Granat"). Izgledalo mi je kao odlicno mesto da se malo iskulira, pa odlazim do nje. To je u stvari info kutak gde se mogu naci informacije o ovom delu prevoja i njegovoj istoriji (na pr: kako je ovde bila granica za vreme Musolinija), a dizajn je takav da podseca kamenje (geoloske formacije) ovog kraja. Par metara levo ima jos jedna bolja klupa, u hladu, sa boljim pogledom na seoce "Moso In Passiria" i dolinu. A uopste nije ni lose mesto da se popije jos jedna kafa, pa makar samo bila 3u1 Nes.